недеља, 05. март 2017.

Februarski pregled: 7 filmskih dana

komentariše: Isidora Đolović

7) „Ted“ (2012)
Mark Valberg kao komičar? Ne krivim vas ukoliko ste pokazali sumnjičavost, jer to je bila i moja prva reakcija, a očekivanja „na minimalcu“. Ipak, pokazalo se da je ovo sasvim pristojna komedija, koja dosta oscilira po pitanju dobrih i slabijih momenata, ali je sve ukupno u redu. Priča je umereno zabavna, na trenutke veoma dobar pokušaj satire - samo da već u sledećem delu ne dolazi do iskliznuća u vulgarnost i prenaglašenu, danas (kako izgleda) najzastupljeniju, komiku. Film je, pre svega, prava zabava za „velike dečake“ i to ne skriva, pa će ljubitelji „Mamurluka u Las Vegasu“ i sličnih ostvarenja sigurno i ovoga puta biti zadovoljni.

Osmogodišnji Džon Benet (Valberg) je za Božić dobio plišanog medu (Teddy-bear) i, kao povučeno, usamljeno dete, poželeo da igračka oživi, postajući mu doživotni najbolji prijatelj. Praznično čudo se retko događa, ali u Džonovom slučaju nije „zakazalo“, pa njegov ljubimac narednog jutra osvane živ-živcijat. Posle prvobitnog šoka, medved postaje zvezda i mediji bruje o snazi detinje vere, kao i novoj maskoti koja je njen živi dokaz. Svakog čuda “za tri dana dosta”, ali, meda ostaje uz svog vlasnika i, shodno tome, menja se, odrasta, postajući (adekvatno) razuzdan. Džon danas ima 35 godina, ali još uvek nije načisto sa time kuda njegov život ide. Najdraže mu je lumpovanje i milionito gledanje „Flaša Gordona“ na kauču, sa plišanim prijateljem koji mu služi kao neka vrsta produžetka (infantilnog dela) ličnosti i izgovora za ostajanje u rastegnutom pubertetu. Ali, Džon ima zahtevnog šefa, kao i lepu devojku. Već izvesno vreme, oboje očekuju od njega da se uozbilji i odraste, naročito Lori (Mila Kunis), sa kojom je četiri godine u vezi. Kada stvari prevrše meru, postaviće mu ultimatum: ona ili Ted. Na Džonov kiks jedva čeka njen ljigavi poslodavac (i uporni udvarač) Reks, ali i bizarni Doni (Đovani Ribizi), koji bi da nekada popularnog medveda otkupi za svog sina…
Valberg se dosta dobro snašao kao zbunjeni, nezreli i između dve naklonosti (odnosno, dva životna doba) rastrzani Benet, a Mila Kunis takođe fino igra Lori. Gostovanja različitih poznatih lica - poput Nore Džons, aluzije na razne pojave iz pop-kulture (Doni igra uz spot nekadašnje tin-zvezdice Tifani, uvrede se upućuju kroz poređenja sa Suzan Bojl i Kejti Peri, a tu su i otvorene posprdne reference na Džastina Bibera i Tejlora Lotnera), parodiranje akcionih scena i uvodnog narativa, očito su tu sa namerom da budu zanimljivi. Ipak, usled pomenute preteranosti, te zamisli ostaju neispunjene. U svakom slučaju, „Ted“ je komedija koja ispunjava standarde niza sličnih, ali bez previše uzleta oduševljenja - čak pokušaji ismevanja banalnosti završavaju u istom mulju. Ocena: 2,5/5

