недеља, 08. јануар 2017.

Mini-maraton: 7 filmskih dana

piše: Isidora Đolović


U narodu vlada uverenje kako je dobro započeti nešto na Božić, jer će nam se čitava godina odvijati u istom duhu. Sledeći ovaj lep običaj, kao i svaki put, raspodelila sam praznično vreme na rad, razonodu i druženje sa svojim roditeljima. Potrudila sam se da obavezno nešto pročitam (od štampe i književnosti), napišem i odgledam, ne bi li „prizvala“ mnoštvo sličnih doživljaja i utisaka za godinu preda mnom. Između ostalog, reših da malo više pažnje posvetim kinematografiji i svim ostvarenjima koja već duže vreme čame na listi. Sticajem okolnosti, ledeni talas koji je ovih neradnih dana zahvatio našu zemlju, vezao je mnoge za kuću, što je poslužilo kao odlična prilika da se vreme iskoristi za gledanje filmova. Kako je sama televizijska ponuda bila poražavajuća (o čemu drugom prilikom), okrenula sam se filmovima zatečenim u folderu kompjutera (inače, dokumenta redovno prebacujem i čuvam na diskovima, čim se memorija napuni), što mi je uštedelo uobičajeno probiranje i dvoumljenje, a opet, naslovi su raznovrsni. Evo nekoliko utisaka povodom malog filmskog maratona, iliti poduhvata „film na dan“.

1. Komedija

„Početno pitanje“ (Starter for Ten, 2006)

Zasnovana na istoimenom romanu Dejvida Nikolsa (koji sam letos zapazila u biblioteci, nakon čega me Ivana informisala o postojanju ekranizacije), ova komedija je smeštena u 1985. godinu, što je već samo po sebi bilo dovoljno da me zainteresuje. Priča prati Brajana Džeksona (Džejms Mekavoj), brucoša opsednutog kvizovima, koji će upravo konkurišući za učešće u jednom od njih (University Challenge) pokušati da osvoji devojku svojih snova. Njegova naklonost prema nadmetanjima u davanju odgovora na pitanja iz opšte kulture, prvenstveno je preostala veza sa sećanjem na rano preminulog oca. Još kao dete, Brajan je od njega naučio da vrednuje znanje i njegovu moć da nam otvori brojne životne perspektive - u ovom slučaju, radi se o napuštanju malog primorskog gradića i odlasku na studije u Bristol.
Rastrzan između starog (rodni grad, drugari sa kojima sluša „Motorhead“ i podozreva odbojnost zbog smelosti da „odskoči“ u stremljenju dalje; usamljena majka i njen „prijatelj“ sladoledžija) i novog (izazovi fakulteta pred pomalo „nerdy“ mladićem, razuzdani cimeri, profesorska očekivanja), kao i dve devojke - jevrejske aktivistkinje Rebeke Epštajn (Rebeka Hol) i popularne lepotice Alis (Alis Iv), Brajan se priključuje ekipi koja će u direktnom televizijskom prenosu braniti boje fakulteta. Ni tu neće biti lišen nesuglasica, prvenstveno rivalstva sa nadobudnim, a u prethodnim učešćima višestruko neuspešnim predvodnikom tima, Patrikom (odlični Benedikt Kamberbanč). Film je, pre svega, veoma zabavan. Na dosta verodostojan način oživljava dekadu (pre svega kroz garderobu i muziku: Kejt Buš, The Cure, The Smiths, Judas Priest, WHAM), prepliće momente humora sa ozbiljnim dilemama adolescenata i dotiče se odnosa provincija-grad, npr. u epizodi posete najboljeg druga Spensera (Dominik Kuper) kampusu. Mekavoj je neodoljiv, a ostvarenje zaista opušta. Nije suvišno izdvojiti ni boravak u gostima kod Alisinih roditelja, obeležen zanimljivom aluzijom na scenu sa gospođom Robinson iz „Diplomca“, pri čemu glavu porodice igra sjajni Čarls Dens - „Tajvin Lanister“.
Ocena: 4/5


