субота, 07. јануар 2017.

Subota sa knjigom: Happy Books Year!

piše: Isidora Đolović

Za početak: Hristos se rodi! Bili pravoslavci/hrišćani ili ne, današnji pozdrav je pre svega univerzalna poruka nade, a ona je, složićemo se, čovečanstvu potrebnija nego ikada. Verovatno bi mi mnoge patriJote sada prebacile što, na veliki praznik, zaboga, objavljujem tekst sa naslovom na (iju!) engleskom jeziku. Šta da kažem, zvučao mi je veoma simpatično (inspirisan onim reklamama za sok: “Happy Next Year“), a što bi se prevođenjem na naš jezik neminovno izgubilo. Takođe, s obzirom da je naredna „subota sa knjigom“ 14. januara, a o „srpskoj“ novoj godini - po Cezarevom kalendaru - imam sasvim jasno i nipošto laskavo mišljenje, nisam želela da na bilo koji način ispadne kako istu, makar i imenovanjem teksta, podržavam.
Prelaz iz jedne kalendarske godine u drugu, tradicionalno je vreme rezimiranja i sastavljanja planova za nastupajući period. Ovo naročito važi za svaku vrstu organizovanja, poslovnog, studentskog, školskog, stvaralačkog. I sama sam od onih što već duže vreme naprosto bolje i lakše funkcionišu kada se drže određenog zacrtanog plana, samozadate norme, čija je svaka ispunjena etapa kao jedna mala pobeda nad sobom, demotivišućom okolinom i, možda, životom. Među spiskovima se kod ljudi naklonjenih knjizi, bilo to stručno ili naprosto iz hobija, obavezno nađe i onaj sa naslovima koje u godini pred nama vredi (napokon) pročitati, nabaviti, nekom pokloniti. Na tematskim blogovima poslednjih par nedelja primećujem sve više tekstova koji sumiraju utiske o 2016. u knjigama, ali nisam imala nešto slično u planu, između ostalog i zbog instinktivne odbojnosti prema bilo čemu što mi „zasmrdi“ na trend. Promenila sam mišljenje pošto sam prekjuče, u biblioteci, uhvatila sebe kako unapred planiram šta to ove godine obavezno moram pročitati, podsećajući se na brojne knjige u kojima sam tokom upravo ispraćene uživala, a koje bi bilo lepo, barem u kratkim crtama, pobrojati i drugima preporučiti.
U minuloj godini, pročitala sam mnogo knjiga, što iz domena stručne literature i za potrebe ispita, što za ličnu razonodu. Veoma korisna “Goodreads” statistika kaže - 140 naslova, čime sam, moram priznati, iznenadila i samu sebe. Ali, imajte u vidu da je uglavnom reč o izvesnoj uhodanosti i rutini maratonskog prevaljivanja stranica - svako ko je polagao famoznu Opštu književnost 3 ili Srpsku književnost XX veka, pridržavajući se redom (kilometarskog) spiska lektire, zna kako se stiče takav staž! Još nešto se potvrdilo ovim učinkom, da sam definitivno čovek proze i prošlosti, na profesionalnom koliko i jednostavnom čitalačkom planu. Sve u svemu, izdvojila sam 40 NAJBOLJIH dela (romani u nastavcima su uračunati kao jedan), za koja smatram da ih vredi proslediti dalje. O mnogima sam prošle godine pisala i posebne prikaze, pa da ne dužim mnogo, krenimo po kategorijama.


1. Uvod

Čitalačku sezonu otvorila sam romanom „Atlas oblaka“ Dejvida Mičela, veoma hvaljenim kao jedno od najzanimljivijih i najoriginalnijih ostvarenja XXI veka. Već izvesno vreme je postojala  želja da pročitam ovu knjigu, pa sam kao nagradu za prikaze objavljivane na „Laguninom“ sajtu odabrala upravo nju. Oko prošlih praznika je nekom slučajnošću na televiziji emitovana i ekranizacija, tako da sam lepo zaokružila priču. Kao i svako neobično, jedinstveno i genijalno delo, nemoguće je prepričati "Atlas oblaka" - neophodno je otvoriti knjigu i "zaploviti" njenim stranicama sa prvim protagonistom, Adamom Juingom, prateći hronološko kretanje priča ka središnjoj i vraćanje na prvu koja sve zaokružuje i otkriva. Neverovatne su pripovedne bravure i kompozicija "ruskih babuški", šest celina koje "iskaču jedna iz druge" i vraćaju se na početak, a nama je omogućeno da se opredelimo koju (ideološki gledano) poruku želimo da usvojimo. Roman nas vodi kroz nekoliko različitih epoha i narativnih stilova - od "pustolovnog (pomorskog)" i dnevničkog obrasca, dekadencije i epistolarnog žanra, anti-utopije, nekog crnog humora, do jeftinog pulp-a i potpune nečitljivosti/razbijanja sintakse, toliko da je teško poverovati kako je jedan čovek sve to napisao. U svakom slučaju, drago mi je što sam najpre pročitala roman, što i vama preporučujem, jer je bolji od (inače, sasvim solidnog) filma. 

