субота, 11. фебруар 2017.

Subota sa knjigom: Bibliofilsko “ili-ili”

piše: Isidora Đolović

Na red stiže peti (i poslednji) u nizu zanimljivih čitalačkih upitnika, koji sam preuzela od Kaće i Sare, pa im se ovom prilikom zahvaljujem na uvek spremnim rezervama inspiracije! Ovoga puta, u pitanju je raspon suprotnosti na našim policama. Pošto je tema “Moja biblioteka” svakako preširoka, a i u planu za neko od budućih subotnjih druženja, ograničenje od probranih stavki iz pitanja ne bi trebalo da mnogo optereti ili oteža izbor. 
Uvodne napomene: 1. Odgovori su uglavnom prvi koji mi padaju na pamet, jer zbog „tehničkih prepreka“ nemam jasan pregled svih naslova kojima moja lična čitaonica u ovom trenutku raspolaže. Ima ih preko hiljadu i petsto, ali u nedostatku sopstvene sobe i polica, trenutno su poslagane na gomile svuda po stanu, u "skladište" stilu. 2. Samim tim, dok pitanje prostora i polica ne bude rešeno, nisam u mogućnosti da tekst propratim sopstvenim fotografijama knjiga, niti imam sklonosti (kad već to pominjem) ka popularnom slikanju istih uz slatkiše, šminku i slično. Iako zna da bude veoma lepo i simpatično, ovo pomodarstvo počinje ozbiljno da me iritira. 3. Temom kućnih biblioteka se, kao što rekoh, tek nameravam pozabaviti (slično letošnjoj priči o omiljenim knjigama iz detinjstva) u posebnoj seriji tekstova, zato izostavljam digresije i odmah prelazim na postavljena pitanja.

1. Prva i poslednja knjiga u tvojoj biblioteci?

O prvim knjigama sa kojima sam se susrela kao sasvim mala, možete čitati OVDE. Ovo konkretno pitanje shvatam, ipak, kao osvrt na prvi primerak koji smo svesno, SAMI poželeli, zatražili i(li) kupili. Taj doprinos ili početak formiranja naše lične zbirke knjiga morao bi biti lišen isključivog uticaja roditelja ili bilo kog starijeg “vodiča” kroz svet pisane reči. U tom smislu, “kamen temeljac” mojoj današnjoj solidnoj kolekciji štampanih dragocenosti, predstavlja roman “Marija Modiljani” Vesne Aleksić. Pominjala sam već kako je Vesna bila moj omiljeni pisac u tom uzrastu, a ovo je upravo njena prva “ozbiljnija” (u smislu starosnog doba likova i mračnije tematike), dosta nagrađivana i zaista sjajna knjiga. Govori o generaciji mladih u vrtlogu nesrećnih zbivanja tokom devedesetih, kriza i prvog talasa masovnih emigracija na Zapad. Dobila sam je za rođendan od roditelja, posveta kaže - 2001. godine, a pamtim i kupovinu u nekadašnjoj, velikoj “Prosvetinoj” knjižari u centru, kao i miris pak-papira u koji je bila upakovana. Između ostalog, hvala Vesni što mi je otkrila stvaralaštvo Amadea Modiljanija! Prva knjiga za koju sam sama uštedela novac, bila je “Ex-YU rock enciklopedija” Petra Janjatovića, nimalo jeftina, ali ne i nedostižna za petnaestogodišnjeg štedišu-zaljubljenika u “teški zvuk”. Posle višemesečnog odvajanja od novca za užinu, častila sam sebe za rođendan - i tako je počelo. Još uvek radije kupim knjigu, nego nešto za “u se, na se i poda se”, koliko god ovo zvučalo budalasto prosečnoj, normalnoj osobi. 
A najskoriji “novajlija” u mom vlasništvu jeste izuzetno zanimljiva zbirka “Sirena koja se smeši (Pet bajki o venecijanskom getu)” Mirjane Ognjanović. Redovni čitaoci “Politikinog Zabavnika” verovatno se sećaju odlomaka, koji su pre par godina tamo objavljivani. Venecija, mistična atmosfera njenih uličica, stare tajne  koje čuvaju balkoni i skrivena, zaboravljena dvorišta, poluizmaštana prošlost sa legendama na svakom ćošku, kao i izvanredni crteži Aleksandra Palavestre, bili su dovoljni da me unapred pridobiju. A pošto je danas druga subota u mesecu, podrazumeva se i novo izdanje “Velikih spisateljica” uz maminu Blic ženu (drugim rečima, njoj časopis - meni knjiga!). Na redu je jedanaesta, "Džejn Ejr", a o edicijama iz novina možete čitati OVDE.

2. Najjeftinija i najskuplja knjiga koju poseduješ?

Na ovo pitanje sam već odgovorila u prethodnom upitniku (OVDE), tako da ću samo izabrati “sledeću najbližu varijantu”. Najjeftinija su (iako je prilično diskutabilno koliko ih uopšte možemo smatrati KNJIGAMA u pravom smislu) svakako “džepna” izdanja Blica, koja se već četiri godine subotom besplatno dele uz primerak novina po njihovoj regularnoj ceni (trenutno oko 40 dinara). Format i kvalitet izdanja je više nego skroman, naslovi se uveliko ponavljaju (razlog što ih već godinu ipo više ne kupujemo - uz činjenicu da je Blic odavno postao tabloidno smeće), ali, počeli su sjajno i danas imam veliku „hrpu“ ovih knjižica. Krenulo je sa Nušićevim delima, pa Domanovićem i Sterijom, da bi se do danas nanizale različite zbirke pesama, priča, eseja, pa i kraći romani srpskih, ruskih, francuskih, nemačkih autora.
O najskupljim kompletima i pojedinačnim (stručnim) knjigama sam takođe pisala prošli put, a izdanje, van navedenih kategorija, za koje sam dala ubedljivo najviše novca jeste „Rock i pop kronologija: Kako je glazba mijenjala svijet“. Reč je o predivnoj, luksuznoj enciklopediji popularne kulture, u izdanju hrvatske „naklade Uliks“, sa zaštitnim omotom i mnogo kvalitetnih fotografija. Naprosto sam MORALA da je imam, iako je koštala čitavih 5000 dinara (!), tako da sam te zime malo zakasnila sa uplatom domske kirije, a umesto planiranog kaputa iz „Zare“ (babina finansijska donacija!) kupila upola jeftiniji u „second- hand“-u…ali, kakve li samo sreće dok sam Terazijama „vukla“ kesu sa knjižurinom težine betonskog bloka!