„Beba Bridžet Džons“ (Bridget Jones's Baby, 2016)

Kada mnogo očekujete od nekog filma, knjige ili serije, velike su šanse da se razočarate. S druge strane, ukoliko ne gajite neku posebnu nadu, postoji mogućnost da se prijatno iznenadite - a baš takav je slučaj za mene predstavljao treći deo priče o neodoljivoj trapavici Bridžet. Stvorena iz mašte Helen Filding, gospođica Džons osvojila je svet zahvaljujući ekranizacijama sa Rene Zelveger u naslovnoj ulozi. Mislim da se sa neposrednom, nesavršenom, ali beskrajno simpatičnom i dobroćudnom junakinjom svaka od nas barem jednom mogla poistovetiti. Performans Rene, ali i njenih partnera Kolina Firta (kao uštogljenog advokata Marka Darsija) i Hjua Granta (plejboj Danijel Kliver), učinili su prvi deo, „Dnevnik Bridžet Džons“, a u (prilično) manjoj meri i nastavak „Na ivici razuma“, uvek rado gledanim izvorom dobrog raspoloženja i utehe.
S obzirom da sam, pored toga što naročito volim prvi deo filma, pročitala i tri knjige (od kojih je poslednja u nizu, „Luda za njim“, bila prilično bespotrebna), pa samim tim znala epilog Bridžetine priče, hronološka zabuna sa najnovijim filmom - i istoimenom knjigom koja ga prati - isprva me dovela u nedoumicu. Naime, radnja se odvija IZMEĐU drugog i trećeg nastavka romana, što najpre valja naglasiti. Zatim, bila sam više nego sumnjičava prema odsustvu Danijela, a uvođenju novog uvarača (jer, kao što neko reče, „ako nema ljubavnog trougla, to nije Bridžet!“), pa novom licu Zelvegerove (šta god mu bilo razlog, neuspele operacije ili naprosto godine), kao i predubeđenju kako je verovatno u pitanju tipična namera da se zaradi na sentimentalnoj vezanosti publike za originalnu priču. Drago mi je što uglavnom nisam bila u pravu!
Bridžet je starija, mršavija, poslovno uspešnija, ali još uvek jednako smotana, dopadljiva, emotivno nesnađena i draga. Iako je humor primetno nategnut, a psovke često preterane, to je i dalje pozitivna, neposredna duhovitost, ohrabrujuća poruka i iskrena, snažna ljubav koja veže Bridžet i Marka. Priča nastavlja da uspešno balansira između urnebesnog i dirljivog, bez problema funkcioniše u današnjem trenutku, prateći i diskretno ismevajući tabue modernog doba, tu i tamo ubacujući reference na pop-kulturu (zabavna je epizoda sa Edom Širanom). Patrik Dempsi, privlačni doktor Šepard iz serije „Uvod u anatomiju“, fino je glumačko osveženje. Ukratko, film ne opterećuje, a uspostavlja kontinuitet i budi prijatnost novog susreta sa starim znancima. Ovoga puta, da ne otkrivam previše, Džonsova (sada u četrdesetim godinama, deo ekipe informativnog programa) nakon još jednog samačkog rođendana, na podsticaj koleginice Mirande (Sarah Solemani - gledaoci "Bordžija" je možda pamte kao prostitutku koja za Huana uhodi Lukreciju i Paola) odlučuje da se malo „otkači“. U razmaku od sedam dana, doživeće dva burna susreta: najpre na velikom muzičkom festivalu, sa pomodnim „emocionalnim guruom“ Džekom Kvantom (Dempsi), pa na slavlju zajedničkih prijatelja, sa svojim nikad preboljenim Markom Darsijem (Firt). To će rezultovati trudnoćom, a Bridžet, naravno, nije sigurna ko je srećni tata, niti usled straha od igle sme da se podvrgne testu očinstva pre samog porođaja…i tu počinju zavrzlame. Zanimljiva je epizodna rola Eme Tompson kao doktorke, uz povratničke uloge Bridžetinih roditelja i prijatelja. Zabavno i luckasto!
Ocena: 4/5