2. Ekranizovane knjige
Sticajem okolnosti, moju godinu u knjigama omeđile su dve ekranizacije (prva je već pomenuti „Atlas oblaka“, o drugoj će biti reči u nastavku), a evo šta je stalo između: „Intervju sa vampirom“ - En Rajs, „Bruklin“ - Kolum Toubin; „Engleski pacijent“ - Majkl Ondatje; „Iskupljenje“ - Ijan Makjuan; „Sati“ - Majkl Kaningem; „Spavači“ - Lorenco Karkatera i „Paklena pomorandža“ - Entoni Bardžis. Od svih nabrojanih, moram priznati da su ekranizacije „Intervjua sa vampirom“ (uz izuzetak Armandovog lika, koji je u knjizi mnogo zanimljiviji) i „Sati“ još bolji od svojih pisanih uzora, dok su ostale skoro u detalj verne romanima na osnovu kojih su nastale. „Izgubljeni“ završetak „Paklene pomorandže je savršeno dopunio delo i prava je šteta što se, usled cenzure, nije našao u igranoj verziji.

3. Serijali/trilogije

Imam nekakvo uverenje o „optimalna tri nastavka“ knjiga ili serija, kao pravoj meri nakon koje kvalitet postepeno počinje da opada, do neminovnog razočaranja. Zato mi trilogije najviše odgovaraju, mada i tu postoji sijaset primera neujednačenosti i upadljivog vrednosnog „odskakanja“ uvodnog dela. Pošto je kod mene uvek, naročito tokom kasne jeseni i hladne zime, pravo vreme za fantastiku, ni ovoga puta nije bilo mnogo drugačije.
U slučaju serijala Skota Linča - „Gospodstveni nitkov“ i Filipa Pulmana - „Njegova mračna tkanja“, pre više godina sam se (bez ikakvog određenog razloga) zaustavila nakon pročitanog prvog dela, pa je sada došla dobra prilika da se to nadoknadi. Odvojila sam vreme za letnje druženje sa Lokom i, eto, ponovo pročitana prva knjiga serijala ostavila je još bolji utisak nego prvi put. Kako filmično, uzbudljivo, duhovito, maštovito, genijalno! Osećala sam se kao da sam upravo odgledala sjajnu epizodu serije ili film sa nastavkom, pa jedva čekala da pređem na sledeću epizodu. Zaljubljena sam u Linčov svet - tako je drugačiji, a ipak stilom sličan Martinu. Kada je o Pulmanu reč, možda vam je poznat po (dosta lošoj) ekranizaciji prve knjige, pod nazivom “Zlatni kompas”. Mada mi je u trećem delu dosta toga smetalo (od lika Vila koji mi se zapravo nikako nije ni dopadao od samog pojavljivanja, te njegovog uticaja na Lajru i "young Adam and Eve" koncepcije, zatim nedoslednosti u izgradnji lika gospođe Koulter, a naročito vrlo vidljive piščeve frustriranosti i razočaranosti u hrišćanstvo), prevagnulo je to što autor zaista PREDIVNO piše, stil je odličan, radnja sjajno osmišljena, čitav izmaštani univerzum, preplet simbola, dinamika, uzbudljivost. Sve u svemu, lepo skopčano i kao idealno za ove hladne, zimske dane, kada biste da malo lutate brojnim izmaštanim svetovima.
Što se Karlosa Ruiza Safona tiče, kako već dugo sa svih strana slušam pohvale na račun njegovih romana, za upoznavanje sa delom ovog pisca odabrala sam “Trilogiju magle” i “Marinu”. Sve četiri knjige spadaju u njegov rani opus, namenjen mladima, ali svejedno su me odmah pridobile i predstavljaju više nego ubedljivu preporuku za “odraslije” romane iz serijala “Groblje zaboravljenih knjiga”. Volela bih da neka od njih bude KVALITETNO ekranizovana, sve vreme sam imala utisak kao da gledam film. Safon stvara žive i lepe slike, proputovala sam kroz nekoliko epoha, osećala mirise i kišu, tumarala skrivenim uličicama i zavlačila se po baštama, a o samoj slici Barselone tek nemam dovoljno reči hvale - veoma je sugestivna i očarava. Npr, rečenica koja počinje sa "Gaudijev duh lebdeo je nad gradom..."(“Marina”)  jedna je od mnogih koje su mi se urezale u sećanje, tako jednostavna - a mudra. Svidelo mi se, iako šablonsko, paralelno vođenje dve priče, dva sveta: misterije iz prošlosti i porodične ljubavi/prijateljskog povezivanja iz sadašnjosti. Istina, primetna je  manja ubedljivost obaveznog gotik/horor zapleta, pa iako Safon zaista ume da izgradi napetost i uvuče u jezivu priču, akcioni delovi su nekako odudarali i bili manje ubedljivi. 

4. Bajkovito

I na tom tragu, veoma su mi prijali kratki romani jednog klasičnog i jednog savremenog autora: “Viktorija” Knuta Hamsuna i “Duhovo dete” Sonje Hartnet. Bave se temama poput mašte, sazrevanja i gubitka ljubavi, raspolažući simbolikom i metaforikom bajke, lirskim i prefinjenim stilom.