6) „Traži se prijatelj za kraj sveta“ (Seeking a friend for the end of the world, 2012)
Agent osiguranja Dodž (Stiv Karel) u jednoj sedmici dočeka da ga supruga Linda bez objašnjenja ostavi, baš nakon planetarnog odjeka vesti o bliskoj propasti sveta (usled nemogućnosti da se zaustavi katastrofa, pošto je Brus Vilis ovoga puta imao slobodan dan!). Time postaje tek jedan u nizu ljudi čiji životi, ukidanjem budućnosti, naglo gube smisao, pa dižu ruke od posla, poštovanja reda i zakona, čak i moralnosti, ne bi li poslednje sedmice postojanja planete proveli što sadržajnije. Dok ulicama besni anarhija, a prijatelji mu se zanimaju razuzdanim žurkama, Dodž i dalje tuguje za Lindom. Pošto u njegov život iznenada ušetaju, ovim redom, napušteni pas Sori (na vrlo zanimljiv način!) i neobična mlada komšinica Peni (Kira Najtli), predapokaliptična avantura poprima nove razmere. Prinuđeni da napuste zgradu koju ulična banda počinje da demolira, poneće sa sobom samo psa i nekoliko Peninih omiljenih ploča, a ostaviti u prošlosti njenog nezrelog momka Ovena (Adam Brodi) i svežanj pisama (tokom tri godine pogrešno dostavljanih susetki) koja Dodžu iznenada otkrivaju neke presudne stvari. Peni je isprva rešena da pomogne novom prijatelju u pronalaženju Olivije, nikad zaboravljene ljubavi iz mladosti. Nasuprot tome, Dodžu u međuvremenu postaje veoma zanimljiva, te sada ON biva odlučan u nameri da joj omogući let u zavičaj, kako bi bila sa svojom porodicom. Jer, u danima koji neumitno odmiču, svako želi da provede poslednje trenutke sa najdražim bićima. Gde god - i ko god - ona bila…
Verovatno sa ciljanom simbolikom, film je izašao u javnost te „apokaliptične“ 2012. godine, kada se - svi dobro pamtimo - smak sveta očekivao u decembru, prema predviđanjima majanskog kalendara. Ovakve teme su inače odavno prisutne u različitim žanrovima, a povezuje ih (bez obzira na način obrade) vodeći motiv ljudskog „dozivanja pameti u minut do dvanaest“ i menjanja pogleda na izmičući svet, pogotovo one koji nas okružuju. Takav je slučaj i sa simpatičnom mešavinom komedije i drame, gde uz solidan glumački par (posebno je Kira Najtli zabavna u ulozi nekonvencionalne i dobrodušne Peni), upečatljive epizode ostvaruju i Koni Briton („Nešvil“), Melani Linski (Rouz iz „Dva ipo muškarca“, ovde ništa manje luckasta), iskusni Martin Šin i već pomenuti Adam Brodi. Predočavanje različitih reakcija na sudbonosni, opšti preokret, najbolji je aspekt priče - uz etape povezivanja dvoje saputnika. Samo putešestvije nije toliko interesantno, pa krajnji utisak ostaje umeren, ali radnja ne pati od klišea i neukusnih rešenja. Sve u svemu, gledalačko iskustvo za prelaznu ocenu: 2,5/5.

5) „Gola istina“ (The Ugly Truth, 2009)
Kada Ebi (Ketrin Hajgl), producent informativnog programa zvanične televizije Sakramenta, otkrije koga su njeni poslodavci angažovali da pomogne u popravljanju nikad slabije gledanosti, biće van sebe od besa i ništa manje povređenog dostojanstva. Naime, u pitanju je Majk Čedvej (Džerard Batler), domaćin kontroverzne (samim tim vrlo popularne) večernje emisije „The ugly truth“, u kojoj se otvoreno, vulgarnim i mizoginim načinom razmatraju muško-ženski odnosi. Majkl bez uvijanja, ne libeći se ni od vređanja gledateljki prilikom telefonskih uključenja uživo (rečenicama poput „Mora da si ružna kao pas!“ ili „Kladim se da si sama?“), tvrdi kako je u osnovi svakog kontakta među polovima čist seksualni interes i požuda. Ovo se kosi sa svime u šta ambiciozna, kontroli događaja sklona Ebi veruje - radi se o mladoj ženi čiji savršeni muškarac ima tačno definisanu listu osobina, jedino preostaje da nekog takvog zapravo i pronađe! Čedvejevo uvođenje u tim zbog toga vidi kao nedopustivo snižavanje kriterijuma i kaljanje profesije, zarad sticanja jeftinih poena kod šire publike.
Ali, pošto jedne večeri, spasavajući mačku sa drveta, slučajno upozna novog suseda od preko puta, Ebi će možda morati da preispita održivost sopstvenih uverenja i metoda. Doktor Kolin je sve ono što smatra idealnim: lep, zgodan, kulturan, uspešan - ali, na prvi pogled ne preterano zainteresovan. Ebi prihvata, naročito kada prvi koraci nepogrešivo daju dobre rezultate, da joj Majk svojim uputstvima pomogne u osvajanju Kolina. Ukoliko uspe, ona mu zauzvrat neće više praviti probleme konstantnim zamerkama i prihvatiće ga kao deo kolektiva, osobu čije teorije, ma kako zvučale, ipak imaju osnova u svakodnevnom iskustvu…
Reditelj Robert Luketić očigledno baš simpatiše Ketrin Hajgl, koja igra glavnu ulogu i u njegovom, sličnom filmu „Slatkiš i ubica“ (partner joj je Ešton Kučer). Meni je najpre bila poznata iz serije „Uvod u anatomiju“ i to ne kao jedan od simpatičnijih likova, baš suprotno. Ipak, u žanru komedije mi se mnogo više dopada, deluje sigurnije i prilično zabavno. Što se Džerarda Batlera tiče, ne mogu biti sasvim nepristrasna, pošto nalazim da je njegov sirovi šarm nešto što „prodaje“ čak i najbesmislenije filmske sižee, uvek prolazeći. On i Ketrin su solidan i ubedljiv tandem, koji nosi radnju i najveći udeo gledljivosti, duhovitosti, razonode. Film ima zaista dobrih trenutaka humora, iako se, s druge strane, ponegde preteruje. Mada je romantična komedija, izostaju uobičajena opšta mesta tog žanra, možda i zbog činjenice da se radnja zasniva na preispitivanju (i ismevanju) stereotipnih predstava o zabavljanju/udvaranju. Za one koji (poput mene) vole novinarske teme, dotaknute na bilo koji način, dinamika Ebinog radnog okruženja dodatni je plus. Uglavnom, interesantna ideja, uspešna kasting-rešenja i jedan opuštajući film kao rezultat. Ocena: 3/5