2. (3-D) Animirani

„Tajni život kućnih ljubimaca“ (The secret life of pets, 2016)

Koliko volim crtaće, toliko sam skeptična prema najnovijim izdanjima. Najpre me odbije animacija, pa se teško odlučujem da bilo čemu iz skorašnje produkcije pružim šansu (čini mi se da je „Frozen“ bio poslednji koji mi se stvarno svideo). Izuzetaka, srećom, uvek ima. Ovogodišnji bioskopski hit, „The secret life of pets“, presladak je filmić o slobodnom vremenu kućnih ljubimaca u milionskom Njujorku, koje nastupa pošto ih gazde zaključaju u stanove i odu za svojim obavezama. Američka metropola je prava pravcata „betonska džungla“, u kojoj barabar sa ljudima obitavaju brojne životinjice, od onih (ne)srećno udomljenih, do lutalica iz „velegradskog podzemlja“.
Naracija dolazi od terijera Maksa, bezuslovno odanog vlasnici Kejti. Njegov tipičan dan prođe u vernom iščekivanju da se Kejti vrati sa posla, ne mareći za pozive komšijskih ljubimaca da, lunjajući, skupa ispituju kvart. Mala kućna idila biva narušena pošto gazdarica usvoji velikog, bahatog i neurednog psa po imenu Djuk. Rivalstvo dovodi do sukoba dva kucova, a ovo obojicu pravo u mrežu šintera. I dok zabrinuti susedi, predvođeni do klišea osećajnom kujicom Gidžet i namćorastom mačkom Kloi, kreću u potragu za nestalim drugarima, njih dvojica bliže upoznaju kako jedan drugog, tako i svet kanalizacije. Potonjim vladaju „neudomljeni“, slobodni odmetnici, predvođeni, samo na prvi pogled slatkim, zekom zvanim Grudvica (Snowball), koji obija brave i vrši žrtvene obrede!
Svakako su mi najlepši bili prepoznatljivi animirani pejzaži njujorških parkova, ali i prizori stambenih prostora. Poruka je takođe divna, pa će se posebno dopasti svima koji imaju ljubimca ili razmišljaju da ga nabave - jer pokazuje toplinu i snagu privrženosti, utehe koju živa bića dele i pružaju u otuđenom i užurbanom svetu pod krovovima višespratnica. Muzika je takođe odlična, zaplet potpuno lud, a jedino prenaglašeni lik agresivnog zeca brzo počne da nervira.
Ocena: 3,5/5

„Polar express“ (2004)
U nedavnom tekstu sa preporukama prazničnih filmova, pomenula sam i ovo dugometražno ostvarenje, pa evo nove potvrde njegove prikladnosti ušuškanim danima, makar simbolične, vere u čuda. Zaista nisam ljubitelj 3D-filmova, ni ovog tipa animacije (mislim da je „Beovulf“ iz 2007. prvi u tom stilu koji sam ikada odgledala - nimalo mi se nije svideo), pa mi je i u ovom slučaju vizuelni momenat bio najproblematičniji. Postoji još zamerki, ali priča je u suštini vrlo lepa i pomalo dikensovska: kasnih pedesetih godina, neimenovani dečak koji ne veruje u Deda Mraza, na Badnje veče biva uvučen u neobičnu avanturu, kada ga napolje izmami i „pokupi“ zadivljujući voz - Polar ekspres - sa odredištem na Severnom polu. Misteriozni kondukter (Tom Henks, koji je, inače, tom prilikom pozajmio glas za ukupno šest likova) upoznaće ga sa pravilima putovanja, a u vagonu zatiče i drugu decu sa manje ili više vere i oduševljenja za prazničnu čaroliju. Zadatak je da budu svedoci procesa pripreme i isporuke poklona (između ostalog i njima namenjenih), što bi trebalo da ih konačno uveri u istinitost božićnog mita.
S obzirom da se najveći deo radnje odigrava u začaranom vozu u pokretu (što donekle evocira scene putovanja u „Pinokiju“ ili serijalu „Hari Poter“), predeli okovani snegom kroz koje on hita, kao i atmosfera zimske noći, čine najveći deo čarolije filma. Pojedine doslovno VRTOGLAVE scene, nešto istinski magično i opsedajuće, kao i lepa simbolika božićnog praporca (čije oglašavanje odrasli ne čuju, ali, naš junak ističe da s godinama nije izgubio tu sposobnost), ostaju kao najjači utisci ovog polu-mjuzikla (kad smo već kod toga, obratite pažnju na Stivena Tajlera koji muzicira među vilenjacima!). Priča se bavi pitanjem mašte i vere u njenu moć, kao nečega što oplemenjuje srca, ne samo dece, već i odraslih (a koji, nažalost, vremenom gube tu iskru), pa je samim tim neophodna u našim životima.
Ocena: 3/5