5. Klasici
Ove godine sam se nešto manje nego inače bavila klasicima. Ako je opravdano reći, delimično je razlog bila rešenost da bar malo nadoknadim zaostajanje za savremenom produkcijom, s obzirom da do sada zaista malo šta od svetskih i srpskih klasika nisam pročitala. To ne znači da ne planiram ponovo - drugim delom je ovaj predah bio uslovljen svešću o tome da ću vrlo brzo krenuti sa radom na doktoratu, prema tome i do dna “zaroniti” u XIX vek i dobro znane stranice. U međuvremenu, mogu izdvojiti sledeća dela sa kojima sam se u 2016. družila, ponegde reprizno. Džozef Konrad me nanovo očarao svojim romanom “Srce tame”, baš kao i “Stanarka napuštenog zamka” En Bronte. Opravdana su moja očekivanja od Jukio Mišime (kontroverzno-potresno rano delo “Ispovest maske”), Teofila Gotjea (očaravajuće dekadentna “Gospođica de Mopen”) i Ralfa Elisona (“Nevidljivi čovek”: nikako ne mešati sa SF klasikom Herberta Dž. Velsa, ovde je reč o izvanrednom problematizovanju rasizma u Americi sredinom XX veka). Oduševljena sam “Kućom veselja” Edit Vorton (čiji stil je sjajan i nekako, bez spektakularnosti, a savršeno jasan. Podseća na Džejn Ostin i Henrija Džejmsa jer tako mirno opisuje nimalo naivne stvari. S druge strane, Lili Bart me više puta ozbiljno iznervirala, ali...taj završetak!) i “Crvenim maglama” Dragiše Vasića (veoma čulan, a opet “Dnevniku o Čarnojeviću” sličan roman o tragedijama pojedinaca u vihoru Velikog rata). Kao “trešnjica na torti”, dolaze moji voljeni Emil Zola (“Stranica ljubavi”) i Viktor Igo (“Bogorodičina crkva u Parizu”). Upravo je Igoov roman još jedan primer superiornosti nad svakom ekranizacijom (s obzirom da sam ih ove godine, za potrebe ispitnog rada, odgledala u velikom broju), tako da se NIKAKO ne oslanjajte isključivo na filmovanu verziju priče (pogotovo ne Diznijev crtani, koliko god bio fenomenalan!). Naime, 90% njih donosi izmenjen završetak, valjda jer svet “ište” hepiend, a Igo je izrazito mračan i tmuran…Ipak, verujte mi na reč, ništa se ne može meriti sa tom „crnom“ lepotom i veličanstvenošću romana! Čak i ukoliko vas Esmeralda bude ubijala u pojam svojom budalastom, pogubnom zaslepljenošću kapetanom Febusom, istrajte do kraja, jer je delo zaista dostojno samog Notr Dama.

6. Istorija
Bez kvalitetne istorijske fikcije nikuda, a tu podrazumevam skladno povezivanje faktografije i stvaralačke dopune, brze i kvalitetne zaplete, upečatljive likove i ubedljivo razvijanje događaja. Najviše me oduševio „Grad zvani Armagedon“, roman K.K.Hamfriza o opsadi i padu Carigrada 1453. godine. U praskozorje jednog, a na zalasku drugog velikog carstva, na raskršću, ali i u kontinuitetu epoha, putevi različitih ljudi se ukrštaju, htenja sudaraju. Gregora i Teon, Sofija i Lejla, Mehmed i Konstantin...borba za slavu, ljubav, veru, dom...borba ambicija, strasti, osvetoljubivosti. Rat za opstanak, izmirenje pobune krvi ili ostvarenje proročanstva. Veličanstvena slika događaja koji je oblikovao svet u kome živimo. Živopisno, šareno, verodostojno. Napete scene, neočekivana razrešenja, ponešto Martinovog stila u pripovedanju, vešta upotreba simbolike i misterije. Dobar zaplet, zanimljivi likovi, očigledan uloženi trud u prikupljanju građe, izostanak klišea, dočaravanje pada Carigrada iz perspektive obe strane, osvajača i osvojenog, tolerancija, težnja da se ne zauzima strana - a opet, jasan naboj ponosa vizantijskom, evropskom tradicijom, tuge zbog dekadencije i sunovrata, ljubavi prema antičkom nasleđu. Ukratko, sjajna istorijska proza. Za sve ljubitelje žanra, ovo je pun pogodak.
Slede: romansirana biografija vizantijske carice Teodore u dva toma, autorke Stele Dafi; teme iz bogate engleske istorije, razvijene kroz dva (od planirana tri) „Bukerovom“ nagradom ovenčana romana Hilari Mantel („Vučje leglo“ i „Leševe na videlo“, priča o vladavini Henrija VIII iz perspektive Tomasa Kromvela), kao i prvi u serijalu „Rodbinski ratovi“, roman „Bela kraljica“ Filipe Gregori (mada imam izvesne zamerke na njen stil, usled ponovo odgledane serije „The White queen“, rešena sam da kompletiram i čitalački utisak). 

Zainteresovanima za romane smeštene u prošlost, koji živopisno rekonstruišu epohu i dešavanja, ali u središtu imaju izmaštane ličnosti, te nešto laganiju - ali nikako sladunjavu, jeftinu fikciju, preporučujem „Stakleni grad“ Imodžen Robertson (Pariz, bel epok, slikari, krimi-elementi) i „Lovac na bogatstvo“ Dejzi Gudvin (Britanija, doba kraljice Viktorije i austrijske carice Elizabete, konji, izložbe i zabranjene veze).

7. (Auto)biografije

A kada je o osvrtu na prošlost značajnih figura rock-kulture reč, često su najbolji glasnogovornici sami protagonisti priča. Životopisi Peti Smit („Samo deca“) i Neleta Karajlića („Fajront u Sarajevu“) u potpunosti odgovaraju njihovom već čuvenom muzičkom izrazu - ona pesničkom genijalnošću, on neodoljivom duhovitošću, oživljavaju neke velike decenije, mesta i ljude koji su ih krasili. Ko kaže da muzičke zvezde nisu i vešti pisci? Uostalom, aktuelni laureat Nobelove nagrade za književnost je u čvor zavezao sve zlonamerne jezike.