3. Knjiga sa ženskim i knjiga sa muškim protagonistom?

Moji prijatelji, ali moguće i svako ko je barem jednom sa mnom razgovarao o književnosti i romanima (usredsređenim na jednog junaka) koje volimo, već pretpostavljaju za šta se u ovom slučaju odlučujem. Što se ženskih likova tiče, Sofka iz „Nečiste krvi“ je neko u kome se neobično pronalazim (ali, zaboga, ne po pitanju sudbine!) i moj literarni alter-ego, na neki način. Možda je usled toga ona i van svake kategorije. Pomenula bih, od poistovećivački neutralnih - a veoma interesantnih, ženski lik iz jedne zaista dobre knjige. To je Adrijana, junakinja „Rimljanke“ Alberta Moravije, sjajan primer tipske pojave „prostitutke dobrog srca“, devojke koju teške životne okolnosti nateraju na „najstariji zanat“, ali neizmerna volja  i ljubav ipak nose kroz surovu međuratnu realnost. Knjiga sa muškim protagonistom je Stendalovo „Crveno i crno“, a o ambicioznom, nesigurnom arivisti Žilijenu Sorelu imaću (Bože, zdravlja) zadovoljstvo da istražujem u narednom periodu - baš kao što je Pavle Isakovič (glavni junak „Druge knjige Seoba“ Miloša Crnjanskog) bio središte mog diplomskog rada. Moram priznati da me bavljenje naukom o književnosti ushićuje gotovo koliko i samo čitanje. Da ne zaboravim, mnogo volim hajduka Đuricu iz  "Gorskog cara". Odličan, odličan roman i još bolji lik.
Đina Lolobriđida kao Adrijana; Kim Rosi-Stjuart kao Žilijen, u ekranizacijama
4. Knjiga koju si pročitala brzo i knjiga za koju ti je trebalo mnogo vremena?

Nešto drugačije formulisano, imali smo već i ovo pitanje. Čitam prilično brzo, što je, pretpostavljam, posledica uvežbanosti i stečene veštine (uz beleženje, pamćenje zapaženih pojedinosti i ekstenzivnost u pisanju) tokom studija, kada se valjalo hvatati u koštac sa brdom literature za izlazak na polaganje u prvom ispitnom krugu. Od tih dana, ponekad imam utisak da mi je kao suvenir ostala “književna pantljičara”! Da dopunim svoj odgovor iz prethodnog upitnika, među knjigama koje sam baš “munjevito” pročitala, izdvaja se “Kad padne noć” - roman koji me upoznao sa stvaralaštvom Harukija Murakamija. Počela sam ujutru, pred polazak na fakultet, a završila ga uveče, po dolasku u stan, očarana prikazanim svetom. Toliko mi se dopao, da sam ubrzo potražila i do sada prešla većinu ostalih, kod nas prevedenih, dela ovog japanskog pisca. Nasuprot tome, još se dobro sećam koliko sam se „razvlačila“ sa knjigom Virdžinije Vulf „Ka svetioniku“. Možda je razlog što sam bila klinka (još srednjoškolka), pa mi je u tom trenutku ovaj roman bio pravo mučenje. Uglavnom, ni dan-danas se ne usuđujem da ga se ponovo prihvatim, mada su mi se kasnije zaista svideli njeni „Talasi“, „Gospođa Dalovej“ i eseji - što znači da ipak nije problem u piscu.

5. Nacionalna i internacionalna knjiga?

Pošto sam završila komparatistiku, shvatih da mi je opredeljivanje za ovaj smer - uprkos prvobitnoj nameri da upišem svetsku književnost - doneo mnogo više nego što bih ikada dobila poznavanjem samo jedne od dve oblasti. Okvire (inter)nacionalnog odavno više i ne razlikujem, sve se povezalo u bogatstvo posebnosti, spojenih kvalitetom. Zato se uvek zalažem za podjednaku zastupljenost dela iz svetske i srpske književnosti, ali i ostalih umetnosti, jer koreni su osnova za razlistavanje i prevazilaženje granica. Čuvajmo naš jezik - neće nas to učiniti „ograničenim nacionalistima“; budimo svesni kulture i tradicije koju imamo - tako ćemo više voleti i ceniti i svetsku, jer su povezane; upoznajmo i negujmo prvo sopstvenu, pa onda tuđu (i opštu) baštinu - jer je to put koji vodi istinskoj erudiciji i širini znanja. Nema drugog.

Ovoga puta ću biti malo „konvencionalna“ kada je o domaćoj književnosti reč i preporučiti dva dobro poznata autora. Prvi je Ivo Andrić - zaista, stvar je opšte kulture poznavati opus našeg jedinog Nobelovca, ne zato što „tako mora jer smo Srbi“, već jer verovatno niko nije bolje „uhvatio“ srž i prokletstvo naših mentaliteta, ni preciznijim jezikom, čistijim bojama oslikao kolektivni portret naroda i vremena protutnjalih preko brdovitog Balkana. Dakle, OBAVEZNA lektira za prave ljubitelje pisane reči bili bi „Romani“ (Laguna), koji sadrže, na jednom mestu sabrana, njegova vrhunska dela: „Na Drini ćuprija“, „Travnička hronika“, „Prokleta avlija“ i „Gospođica“. Za početak. Uz to, ovo konkretno izdanje je više nego povoljno - košta svega 1000 dinara, uz članski popust još i manje, a dobijate zaista vrednu knjigu za sva vremena. Drugi pisac je Dobrica Ćosić. Šta god mislili o njemu - pre svega u kontekstu njegove političke aktivnosti, zaboravite i nemojte zaobići sagu o Katićima, posebno ako volite Tolstojeve ili Golsvordijeve hronike o porodicama u ratu. Ćosić, je prateći svoje junake, obuhvatio veoma dug i značajan period srpske istorije, od Timočke bune, preko Prvog svetskog rata, do golootočkih nepravdi. Početak je roman „Koreni“, sledi „Vreme smrti“ u četiri, pa „Vreme zla“ u tri toma („Grešnik“, „Vernik“ i „Pokajnik“) i „Vreme vlasti“ kao epilog. Koja se devojka ne zaljubi u Bogdana Dragovića, ta nije stvarno ni volela Andreja Bolkonskog!
Moji tomovi serijala su pomalo raštrkani, pa su „Vreme smrti“ i „Vreme zla“ kompleti u izdanju BIGZ-a, „Vreme vlasti“ je deo edicije Večernjih novosti - „XX vek“, a „Koreni“ stara knjiga kojom je moj tata nagrađen za odličan uspeh u nekom od viših razreda osnovne škole.
Iz svetske književnosti, preporučujem bilo šta iz opusa Tomasa Mana (lično, apsolutno OBOŽAVAM „Čarobni breg“, mada mu je i „Doktor Faustus“ blizu). Za prvi susret bi možda najbolji izbor bila novela „Smrt u Veneciji“, priča o poslednjem zanosu ostarelog umetnika, koju je sjajno dopunio istoimeni film Lukina Viskontija. 