3. (Mračna) Fantazija

„Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu“ (Miss Peregrine's home for peculiar children, 2016)

Pre svega, hvala Ivani na preporuci! U samom startu me privuklo to što je film nastao pod autorskom palicom Tima Bartona, reditelja čiji rani opus izuzetno volim; u glavnoj ulozi je jedna od malobrojnih glumica mlađe generacije kojima se divim - Eva Grin; naposletku, ima neobičnu temu i zasnovan je na prvom delu „paranormalne“ romaneskne trilogije Rensoma Rigsa. Iako film sam po sebi nije preterano spektakularan, u pitanju je prava dečja avantura, sa čitavom galerijom neobičnih junaka, uzbudljivim zapletom i jedinstvenom estetikom. “Bartonizam” ovoga puta ne odlazi u krajnost, koja je sa “Alisom u Zemlji čuda”, nadam se, dosegla granicu.
Džejk Portman (Asa Butterfield) je sasvim običan tinejdžer koji odrasta na Floridi, brinući zbog uobičajenih mladalačkih „boljki“ preteranog utapanja u sredinu. Ono što ga je, ipak, odvek razlikovalo, iskustvo je slušanja maštovitih priča svog, ništa manje zanimljivog, dede Ejba (Terence Stamp), uz koje je proveo najveći deo detinjstva. Nakon tajanstvene nesreće koju Ejb doživi, ispostaviće se da te priče nisu samo bezazlena izmišljotina, niti je Džejk tako običan kao što je mislio. Tragom dedinog zagonetnog zaveštanja, dečak će u pratnji podozrivog oca Frenka (Chris O'Dowd) posetiti velško ostrvce na kome je Ejb proveo ranu mladost, kao štićenik „doma za čudnovatu decu“. Od meštana saznaje kako je zdanje još 1943, prilikom vazdušnog napada, sravnjeno sa zemljom, a sva deca i upravnica Alma Peregrin (Eva Grin) tom prilikom nastradali. Međutim, Džejkov dar će proraditi nakon što shvati da je kadar pronaći „vremensku petlju“, unutar koje su „čudnovati“ pitomci sa svojim svetom sigurni i nepromenjeni. Upoznaće Ejbovu nekadašnju družinu i preuzeti nasleđenu ulogu spasioca od morbidnih pretnji doktora Berona (Samuel L. Jackson, vrlo neobičan kao negativac).
Eva Grin briljira u ovom tipu uloga, sa svojom savršenom dikcijom i bojom glasa, kao i jedinstvenom pojavom. U ulozi upraviteljke doma, tzv. ymbrine sa karakterističnom sposobnošću manipulisanja vremenom, ona je očekivano ubedljiva i zadivljujuća. Veoma su zabavni i njeni štićenici sa raznovrsnim moćima, poput prelepe Eme - devojke koja levitira (Ella Purnel), piromanke Oliv (Lauren McCrosrie), mrzovoljnog Enoha (Finlay MacMillan) sa sposobnošću oživljavanja artificijelnih tvorevina, nevidljivog dečaka Milarda, izuzetno snažne curice Bronvin, Hjua kome iz usta izlaze pčele, itd. Obratite pažnju na epizodne uloge Džudi Denč i Ruperta Evereta (koga sam, iskreno, jedva prepoznala!).
Ocena: 3,5/5

