среда, 19. април 2017.

Svaštara, (s)redom

piše: Isidora Đolović

Retko biva da se pravoslavni i katolički Uskrs zadese na isti dan, usled nepoklapanja julijanskog i gregorijanskog kalendara, na koje se dodatno nakalemila i “pomerivost” najvećeg hrišćanskog praznika. Ove godine su se računice istočne i zapadne crkve poklopile, što je zaista prelepo i dodaje svemu još jednu veličanstvenu dimenziju. Retko biva i da se studenti, učenici, prosvetari, radnici, policija...slože, podrže i zajedničkim snagama uključe u borbu protiv obespravljenosti, što je možda još lepše. Dok se u Čačku na protestima, prvih dana masovnim - kasnije sve više u opadanju, jedva okupi šačica ljudi, praćenje situacije na beogradskim ulicama vraća mi nadu i budi elan. Postizborne aktuelnosti biće središte ove, možda i stalne, rubrike - naime, sve što nije dovoljno dugo za poseban tekst, sve kraće i nesvrstane teme, odlučila sam da podvedem pod svaštaru i prokomentarišem ih u par pasusa.
Akcija i reakcija

Ispoštovavši svetkovanje vaskrsenja Hristovog, protesti su na nekoliko dana pauzirani, a u nastavku istrajnog skretanja pažnje na mnoštvo društvenih anomalija, upravo su navedene kategorije stanovništva najavile udruživanje. I mogu se vlastodršci koliko žele tešiti da je reč o “plaćeničkoj rulji”, kad im ta teza očigledno više i nije toliko održiva. Na podrivanju samoodbrane možda im najviše rade pripadnici sopstvenih redova, svojim histeričnim javnim ispadima. Međutim, sada je i na suprotnoj strani da povede računa kako slična, nepromišljena naglašavanja možda neprikladnih aspekata protesta ne bi urušila poentu svega za šta se borimo, a što bi veliki cenzori i apsolutisti jedva dočekali. Drugim rečima, važno je da bude što manje autogolova.

Ko je prošlog utorka gledao “Upitnik”, mogao se neposredno uveriti u praznu, napadnu retoriku zastupnika SNS-a i SPS-a (takoreći “glasova javnosti”), prepunu niskih udaraca i istovetnih fraza ponavljanih u nedogled, sa veštim izvrdavanjem svakog konkretnog pitanja. Za pojedince, poput Aleksandra Martinovića, tačno možete pretpostaviti da su im u školi udarali čvrge i potiskivali ih u stranu, pa isti kad odrastu, počinju lečiti svoje komplekse uhlebivši se u nekoj stranci i izigravajući glasnogovornike naroda. Zapravo su svi do jednog marionete Velikog Vođe, čak su im i priče identična “žvaka” za ispiranje mozga gladnom narodu. Zgrožena sam rečima i ponašanjem ovog čoveka, nesposobnošću da učestvuje u debati, pijačarskim ponašanjem u udarnom terminu na Javnom servisu, mahanjem odštampanim fotografijama “stranih plaćenika”, bezobrazlukom svojstvenom svim nastupima predstavnika vladajuće koalicije. Za njih su ovo, naravno, “nameštene demonstracije” - ista škola lajavaca. Dokle više sa obrtanjem uloga? Oni koji misle svojom glavom su “zavedeni”, “potkupljeni” i “histerični”, a ova bruka i beda bez trunke stida i dostojanstva je “diskriminisana, osporena strana”? To su pobednici?!?
Teško je opisati koliko je sve izgledalo i zvučalo jadno. Ali, kako tek oceniti prebrojavanje glasačkih listića, uživo, na televiziji? I Vučićevu izjavu kako “neće dozvoliti opoziciji da zavede diktaturu”? Ili onu iz izborne noći, obećanje da će “biti predsednik svima – i onima koji jesu i koji nisu glasali za njega”? Mogu samo da zaključim – ako je narod zaista većinski birao TO, ako veruje u njihove potpuno blesave priče, nastavljajući da optužuje intelektualce (mlade i stare) za podrivanje “pravedne, kao suza čiste pobede”, onda je sve još tužnije. I ako je STVARNO volja većine bila takva kakvom se diče, zreli smo za sanatorijum.

