недеља, 18. децембар 2016.

„Victoria“ (2016)

komentariše: Isidora Đolović

Veoma je teško, zahtevno i odgovorno predstaviti život istorijski postojeće ličnosti i njenih, dokumentima ili svedočanstvima savremenika potvrđenih doživljaja. Kada govorimo o fikciji, stvaralačka sloboda je neograničena samim tim što protagonisti predstavljaju plod isključivo njegove mašte. Međutim, prikazati nekoga ko je zaista živeo, donosio odluke sa dalekosežnim posledicama, obeležio čitavu jednu epohu, dajući joj čak i ime; nekoga čiji su potomci kasnije premrežili Evropu prisustvom na najznačajnijim vladarskim dvorovima, o kome svedoči mnogo dokumenata, prepiske, fotografija - izazov je i potencijalni kamen spoticanja. Ove jeseni, svoje premijere su dočekale čak dve igrane serije koje u središtu imaju sam početak dve dugovečne vladavine engleskih kraljica. “The Crown” prati još uvek aktivnu Elizabetu II, dok nas “Victoria” vraća u devetnaesti vek i period koji se danas pamti po ženi koja je rukovodila britanskom imperijom. Uporedni tekst o obe serije možete pročitati na Sarinom blogu - ja sam za sada pogledala drugu, koju vam ovom prilikom i predstavljam. Zahvaljujem se Katarini na tekstu koji mi je bio korisna preporuka, verujem da će i vama - bacite pogled OVDE.
Ponekad pomislim kako bi zaista bilo korisno na početku svake istorijske fikcije, bila ona pisana ili ekranizovana, parafrazirati Dantea, kroz upozorenje: “Onaj ko počinje gledanje/čitanje, a očekuje strogu faktografiju i istorijske činjenice, neka ostavi nadu napolju!” Istina je da preterano poigravanje dokazanom prošlošću nije uvek zanimljivo, a može biti i te kako uvredljivo, ali, kada se radi o postizanju dramskog učinka sa merom i svrhom, korisno je unapred razgraničiti fikciju, oslonjenu na istoriju, od dokumentarne građe. Kritičari kao da uglavnom ne žele da pristanu na to, za šta je serija pred nama još jedan dobar primer, u barem jednom pogledu. 


Kroz osam epizoda (uz izuzetak jednočasovnog “pilota”, traju po 45 minuta), sa drugom sezonom i prazničnim specijalom u najavi, “Victoria” u potpunosti ostvaruje nameru da ne optereti gledaoce, a istovremeno popuni prazninu nastalu iza “Dauntonske opatije”. Moglo bi se reći da je ovo british finest! Baš kao što i uvodni, kasnije često ponavljani, kadrovi panorame Londona, sve je “ušminkano”, ali i prelepo. Ostvarenje ITV mreže je, za promenu, opuštajuće, lepršavo i nekako starinski ljupko, što ne treba da čudi, ukoliko se uzme u obzir da iza projekta stoji spisateljica Dejzi Gudvin, kao scenarista i izvršni producent. Gudvinova se proslavila (i kod nas prevedenim, u izdanju “Lagune”) romanima “Poslednja vojvotkinja” i “Lovac na bogatstvo” (o kome sam pisala OVDE i koji, ironije li,  sadrži značajnu, prilično komičnu scenu susreta kontroverzne austrougarske carice Elizabete sa uštogljenom kraljicom-udovom Viktorijom!), tako da ovaj angažman, ni konačni ishod saradnje, ne predstavlja preterano iznenađenje za ljubitelje ovakve proze. Pojedina autorkina rešenja, koja je kritika većinom dočekala “na nož”, s te strane su sasvim razumljiva i imaju značajan udeo u dopadljivosti serije. Druga odstupanja ili odluke producenata nisu bila toliko uspešna, pa ipak se koliko-toliko uklapaju u krajnju sliku, ali, krenimo redom.