8. Otkrića i prvi susreti

Nekoliko je autora zavredelo da ponese zvanje mojih „otkrića 2016.“ To su, bez konkurencije, već pomenuti Mičel, Hamfriz i Safon. Dovoljno će biti da kažem kako je najbolji pokazatelj interesovanja i oduševljenja kada se potrudite da dođete do njihovih ostalih dela i pročitate ih što pre! Kao što mi se prethodnih godina desilo u slučaju Murakamija, Kucija i Pamuka, ovi pisci i još nekoliko pojedinačnih dela vratili su mi nadu u modernu književnost i razbili mnoge predrasude. Izdvojila bih Hamfriza, koji me nakon „Grada zvanog Armagedon“ neopozivo pridobio romanima „Vlad:Poslednja ispovest“ (koji mi se dopao zbog svog izrazito istorijskog, realističnog osvrta na priču - nema vampira, ni fantastike koja od Stokera naovamo obavija mit o vlaškom knezu Vladu Cepešu “Drakuli” i oblikuje naše viđenje te ličnosti...već ga predstavlja kao čoveka, u pozitivnijem svetlu, mada ne prećutkujući i one najkrvavije i najbrutalnije stvari koje mu se pripisuju) i “Šekspirov buntovnik” (uplovićete u svet pozorišta, špijunaže, ustanaka i zavera tokom blistavog veka Elizabete I). Ukratko, ovo je istorijska fikcija na najvišem nivou. 

Kada govorimo o prvim susretima sa nečijim stvaralaštvom, izdvojila bih izuzetni roman svoje drage koleginice Aleksandre Mihajlović “Kroz prstohvat cimeta” i prelepo napisano delo “Zvao sam se Juda” Kristijana Karlstona Steda (zaboga, reći će neki, zar takva jeres na ovaj sveti dan?!? Bez brige, alternativni pogled na biblijsku priču nikome neće naškoditi prihvatimo li pravila UMETNIČKE FIKCIJE, pogotovo ovako skladno izvedene. Uostalom, “Poslednje Hristovo iskušenje” Nikosa Kazancakisa i istoimena ekranizacija koju potpisuje Martin Skorseze, među najboljim su varijacijama teme za koje znam). Vredi spomenuti “Sedam sestara” veoma popularne Lusinde Rajli, prvu knjigu ove tražene spisateljice koju sam za sada pročitala. Uprkos izvesnim sentimentalnostima koje su mi pokvarile celokupni utisak, sama zamisao je više nego zanimljiva (radi se o prvom od sedam planiranih nastavaka; ovo je priča Maje, najstarije od šest sestara imenovanih po sazvežđima, njihovom čudnom usvojitelju i testamentarnim tragovima koji svaku od njih vode do otkrića porekla, na različitim stranama sveta). Oživljavanje prošlosti i neodoljivi ambijent Rio de Žaneira, paralelne priče iz različitih vremena i država, kao i zaista pitko pripovedanje, dovoljan su razlog za iskrenu preporuku.

9. Najbolje od godine

Nije bilo mnogo premišljanja prilikom odabira “top 5” romana, koji su mi priuštili najlepše ovogodišnje čitalačke doživljaje, ujedno me iznova podsetivši ZAŠTO toliko volim i uzdižem pisanu reč kao vrhunsku umetnost.

5. “Bogorodičina crkva u Parizu” Viktor Igo
4. “Cimetaste prodavnice” Bruno Šulc (ČAROBNO. Šulca bi trebalo gustirati natenane, s vremena na vreme kao duševnu terapiju - kakva lepota rečenice, slika, metafora, sklopa priče!)
3. “Kad je Niče plakao” Irvin Jalom
2. “Nevidljivi sati” Dejvid Mičel
1. “Videla” Elenor Katon

Reč-dve o prvoplasiranom delu. Knjiga je zaista nesvakidašnja za savremenu književnost, ambiciozno osmišljena, ali suštinski ne toliko komplikovana za praćenje kada se "pohvataju" svi likovi i veze između njih. Dopada mi se tema, period, kompozicija poglavlja i uopšte osnovna zamisao strukture romana. Ko voli dikensovsku prozu, sa viktorijanskim šmekom i dosta detektivskih zapleta, plus inteligentno građenje priče i lep stil, verovatno će je voleti kao i ja. Zanimljivi likovi, dobra kompozicija priče, bravurozan stil, starinski kako volim - bez patetike, eksplicitnosti, vulgarnosti...u maniru klasika, a opet vrlo čitljivo. 
10. Završnica

Ispratila sam 2016. jednom opuštajućom i jednom malo ozbiljnijom pričom, a obe dovoljno zabavne. “Sve o dečaku” Nika Hornbija takođe ide u kategoriju uspelih ekranizacija (s tim što je onaj filmski rasplet sa pevanjem “Killing me softly” na priredbi, ovde još zanimljiviji - Elino protestno razbijanje izloga zbog vesti o smrti Kurta Kobejna - jer, 1994. je! - pa privođenje nedužnog pratioca Markusa u policijsku stanicu). Ne samo što sam sve vreme zamišljala Hjua Granta kao Vila i Toni Kolet kao Fionu, nego sam se i naglas smejala pojedinim scenama.
“Pomen” Ane Houp je debitantski biser i, kako se navodi, jedan od najuspešnijih romana u Engleskoj 2014. godine. Upravo na jubilej početka Prvog svetskog rata, ova priča iz 1920. surovo iznosi njegove posledice, kroz tri prepletena pogleda žena (starosti u rasponu od dvadeset do pedeset godina) - Heti, Evelin i Ejde. Svaka od njih je u ratu izgubila nekog svog ili stekla obavezu staranja o krvavim iskustvom zauvek obeleženim, slomljenim muškarcima. Pa ipak, vreme nužno donosi i potrebu za nadom, nastavkom života, talase mode kratkih frizura i plesnih klubova, a njihove sudbine se ukrštaju oko ceremonije prenošenja kostiju Neznanog junaka. Iako ostavlja utisak nedovršenosti, priča je u suštini veoma dobro izvedena.
................................................................................................
Kao i prethodnu, započela sam ovu godinu sa Dejvidom Mičelom, (jedinim preostalim prevedenim kod nas) romanom “Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta”. Već uveliko osvojena naracijom i stilom, preselila sam se na razmeđu XVIII i XIX veka, u daleki Japan i jednu trgovačku postaju. Nema sumnje da ću i nadalje biti veran posetilac biblioteke, a vama želim (već prema vremenu i mogućnostima) dobar izbor knjiga i mnogo čitalačkih pustolovina za pamćenje u 2017. godini!