6. Debela i tanka knjiga?

Uvek mi je, moram priznati, bilo smešno procenjivanje knjige na osnovu njenog obima. Recimo, fascinirani pogledi usmereni ka “debelim” knjigama, jer uglavnom pretpostavljate kako njihova vizuelna impozantnost odgovara unutrašnjoj, ništa manjoj. Kao da se „težina“ dela i bukvalno stavlja na kantar, pa koliko stranica - toliko mudrosti varnica! Baš naprotiv, nebrojeno puta sam čula (a u danima neiskustva i pomislila, iskrena da budem) kako se pred „knjižicom“ do stotinak strana zaključuje:“Pih, ovo je mačji kašalj, ima da pređem (za) čas posla!“ No, sa literaturom vam je slično kao i sa ljudima, pa spoljašnji „gabariti“ često (mada ne i obavezno) ne odgovaraju suštini. Sa „velikim“ knjigama se ponekad laganije pređe put, nego u društvu žilavog „žgoljavka“.

Uvek se setim rekordera - doduše, po visini - među štampanim izdanjima. To je bila, verovali ili ne, jedna slikovnica! Kada sam kao dete počinjala sa posetama biblioteci, pažnju mi je redovno privlačila „Najveća knjiga na svetu“. Stajala je u (počasnom) uglu iza pulta, malo kraljevski uzdignuta i, naravno, nije bila za izdavanje. Prvi put sam je prelistala tek letos, dok smo popisivali fond. Godine su je spustile sa pijedestala, ali moje poštovanje je ostalo.
U ličnoj biblioteci imam gotovo podjednak broj Stanlio i Olio izdanja. Za ovu priliku, izdvojiću roman „Crveni konj“. Pisac je Euđenio Korti, delo često upoređuju sa Tolstojevim „Ratom i mirom“ na italijanski način i to bez preterivanja. Ukoliko vas zanima epska priča iz Drugog svetskog rata, potražite. Mnogo je vrhunskih kratkih romana, kojima se uglavnom vraćamo na ponovljeno čitanje - sada preporučujem „Tunel“ Ernesta Sabata, kao odličan način za upoznavanje sa ovim izuzetnim piscem. Iz naše književnosti, „Bašta, pepeo“ je sjajan uvod u „Porodičnu trilogiju“ (ili Porodični cirkus) Danila Kiša. Čitajmo (i) domaće!

7. Fikcija i ne-fikcija?

Dok nisam počela da studiram, nisam previše volela stručnu literaturu (ne računajući enciklopedije i monografije na istorijske teme), jer su me asocirale na suvoparno, udžbeničko znanje - a posebno na one užasne „Interpretacije“ kojih se i dan-danas gnušam. Tek ozbiljno se posvetivši proučavanju, počela sam da cenim naučne studije (naravno, mislim na društvene nauke, koje su, nažalost, toliko potcenjene) kao dragocenu pomoć, ali i nešto u čijem se čitanju i te kako može uživati! Kada sam kasnije i sama bojažljivo zagazila u esejističke i istraživačke vode, povratka nije bilo. Danas je u mojoj biblioteci odnos fikcije i ne-fikcije ravnopravan, 50:50. Pored toga što su mi neophodne, teorijske knjige sa zanimanjem i oduševljenjem čitam i nabavljam. Prednjače, naravno, one usko povezane sa oblašću kojom se najviše bavim. Nije mi lako da se opredelim za samo jedan primer, ali, neka to bude nezaobilazna, čuvena studija „Agonija romantizma“, koju je napisao Mario Prac. Na vizuelnom planu, mislim da nije bilo boljeg izbora za korice, od Birdslijevog umetničkog dela (inače, ilustracije rađene za "Salomu" Oskara Vajlda).
Iz domena ne-fikcije, ali takođe i vanstručne, preporučujem izuzetni „Književni vodič kroz Beograd“, kojim je Jovo Anđić spojio moje dve ljubavi. Inače, knjiga je rezultat prethodnih organizovanih turističkih šetnji našom prestonicom, stopama velikih pisaca koji su joj u određenom periodu bili žitelji. Kupila sam je za prošli rođendan. Moram da izdvojim i primer iz autobiografske proze, koju takođe volim i rado čitam, ukoliko je u pitanju zanimljiva (i pismena!) ličnost. Neka to bude „Moj život“ Isidore Dankan, umetnice po kojoj sam dobila ime, izuzetno interesantne žene i revolucionarke modernog baletskog izraza. Pažnja: ovi memoari se završavaju neposredno PRE odlaska u Rusiju, pa će oni koje zanima veza sa Jesenjinom ostati razočarani. O fikciji pišem, nadam se, dovoljno često i zbog toga ću u ovom delu pitanja dozvoliti sebi malu izmenu. Nekako se stalno govori o romanima, ređe pripovetkama, ali, volite li poeziju? Među meni omiljenim izdanjima su BIGZ-ove zbirke, poput „Vlati trave“ Volta Vitmena, Vijonovih „Zaveštanja“, Malarmea, Bloka, Bodlera