Priča

U osnovi jednostavna, prati prvi period vladavine kraljice Viktorije (1839/1840), od stupanja na presto, do rođenja prvog deteta, kćerkice koja će dobiti njeno (službeno) ime. Nakon što joj je stric preminuo, ne ostavivši naslednika, adolescentkinja Aleksandrina Viktorija dobija obaveštenje da je došao dan koji joj je od malih nogu bio izvestan, negde u zamagljenoj budućnosti. Preko noći napušta zatvoreni svet palate u kojoj je odrastala, stupivši u “arenu” vlasti i rukovođenja imperijom. Razumljivo, oni koje zatiče na najvažnijim državničkim pozicijama, skeptični su prema sposobnosti tek stasalog devojčurka da preuzme tako ozbiljne odgovornosti na svoja krhka pleća. Ni ona sama, uprkos prvoj mladosti svojstvenoj odvažnosti i buntovništvu, isprva nije sigurna u to hoće li izaći na kraj sa obavezujućim zadacima. Uz pomoć lorda Melburna (koji će neiskusnoj Viktoriji biti ne samo mentor i glavni savetnik, već i prvi autoritet), iskustvo vezivanja za osobu van porodičnog kruga, samim tim i emotivni “uragan” u bezazlenoj devojačkoj duši, kraljica čini svoje prve korake po istorijskoj stazi.
Na “Drini” - monarhija!
Posluga, sloj koji se obično previđa kao nezanimljiv i podrazumevajuć, ovde dobija poseban prostor i funkciju. Dvor kao domaćinstvo sagledan je, na taj način, sa svih strana, a opšta atmosfera liči na onu u seriji “Paradise” (“Raj”, takođe britanska kostimirana drama, zasnovana na Zolinom romanu “Kod ženskog raja”, čije su dve sezone emitovale i ovdašnje televizije). Finu sporednu pričicu gradi misteriozna prošlost nove, mlade krojačice i frizerke Elajze Skerit, koju šef kuhinje, harizmatični Frankateli nastoji da ispita.

Propraćeni su još: ustanak “čartista” iz Velsa i kraljičino preinačenje smrtne kazne u progonstvo (spona sa rođakom gđe Dženkins); venčanje sa Albertom, uz onaj (modno) revolucionaran izbor bele svadbene haljine; pitanje morgantaskih brakova (na primeru kraljičinog strica, lorda Saseksa); reakcije na prvu trudnoću i panični strah od porođaja; sporovi Parlamenta po pitanju dodele regentstva u najgorem slučaju (kraljičine smrti); neuspeli atentat na Viktoriju.

Likovi i kasting

Viktorija (Jenna Coleman) - Na samom početku, Aleksandrina, tj. Viktorija, tipično je mladalački drska i svojeglava, uprkos pokušajima “odgovornih” da je uzmu pod svoje. Čak dosta smelo izjavljuje kako će sasvim sama donositi sve odluke, još uvek nesvesna odgovornosti i tereta koje vladavina nosi sa sobom. Zanimljivo je kako kategorično odbija predlog da uzme ime po Elizabeti I Tjudor, što snažno sugeriše da, mada je tradicija velika stvar, još je bitnije započeti novu, sopstvenu. Simpatične su i početne opaske na račun pojedinih prosaca.
Vrlo je interesantno što imamo priliku da vidimo mladu Viktoriju kao tipičnu osamnaestogodišnjakinju koja se buni protiv autoriteta, traži sebe i kroz odrastanje uskraćivanu slobodu, oseća privlačnost prema svom mentoru, nema strpljenja, a često ni taktičnosti. Kao takva, ona je uverljiva, zanimljiva i zahvalan predmet saživljavanja. Primera radi, već u drugoj epizodi  sučena je sa dve teškoće, obe u vezi sa neophodnošću monarha  da uspostavi ravnotežu i održava ravnopravne odnose sa torijevcima i vigovcima (dva parlamentarna krila). Prvo što joj prebacuju, kako članovi Vlade, tako i društvo u širem smislu, jeste “preterana bliskost” sa lordom M. Drugo je “na tapetu” navodno favorizovanje vigovaca, s obzirom na sastav njene lične pratnje (supruge predstavnika te stranke, ali pre svega kraljičine bliske prijateljice, slučajno su i  dvorske dame). Slučaj je u istoriji zabeležen kao bedchamber crisis. Viktorija još uvek teško uspeva da potisne lično zarad opšteg interesa, ali, teškoće usled mogućnosti Melburnovog odstupanja i praktične nemogućnosti da funkcioniše bez oslanjanja na njegovu pomoć, sve više izlaze na videlo.
Kraljičin psić Daš - maskota godine!
Džena Kolman u naslovnoj ulozi, lepša je nego što je sama kraljica ikada bila, uz to i vrlo šarmantna. Njena Viktorija je puna duha, energična, živahna i odlučna. Inače, ovu glumicu prvi put gledam, do sada sam je znala jedino kao devojku Richard-a Madden-a (Roba Starka iz “Game of Thrones”) i moram priznati da me prijatno iznenadila. Njena plava sočiva su, primećujem, predmet najčešćih komentara još od kada je izabrana za ovu ulogu.