4) „Divljina“ (Wild, 2014)
Nakon iznenadne majčine bolesti i još brže smrti, Šeril (Riz Viterspun) gubi tlo pod nogama. Napušta studiranje, počinje da se ponaša promiskuitetno, čime uništava brak sa fakultetskom ljubavi Polom, a u jednom trenutku se odaje i heroinskoj „avanturi“. Uvidevši da su stvari sasvim izmakle kontroli, odlučuje se na drastičan korak - pokušaće da sastavi svoj rasuti život i pronađe sebe na turi pešačenja izvan civilizacije. Zahvaljujući slučajno ugledanoj brošuri, njen izbor postaje staza Pacifička kresta, duga preko 4000 kilometara. Šeril će se nepromišljeno, bez ikakve prethodne obuke ili pripreme, natovarena glomaznim rancem i stalnom utešnom mišlju da „u svakom trenutku može odustati“, zaputiti u divljinu prepunu izazova. Na tom putu, sklopiće brojna zanimljiva poznanstva, uveriti se u ljudsku velikodušnost, nemilosrdnost prirode, ali prevashodni cilj je otkrivanje unutrašnjeg žarišta i samoisceljenje.

S obzirom da sam u januaru pročitala biografiju Šeril Strejd (novo prezime, odabrano direktno iz rečnika, zbog svoje simbolike: strayed = zalutala), bilo je neizbežno upoređivanje sa filmom koji je kasnije na njoj zasnovan. Utisak je uglavnom ujednačen - ekranizacija dosta verno prati ovu ispovest, mada je mnogo epizoda po nuždi trajanja izostavljeno, kao i nekoliko bitnijih detalja (poput činjenice da Šeril osim brata ima i sestru, uz to i očuha Edija, te da je čitav period majčinog kratkog bolovanja probdela uz nju, požrtvovano je negujući i proživljavajući istinski rascep ličnosti). Mimo toga, ostvarenje zaista pedantno pokriva brojne etape na njenoj planinarskoj maršruti, od pustinje Mohave do tzv. „Mosta bogova“ kraj Portlanda, uz najznačajnije susrete i suočavanja sa preprekama. Riz Viterspun je dobro odigrala svoj lik, ispoštovavši sve što je od nje traženo, uključujući utisak fizičke iscrpljenosti i preobražavalački momenat (koji je, izgleda, postao jedan od vodećih faktora prilikom nominovanja za Oskara, a ono nije izostalo ni u ovom slučaju). Druga stvar je to što su ovakve priče odavno popularne kod Amerikanaca, pa se čak i u najnovijoj povratničkoj sezoni „Gimorovih“ fino sprdaju sa iznenadnim pomodarstvom (a Lorelaj odlučuje da se sa problemima u vezi i očevom smrću suoči pešačeći s ruksakom - uz još mnogo poklonica fenomena „Wild“).
Šeril ni u knjizi nije neko s kim sam mogla, uprkos ispovednom diskursu, uspostaviti saosećajniji odnos, niti previše razumevanja. Njena reakcija na gubitak majke odlazak je u krajnost krajnosti, a ni potpuna iskrenost ne uspeva da pobudi osećanje bliskosti ili povezanosti sa junakinjom. U filmu je ovaj utisak ponovljen, što govori u prilog vernosti prenošenja priče na veliko platno - baš kao što je i lik Bobi (majke) „uhvaćen“ u svojoj iskričavosti, inspirativnosti i snazi. Samo pešačenje se u knjizi, razumljivo, odvija mnogo zanimljivije, zahvaljujući živopisnom zadržavanju na slikama prirode, utiscima, pojašnjenjima. Međutim, kao što rekoh, film je svojim ograničenim sredstvima ipak uspeo da verno prenese svaki bitniji segment radnje. Ponegde se previše eksplicira, ali zato su „kolaži“ sećanja i sadašnjice uspešno uklopljeni, pa se smenjuju bez izazivanja konfuzije. Uglavnom, ovo je svakako interesantna priča o neuobičajenom iskustvu, ali ne bih odlazila tako daleko i nazivala je (na bilo koji način) „otkrovenjem“. Za scenario se pobrinuo pisac Nik Hornbi, a u jednoj od važnijih epizodnih uloga prepoznaćete „Game of Thrones“ Darija broj dva. Ocena: 3,5/5