8. Ljubavni roman i akcija/triler?

Radno iskustvo u biblioteci uverilo me da ovo JESU najtraženiji žanrovi, pa sad, kako se kome sviđa. Zanimljivo je da ih sama nikada nisam nešto čitala, čak ni kao šiparica. Nijedan roman nije bio isključivo ljubavni ili akcioni, mada su ovi elementi uglavnom prisutni - to je obično nepisani preduslov za sveobuhvatno, dinamično štivo. Ljubav, smrt, preokreti, stalne su književne teme i za njihovo variranje postoji milion načina - ali, čisti „ljubići“ i trileri meni lično nikada nisu bili zanimljivi (isto važi za odgovarajuće im filmske žanrove). Zbog toga mi je teško da se setim adekvatnog odgovora, pa neka bude ovako: nešto najpribližnije ljubavnoj priči bez većih dodataka druge vrste je „Dama s kamelijama“ Aleksandra Dime Sina (zanima li vas uzor, pročitajte „Manon Lesko“ opata Prevoa - a za obradu, pogledajte i poslušajte legendarnu „Travijatu“); akcija bi bio roman „Besnilo“ Borislava Pekića (naravno, to nije klasična žanrovska priča, ali uz pretežno antiutopijski karakter, ima i ove elemente, da ne pominjem neverovatnu filmičnost!).
Obe knjige, na slici, deo su kompleta - Dima „Zlatnog veka Politike“, a Pekić „XX veka“ Večernjih novosti. Prvu sam dobila od tetke, nakon polaganja prijemnog ispita na fakultetu - bio je postavljen letnji štand na čačanskom trgu, sa rasprodajom novinskih izdanja i tada sam takođe pazarila tri Heseove knjige.
Bilo kuda, Darsi svuda - Kolin Firt kao Arman Dival,
 u britanskoj ekranizaciji „Camille“
9. Knjiga koja te je usrećila i knjiga koja te je rastužila?

Od osetljivih sam ljudi, sve lako primam k srcu i emotivno reagujem na mnogo štošta. Brojne knjige, filmske scene, muzika i stihovi, mogu da me razvesele ili rasplaču, a poneke i jedno i drugo. U principu, književnost mi (čak i kada su joj teme nezgodne, na bilo koji način potresne) donosi radost - srećna sam i ushićena, ne preterujem kada to kažem, što nešto tako dobro napisano postoji i što ja imam priliku da ga čitam. Malo šta može da me smiri i uteši kao knjiga koju volim. Usrećuje me sama mogućnost čitanja, dostupnost saznanja i svetova sa njihovih stranica, prilika koju mi nude da se izmestim iz svoje stvarnosti i odlutam. Dok čitam zaista dobre redove, osećam kako se i moj duh bogati, uzdiže, menja. Svako čitalačko iskustvo jeste vid dosezanja apsolutne slobode, a za koga to sloboda nije sreća?

Prvo delo koje mi pada na pamet kada se govori o osećanju radosti - “Bašta sljezove boje” Branka Ćopića, istovremeno uvek izazove i “knedlu u grlu”, kao i sve njegove knjige. Ostalo mi je jedno sećanje na situaciju kada smo na završnoj godini fakulteta polagali Književnost za decu (inače, ispit koji mnogi, nažalost, suviše olako shvataju i dolaze da odgovaraju potpuno nepripremljeni - uz to ponosni na istu činjenicu). Profesor Mikić je izašao na minut-dva, pošto ga je neko u hodniku tražio, a koleginica sa grupe 05 - sedela je do mene dok smo pisale koncepte - brzo me upitala: ”Šta možeš da mi kažeš o Bašti sljezove boje?” Profesor se vratio pre neko što sam uspela da progovorim, a možda me malo usporila i zatečenost. Ne mogu da verujem, zapravo, mogu - ali, ne volim da zamišljam koliko je detinjstvo bez Branka Ćopića bilo uskraćeno za jedan svet topline, lepote, rečitosti, plemenitosti. Opet, na istom ispitu sam gledala ljude koji prvi put u životu čuju stihove Duška Radovića o strašnom lavu ili Ršumove igre rečima. Verovatno nisu rasli uz "Rokenrol za decu" Vlade i Gileta, komponovan na iste rime. Ne brinite, nije im to odmoglo u životu i zapošljavanju, ali, ipak, IPAK...
Roman koji me najviše potresao je “Šeširdžijin zamak” Arčibalda Kronina - koliko sjajan, toliko i beskrajno tužan. Čak i u ovom trenutku mi od prisećanja bude neopisivo žao zbog sudbine njegovih protagonista. Dikens je još i milosrdan, u odnosu na sve ovde pročitano! A ukoliko biste da me baš dotučete, dajte mi da čitam pripovetku Miodraga Bulatovića “Najveća tajna sveta”. Plačem k’o godina, svaki put, ne vredi.

10. Lepa i ružna korica?

Pitanje značaja koji pridajemo vizuelnom faktoru, tačnije dizajnu i izgledu korica, razmotreno je još u prvom čitalačkom upitniku. Iako su danas rešenja šarenija, privlačnija, pa i nepodesnija nego ikad (kičerice i fotografije iz filmova), još uvek smatram da bi svedenost, neutralnost i umerenost trebalo da predstavljaju glavni imperativ. Nikako ne bi valjalo da slika na naslovnici zaseni ime autora i njegovog dela, niti da (preglasno) govori umesto njih. Naravno, volim da u svoju biblioteku uvrstim i oku prjatne knjige, skladno uklopljene uz „komšiluk“, naročito kada je reč o kolekcijama. Ali, nije presudno da se „slažu uz regal“, ni jednog trenutka.
Do tekstova o samoj kućnoj biblioteci, evo pobednika izbora „lepotica sa polica“. Od kompleta, posebno obožavam stara RAD-ova izdanja sa izrazito umetničkim „šmekom“, poput sabranih dela Puškina, Lorke i Ljermontova
Pojedinačno, već na prvi pogled me očaralo likovno rešenje za kultni naučno-fantastični ciklus „Snežna/Letnja kraljica“ Džoan Vindž. Naravno, ni samoj priči ne mogu da odolim.
A pošto se trudim da na blogu, negujući načelo prave estetike, što više izbegavam ružne prizore, reći ću samo kako sabrana dela Edgara Alana Poa u tri toma (inače, sadržinski savršeno izdanje) imaju toliko ružne spoljne omote, da me nekad sramota uopšte ih, takve, iznositi na svetlost! Večita misterija ostaje: ko bira nakaradna rešenja za izgled sjajnih knjiga? Upozorenje: otvarate na sopstvenu odgovornost! http://www.korisnaknjiga.com/photo/books0038/p037767c1.jpg