Lord Melburn (Rufus Sewel) - Moram napomenuti da sam možda i pomalo subjektivna, s obzirom da ovog glumca mnogo volim, još od “Iluzioniste” i “Stubova zemlje”. Dovoljno je reći da je to čovek zbog koga u “Tristanu i Izoldi” navijate za kralja Marka iz sve snage i mrzite glavnu junakinju-glupaču, što je izneverila takvog muža zbog Tristana. Koga igra Džejms Franko. U koga sam ja “pomalo” zaljubljena. Toliko.
Rufus Sjuel kao lord Melburn pravo je uživanje za gledaoce, a njegov odnos sa mladom kraljicom od prvog susreta iskričav, produbljen, duhovit i pun prisnosti. Kada nam ga tek predstave, praćen je reputacijom “ministra na lošem glasu”, čiji je privatni život pomračila neslavna prošlost. Pred njime je veliki izazov - savetima usmeravati tek punoletnu devojku, svog novog suverena, na čiji pogrešan korak svi motre, samo čekajući  priliku da “isplivaju” o tom trošku. Kritičarima, kao što rekoh, smeta - a publika pozdravlja dopadljivijeg lorda Melburna! Podmlađeni ministar, uz to, ima i intrigantniji odnos sa glavnom junakinjom. Možda je njegov šarm bitan faktor koji je zasenio lik princa Alberta (Tom Hughes) i njegovu neospornu ulogu Viktorijine velike ljubavi, oca njihovo devetoro dece i čoveka koji je postao produžetak kraljičine ličnosti, imena i slike u svesti budućih generacija.