3) „Trolovi“ (Trolls, 2016)
Kada su im arhineprijatelji, Bergeni (narod sumoran i neuredan, a uveren kako im jedini izvor radosti leži u proždiranju trolova - jednom godišnje, na svetkovini zvanoj Trolstis), po ko zna koji put zapretili, pleme miroljubivih i veselih minijaturnih bića napokon se odlučuje na bekstvo. Selidbu u daleke krajeve, gde iznova uspostavljaju svoje kraljevstvo, predvodi vladar Pepe. Dvadeset godina kasnije, njegova naslednica Popi (glas pozajmila Ana Kendrik) odlučuje da organizuje veliku žurku povodom jubileja od sticanja slobode. Kako svaka zajednica ima svoje dežurne „mrgude“, ovde je to mračni i sumnjičavi Brenč (Džastin Timberlejk). On neprekidno upozorava na opasnost od Bergena, nije ljubitelj zanimacija na kojima se zasniva trolski stil života (zagrljaji, pesma i igra), a naročito budalastim smatra vedri („sve je kolač i duga“) pogled na svet princeze Popi. Pošto se ovoga puta njegove reči obistine, a bučna žurka stvarno privuče neprijatelja, Popi će morati da krene u akciju spasavanja svojih drugara (posebno simpatije Krika - Rasel Brend). Njih je, naime, ugrabila, davno proterana „Kuvarica“ (Kristin Baranski), koja ovu priliku vidi kao savršenu za trijumfalni povratak među svoj narod i sticanje moći kroz novu masovnu obmanu. Popi će, iako nerado, jedino Brenč biti u mogućnosti da pomogne, kao najbolji poznavalac bergenskog sveta. Poslužiće im, svakako, usluge Bridžet (Zui Dešanel), male peračice sudova zaljubljene u aktuelnog kralja - sve po principu „usluga za uslugu“.
U mojoj generaciji, koja je sredinom devedesetih „stasala za đake prvake“, jedan od najpopularnijih fenomena bile su igračke troll doll, odnosno (po naški) čupavci. Figurice sa raznobojnim kosama kupovali smo u knjižari „Leo“ i stavljali na vrh (grafitne) olovke, pa su štrčali kao peruške dok pišemo na času. Češljali smo ih i takmičili se ko će sakupiti više različitih nijansi. U čemu je bila privlačnost ovih lutkica? „Čupavci“ su ružni, smežuranih lica, goli, tako da danas zaista nisam sigurna - biće da je jedini pravi odgovor KOSA. Uglavnom, čuvam svoje primerke (ukupno sedam komada) i najnoviji crtani me zainteresovao isključivo zbog sentimentalnog putovanja u dane detinjstva. Bila sam spremna na razočarenje, ali ispostavilo se da sam u animiranom filmu, najiskrenije, baš uživala.
Ovo je, pre svega, pravi vatromet psihodeličnih boja, muzike, vedrine i pozitivne energije. Likovi su dobro profilisani i svako ima jasne pojedinačne osobine; aluzivnost je vešto sprovedena, posebno kroz spoj izvrnutog obnavljanja obrazaca bajke („Pepeljuga“) i modernih referenci (najviše kroz prisutne pesme, sve same hitove - od Lajonela Ričija i Sindi Loper, do Sajmona i Garfankla). Slika je predivna, sve je jarko, šareno, razigrano, a simbolična moć njihovih kosa predstavlja vodeći motiv. Za muziku je bio zadužen Džastin Timberlejk, a tu je i Gven Stefani - oboje su ujedno pozajmili glasove animiranim junacima. Ključna pitanja koja filmić pokreće su: šta je zapravo izvor radosti u životu? Kako se uklanjaju predrasude? Kako izgleda kada svet odjednom izgubi boje? I koliko je pogrešno preterivati u bilo čemu, a potrebno pronaći ravnotežu između vesele opuštenosti i opreza? Posebno je zabavan kontrast između Popi i Brenča, ali su i sporedni junaci vrlo simpatični i dragi. Negativka je takođe ubedljiva, u stilu Diznijeve veštice Ursule. Ničega nema previše, pa ipak, ukoliko niste ljubitelj šarenila i raspevanosti, najverovatnije vam se neće dopasti. U svakom smislu prijatno iznenađenje - odavno nisam gledala noviji crtać ispunjen tako dobrim vibracijama. Na momente me podsećao na „Čudesnu šumu“! Ocena: 4/5