Pošto svaka priča ima (najmanje) dve strane, u ovom trenutku se samo nadam da će se sa protestima istrajati, te neće biti zloupotrebljeni od strane vlasti, ali ni opozicionara i hipstera. Da, da, ovo poslednje možda smešno zvuči, ali verujem da ste primetili kako, uz one koji pokušavaju da se “prilepe” i pokupe deo zasluga (u Čačku su to Boškovi „Dverjani“, Nova Srbija, omladinski desničarski pokret PSO, navijači koji donose baklje i uzvikuju razne vulgarne parole...čak se pokušalo i sa provlačenjem četničkih pesama, srećom, sprečili su ih), isto tako ima mnogo likova koji sve ovo doživljavaju kao nekakav „fensi ivent“, pod sloganom revolucija je u modi i slično, pa paradiraju i kače „selfije“ sa pištaljkom u ustima, ful-namontirani. Čak videh da se i Karleuša uključila, pa, kao, podržava! Meni su krajnosti oduvek bile gnusne i volela bih da ovo ostane izvan sličnih priča, jer će u suprotnom samo uspeti da iziritiraju „običan“ svet, a vlastima daju povod za nova osporavanja i držanja tih detalja “k’o pijan plota”. 
Primera radi, upravo aktuelni broj NIN-a stavlja na naslovnicu „mlade demonstrante“: Vuka Velebita, Unu Draganić i Miu Bjelogrlić - klince iz „kruga dvojke“, mamine i tatine studente pune para, koji su (posebno Draganićka i Bjelogrlićka, zaista nije teško pogoditi čije kćerke), po načinu eksponiranja u javnosti, otprilike slični Cecinoj i ostaloj “selebriti” deci, samo što, eto, studiraju na državnim fakultetima. A zapravo je istina da prestonička elita i te kako gura svoje klince na najskuplje studije, od početka imaju obezbeđenu prođu za posao, inostranstvo, tabloidi ih promovišu u “najpoželjniji podmladak”, ništa im ne fali u životu i, šta sad, TAKVI će da se bune u moje ili tvoje ime? Ljudi koji nisu, niti će imati potrebe da brinu zbog toga što im majka crnči za minimalac, što sa izvrsnim prosekom godinama ne mogu naći posao, što im čitava porodica zavisi od jedne plate?
Odlično se sećam sličnih primeraka sa studija - dok smo mi “provincijalci” brinuli da ne izgubimo budžet i mesto u domu, kao jedinu mogućnost da se uopšte školujemo u Beogradu, oni su putovali po evropskim prestonicama i umesto da zamaraju ručice zapisivanjem beležaka, snimali predavanja dok srču kaficu za poneti, sigurni kako ih odmah iza odbrane diplomskog čeka spremljeno radno mesto. Otuda ovaj tip isticanja “reprezentativnog uzorka” deluje iritirajuće, nefer i prilično nerealno. Da ne bude kako sam ljubomorna ili nešto slično, ne - samo primećujem da sigurno postoji mnogo vrhunskih studenata i omladine koji su mnogo realniji predstavnici naših generacija, bez zaleđa u vidu zvučnog prezimena i očiglednog materijalnog blagostanja (koje im, na kraju krajeva, omogućava da “dignu sidro” u svakom trenutku, za razliku od nas “običnih”).

Nešto kao aforizmi

Pretprošlog me vikenda, po povratku sa protesta, uhvatiše (narodski rečeno) neki “pundravci” da  sastavljam aforizme! Zbilo se to prvi put u novijoj privatnoj istoriji, a verovatno i poslednji, jer ovu formu piskaranja nikada nisam ni pokušala da osvojim, mada ih uvek rado čitam. Zapravo, preterano je reći da su ovo pravi “aforizmi”, pogotovo kad se ni moj rođeni ćale bar polovini nije nasmejao, ali moram ih već nekako imenovati. Bukvalno sam ih rafalno “ispalila”, jedan za drugim, posle čega su ideje do danas presahle, tako da ih delim sa vama tek “da se ne baci”, potajno i malo, samo malkice, ponosna što, eto, smislih i ja koji štos na račun naše tragikomične svakodnevnice.


S jedne strane masovni odliv mozgova, s druge masovno ispiranje mozga (onima koji ostaju), čini Srbiju zemljom, ne jednoumlja - već bezumlja!

“Srpska deco, postanite BABE!” - Stih zbog kog je Nušić vek ranije robijao, u novom kontekstu bi mogao predstavljati iskreni savet?!

Vera se više ne prodaje samo za večeru, nego i za doručak ili užinu (u zavisnosti od toga kad preferirate sendvič).

AV diže iz mrtvih - barem za potrebe glasanja.

Dokle god “držite reč”, smete (za)držati knjigu iz biblioteke i do 35 godina.

Na godišnjicu bombardovanja, dovedu “prijatelja” Šredera -  kada na to s negodovanjem ukažete, ispadate “klintonovac/hilarijevac”?!

Politikom “stezanja kaiša” narodu sve češće stegnu omču oko vrata.

Soroš je potkupio studente, Beli je Vučićev “trojanski konj”, srpski narod zadovoljan, a Elvis živ.

Siti smo, samo, ne hleba.

Tog četvrtka, naslovnice svih dnevnih novina osvanuše “uniformisane” - sem jednih, koje se upravo bore za opstanak. Ali, ne, apsolutno nema kontrole medija. To su samo zlonamerne optužbe!

Zaista nema govora o cenzuri, gušenju slobodne misli i bilo kakvim neslobodama medija u Srbiji. Kao ni bilo čemu što vlasti nije po volji.
  