Istorijski gledano, u trenutku kada Viktorija stupa na čelo države, Vilijam Melburn bio je četrdeset godina starija očinska figura, u kome mlada kraljica teško da je gledala išta više od toga. Melburn je poznat, između ostalog, po tome što mu je supruga bila ledi Kerolin Lemb - ljubavnica lorda Bajrona, žena sklona skandalima, od koje potiče čuveno određenje fatalnog pesnika:”Mad, bad and dangerous to know”. U seriji je taj biografski deo upotrebljen kao jedan od aduta buđenja saosećanja prema čoveku razočaranom u ljubav, ali ne i kivnom na uspomenu pokojnice, koji će postati inicijator prve snažne emocije kod svoje učenice. Viktorija poverenje i vezanost za prvog zaista zaštitnički nastrojenog muškarca u svom životu možda i meša sa ljubavlju, međutim, neosporno je da Džena i Rufus stvaraju magiju kada se nađu u istom kadru. Da li se Gudvinova “zaigrala”, sugerišući novi par koji preti da pomrači simpatije prema onom realnom, istorijski potvrđenom?
Ne bi se reklo! Naime, Tom Hjuz u ulozi Alberta, najveće je razočaranje serije. Emo-tip (ukoliko ta grupacija još uvek postoji; takva mu je čak i frizura!), slab i prenaglašeno ćudljiv, loš i neubedljiv glumac (napominjem, samo ovde, s obzirom da nemam predstavu kakav je u drugim ulogama). Za razliku od njega, lik brata Ernesta je harizmatičan i odlično interpretiran. To je dobro po samog glumca, ne i priču u celini, budući da - ponavljam - kao pod lupom uveličava falinke onoga ko bi trebalo da postane centralni muški lik. Uz onakvu Viktoriju (neki joj spočitavaju “savremeni feminizam”, prenaglašen u ovom viđenju kraljice), uz lorda Melburna i svog brata, “mučeni” Albert deluje poput sopstvene karikature. Takođe, od njegovog prvog pojavljivanja, “limunadičastost” se rapidno povećava.
Kralj Belgije Leopold (Alex Jennings), Viktorijin ujak, insistira na pružanju prilike rođaku Albertu, mlađem sinu iz nemačke osiromašene dinastije Koburg. Nakon što VEOMA TEATRALNO (sa fokusom na germanskim fensi čizmama!) stigne sa svojim bratom Ernestom, pokazaće se da ovaj “uštogljeni” član familije ipak ne predstavlja toliko razočaranje. Viktorija postepeno čini korake da mu se približi. Od početka među njima “struji” privlačnost, a Ernest se trudi da im “namesti” priliku da budu nasamo. Albert je ćutljiv, miran, čudak, kome u početku ne prija Viktorijino slobodno ponašanje, kao ni odnos prema lordu M. 
Za razliku od njega, princ Ernest (David Oakes)  je otvoren, zavodnik i hedonista, ali i odan, zaštitnički nastrojen brat. Ukratko rečeno, divan, divan, zaista divan. Dejvid - koga sam koliko pre sedam dana pominjala u tekstu o seriji “The White queen” (gde igra Džordža, kraljevog brata) - za promenu, ne igra problematičnog i izdaji sklonog, niti perverznog junaka, što je prilično osveženje. Nije da mu prvi tip uloga ne stoji, baš naprotiv (fenomenalan kao Huan Bordžija, još više kao Vilijam u “Stubovima zemlje”), ali podjednako ubedljiv je i kao “perfect gentleman” Edvard. Ovo naročito važi za scene koje deli sa Albertom ili Harijet, vojvotkinjom od Saterlenda (Maragaret Clunie), predmetom ljubavnog interesovanja.
U skladu sa svojim likovima, glumice koje tumače dve Viktoriji najbliže žene, po nacionalnosti su Nemice. Prva je njena odana guvernanta, kasnije baronesa Lejzen (Daniela Holtz), a druga sama kraljičina majka, vojvotkinja od Kenta (Catherine Flemming)
Sa svojim nerazdvojnim lordom Džonom Konrojem (Paul Rhys), koga ceni i voli, čini se, više od rođenog deteta, ova isprva veoma antipatična žena (utisak se, istini za volju, mnogo ne popravlja ni u nastavku) smišlja kako da se izbori za zvanje regenta, ne prezajući ni od igre na kartu navodne Viktorijine psihičke nestabilnosti, nasleđene od oca. Na to se, gotovo savršeno, nadovezuje aktuelni “rat” posluge oko (ne)uvođenja plinskog osvetljenja, najezde pacova (kojih se, u seriji, kraljica panično boji) i upornih pokušaja diskreditovanja Lejzen od strane domoupravitelja Pendža (Adrian Schiller) i stroge kućepaziteljke, gospođe Dženkins (Eve Myles). Na oba plana, reč je o strahu od novog i težnji da se sačuva “status quo”, bez volje za promenama koje nagoveštava mlada, “sveža krv” na čelu države. 
Najzanimljiviji likovi, uz lorda Melburna, za mene su svakako bili članovi domaćinstva, modistkinja Nensi/Elajza Skerit (Nell Hudson) i šef kuhinje Frankateli (izvanredno dopadljiv Ferdinand Kingsley, inače sin čuvenog Bena Kingslija), sa svojom finom, mada tužnom pričom.

Dinamika

Motiv lutke koja se našla u naslovu uvodne epizode (“Doll 123”), simbolizuje Viktorijin rastanak sa detinjstvom, ali i veoma značajno pitanje “hoće li kraljica dozvoliti da bude nečija lutka?” Njeno odlaganje u kutiju, na kraju pilot-epizode, znak je odrastanja i prve naučene lekcije koju devojka savladava uz budnu pratnju svog poverenika zvanog “lord M.” Problem bivanja marionetom ostaće jedno od glavnih obeležja radnje, središte dilema glavnih likova i u nastavku.

Međusobno protivne “frakcije” postoje na oba nivoa radnje, u Parlamentu i dvorskim krugovima (mogući naslednici, politički i titularni), kao i među osobljem (slučaj lojanih sveća). Raspored učesnika u radnji:

1. Visoko društvo: Dvor (uključujući goste) - Parlament - Viktorija i (kasnije) Albert. Karakterišu ga jednosmerni pokušaji prve dve grupacije da izvrše uticaj na vladarski par.
2. Posluga (niži sloj), tj. članovi domaćinstva - u dodiru sa naređenima, ali samo posredno. Takoreći, izdvojeni svet, a ova činjenica priči pruža jednostavnost i spontanost.