„Lovac i Ledena kraljica“ (The Huntsman II: Winter's War, 2016)
Ne verujete da gledaocu, u nekom trenutku, zapravo FALI Kristin Stjuart?!? Moguće je! Nastavak sasvim solidnog filma „Snežana i lovac“, za razliku od prethodnika, doživeo je apsolutni krah na blagajnama i kod kritike. Složila bih se sa najbrojnijim komentarima kako je reč o nepotrebnom, nevešto skrpljenom nadovezivanju, prepunom nelogičnosti. Biće da je afera između reditelja Ruperta Sandersa i glavne glumice, pomenute Stjuartove, usled koje su oboje praktično „izopšteni“ sa daljih radova na planiranom nastavku, učinila svoje, pa ono što je moglo biti odlična priča, usled slabe realizacije ostaje na nivou pokušaja i tek fine zamisli. Nije pomogao zvezdani kasting, kao ni očigledno veća uložena sredstva. Najveća i, rekla bih, jedina prednost „Zimskog rata“, jeste vizuelni aspekt. Sve izgleda zbilja spektakularno, pa ukoliko ste (kao ja) ljubitelj priče o Snežnoj kraljici (a upravo na združenosti ove Andersenove, sa bajkom o „Snežani i sedam patuljaka“ se filmska verzija i zasniva), njene bajkovite, kristalno bele okoline i enterijera ledenog zamka, maski i kostima, u tom pogledu vas neće previše razočarati. Šarliz Teron je, za ono malo vremena što se pojavljuje na ekranu, standardno prelepa i očarava samom svojom pojavom (prava Sersei Lanister, kako sam je zamišljala čitajući!). Ipak, sve ostalo je slabo, od povezivanja radnje i (ne)doslednosti, preko posvađanosti glumaca sa akcentima kojima njihovi likovi govore, do nereda motiva, aluzija, uticaja.
Priča, čiji je narator Lijam Nison, najpre nas vodi nekoliko godina unazad. Zla maćeha, kraljica Ravena (Šarliz Teron), kako otkrivamo, ima mlađu sestru, “pitomu” Freju (Emili Blant). Obe poseduju urođene, velike moći, ali je neophodno da ih neko drastično iskustvo oslobodi. U Frejinom slučaju, biće to tragični gubitak deteta i razočaranje u veliku ljubav (Kolin Morgan, najširoj publici poznat po naslovnoj ulozi u seriji “Merlin”). Postaje Ledena kraljica, seli se na sever, gde uspostavlja dvor i bizarnu ličnu vojsku otete dece, obučavane da budu lovci - okorelog srca, baš kao što je i ona sama. Ipak, dvoje najveštijih boraca, Erik (Kris Hemsvort) i Sara (Džesika Čestejn), odrastajući zajedno, krše strogu zabranu i zaljubljuju se jedno u drugo, zbog čega će biti surovo kažnjeni. Sledi vremenski skok u doba nakon prvog dela filma, pa zatičemo Erika u službi nove kraljice Snežane i na novom zadatku - da u pratnji dvojice ratobornih patuljaka, Niona i Grifa, u hram odnese i uništi zlokobno, začarano ogledalo. Naime, ovaj ukleti predmet počinje ozbiljno da ugrožava život Snežane, koja se „opravdano“ ne pojavljuje, ali zato je njen suprug (Sem Klaflin) prisutan u jednoj kratkoj sceni. Na putu, koji previše podseća na misiju Družine prstena, lovcu i patuljcima će se pridružiti još dve patuljčice (otresita Bromvin i stidljiva Dorina), kao i, sasvim neočekivano, stara ljubav za koju je verovao da je mrtva. U susret im, doduše, dolazi još neko, čijim je ambicijama magični predmet i te kako neophodan - Freja…
Veći deo scena i odnosa između protagonista je predvidljiv, ali, rasplet i pored toga biva vrlo nevešto izveden. Akcija je više smešna nego što od nje zastaje dah (od efekata bi se to  očekivalo), dijalozi često banalni, a ne izostaje ni obavezan društveno-korektni detalj, u vidu prisustva tamnoputog (?) borca na dalekom severu. Ipak, ne mogu reći da film nije bilo baš nimalo zabavno ispratiti, naravno bez udubljivanja i za ubijanje dokolice. Gledljiv je i, ako ništa drugo, vizuelno očarava i dobro pristaje ovim hladnim, snežnim danima. Svejedno, to ne nadoknađuje činjenicu da imamo posla sa čitavim nizom neiskorišćenih prilika. Navešću samo par: neprodubljenost odnosa i demonstracije moći (dvoboj) sestara, „female fighter“ lika Sare ili pitanja visoke cene sticanja apsolutne vlasti.
Ocena: 2/5