8 коментара:

  1. Ja jako uživam kada ti pišeš tqagove jer toliko ih lepo razradiš (da se razumemo uživam u svakom tekstu ali da napomenem da su ovi jedni od dražih) toliko se nauživam čitajući otovrila sam notepad i da krenem :)
    Pre svega SVAKA ČAST na broju knjiga, zavrtelo mi se u glavi dok sam čitala, ja sama imam kućnu biblioteku koja je nasleđena ali ova brojka mi je misaona imenica :)
    Ja za Vesnu Aleksić prvi put čujem Ja sam svoju prvu knjigu dobila sa par meseci, mama je kupila zbriku Jove Zmaja da mi čita, a pravu ozbiljnu knjigu sa 8 godina kada sam dobila bonton za decu što je bilo 2002. godine :) Duggo mi ej trebalo da pređem na romane i ozbiljnije priče kao dete sam bila bš orjentisana ka poeziji, danas je suprotno, jako malo pažnje posvećujem poeziji.
    Ova Ex Yu rock enciklopecija me baš privlači. Ja sam bila dete kome novac lako sklizne iz ruku, mislim da je knjiga "Najlepša ljubavna pisma izuzetnih dama" bila prva za koju sam samostalno uštedela i to je bila neka druga-treća srednje :) Ali ja te razumem u potpunosti sada i ja kalše sada uštedim jer znam da mi je knjiga radije prioritena, skupim za jednu-dve mesečno nikada više ali i to je ok.
    Sirena koja se smeši deluje kao nešto što bi me opčinilo, dopada mi se sam opis knjige, Džejn Ejr imam Vuklanovu u tvrdom povezu (sa likovima iz filma ofc, ali praštam jer Majkl Fesbender nikome ne škodi) i onda propuštam ova blic izdanja dok ona izlazi. A kod mene su poslednje bile "Ljubavnik ledi ČEterli" i "Daleko od razuzdane gomile" (obe sa likovima iz knjiga, ofc). ovako izgledaju ->https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/originals/1e/1a/51/1e1a5165b3f8a405453841887eacab7e.jpg
    Te Blic knjige od 40 dinara su i kod mene najjeftnijia izdanja, sa tim da moja baka nema praksu da čita novine često pa ne sakupimo sve (ona čita preko neta na tabletu), ali imam malog princa
    Ja nikada nisam kupila komplet knjiga, nikada nisam skupila za to (a baba bi se pre ubila nego mi dala i ako je i ona sama kupovala komplete, znaš koliko Tolstojevih knjiga imam i drame i pripovetke njegove, imam i komplet Remarka ali ne znam kakav je nikada ga nisam čitala, sve je ona kupila, Njegovšev komplet, ali meni ne dozvoljava). Ali neka si ih kupila posebno ejr znam koliko voliš muziku, ja sam Slešovu autobiografiju kupila u Laguni (ona je koštala oko 1000 dinara ne sećam se) kada sam bila skroz švorc i nisam pitala nikog, nije bilio druge il da je kupim il da riknem :)
    Meni je Nečista krv bila toliko teška i mučna za čitanje da nikada nisam mogla racionalno da razmišljam o likovima, Sofka mi je tako tragičan lik interesantno je da ja sebe još pronalazim, recimo da je ELizabet Benet najbliže meni od svega što sam čitala :)
    E Rimljanku sam našla juče uveče u kućnoj biblioteci i baš sam se pitala vredi li je čitait, odlično definitivno je čitam!
    Čitanje jeste pitanje uvećbanosti, ja sam do pre par meseci jendu glavu čitala dvadeset minuta, sada je čitam za manje od pet. Ja mislim da je i do same Virdžnije malo, meni je dosta trebalo da uđem u priću "Gopspođe Dalovej" naprosto ona nije lagan pisac i traži fokus a um kao um nije nam uvek skoncentrisan :)
    Ja se ne mogu da se povežem sa radnjom Ive Andrića, naprosto ne funkcioniše :)Tomasa Mana nikad nisam čitala
    Za ovo si upravu nema veze kakava je knjiga bitno je da je dobra, a dobra knjiga može i na 100 strana :)
    Ja ne fikciju i dan danas ne volim, ne volim čak ni rečnike, ja jezik uvek učim slušajući isti -film, serija, muzika... ne mogu da se fokusiram kada je nešto pisano "bez radnje",a moju strućnu literaturu da ne pominjem, niko normalan pravo ne voli da čita, budimo realni ;)
    Jao morala sam da kliknem da vidim ružena korice, previše sam radoznala -odvratne su, ja imam 120 dana sodome čije su korice živi očaj, ali budimo relani one i idu uz autora, ovo ne kapiram Edgar Alan Po i ovakve korice :)
    Ja sam malo odužila, sorry :) Odličan tag uživala sam čitajući :)