Pokrenuto je pitanje Viktorijinog braka, iako ona želi da - po ugledu na Elizabetu I - vlada samostalno, uz podršku “partnera” kao što je lord M. Dok svi ostali, od elite do posluge (gde padaju čak i opklade o budućem izboru!), nagađaju ko bi mogao postati kraljičin suprug i tako zauzdati njenu “preteranu slobodu”, lord Melburn daje devojci do znanja (nakon što ga ona, tako tipično za mladalački zanos, samoinicijativno traži) da je njihov odnos nemoguće preneti u drugu sferu, iako je evidentno sve sem ravnodušnog. Simbolika njegovog cveća iz Broket Hola, koje završava u procepu košulje princa Alberta, uspešno služi svrsi.
Izgleda da je bilo neophodno da se lord Melburn, po udaji svoje štićenice, povuče, ne bi li Albert izbio u prvi plan i postao nam barem podnošljiv. Ostatak radnje uglavnom se fokusira na neugodni položaj “udatog” princa, kome ne prija zavisnost od supruginog novca, dokolica, podsmevanje na svakom koraku i utisak da služi, praktično, kao ukras. Uz sve to, na njega vrše pritisak da što pre dobije naslednika, jer će mu se tada pozicija popraviti i biće cenjeniji! Ovo je zanimljiv primer obrtanja statusa, pošto se do tada isto očekivalo od kraljeve žene (najpoznatiji slučaj su sudbine izabranica Henrija VIII).
Jedan od načina da se oseti bolje, korisnije i izbori za integritet u očima Engleza, jeste održan govor protiv robovlasništva u Americi. Potom se zbližava sa torijevcem, Robertom Pilom, tim pre što dele fasciniranost železnicom - ali, novo prijateljstvo donosi supružnički sukob interesa. Dok se Albert oseća sputano, Viktorija ne želi da deluje kako joj ne pripada potpuna kontrola.

Najbolje scene

1. Prvi zvanični bal, prvo pijanstvo, prva probuđena devojačka simpatija. Ples sa Melburnom!
2. Mnogo tipično devojačkog sanjarenja, kao npr. scena sa durbinom koji joj je Melburn poklonio.
3. Maskenbal, humor u sekvencama sa udvaračima, nezainteresovanim rođakom Džordžom i ruskim knezom Aleksandrom.
4. Viktorijina opaska da ne voli “landarajuće meso” žena na Rubensovim platnima zvuči ironično, s obzirom na njen kasniji stas!
5. "Vikicin" metod kontracepcije!
6. Albert na železnici, dok juri za vagonom isprva skeptične, sada “novotarijom”  oduševljene Viktorije.
7. Supružničke šale oko eventualnog novog Albertovog braka.
8.  Frankatelijeve poslastice!
9. Ernestov kurs streljaštva za Harijet.

Mane

-Uvodna špica na vizuelnom planu nije loša (transformisanje devojke u kraljicu), ali je prateća muzika - koja ujedno predstavlja i (nažalost!) glavnu instrumentalnu temu serije - blago rečeno, iritantna (“Aleluuuuuuuja!”)
-Pitanje kraljičine visine - čest predmet podsmeha, ali i dosadno ponovljivih komentara. OK, jasno nam je, Viki je bila niska. Ali, nazivati je “kepecom”, nije ni duhovito, ni na mestu.
-Njena puštena kosa, tj. perika je UŽASNA i liči na plast sena. Najozbiljnije, kada Viktorija u prvoj epizodi upita Skeritovu šta joj predlaže da promeni sa frizurom, zavapila sam:"Ošišaj je!"
-Paralelizam scena krunisanja i ginekološkog pregleda oklevetane plemkinje, Flore Hejstings - koliko god jasan, svejedno je glupo rešenje.
-Previše oslovljavanja. "Viktorija"-"Alberte". U redu, ljudi, znamo ko ste, a znate i vi.
-Albertovo cepanje košulje (i to dva puta za jednu epizodu!), uz pomoć koju pruža povređenom psetancetu, čine da se Viktorija opredeli i zaprosi ga. Naravno, nisu zanemarljivi ni njegovo interesovanje za “sirotinju raju”, Dikensa, “devojčicu sa šibicama”, železnicu i ukidanje ropstva - što mu sve daje smelost za nazivanje iskusnog premijera “laskavcem”, nezainteresovanim za realnost života u državi?!?