2) „Udahni“ (Breathe in, 2013)
Kit Rejnolds (Gaj Pirs) je violončelista koji, spremajući se za još jednu važnu audiciju i nadajući konačnoj prilici da se posveti isključivo pozivu koji voli, radi kao srednjoškolski profesor muzike. Posao mu ne pričinjava naročito zadovoljstvo, baš kao ni život u predgrađu Njujorka, ali njegova znatno pragmatičnija supruga Megan (Ejmi Rajan) neće ni da čuje za eventualnu prodaju kuće, u kojoj već deceniju ipo grade stabilan porodični život. Na prvi pogled skladnu sliku upotpunjuje njihova kći-tinejdžerka Loren (Makenzi Dejvis), rekorder u plivanju. Pukotine počinju da se ukazuju i šire pošto Rejnoldsovi, na jedno polugodište, ugoste britansku učenicu na razmeni, Sofi Vilijams (Felisiti Džons). Osamnaestogodišnja Sofi je povučena i sumnjičava pijanistkinja, kojoj je i pored srdačne dobrodošlice (barem ženskog dela) porodice domaćina, potrebno izvesno vreme da se privikne. Napetost koju ona sama oseća u novoj sredini, odgovara sve prisutnijoj tenziji „u vazduhu“. Privlačna gošća sa nelagodom posmatra kako njeno prisustvo posredno izaziva jednu po jednu neprijatnost, dok skrivene nesigurnosti ljudi iz okruženja biva nemoguće dalje potiskivati. Pored nedefinisanog on/off odnosa između Loren i njenog „druga“ Arona, koji Sofi bez svoje krivice dodatno komplikuje, najozbiljnije „naelektrisanje“ se, ipak, odigrava između nje i Kita. U početku obostrano kamuflirana podozrenjem i distanciranošću, njihova neobična privlačnost sve teže se skriva i kontroliše, povlačeći sa sobom ozbiljne dileme.
Još jedan primer kako se bez spektakularnosti, čak i previše razvijene radnje, može postići dobar rezultat. „Udahni“ je film pun osetne nelagode među protagonistima, koja ispunjava međuprostor, u svakom trenutku na korak do eksplozije. Najviše joj doprinosi istinski odlična povezanost Pirsa i Džonsove, čija uglavnom nemušta komunikacija kroz poglede, izraze lica i govor tela dočarava skoro bezizlani položaj u kome se nalaze. Naizgled ne presudni, ali bitni detalji (poput činjenice da Sofi u koferu nosi, između ostalih, romane „Ljubavnik“ i „Džejn Ejr“), dobro usklađena muzika sa efektnim kadrovima likova-u-prostoru (npr. tokom scena Aronovog i Sofinog izlaska u grad ili iznenadnog pljuska na plivačkom takmičenju), kao i već provereno zahvalne klavirsko-duetske deonice, čine samo deo ukupne, odmerene dramatike ovog filma. Zarobljen je deo života sasvim svakidašnjih osoba, u čijim dušama ispod površine besni prava bura, pa složenost međuljudskih odnosa, kroz čest nesklad ambicija/želja sa dužnostima/realnošću, na efektan način izbija u naš vidokrug. Ocena: 4,5/5

1) „Kraljev govor“ (The King’s Speech, 2010)
Režija: Tom Huper. Uloge: Kolin Firt (princ Albert „Berti“, vojvoda od Jorka i budući kralj Džordž VI), Džefri Raš (Lajonel Loug), Helena Bonam Karter (kraljica Elizabeta), Gaj Pirs (princ Dejvid, vojvoda od Vindzora/kralj Edvard VIII), Derek Džejkobi (nadbiskup). Film je osvojio četiri Oskara, ukljućujući i onaj za glavnu mušku ulogu (Firt).