Preporuka “na blic”
Čak i najveći "lingvopuristi" s vremena na vreme moraju priznati kako su psovke ne samo deo našeg jezika, često i odraz njegove maštovitosti, već pre svega svojevrsni "ventil" za nagomilane frustracije, te glasni, jasni, nedvosmisleni sažetak onoga što povremeno svakoga od nas tišti. Naravno, presudnu razliku čine trenutak, okolnosti i NAČIN na koji se "ružne reči" upotrebljavaju - a Vedrana Rudan to čini jedinstvenim, sebi svojstvenim, britkim i neodoljivo šarmantnim manirom. "Skenirajući" i ubojito, bez imalo volje za povlađivanjem ili udvaranjem bilo kome, pogađajući u srž mnogih problematičnih pojava, ne štedi baš nikoga, uključujući tu i samu sebe. Možda mnogima beskompromisni Vedranin izraz neće prijati, možda će se pomalo i ljutnuti kada se prepoznaju u nekim od navedenih "prozivki", ali teško će joj osporiti istinoljubivost, pomalo donkihotovsku borbenost i želju za otvorenim komentarisanjem različitih tabu-tema, od estrade do socijalnih pitanja, od roditeljstva do religije.

Muzička tema

Ne volim pank, ali “The Clash” je izuzetak. Mora se priznati, bez obzira na lične simpatije ili antipatije prema samom žanru, verovatno nema prikladnijeg da izrazi bunt naš nasušni. Samo nek je volje i zdravog razuma, drmaćemo ovu balkansku kasabu, pa ko duže izdrži....


6 коментара:

  1. Odlična kolumna :)
    I mene je radovalo što nam se Uskrs poklopio sa katoličkim, lepo je što su svi slavili prazink istit dan :)
    Ne gledam TV i ne znam šta je “Upitnik” pa to ne mogu da komenatrišem a ovi političari njima je negde "opis posla" postao da se prepucavaju Vućić svašta priča ali realno je da su to samo prazne priče :)
    Jao afroizmi su ti genijalni slatko sam se ismejala na ovaj "AV diže iz mrtvih - barem za potrebe glasanja."
    Hvala za preporuku. Ja umem da opsujem (ali pazim šta i kako psujem -ne psujem "sve živo i mrtvo" i "familiju" daleko tek bilo roditelje, to je već prosto) ali umem da 'svremena na vreme kažem "a u p.m (nekako često situacija nalaže) potražiću ovu knjigu :)
    Muzičku temu sam odmah pustila i jako mi se dopadaq :)
    Kasnim, imala sam ispite ali super post :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nadam se da je sve sa ispitima dobro prošlo.:)))
      Hvala ti mnogo, drago mi je što ti se dopala rubrika i sama ideja. Malo šarenila da unesem.:)
      "Upitnik" je veoma dobra debatna emisija Olivere Jovićević na RTS-u, uz "Da, možda, ne" Olivere Kovačević jedina tog tipa koju volim da gledam, iako pretežno ima političke teme.
      Što se knjige Vedrane Rudan tiče, reč je o njenim kolumnama sa bloga: http://www.rudan.info/
      Žena je KRALJICA, baš bez dlake na jeziku, ali vrlo inteligentno sve "pretrese".

      Избриши
  2. Kao što je to i običaj mišljenja nam se po pianju politike (između ostalog) uvek poklope, ne bih ni dodala niti oduzela, slažem se od reči do reči. Interesantni su mi transparenti - "Baba ovde sam, a da ti ovo ne vidiš."; "Padni mi na grudi Nebojša (iz Beograda)." I mnogi drugi..
    Aforizmi su sjajni! Da postanemo babe da nas Bog vidi.. Moja se ionako pita ko je to meni isprao mozak?! :D

    Hvala na preporuci knjige. The Clash <3

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Meni je i dalje hit "Nemoj da mi lažeš babu"!:))))
      Eh, znamo se, mi ispranog mozga se još držimo :* i čitamo! Mnogo ti hvala na komentaru, nadam se da će sledeća rubrika biti na neku temu lepšu od politike.
      "The Clash", baš nedavno pominjasmo kod tebe, uvek podigne raspoloženje.:)

      Избриши
  3. Zdravo Isidora! Nigde ne mogu da nađem neku mejl adresu preko koje bih mogla da te kontaktiram, pa ću ti napisati ovde o čemu se radi. :) Jednom mesečno, prvo u mom newsletter-u a potom na blogu, izlaze tekstovi sa preporukama. Muziku, blogove, kreativce preporučujem ja, a filmove, knjige itd. blogokoleginice. Od jula neću imati nikoga ko bi preporučivao serije, a vidim da ti to baš lepo radiš. Ako si zainteresovana, javi mi se na moji.mali.svetovi@gmail.com Pozdravljam te! :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Miljana, hvala mnogo na javljanju i poverenju! Izvini što odgovor kasni, kompjuter mi nije radio desetak dana! Evo, ispraviću odmah to sa kontat-mejlom, a tebi se javljam koliko popodne.:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...