25 коментара:

  1. Vau, 140 knjiga je zaista ogromna brojka, svaka čast! Nadam se da si uživala čitajući! Iskreno, nisam pročitala mnogo knjiga sa ovog tvog spiska, svega nekoliko. Već dugo želim da počnem "Bogorodičina crvka u Parizu" jer mi se dopao njegov "Čovek koji se smeje", "Predgovor o Kromvelu", ali i brojni citati. Pored ovog, volela bih uskoro pročitati i "Jadnici", mada mislim da trenutno ne bih mogla biti dovoljno koncentrisana.. Sve u svemu, uživala sam čitajući ovaj post, baš mi se dopao.

    smoothieglam.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na čitanju i lepim rečima!:)
      Haha, uglavnom jesam uživala, mada je bilo i knjiga koje su me razočarale, ali, eto, gotovo trećina (ovde nabrojanih) je bila više nego dobra, što je sjajan krajnji skor.:)
      Bez brige, imaš vremena, Igoa ti od srca preporučujem - a oduševljena sam što voliš "Čovek koji se smeje", s obzirom da nije mnogo poznat roman i retko ko ga pročita, čak i među mojim kolegama. Super!:)))
      Samo nastavi, kad dođeš u moje godine ne sumnjam da ćeš i sama imati impresivnu listu pročitanih i voljenih knjiga.
      Hvala još jednom!:)

      Избриши
  2. Isidora pre svega srećan Božić da ga provedeš u zdravlju i veselju i miru :)
    SVAKA ČAST za tekst, ti si kao jukebox za knjige dakle ja nisam ni čestvrinu tvog pročitanog uspela da pročitam, iskreno ništa osim divljenja rastavila si ih na dolične kategorije, ako budem zabagovala sa odabirom knjige ovaj post će mi poslužiti kao vodič šta bih mogla, a Iga i "Bogorodičnu crkvu" planiram još od kada si mi rekla za nju. Svaka čast naklon do poda kakv sjajan post :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Saro, čestitam ti Božić i ovom prilikom, a zna se, tu sam za bilo kakvu preporuku ili razgovor o knjigama!:))) Eto, nadam se da ti je ovaj tekst pre svega poslužio za stavljanje bar nekih novih naslova na listu, zaista vrede.
      Meni su baš prijali, a nadam se da ću u narednoj godini više objavljivati prikaze, tako da sa svima vama podelim svoje oduševljenje ili razočaranje (sada nisam htela da uvrstim te knjige koje mi se nisu dopale, a bilo ih je!).

      Избриши
  3. Odlican post, Isidora. Svaka cast za cifru od 140 knjiga. Ja nisam nikada pratila statistiku, cifra je svakako bila mnogo veca kada sam studirala i imala podugacke spiskove obavezne lektire nego danas. No dobro, sto se mene tice prednost uvek dajem kvalitetu i sada kada nema vise spiskova sa uzivanjem odustanem ako shvatim da me nesto ne zanima, da se mucim....Zivot je suvise kratak,a knjiga je tako mnogo :-))) Neke naslove sam zabelezila zaista cenim tvoje misljenje i preporuku. Zelim ti puno zdravlja, uspeha i smeha u ovoj godini :-* Naravno i puno dobrih naslova i neki dobar posao u struci, kvalitet nikada ne ostane neprimecen!! :-*

    ОдговориИзбриши
  4. Mnogo hvala na čestitkama, čitanju i divnom komentaru!:))) Drago mi je što mogu da budem od pomoći sa preporukama i utiscima.:)
    Moram priznati da sam uvek imala spiskove, tj. "dnevnike čitanja", a kao dete i pogledanih filmova :), volela sam da vodim evidenciju, dok mi danas koriste kada želim da proverim jesam li nešto već pročitala ili ne, a ušlo je i u naviku, kao što kažeš, tokom studentskih dana i obimne lektire.
    Mnogo toga sam čitala "pod moranje" i zbog posla, ali takođe uvek dajem prednost kvalitetu i onda nekako brže, lakše i više prelazim, jer me radnja ponese i oduševi. :)
    Sve najbolje u 2017. i tebi, na svakom polju!:*
    Mnogo hvala na podršci!

    ОдговориИзбриши
  5. Srećan Božić!
    Divan poklon za sve čitatelje, odličan tekst. Danas sam uživala u tvojim predlozima i pevala od kad sam pročitala naslov Sarinog posta. Vesela subota nema šta.

    Svakoj tvojoj preporuci verujem, uvažavam i cenim svaku kritiku/pohvalu nekog dela. Pre sveega, impozantna brojka, svaka ti čast - moj naklon.
    Meni od Safona na čekanju "Groblje", a za ostale preporuke ti hvala, imaću ih u vidu, Igo je svakako na repertoaru ove godine. Težim tome da mi bude plodnija od prošle. Zaliha svakako imam. :)
    A uz tako sjajne savetodavce i odlične preporuke želja za ubacivanjem u petu brzinu samo raste.