Pred vama je priča o problemu budućeg engleskog vladara, čije je prevazilaženje dovelo do jednog neobičnog prijateljstva i demonstracije snage volje, upornosti i podrške bližnjih. Mucanje je neugodno za bilo kog čoveka, pogotovo člana kraljevske porodice i nekoga ko je viđen za (makar i rezervnu opciju) budućeg monarha. U „Bertija“ su čitavog života uperene oči nacije, a njegova nelagodnost u senci oca i brata, pre svih, parališe ga prilikom obraćanja javnosti (uključujući tu i članove porodice). Na inicijativu preduzimljive i brižne supruge Elizabete, a uz svesrdnu podršku svojih devojčica (Elizabet i Margaret), počinje da u tajnosti posećuje logopeda iz daleke Australije, glasovitog Lajonela Louga. Njegove metode, za koje garantuje efikasnost, zasnovane su na psihofizičkom opuštanju pacijenta, ne bi li se stiglo do korena poremećaja. Loug nije doktor, a umesto akademske titule poseduje bogato iskustvo u radu sa povratnicima iz Velikog rata, kao i veliku posvećenost svakom pojedinačnom slučaju. Jedino što postavlja kao preduslov za uspeh tretmana jesu potpuna opuštenost, otvorenost i iskrena želja klijenta za poboljšanjem - bez obzira ko je u pitanju, makar i sam kralj. 
Isprva više nego sumnjičav, držeći se na visini i dozvoljavajući nagomilanom besu da pokulja, Berti se postepeno uverava kako mu Lajonel ne samo pomaže, već postaje i neophodan saradnik. A Loug ima strpljenja! U vremenu koje dolazi, porodično-državna drama eskalira kroz abdikaciju prestolonaslednika Edvarda VIII, što stavlja Bertija u iznenadnu poziciju koje se najviše plašio, pred izazov koji će morati da prihvati i prevaziđe. Dok bauk nacizma kruži Evropom i šalje mračne oblake nad Ostrvo, saborci se pripremaju da kraljev govor učine motivišućim, ohrabrujućim, dostojnim. Još više od toga, ključno je oslobađanje GLASA i kroz njega čitavog bića Džordža VI, kako bi dokazao da je dorastao ulozi oslonca otadžbine i zastupnika mira.
Ostvarenje koje sasvim zasluženo nosi brojne filmske počasti, dostojanstveno je, pozitivno, ljudsko i nadasve kvalitetno. Predstavlja nam, pomalo anegdotski, kraljevu porodicu kao svakidašnju, blisku, a ipak svesnu tereta uzvišenosti. Kolin je fantastičan kao (budući) kralj, nervozan, ispunjen strepnjom, ali i zahvalnošću. Uz njega, briljiraju Helena u ulozi požrtvovane „Lizi“ i Džefri kao plemeniti logoped. Pohvalila bih i ostatak glumačke ekipe, posebno Gaja Pirsa koji lako, a vrhunski (i fizički ga otelotvorivši veoma verno) igra „crnu ovcu“, zaljubljenog i slobodoumnog Edvarda. Međutim, iako je taj deo priče dobro pokriven, ostaje prilično karikaturalan, pa i maliciozan, površan „kroki“ Volis Simpson i njenog kraljevskog izabranika. 
To je, ipak, jedino što se uopšte može zameriti filmu, sve ostalo je zaista izvanredno. Muzika, kostimi, vizuelno oživljavanje „doba džeza“, mešavina dobre drame i humora, oduševljavaju i ispunjavaju poštovanjem prema svima uključenim u nastajanje „Kraljevog govora“. U rezultate njihovog rada nipošto ne propustite da se uverite, na sigurno zadovoljstvo. Ocena (i to, ponavljam, samo zbog malo stereotipnog/negativnijeg portreta Edvarda i Volis): 4,80/5

8 коментара:

  1. Nadam se da mi ne uzimaš za zlo, jer zaista volim tvoje postove ali moram da kažem da se ovom definiitvno NAJVIŠE RADUJEM svakog meseca!
    Inače sam te se setila juče gledala sam Poldark i baš razmišljam kakao sam se ogrešila o Izabel iz Bele kraljice jer sam ovde videla koliko je dobra glumica (ovde je glavna glumica)
    Spontano pišem komentar, notepad je otvoren i jedva čekam da vidim koji su se filmovi našli na listi ovog meseca!
    Teda sam ja gledala i priv put mi je bio ok, valjda nisam pomno pratila radnju. Drugi put mi je film bio kompletno bolestan.
    Merk Valberg nije komičar -nikako. Meni je žao njega, jer on je čovek koji zaista može da briljira. Gledala sam ga u "The Departed" i on je tu odrao. Sa pravom mogu da kažem da je bio rame uz rame sa Metom i Leom (ne sa Džekom, Džek je ipak Džek), a onda se uvhati za ovakve filmove. Ja se slažem sa tobom on jeste bio ok, Milu Kunis ja ne voli ali kao i ona je ok. Međutim sam film (posebno deo sa prostitukama to mi je zgadilo život) je bizaran i bolestan.
    Za "Seeking a friend for the end of the world" nikada nisam čula, ne volim Stiva Karela pa retko dođem do njegovih filmova. Ovo je film koji boh gledala ako nekad zaželim nešto drugačije.
    Ja "The Ugly Truth" ja ne volim nikako. Mrzim Ketrin Higl (mada nju gotovo niko ne voli, jer reputaicju ima lošu) a vala ni Batlera ne volim nikako, ja sam jedna od retkih devojaka koja ne voli njega, ali ko zna možda jednom promenim mišljenje (kao sa Metom Dejmonom, njega do skoro nisam volela od skoro sam shvatila da ga potcenjujem jako i da je on jako dobar glumac) :)
    O Divljini, mada o knjizi smo mi pričale. ALi ja ni volim ne volim. Riz je isto jednao do glumica koje se meni nikada nisu dopadale. Jeidni film gde je ona meni simpatična je Pravna plavuša (ironija života), ali jeste ona prenela Šeril baš kako treba :)
    Od trolova sam čula samo pesmu Džasitna Timberlajka i nju OBOŽAVAM! Definivitno planiram da gledam i film :)
    Za "Breathe in" isto prvi put čujem, hvala na pšreprouci ide na listu za gledanje :)
    Kraljev govor je jedan od meni omiljenih filmova. Ja inače ne simpatišem preterano Kolina Firta, ne znam cenim ga ali nikada nisam imala posebne simpatije. Ali volim ga u ovom filmu. Zalsužio je Oskara.Moja omiljena uloga je bez dileme Džofri Raš, mislim da je sam njegov lik toliko dobar da sam morala da ga obožavam, a onda divna Helena po priv put "normalna" :) E Gaj Pirs se meni nije dopao, posebno što nisam mogla da dobijem uvid u kralja koji se teško odriče svoje titule (to je npr. Edvard koji je pretstavljen u The Crown mnogo bolje doneo) ne znam on mi je generlano antipatičan ali ok je bio :)
    Odličan rezime i odličan post uživala sam :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nikako, zapravo sam ti zahvalna na inspiraciji, jer si me ti podstakla na pokretanje rubrike posle onako pozitivne reakcije na probni tekst :*, a i ne čudi me da ovu najviše voliš, kao veliki filmofil.:)
      E, baš sam i ja čula dobre komentare na "Poldarka" i Eleonor/"Izabel", imam tu seriju odavno u planu, glavni glumac mi je simpatičan.:)
      Da, potpuno se slažem za "Teda", to su upravo ti delovi gde eventualna komika prelazi u BOLEŠTINU i preterivanje, meni je npr. još gore od prostitutki ono u supermarketu sa kasirkom (mada, realno, "is that shit on my carpet?" teško da išta prevazilazi!). Valberga sam gledala u sasvim drugim žanrovima i ume da zablista, ima talenta, ali ovde je bio nekako višak. Mada, lepo se uklopio sa Milom.

      Vredi gledati zbog Kire.:) Ja obrnuto, za Karela nisam čula do ovog filma (slučajno uhvaćenog na televiziji), posle videh da ga ljudi većinom ne simpatišu.

      Ketrin mi je odbojna, komedije su joj užasne, ali ova je relativno gledljiva. Što se Batlera tiče, kupio me sa "Fantomom iz opere" i "Atilom", može da snimi najveću glupost, gledaću, npr. "Koriolan" je takav film ili "300".

      Ista stvar. Knjiga prosek, film takođe. Dobro preneto, pristojno odigrano, ali nije mi sad preobratilo život kao što mnogi preteruju u reakcijama na priču.

      Gledam, presladak je crtać.:) I muzika, naravno. Popravlja raspoloženje!