4) Drama

“Imigrantkinja” (The Immigrant, 2013)

Poslastica za kraj, ubedljivo najkvalitetniji film koji sam odgledala u poslednje vreme i priča u kojoj sam uživala svim čulima i srcem. Hvala Sari na preporuci, koju svesrdno prosleđujem svima - jer, ovo je ostvarenje koje bi trebalo uzeti u obzir ukoliko ste željni zaista dobre drame, maestralne glume, gorke priče sa nostalgičnim štimungom prošlosti, autentičnih lokacija i kostima.
Kip slobode je smernica prema kojoj plove snovi miliona doseljenika u Ameriku (o njemu čitajte kod Katarine, OVDE), a ostrvo Elis mesto gde se odlučuje hoće li se te težnje i obistiniti ili biti grubo zamenjene nemilosrdnom realnošću. Pogleda uperenog u maglovite obrise „obećane zemlje“, poljske Jevrejke Eva i Magda, izbeglice koje su u Velikom ratu ostale bez roditelja, te 1921. sanjaju o boljoj budućnosti. Kada joj na novom tlu sestru zadrže u karantinu, zbog tuberkuloze, a njoj usled neobičnih komplikacija sa boravišnom inspekcijom zapreti deportovanje, mlada i naivna Eva (Marion Kotijar) naći će se u beznadežnoj situaciji. Zapada za oko tajanstvenom strancu Brunu Vajsu (Hoakin Finiks), a neobična lepota i znanje engleskog jezika pomažu joj da se „uhvati za slamku“ i pristane na njegovu, naizgled nesebičnu, ponudu pomoći. Vođena požrtvovanošću i jednom jedinom željom, da izbavi Magdu i sa njom krene u novi život, Eva će biti primorana da prihvata brojne teške kompromise. Sve vreme, nalaziće se između složenog emotivnog interesa svog „spasioca“ Bruna (za koga se vrlo brzo ispostavlja da je svodnik, uz to i ilegalno prodaje alkohol, iza paravana erotskog vodvilja) i njegovog rođaka Emila (iluzioniste, koji nastupa pod umetničkim imenom „Orlando“, a glumi ga Džeremi Rener). U novim okolnostima, kroz neslavna iskustva, Eva uči da se svom snagom bori za ostvarenje cilja, ali i očuvanje osećaja za moralnost i svoje ljudskosti.
Složenost emocija koju za nju gaji posesivni, neuračunljivi Bruno; nežnost i zaštitnički odnos koji uspostavlja Emil; kao i Evina lična ambivalentnost osećanja - između zahvalnosti i straha, potrebe i prezira, izvanredno su predočeni kroz glumu glavnih zvezda filma. Naročito Hoakin i Marion stvaraju fantastičnu sliku kolebljivosti ljudske duše prilikom sudara sa okolnostima koje naglo izmiču kontroli, dok je Džeremi izuzetan i vrlo dopadljiv, samo što je (po mom utisku) Emilova priča mogla biti razrađenija i duža. Sve u svemu, smeštena u već šaroliku epohu, radnja se dotiče borbe, istrajnosti, pokajanja i složenosti bića, na vrlo nadahnut i istančan način. Rezultat predstavlja film kao zadovoljstvo, u pravom smislu te reči.
Ocena: 5/5


6 коментара:

  1. Šarenoliko - za svakog po nešto. :)
    Ja sam izbegavala tj.zaboravila da ovaj novi s Krisom postoji, sve se ipak svelo na CGI koliko mi se čini. Hvala ti što si potvrdila moje sumnje, nema šanse da sada slučajno zalutam u ovaj film. :)

    Ja sam bome premotavala film, kada sam pročitala da je i on tu negde, ne bih li ga spazila. Ne bi inače prepoznala, šanse nema. Grinova je odlična u ovoj ulozi, kao da je ona krojena za nju. Delim mišljenje za ocenu.