    Hvala ti na tekstu i divnom pregledu plodonosne knjiške godine.
    Da citiram Roka Hadsona i iz "Pillow Talk-a" ga transportujem u naš univerzum: "You are my inspiration." :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I tebi, Keti!:)))
      Upravo iščitah i prokomentarisah vaše nove objave, zaista lepa božićna subota.
      Hvala TEBI, mnogo, kao što rekoh Sari, da nije vas - ne bi blog ni ovako procvetao, vizuelno i sadržajem.:) Meni je uživanje kada mogu da nekome pomognem i otkrijem novo, tako da mi je drago ako su predlozi korisni i jedva čekam da čujem utiske.:)
      Broj je došao spontano, bez da sam ga svesno "jurila", a čak je bilo i više, jer sam neke kratke romane čitala iznova zbog ispita, ali ih nisam unosila na "Goodreads" pregled.
      Za Safonovu "odraslu" trilogiju (sada je izašao i prvi tom četvrtog dela, "Lavirint duhova") odavno slušam pohvale, imam je takođe u planu, a od ovih sam krenula jer su kratke, a dinamične knjige, brzo se čitaju, kao da gledaš film.:)
      Inspiracija je obostrana!:*

      Избриши
  6. Au bona s tobom nema zafrkancije :D gomila knjiga procitanih i dosta njih bi ja rado procitala a sigurno i hocu ako kad mi dodju do ruke :)

    ps. bas si me divno iznenadila cestitkom na mejlu, samo ja bila bolesna pa vidjela koji dan kasnije ..u svakom slucaju hvala ti, razveselilo me bilo <3

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi :))), pa da se i ove godine čitamo i razmenjujemo preporuke.:*
      Drago mi je ako si našla naslove za listu, zaista vrede.:)))

      Избриши
  7. Srce tame mi je ako ne u 5, onda u 10 najboljih romana koje sam procitao. Da li si citala jos nesto od Konrada?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jesam, "Lord Džim". U planu su mi i ostali, prvenstveno "Nostromo" (čula sam sve same pozitivne utiske). Baš me oduševio, sjajan pisac, ali slažem se da mu je "Srce tame" vrhunac stvaralaštva. Roman za sva vremena i nekako, svaki put kad čitaš, dobiješ novo gledište.:)
      Sad me baš interesuje, šta misliš o verovatno najpoznatijoj adaptaciji te knjige, filmu "Apokalipsa danas"?

      Избриши
  8. Meni je "Srce tame" jedina Konradova knjiga koju sam procitao. Vec duze vreme planiram da procitam njegove pripovetke za koje sam cuo da su odlicne. Sad sam u situaciji da dodjem do kompleta njegovih knjiga dosta povoljno, pa me interesovalo sta mislis o njegovim knjigama. Kako ti se svideo "Lord Dzim"?
    Sto se tice Apokalipse, to je jedan od najboljih ratnih koje sam gledao, mozda drugi najbolji, odmah iza "Idi i smotri". Mada verovatno ce i to da se promeni kad se nakanim da pogledam Kobajasijevu ratnu trilogiju (sudeci po njegovim ostalim filmovima i po onome sto sam cuo). Dosta je slobodna adaptacija i umnogome je i razlicita(mnoge stvari mi se i nisu svidele u filmu) pa ne znam koliko bih mogao da je poredim sa knjigom, ali kada bih birao izmedju filma i knjige, bez razmisljanja bih odabrao knjigu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. "Lord Džim" je takođe sjajan, tako da ti preporučujem da se ne premišljaš mnogo oko nabavljanja kompleta - vredi (i sama ga imam u planu).:) Konrad je dobar pripovedač i jedan od klasika sa kojima praktično nema greške.
      Slažem se za film, jeste slobodna adaptacija, ali baš majstorski izvedena (doduše, nisam još pogledala proširenu verziju), doduše, mene je "kupila" već sama upotreba Vagnera i "Dorsa" kao muzičke podloge.:)
      E, hvala za ovu preporuku, nisam nikad čula za "Idi i smotri", a baš mi deluje dobro. Takođe i za Kobajašija, volim japanske pisce i reditelje, svako novo otkriće mi je dobrodošlo. Hvala još jednom!:)
      Nisam neki poznavalac (anti)ratnih filmova, ali moji favoriti su nakon "Apokalipse" definitivno "Vod", "Carstvo sunca" i "Nebo i zemlja".

      Definitivno sam u taboru onih koji daju prednost knjizi nad ekranizacijom, u većini slučajeva mi je pisana verzija bar za nijansu bolja.:)

      Избриши
    2. Moracu da te poslusam za komplet.
      Ja sam samo prosirenu verziju gledao. Scena u kojoj ide "ride of the valkyries" mi je jedna od najimpresivnijih u filmu. I ja volim Dorse.
      Nema na cemu, meni su japanci sto se tice filma mozda i omiljeni. Poceo sam sa Kurosavom koji je njihov najpoznatiji, ali nista slabiji od njega nisu ni Kobajasi, Kenji Mizoguci, Ozu, pa i Tesigahara ima par remek dela (WOMEN IN THE DUNES i FACE OF ANOTHER). Kobajasijev najbolji je "Harakiri" (jedan od najboljih filmova koji sam gledao uopste), preporucujem ti da prvo pogledas njega, a ni "samurai rebellion" nije ispod.
      Sto se tice japanskih pisaca- nisam nista citao. Jel imas neku preporuku?
      Jedino sam "Vod" gledao od pomenutih i secam se da me odusevila gluma oba narednika, jednog glumi Wiliam Dafoe kolko se secam, a Carli Sin mi bas i nije legao u onoj ulozi (ne kazem da je bio los, daleko od toga, verovatno ga nisam navikao u takvim ulogama). Ova druga dva planiram.
      Jedini slucajevi kojih mogu da se setim da mi je film bio bolji od knjige su: Isijavanje, Stanar(Polanski) i Solaris. Uglavnom se razocaram ekranizacijom.