      Stavi na listu, Gaj Pirs je sjajan tu.:)

      Eto, obećala sam ti utiske o "Kraljevom govoru", slažemo se opet.:) Kolin, Džefri, Helena, majstori. Gaj je meni bio dobar, uloga je nezgodno napisana, tako da delim tvoje mišljenje da je "The Crown" bolje pristupila Edvardovom liku, naprosto je bolje osmišljen.

      Hvala ti mnogo, na čitanju i komentaru!:)))))

      Избриши
    2. Gledaj Poldarka obavezno i ja sam krenula jer je glavni junak simpatičan ali on nije simaptičan on je tako dobar frajer da ne možeš da skineš pogleda sa njega ozbiljno dobar :)

      Избриши
  2. Nikako nemoj da gledaš Ted 2, pokvariće ti i to malo pozitivnog utiska prvog, veruj mi. :D
    Meni je Seeking a Friend bio jedan od omiljenih filmova te godine, baš mi se svideo, naročito melanholija sa kojom je pristupio tematici otuđenja ljudi.
    Ugly Truth mi je tipična romantična komedija, nije bila loša kada se pojavila, ali je, na žalost, iznedrila gomilu kasnijih, sličnih pokušaja.
    Kraljev govor volim, a zanimljiv mi je Breathe In. Kod mene nikako da zaživi ova kolumna, nekako ne mogu ni da pišem o onome što gledam, onda se opteretim unapred. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Razmišljala sam da gledam nastavak "Teda", ali sam odustala pročitavši otprilike o čemu je reč, deluje mi kao žešći promašaj, a retko se desi da nastavak ionako bezveze filma bude nešto značajno bolji.:)
      "Seeking a friend" mi je lepo počeo i tematika je fino obrađena, ali moram priznati da mi je ostao nekako mlak utisak, zato i ocena. Nije me toliko pomerio kao što sam očekivala.
      "Breathe in" obavezno gledaj, ako nisi, neupadljivo, ali nekako upečatljivo deluje.
      Moram priznati da je ova rubrika nastala kao čista slučajnost, pa ćemo videti dokle će se održati - za sada mi je neopterećujuća, zabeležim utiske nakon odgledanog filma i posle ih samo rangiram.
      Hvala na čitanju!:)))

      Избриши
  3. Obožavam ovaj deo, verovatno ima veze sa tim što sam u poslednje vreme u fazi gledanja filmova (svakavih) i onda na ovaj način nađem nove ideje.:)
    Odličan je tekst, sam po sebi, stil mi baš odgovara i objektivno gledano skrene pažnju na sam film a bez da otkije suštinu zapleta, što je zapravo najbitnije.
    “Ted”: Nisam nikada osećala potrebu da pogledam ovaj film, nekad sam čak pomišljala da sam nešto propustila ali posle tvog teksta svaka dilemma je nestala. Definitivnoo ga neću gledati!

    „Gola istina“: Davno sam ga gledala, ostao mi je u sećanju kao simpatičan filmić, dobar za nedeljno popodne. Evidentna je hemija između glumaca, ali smatram da bi Batler is a kesom imao odličnu hemiju.:D Zrači energijom koja je samo njemu svojstvena, dovoljno je da se pojavi na ekranu i ja sam hipnotisana, pritom je Škot (sama ta činjenica mi je dovoljna)! :D

    „Divljina“: Ovaj film mi je odavno na listi, tako da neću ništa da čitam. Drugarica mi je čak preporučila i knigu, kaže da dosta upotpunjuje priču (kao i u svakom drugom slučaju).

    „Udahni“ i „Kraljev govor“ sam stavila da se skidaju. :) Primetila sam da u oba filma ima Gaj Pirsa, a ja sam pre nekog vremena skinula i “Brimstone” tako da ću se baš “družiti” sa njim. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E, a kod mene došla faza za serije!:)
      Definitivno ništa ne gubiš preskakanjem "Teda", jedino ako baš ne budeš imala bolji izbor, zaista ispodprosečan film.
      Drago mi je što delimo mišljenje o Batleru, pošto je obično podeljeno, neke devojke nalaze da je odbojan, meni baš naprotiv.:)
      Mislim da je knjiga za nijansu bolja od filma "Divljina".
      Da, desilo se da je Gaj u oba i mogu ti reći da sam ga još više zagotivila, zrači mi taj čovek nečim, uz to je i odličan glumac.:)

      Hvala mnogo na čitanju i komentaru.:)

      Избриши
    2. Nema na čemu, uživam u čitanju. :) Dopuniću utiske kada pogledam ostale filmove.
      Daa, Gaj je uvek na visini zadatka, a i inače sviđaju mi se njegovi filmovi sami po sebi. Australija nam uglavnom donese bisere. :)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...