    Slažem se i sa ocenom za animirani, "Tajni život..", što se Bridžet tiče Kolin je kao vino, što stariji to bolje izgleda. :D Film sam po sebi tipično Bridžet, relax varijanta. :)
    Hvala ti mnogo za "Početno pitanje", utefterila sam. Javljam utiske. :)
    P.S. Marion i Hoakina ću koliko ove nedelje odgledati. Dobro me podseti, fotografija filma j divna, sećam se slika još uvek. :D

    Hvala na tekstu. :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na čitanju i drago mi je što su nam se utisci po ko zna koji put poklopili.:)
      Malopre odgledah na TV-u "Društvo mrtvih pesnika", moj najomiljeniji-od najomiljenijih, mogu ti reći da mi uvek podigne moral, uz ovu paru izvučenu iz česnice, nadam se da je to dobar znak!:)))

      Da mi se ne zadesiše u laptopu, ko zna šta bih gledala, jer sve izrežem pa držim na DVD diskovima.
      "Imigrantkinja" me raspametila, verujem da će i tebe oduševiti, čekam utiske. :*
      A "Bridžet" me baš prijatno iznenadila, još je to isti manir, opuštajuć i optimističan, a opet u skladu sa godinama likova, razvijaju se i stare očekivano...slažem se, Kolin je večiti šarmer.:)