    ОдговориИзбриши
  2. Saro, najpre hvala na divnom i opširnom komentaru.:)))
    Baš uživam u ispunjavanju ovakvih upitnika, jer volim da pričam o knjigama i onda me uvek ponese svako pitanje, pa se nekad uplašim da sam preopširna. Ali, šta mogu kad je tako zabavno!:)))
    Što se lične biblioteke tiče, ona je delom nasleđena (od dede i mojih roditelja), a delom (skoro polovinom) reziltat mog ulaganja. Za petnaest godina, otkako dobijam ili kupujem knjige, broj izdanja je postao četvorocifren, posebno sam kao student nabavljala literaturu (većina mojih kolega inače ima bogate zbirke, pitanje koje su mi nove cimerke u domu najčešće odmah postavljale bilo je:"Studiraš književnost? A jel' imaš mnogo knjiga?"), jedino je problem što sada zaista više nemam gde da ih držim, pa bi mi najviše odgovarala sopstvena radna soba, jedan san koji još uvek negujem.:)
    Pisala sam i o Vesni i o prvim knjigama letos, u okviru tekstova "Najdraža knjiga iz detinjstva", pa da se sad ne ponavljam, ali imam običaj da na svakom primerku upišem datum kada sam ga dobila, volim i posvete - skoro svaka knjiga ima svoju pozadinsku priču i mini-istorijat.
    Svidela bi ti se "Sirena" sigurno.:)) I ja imam "Džejn Ejr" u tri izdanja, ali kada su u sklopu kompleta, nekako ne mogu da propustim nijedan naslov, pa mnoge klasike imam u više različitih edicija.
    Sećam se da si mi pominjala kako si naručila te knjige, videla sam i sliku (u "Mesečnoj šolji kakaoa") i baš su lepa izdanja.:)
    Mi čitamo samo "Politiku" vikendom, ali kad su tek izlazile knjige, uzimali smo i "Blic", međutim, preveliki je "treš" i nije vredno nastavljati, a knjižice se ponavljaju, samo ređaš duplikate.
    Kompleti su, verovala ili ne, sada POVOLJNIJI nego nova izdanja!:) Treba samo znati gde tražiš i imati sreće da naiđeš na dobru antikvarnicu. Meni je već dugo ta praksa "čeprkanja" po starinarnicama omiljeni hobi, dobro se cenjkam i znam gde da tražim, pa relativno brzo stižem do kompleta. Recimo, za 1000-2000 možeš da kupiš odlično očuvanih 8-10 knjiga sabranih dela Dostojevskog, Tolstoja, Njegoša, Remarka....a za te pare u "Vulkanu" i "Laguni" jedva možeš skupiti za dve-tri pojedinačne knjige.
    Da, "Nečista krv" jeste vrlo mračna i tegobna knjiga, ali ima nešto u Stankovićevom stilu što na mene deluje, verovatno i druge ljude, čovek se bukvalno bacio na psihoanalizu pre Frojda!:)
    "Rimljanka" je vrlo dobar roman - ja sam dugo mislila da je neki ljubić, a onda mi jednog leta bilo dosadno i dohvatim stari komplet Remarka, nasleđen od dede, pa počnem da čitam tu famoznu knjigu. Mene je oduševila. Preporuka od srca.:)
    Naravno, to preporučuju i školski psiholozi, svakoga dana čitati bar nekoliko strana mnogo pomaže i u razmišljanju i u izražavanju, rečnik se bogati, opuštaš se i smiruješ, stres nestaje, a sa vremenom, postaje navika i sve više i brže prelaziš.:)
    Haha, za nefikciju uvek kažem, imala sam sreće da se bavim oblašću gde je i stručna literatura interesantna, mislim da neku prirodnu nauku ili prava ili bilo šta suvoparno ni ja ne bih volela!:)))
    Katastrofa su te korice, a ima i gorih, samo što ih ja (srećom) nemam, ne bih unela u stan one stare pornografske omote, nije mi jasno zašto su izdavači birali takva rešenja da naruže stvarno dobra dela.
    Hvala još jednom i ništa se ne izvinjavaj, samo napred.:)

    ОдговориИзбриши
  3. Evo me i ovde.. :)
    Rekoh ti već, drago mi je što je tag sačekao. Došao je u pravo vreme. Uživala sam u tvojim odgovorima i prebeležila dosta naslova, ponekih meni nepoznatih.

    1. Na moju veliku sramotu, a dalo se do sada primetiti, više sam orijentisana na stranu književnost. Verujem da je i do srednje škole, dosta njih nisam najbolje razumela, pa sam ih sada već i nesvesno ignorišem. Primera radi "Derviš i smrt" i "Nečista krv", bilo mi je previše depresivno za taj uzrast, pretpostavljam.
    Prva knjiga koju sam ja zavolela, zbog koje i volim da čitam (pominjala sam verujem) je ova:
    http://frame.goglasi.com/frame?eid=122464718&q=%20Knjiga%20najlepse%20bajke%20sveta%20(Kori%c5%a1%c4%87eno)

    Za "Ex-YU rock enciklopediju" smo pričale davno, da je nisi tada pomenula ko zna kad bih je se setila. Verujem da bih uživala u njoj. Danas je izašao prvi deo "Džejn Ejr" uz Blic ženu, vijamo ga sutra u centru jer su na našoj trafici rasprodali. :(

    2. Ja nemam ovih džepnih Blicovih mada bih mogla lako nabaviti, ima kod onog mog prodavca za 20 dinara. Puna ih je kutija. Razumem ovo MORAM, apsolutno. Navikli su moji da su knjige normalna pojava pa me sada i ne opominju da bar jednom kupim nešto za na se.. :) Mama me je za rođendan rekla ovako - "Kaži šta ti treba, sem knjiga to jest". Radost je ogromna, uvek. Kao malo dete nosim kez na licu. Vučem i više no što mogu da nosim, nije mi teško. :)

    3. "Crveno i Crno" i "Rimljanka" su mi na repertoaru za 2017. pa se javljam sa utiscima čim pročitam. Znam da ti je Stendalova u top 5, ako se ne varam. Hvala za preporuke ekranizacija..

    4. Ja sam sa "Gospođom Dalovej" imala problem. Više puta sam čitala prvih par strana i odustajala. Krenem i izgubim se, ne mogu da pohvatam i na kraju mi ništa ne bude jasno. Dajem šansu svakako u skorijoj budućnosti. Mada ni sama ne znam šta je od njenog opusa najbolje za počerak? Najbrže mi je išao "Magbet" i "Getsbi" svega 2 sata, istu minutažu imaju i "Mostovi okruga Medison" s tim što u njima uopšte nisam uživala, znaš i sama. :) Ja imam Murakamijevo "Južno od granice, zapadno od sunca" ali nikako da ga se latim.