Prednosti

Kako god bilo, scena klavirskog dueta je vrlo lepa, intenzivna, a između dvoje glumaca oseća se dobra povezanost, uz činjenicu da su vizuelno zgodan par. Pa, ipak, Albert je beznadežno “tunjav” (što bi rekli u mom kraju), pri čemu konstantni govor ispod glasa i stav asocijalnog učenika u razredu nimalo ne pomažu da se ovaj utisak ublaži. A tek hvatanje beležaka u javnoj kući?
Dijalozi i radnja teku upravo kao u solidnom, istorijsko-romantičnom literarnom ostvarenju. Politički aspekt skladno se uklopio uz pojedinačnu priču Viktorije, lorda Melburna, prinčevske braće Koburg i ostatka društvenog “krema”, kao i privatnu, “narodsku” perspektivu posluge. Ništa nije suvišno, trivijalno, ni opterećujuće - a istovremeno ni preterano ozbiljno (izostaju intrige i škakljivosti, posebno ne prenošene na eksplicitan način golotinje i krvoprolića), pa prijatnost koju budi liči na onu prilikom čitanja knjiga Džejn Ostin. Sve je diskretno, pa i podzapleti (sugerisane ljubavne priče Ernesta i Harijet ili Skeritove i Frankatelija). 
Lik ode u spavaću sobu žene koja mu se mnogo sviđa. Sviđa se i on njoj. Tom prilikom joj uzme samo odsečeni pramen kose. Moguće je, makar i u seriji! A to što mene ili vas ova uzdržanost čudi, pretpostavljam da je problem iščašenog vremena u kome živimo.
Priču karakterišu ponos, odanost i čast u prvom planu, jer čak ni antagonisti nisu zaista negativni, već prilično karikaturalne pojave (bračni par Kamberland, npr.). Pre svega, ovo je opuštajuća, romantična slika prošlosti - ali, nipošto glupava kao ovdašnje Šotrine ekranizacije knjiga Mir Jam. Haljine, scenografija, detalji - ništa manje važni, a pun pogodak! Jednom rečju, ova serija je vizuelni i sadržajni odmor za oči i dušu, osmišljena i realizovana sa mnogo pozitive, dostojanstvenosti i šarma.

Vrednosna ocena: 8,75


10 коментара:

  1. Evo me :)
    Svaki tvoj prikaz je priča za sebe, pun podstreka za one koji nisu gledali predmet teme da istom pruže šansu i onima koji su gledali da se podsete priče u najbitnije detalje.
    Hvala ti na pažnji koju ulažeš u svaki tekst. :*

    Prvo, nisam znala da je ovo Kingsli junior, hvala na informaciji. A sad, serija..
    Slažem se sa tobom, pravo je osveženje, odličan izbor za kvalitetno utošeno vreme kraj ekrana.

    Omiljeni likovi.. Melburn vodi, naravno, Viktorija je dopadljiva, tinejdžerski prkosna i inatna, a u suštini dete bačeno međ lavove. Podzemlje (sluge) ima interesantnu dinamiku, burnu kao i gospode kojima služe. Tržnja zaobilaženja svega što je novog i korisnog je interesantna za posmatranje, sam način borbe protiv istih. Lik Neli je i meni interesantan, čekam dalji razvoj priče više zbog posluge no zbog Vikice i njenog, neizbežno, rastućeg potomstva i života sa Albertom.

    Što se njega tiče, ubola si u metu sa svakom rečenicom. Svaka ti je ka' Njegoševa! Tunjav, prepun frustracija i očekivanja sa svih strana kojima teži da udovolji, a da naposletku zadrži svoje ja.
    P.S. Pravi emo tip. :)

    Brat je druga priča, trebao mi je "double take" da shvatim da je on ovde pravi gospodin čovek. Pošten i uz to neodoljivo šarmantan. Pramen kose za Huana Bordžiju, to se mora videti da bi se poverovalo. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala :))), baš volim da radim ove prikaze i u svaki se unesem (možda i preterano), posebno ako me serija/film inspiriše, bilo po pozitivnom ili negativnom utisku.