      Избриши
  2. nisam htela da pišem komentar dok ne budem imala dovoljno vremena da sve propratim lepo (uništila me prehlada, probudila sam se danas ne osećam ni jedan miris samo trčim da kuvam čaj hladno vreme i ja nismo prijatelji)
    Sviđa mi se filmski maraton ja sam sebi odredila da ogledam bar dva filma nedeljno sad sam čvrsta u toj doluci, htela sam i ove nedelje ali sam izvisila gledajući jendu epizodu Peaky Blinders po dva puta jer mi se toliko dopala ali od sledeće nedelje sam odlučna (ne računajući što sam juče gledala "Orkanske visove" i "Alsiu u zamlji čuda" mada mi je opet bila too much ovaj drugi deo definitivno ne gledam Tim Burton je dobar ali je preterao) pa sam nadoknadila celu nedelju.
    1. Za Starter for Ten prvi put čujem ali kada budem htela nešto laganije ide na spisak za gledanje :)
    - Idalje nisam sigurna da li želim da gledam Bridget Jones's Baby jer ja ovog doktora stvarno ne volim kao ni seriju u kojoj je glumio a gledala sam ga u Enchanted sa Amy Adams i tu sam supela da ga ne volim :)
    2.The secret life of pets je nešto za šta takođe prvi put čujem (ka kao da pod kamenom živim ali šta da radim) ovo deluje kao Disney Pixar ne znam da li je ja Pixar uglavnom ne volim izuzev filma Brave zato što je Merida junakinja po mojoj meri (princeza bez princa)
    - Interesantno je da kada sam pogledala trailer za Polar express i ja sam imala problem što mi animacija deluje pa u nedostatku boljeg izraza deforimsano. Vidim da me nije prevarilo na prvi pogled ali dopada mi se priča :)
    3. Evu Grin sam jedino kao Bond devojku -Casino Royale i tek kada sam odgledala i Spectre i Skyfall shvatila sam da je bila jedna od najboljih Kreigovih Bond devojaka (kada sam videla propast od glume Lije Sejdu) mada je najbolja bila Monika Beluci (nju volim šta da radim ona je meni simbol za lepu ženu) ali ima nešto u njenom pogledu što me odbija. Inače ja znam priču i ako nisam gledala film čitala sam knjigu (pdf ima da se kupi u Vulkanu košta više nego što treba da košta ovakva knjiga) a moja sestra je gledala film i kaže da joj je na par mesta bilo super a da se na par mesta zgozila. Nekako bih volela da se Burton vrati "starom stilu" kada je umeo da ubaci ludosta li da ne pretera čini mi se da u zadnje vreme ume da pretera.
    - Ja sam retko za live Dizni adaptacije, tj. retko mi budu dobre. Meni se ni prvi deo nije svideo (a u Osvetnicima se kunem u Krisa Hemsvorta i Šarliz mi je raj za oči u svkaom filmu) a ovaj drugi tek nema šanse da gledam drago mi je ipak što sam pročitala mišljenje koje cenim ako mi daleko bilo ikad padne na pamet da gledam.
    4.MNOGO MI JE DRAGO, evo pišem i ovde što ti se film dopado znala sam da je to tip priče koji bi se tebi dopao jer sve što si ti meni preporučila mi se svidelo što znači da imamo sličan ukus :)
    Trebala bi više ovakvih projekata da pišeš u bdućnosti ja npr. uvodim na kraju svakog meseca rezime šta sam sve gledala ukratko pa bi mogla nešto ovakvo da osmisliš. Valjda nisam smorila baš sam uživala :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Saro, najpre hvala mnogo na čitanju i opširnom komentaru.:) Što se tiče predloga, razmišljala sam da ovo preraste u stalnu rubriku, npr. krajem meseca, drago mi je što misliš da bi bilo zanimljivo, svakako ću uzeti to u obzir. :)
      Oko mene su skoro svi prehlađeni ili gripozni, nadam se da nije ništa ozbiljno, čuvaj se.:)
      Ista stvar i kod mene, pošto sam dosta propustila od filmova i serija do sada, rešila sam da iskoristim slobodno vreme na pametan način i da mi čak i razonoda bude iole korisna.:)
      Koju si verziju "Visova" gledala?
      Ja baš sad pustih drugi deo Bartonove "Alise", inače mi je samo Diznijeva verzija dobra, ostale su nekako prenaglašene.
      1. Ni ja nisam znala za film, dok mi Ivana nije rekla da postoji ekranizacija, a knjigu sam letos videla i dopao mi se sažetak sa korice. Svakako potraži.:)
      2. Odgledaj "Bridžet", veruj mi i ja sam mislila da je bezveze, bila ubeđena da neću gledati, ali bilo mi dosadno toga dana i pustih. Dempsi nije toliko u prvom planu, ali zato je Kolin divan i ima mnogo zabavnih trenutaka, mene je pozitivno iznenadila. To je u suštini ona stara, blesava Bridžet.:)
      3. Nisam sigurna da li je Pixar, znam da nije Dizni, ja sam videla reklamu na televiziji "DIVA", a pošto volim životinje, zazvučalo mi je simpatično. U "Polar express"-u je animacija bezveze, ali priča je OK.
      4. Gledaj Evu u seriji "Kamelot" i filmovima "Sanjari", "Nebesko kraljevstvo", seriji "Penny Dreadful", zaista je jedinstvena i neobična.:) U redu je ovaj film, nadam se da se Barton vraća na stari put.
      Što se "Lovca" tiče, samo vizuelno, inače je čist promašaj.
      5. Hvala tebi još jednom, "Imigrant" je svakako nešto što ide na listu mojih omiljenih i čemu ću se vraćati.:)

      Избриши
    2. Ja inače kad je ovakvo vreme slabo izlazim iz kuće ali šta da se radi prehlada se brzo uvuče :)
      Definitivno onda gledam Bridžit :) Kemelot mi je na spisku obavezno gledam :)

      Избриши
    3. "Kamelot" ima samo jednu sezonu, 10 epizoda i Eva je tu najsvetlija tačka. Pisala sam prikaz letos u tri dela, tu su izložene sve mane i vrline. :)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...