      Избриши
    3. Baš mi je drago, nadam se da se nećeš pokajati!:)
      Za mnoge od nabrojanih režisera (sem, naravno, Kurosave) čula sam upravo iz knjiga u kojima ih pisci pominju. Da se baš nadovežem na sledeće pitanje, preporučujem Murakamija svakako - obojicu, u zavisnosti od toga koji žanr preferiraš. Haruki piše nekom vrstom "magičnog postmodernizma", da se slobodno izrazim, uz mnogo referenci na muziku, savremenu kulturu, nekako je vrlo, vrlo atmosferičan i melodioznog stila, naizgled jednostavan, a ostavlja jak utisak. Rju Murakami, opet, više naginje hororu i bizarnom, kao okviru za kritiku savremenog društva i njegovih perverzija, otuđenosti, ljudskih mana...
      Da, Defo je prvi, a Tom Berindžer drugi narednik i posebno je zanimljivo što su nekako "obrnuli" uobičajeni tip uloga po kojima su poznati, tako da Vilem igra pozitivnog, a Berindžer negativnog junaka. I obojica briljiraju, naravno.:) Čarli Šin jeste bio iznenađenje, slažem se sa tobom, meni je posebno zanimljivo to što je njegov otac igrao u "Apokalipsi", pa eto, mala paralela - ali i to što je u "Vodu" Džoni Dep ostvario jednu od prvih uloga. Inače, ovaj film zajedno sa drugim spomenutim, "Nebo i zemlja", kao i "Rođen 4. jula", čini "vijetnamsku trilogiju" Olivera Stouna, posmatrajući isti rat iz različitih uglova. Zanimljivo.
      "Carstvo sunca" je ekranizacija biografskog romana Dž. G. Balarda, pod istim nazivom. Perspektiva dečaka o Drugom svetskom ratu.

      Nisam gledala, ni čitala, nijedan od ta tri - doduše, "Solaris" imam u planu kao knjigu (pošto važi za SF klasik, pa sam znatiželjna), a "Isijavanje" u filmskoj verziji.

      Избриши
    4. E, da, Jukio Mišima od japanskih pisaca je klasika, "Zlatni paviljon" za početak. Znala sam da sam nešto zaboravila da napišem.:)

      Избриши
    5. Haruki Murakami je mojoj majci omiljeni pisac, tako da njega planiram vec duze vreme.
      Hvala ti za preporuke, pogotov za Rjua, vec vidim par knjiga koje moram da procitam, medju kojima je i AUDICIJA po kojoj je Takasi Mike snimio istoimeni film. Sad sam procitao i opis Zlatnog paviljona, deluje obecavajuce.
      Neverovatno, do sada nisam znao da je Martin Sin Carlijev otac. Ne mogu da se setim Dzonija Depa u "Vodu", ali inace nisam njegov ljubitelj, osim mozda u "Edward Scissorhands"...
      Do sada nisam cuo ni za trilogiju Olivera Stouna.
      Dz.G.Balarda jos nisam citao, planiram njegov "Sudar" da bih potom gledao Kronenbergov film. Za njega sam cuo da je jedan od najboljih SF pisaca.
      Tih,Solaris, ne znam sta da kazem, genijalna je to ideja i sve ali opet film mi je dosta bolji. Mada svakako treba prvo procitati knjigu, da bi film bio razumljiviji. Negde sam procitao da se Lemu nije svidela ekranizacija Tarkovskog, Kurosava je bio odusevljen njome. Isijavanje je genijalan film, moj omiljeni Kjubrikov, steta sto ne volis horor, propustas remek dela :)

      Избриши
    6. Super, baš bih volela da čujem utiske.:)
      "Audicija" je odlična (nisam znala ni da postoji film, hvala), "Karaoke strave" su takođe među njegovim boljim romanima.
      Da, da, Martin je otac Čarlija - i Emilija Esteveza (što je zapravo njihovo pravo prezime, pošto su Martinovi roditelji emigranti. Slično Kirku Daglasu, prilagodili su imena govornom području zbog, valjda, lakšeg napredovanja u profesiji. Čarli je zapravo Karlos, dok Emilio nije hteo da menja ni ime, ni prezime, pa zato mnogi ne povezuju da su braća, mada su zajedno igrali u nekoliko filmova, čak mislim da su Martin i Emilio gostovali u "Dva ipo muškarca").
      A meni je Džoni omiljeni glumac svoje generacije, mada mi se poslednjih desetak godina njegove karijere ne dopada baš. U "Vodu" je imao manju ulogu, vidi se da je klinac:
      https://assets.classicfm.com/2013/22/johnny-depp-platoon-1370361474-view-0.jpg
      Piscima se obično retko i svide ekranizacije, barem ovim najpoznatijim.
      Nije da ne volim horor, nego sam plašljiva po prirodi i onda ih svesno izbegavam, jer tačno znam kako će to da izgleda: pola filma ću skretati pogled ili žmuriti, a posle imati košmare i "traume" bar dva-tri dana, haha....inače, moj rođeni brat je sušta suprotnost, OBOŽAVA horore i mislim da nema koji nije odgledao.:)