    5.Rekoh gore, slabo se družim s domaćim timom, sramota i greota, ali bolje i to no da lažem, pa da ih dižem u nebesa i kažem kako ih obožavam. Nije da imam nešto protiv Andrića, naprotiv, "Avlija" mi je bila draža od "Drine", ali su obe dobre, problem koji imam s njim je taj što nam je na faksu za sve živo bio primer. Kad su hteli nešto da objasne uvek se njega hvatali, svi do jednog, pa mi je već na nos izašlo njegovo ime i prezime. Zaista, Laguni svaka čast za "Romane" - pristupačno je.
    P.S. Ja bih volela da imam Manov komplet iz '80. u izdanju Matice celokupno - bilo na štandu, a ja bena uzela samo "Breg", a vidim da je papren komplet - od 8000 do 200e, nemam ja te pare. Nek' sačekaju da diplomiram pa ću da se častim jeftinijom varijantom. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala na čitanju i tome što si se raspisala, jer najviše volim da "proćaskamo" o knjigama, kao pravi bibliofili!:)))*
      Da, definitivno je ovo doziranje upitnika najbolje, taman ih se malo uželimo.

      1. Delim mišljenje da je do škole i sistema. Možda je nezahvalno govoriti iz pozicije nekoga ko (nažalost) ima minimum praktičnog iskustva, ali da radim u struci, bila bih drugačiji profesor od mnogih. Uvek se setim kako, da je moj razredni bio poput većine koji otaljavaju i prepričavaju lektiru, verovatno nikad ne bih ni upisala književnost.
      I sama sam dugo bila orijentisana uglavnom na svetsku književnost i, zašto da lažem, još uvek je više čitam. Ali, na studijama sam otkrila koliko blaga krije naša književnost i koliko autora za ponos.:)
      Da, sećam se da si mi pominjala ovu knjigu, koju si čitala od tetke!:) I ja je imam, prelepa je.
      "Ex-YU rock enciklopedija" je sada dopunjena, ubacili su period od 1993-2016, što mi nije baš zanimljivo, a i novo, deblje izdanje košta "Boga oca" - ovo moje je već raskupusano, ali ga obožavam.:)
      Javi jesi li našla "Džejn"! Videćeš, piše "II kolo" i nešto su manje knjige od dosadašnjih deset. Valjda će nastaviti ediciju bez ovih prekida. Uopšte se ne drže rasporeda ni sa "Šerlokom", trebalo je da bude 13 knjiga, stali su na 10.

      2. Isto, ma, mentalne smo bliznakinje.:*
      Moji su u fazonu:"Daj, kupi nešto, a da nisu knjige!" Od poštara ih je već sramota. "Zar opet...?" A ja se vadim da bih, da sam programer, recimo, nabavljala komponente za računar. I tome slično.:)

      3. Da, Stendalova je u top 5, OBOŽAVAM, rečima neopisivo. Obavezno čitaj, pa javi utiske, mislim da ćeš ih i ti zavoleti.:*

      4. Virdžinija je generalno "šok" za "klasičare", jer donosi sasvim novi stil pripovedanja. Možda su "Talasi" najbolji izbor za početak.
      Od Murakamija možeš i "Južno...", uglavnom su mu svi romani sličnog fazona, piše pitko i specifično. :)

      5. Naravno, ništa ne vredi siliti. Smatram da je za sve potrebno da dođe vreme, neki trenutak kada će taj kontakt "kliknuti". Andrića se zaista sbi hvataju "k'o pijan plota", njega i Meše - a koliko ga razumeju, već je druga stvar.
      Jeste, Man je papren, isto ga i ja merkam već godinama, al moraće da pričeka.:) Dovoljno je što sam za Šekspirova sabrana dela izdvojila trećinu plate jesenas, to su stvari koje godinama planiram. Da nije biblioteke....

      Избриши
  4. 6. Istina, nekad stvarno teže ide s mršavom knjigom. Meni ponekad zavisi i od raspoloženja, ako hoću nešto što mogu da završim za dan takve se i uhvatim, pored nje je često neka teža ili deblja za koju mi treba više vremena. Kombinujem, u poslednje vreme sam se opet toj navici vratila, jer često kad čitam samo jednu knjigu imam osećaj kao da je domaći zadatak pa se mora - ovako kad ukombinujem mogu da skačem iz sveta u svet i zadržim osećaj produktivnosti i zadovoljstva sobom. Ne čitam najbrže, ali i dalje taj osećaj gubljenja u nepoznatom volim iznad svega.
    P.S. Htedoh te već pitati, koliki ti je prosek str po satu, kad vidim kojom brzinom slistiš 700 str. imam osećaj da čitaš dan i noć jer bi u principu meni toliko trebalo x minimum 3 dana. :D

    7.Divne preporuke, interesuju me obe! Moji nisu bili kreativni, pitali kuma za ime. Trebala sam se zvati Ana Marija, pa mami došlo kad se porodila da budem Gabrijela, verujem da sam na kratko tako i zavedena, tati se nije sviđalo, pa je kum odlučio i mislim da mi pristaje. :D Ne mogu da zamislim nijedno drugo koje bi mi bilo potaman. Ako ništa drugo, ako sam za nešto zagrejana i zanesena nekom idejom ima strastveno da je branim kao Hitklifova Keti, a verujem da bih i proganjala one bez kojih ne mogu, tako da eto - sve je na svom mestu.
    Odužih, idem na sledeće pitanje pre nego što dosadim i Bogu i ljudima. :D

    8.Nikad nisam bila u tom "fazonu" triler, krimić. Trilera pročitala mizeran broj, krimića ništa - čak ni Agatu ni Dojla. Merkala sam jedno vreme "Deset malih crnaca" i "Ubistvo u Orijent ekspresu" i nešto drugo se isprečilo. E a Šerlok.. Migrenu imam zbog Blic žene, Nameračila se da ga kompletiram, pa polako, bar da vidim u čemu je štos, kupila prvu i posle sam se pogubila s datumima jer mi se nekad zaista čini da ni sami ne znaju kad šta izdaju.. Nisam ni znala da je danas izašla "Džejn" jer je trebala izaći u januaru, pa sam mislila da sam zakasnila i da je proš'o voz kad eto ti nje danas. Preskočili su VS u januaru. Da nije instagrama pojma ne bih imala.
    Ljubići.. Mir Jam sam batalila nakon pola "Greha njene majke", "Nepobedivo srce" sam doduše pročitala iz dosade dok su cimerke imale tradicionalnu popodnevnu dremku (nikad nisam mogla da spavam tako na sat, dva, probudim se sva ošamućena).. Kad god bih čitala ljubić to mi je kao da 2 sata gledam film, a sutra se neću sećati šta sam i da li sam uopšte gledala. :D
    P.P.S. Videla sam da Kolin ima verziju "Opasnih veza" mislim da je s kraja 80-ih. Za ovo prvi put čujem. Hvala. :* Vulkan uskoro izdaje knjigu, od korice me unapred glava zabolela. :)
    9. Mene je jedna na testu opšte informisanosti pitala šta je edamer. Nisam ni odgovorila, ostadoh zatečena. :) U poslednje vreme na svaku knjigu plačem, što je pre bilo skoro nemoguće. Tako sam i na zadnje dve "O miševima i ljudima" (još uvek se ne usudim gledati film mada je bio u planu) i "Knjiga o groblju".

    10. Dereta mi je ok po pitanju korica, svedeno i sa ukusom. Vulkan više ne vredi ni komentarisati, filmski posteri im mozak popili. RAD je divan u svakom pogledu, pažnja i preciznost u svemu. Danas je sve lutrija, od gramatike do slike..
    Edgare, sram te bilo. :D Upakuj ga u ukrasni papir pa ćete oboje biti lišeni sramote. :)

    Hvala ti na tekstu. <3

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. 6. Vidiš, tajna je u tome što čitam jednu po jednu knjigu - nikad mi nije polazilo za rukom (glavom!) da čitam dve ili više u isto vreme, volim da se maksimalno fokusiram na jednu priču i potpuno skoncentrišem. E, sad, čitam u proseku 50 stranica na sat, a u zavisnosti od obaveza i "težine" knjige (neke prosto teku, druge me namuče, al nikad ne odustajem), čitam po dva-tri sata dnevno...nekih stotinak, maksimum dvesta stranica na dan. Opet kažem, nema pravila, ako mi se knjiga posebno svidi, znam i zanočiti uz istu, a tu je i preimućstvo bavljenja nečim što je ujedno omiljena aktivnost - profesionalno čitanje, drugim rečima!:)

      7. Divna su sva imena, ali Katarina je ipak baš kraljevsko i postoji u svakom jeziku, svuda prolazi, plus imaš toliko slavnih imenjakinja.:)) Najlepše je kada prihvatimo svoje ime, kao deo identiteta, meni je trebalo poduže vremena - da ne dužim, pisala ovde pomalo anegdotski o tome:
      http://alittlerunaway.blogspot.rs/2015/11/ime-svoje-ljubim.html
      (inače, trebalo je da se zovem Izolda)

      8. Krimiće volim, Agatu i Artura posebno, volela sam kao mala da igram "Cluedo" i još uvek obožavam serije o Poarou i Šerloku (čak sam kao dete pratila i "Širli Holms"), dođu mi kao dobra moždana gimnastika i obožavam da odgonetam misterije. S druge strane, trilere mogu da gledam, kao književni žanr mi ne pašu.
      Ja sam kompletirala Agatu i "Šerloka" preko "Blic žene" (mama čita te novine), pa ti mogu poslati spisak redom, ako hoćeš.:) Sad može i za 100 din. po komadu da se nađe svaki deo, bez brige.

      Jel' mi veruješ da nikad ništa od Mir-Jam nisam uspela da pročitam, ni pogledam do kraja? Znači, toliko mi je bilo glupavo, da nisam izdržala ni desetinu čitavog dela....Ana i ja smo na prvoj godini stanovale kod jedne starije gospođe, koja je imala pun ormar tih knjižica u našoj sobi i jednom smo iz zezanja, na preskoke, čitale "Malu suprugu", kakva sprdnja...

      9. Čoveče, pa to je žalosno. Opšta informisanost je na minimalcu, kamoli opšta kultura.
      Jao, "O miševima i ljudima" je i mene baš rastužila.:(

      10. Dereta i Clio su mi od današnjih izdavača nekako najkvalitetniji u svakom pogledu.
      Trend stavljanja fotografija iz ekranizacija mi je bezveze, razumem da time žele privući kupce, ali ipak...
      Haha, Edgar će ostati bez omota, kako je krenulo.:)

      Избриши
  5. Tvoje postove najviše volim da komentarišem putem laptopa, da mogu konstantno da se vraćam na deo tekst o kojem želim da pišem. :D
    Podsetila si me na Rimljanku, želela sam da je pročitam još u osnovnoj školi, kada mi je drugarica krišom pričala o čemu se u knjizi radi, jer je tada ta knjiga bila no no za naš uzrast i posle sam posve na nju zaboravila. :D
    Potpuno se slažem sa tvojim mišljenje u pogledu "debljine" knjiga, mada ja tu uvek citiram onu repliku iz Profesionalca. :D
    Ja volim romane u kojima je zastupljena romansa, jbg, romantična sam duša , iako krijem grubu spoljašnjost. :D
    Mogu da čitam svakakve knjige, ali kada nema bar nekog, ma koliko minornog elementa romanse, nije mi to to. :D
    Dama sa kamelijama, jedna od onih knjiga za koje poželim da se drugačije završavaju, svaki put kada je čitam.
    Uvek me zadivi pažnja sa kojom odgovaraš na svako zadato pitanje i želja da nas upoznaš sa nekim divnim i kvalitetnim knjigama, svaka čast. :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi, mnogo mi znače ove lepe reči i to što, eto, uspevam da podelim svoje oduševljenje.:*
      Da, "Rimljanka" je baš bila tabu, a kad sam je konačno pročitala, našla sam toliko tuge i stvarno velikih emocija, da ne pominjem zaista zanimljiv svet (politički, revolucionarni) viđen očima jednostavne i zbog svog zanimanja žigosane devojke.
      Meni kako kad, romansa nekad dobro dođe, nekad je suvišna.:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...