      Избриши
  9. "Audicija" je medju omiljenim Tarantinovim filmovima (mada nisam siguran, moguce je da gresim), nju planiram odmah posle "U miso juhi" koju sam vec narucio. Da li si nju citala?
    Nista od toga do sada nisam znao, cak ni za Kirk Daglasa. Dva i po muskarca su mi omiljena komedija one vrste(uglavnom ih ne podnosim). Za tu seriju mi je uvek bio bitniji lik Alana, ali tek sa odsustvom Carlija sam shvatio koliko je on bitan za seriju i koliko tek u njegovom prisustvu Alan dolazi do izrazaja.
    Nikad ne bih prepoznao Dzonija na ovoj slici.
    Ja ne gledam nove horore, mozda samo par godisnje, uglavnom se sastoje samo od glupih samo scena na prepad, CGI i muzickih efekata, iz ovog veka ne bih mogao da nabrojim 5 do 10 dobrih horora da sam gledao.
    Meni je horor omiljeni zanr, ali dobar stariji horor, pogotovo Italo horori.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jesam, sve sam prevedene pročitala ("U miso supi" je ovo izdanje koje sam uzimala u biblioteci i to mi je, zapravo, prva Rjuova pročitana knjiga).
      Moj brat kaže da sam "enciklopedija za (ne)bitne podatke!":))) Istina je da volim da istražujem i onda mnogo toga pamtim, čak nisam često ni svesna koliko toga znam dok ne dođem na neku temu u razgovoru. Kirk Daglas je, inače, Isur Danijelovič i njegovi roditelji su bili sovjetski Jevreji.
      U "Dva ipo muškarca" mi je sve propalo kada su Čarlija zamenili Eštonom. Nemam ništa protiv njega ovako, ali baš nije bio za ovu seriju i bolje da su odmah prekinuli. Alanov lik se takođe od tada pokvario, otišli su u krajnost i postao je nepodnošljiv. Dok, npr, one "klasične", prve sezone obožavam i mogu da gledam milion puta. Svaki put kad uhvatim na televiziji, iako znam napamet replike, sednem i odgledam. Slično je i sa "Prijateljima".
      Primetila sam i po knjigama koje voliš.:) Ja volim klasične, "gotske" priče, pa i na filmu. Recimo, "Crimson Peak" i takve stvari. Da i jeste i nije horor. A uglavnom me psihološka jeza više prodrma nego "litre krvi", samo što vizuelno ostane u svesti nekako napadnije.

      Избриши
    2. I meni ce to biti prva njegova.
      Hahaha :) pa i ja dosta volim da istrazujem, pogotovo oko filma, knjizevnosti i muzike.
      Da, sve je propapo sa Estonom, fascinantno je da je imao veca primanja od Jon Cryer-a u seriji. Ja "prijatelje" nisam voleo.
      Onda ne bi smela da propustis filmove Maria Bave. Upravo ide njegov ciklus filmova na RTS 2 nedeljom posle 23:00. Dva su vec prosla "Maska demona" i "Tri lica straha", i oni su medju njegovim najboljima. Posto volis gotike mislim da bi ti se definitivno svideli "Operazione paura" i "Lisa e il diavolo" pored gore pomenutih.
      https://www.youtube.com/watch?v=sn1e9FV5SCk
      Njegova "La ragazza che sapeva troppo" je prvi giallo film ikada, a njegov "Sei donne per l'assasino" jedan od najboljih tog podzanra. Jedan od njegovih najboljih je i "Cani arrabbiati" road-movie triler, napet od pocetka do kraja. Imas sanse da ih gledas na RTS-u na izvornom italijanskom, inace se jako tesko nalaze, online ih nema, na pirate bay-u nekih nema, a nekih kojih ima ako uopste i mogu da se skinu (imaju mali broj seedersa) vecinom su jako lose sinhronizovani na engleski, a neki su cak i izmenjeni! Jedan od najboljih i najuticajnijih horor rezisera. Negde sam procitao da je tokom snimanja "Operacije strah" producent na polovini filma ostao bez para, glumci i ekipa su zavrsili snimanje besplatno iz postovanja prema Bavi i projektu. Danger:diabloik za koji je planiran budzet od 3 miliona dolara snimio je za svega 400,000.
      Neke njegove filmove koji su slabiji vredi pogledati samo zbog ambijenta i muzike (pet lutaka za avgustovski mesec)
      https://www.youtube.com/watch?v=4Ba_4XfzaNU Ova je iz jednog njegovog spageti vesterna-komedije, dosta podseca na nasa "Lutajuca srca" :)

      Избриши
    3. Eto, baš sa tom namerom je ovaj blog i nastao: da se otkrije ili podseti na razne zanimljive knjige, filmove, muziku... Zato je svaka nova ideja dobrodošla!:)
      Mnogo, mnogo hvala na ovim predlozima. Posebno na obaveštenju za ciklus filmova na RTS2, nekako mi je često i lakše da se nakanim da odgledam bilo šta ako je na TV-u, ovako stalno odlažem. Svi ovi naslovi za mene su apsolutni novitet.
      Muzika je divna, upravo slušam, zaista mnogo podseća na "Lutajuća srca". Odlično!:)

      Избриши
    4. Nema na cemu, javi utiske ako pogledas neki. :)

      Избриши
    5. Važi! Sigurno hoću, samo je pitanje (nalaženja slobodnog) vremena.:)))

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...