      Nisam ni ja znala, mada mi je u licu bio veoma poznat i proverih, Benov sin. Zanimljiv lik svakako.:)

      Potpuno se slažem sa tobom!:) Zaboravih da pomenem kako mi je vrlo interesantna bila paralela između početnog ismevanja i neprihvatanja nemačkog sobara, kao i samog Alberta - bukvalno se preslikava odnos "gornji"-"donji" svet, to mi je baš fin novitet i zanimljivo za praćenje.
      Lepo me sve "ušuškalo" u tu priču, jedva čekam nastavak, iako će Vikica biti non-stop trudna u narednih sedamnaestak godina, a i lorda Melburna preboleti ne mogu, baš se oseti njegovo odsustvo u poslednjim epizodama.

      Bojala sam se da nisam prestroga prema Albertu, ali ne vredi, toliko me nervirao. Stalno se duri, sumnjam da je PRAVI princ bio takav, čini mi se da su ovog glumca odabrali pretežno zbog izgleda, da se tinejdžerkama malo dodvore.
      Huan Bordžija je za nevericu, čak sam posle scene sa Harijetu najpre bila u fazonu:"Aha, znala sam da nije baš toliko dobar!", međutim, onda je ispalo:"Ipak jeste." Kakav raspon uloga.

      Избриши
  2. Delim mišljenje, Melburn je svojom pojavom neodoljivo plenio i "krao" svaki kadar. Odlaskom je ustupio mesto Albertu kako bi ovaj preuzao ulogu glavne muške snage, tako reći, ali problem je u to što on Vikici ne može da parira, ne može da je obuzda. Nema autoritet, stav poput Melburna. Opet se, samim tim, vraćamo na onu tunjavost. Pribojavam se samo da serija zarad iste neće ispaštati previše, mada ne znam koliko je to izvodljivo, izostanak posledica po kompletan utisak, kada je on glavni muški lik. Jedino da ga ignorišemo, a veruj, na momente sam hvatala sebe da upravo to radim, naročito dok je M. bio prisutan, makar i u senci.
    Rupert Frend u "Young Victoria" je neuporedivo bolji u toj ulozi.

    Kostimi, kinematografija, duh vremena je "savršeno" uhvaćen. Milina gledati.
    Hvala na tekstu. :*

    P.S. Ukoliko se još nečeg setim, javljam.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sve si savršeno objasnila, mogu samo da potpišem.:) Njegovi pokušaji da bude važan i aktivan, naprosto deluju neuverljivo i dosadno.
      Nisam još pogledala "Young Victoria", ali sam čula mnogo pohvala na račun Rupertovog izvođenja, tako da jedva čekam da uporedim. Sudeći po fotografijama iz filma, fizički je definitivno uverljiviji Albert!
      Hvala tebi.:*

      Избриши
  3. Isidora evo stižem i ja konačno :)
    Pre svega evo čestitam i ovde- Srećna slava i još mnogo godina da slaviš :)
    -Pre svega upravu si da treba da stoji napomena da je su događaji delimično izmišljeni, a opet sa druge strane ni mi ljudi ne treba da uzimamo seriju kao striktno istorijski tačnu jer film/serija uvek ima (kao i knjiga koja nije enciklopedija ili striktna istorija) ima "umetničku slobodu". Ako se radi striktna biogradfija (što je slučaj sa The Crown koja je striktno biografska) onda je uredu, ali ako se radi istorijki spektakl onda vlajda može malo slobode :)
    -Slažem se sa opeisom Džene sa tim da one meni ima nešto odbojno ali ne mogud a definišem šta. A što se sočiva tiče i Emiliju Klark su razapinjali zbog toga što oči nisu ljuubičaste, Lanistere što nisu zelene sad ih niko ne pominje navikne se čovek valdja :)
    -Lord M. (svoje sam simpatije već iznela) je iz nekog razloga uvek "zavodnički"/harizmatičan tip zašto ne znam. U filmu "The Young Victoria" ga je igrao Pol Betani koji je čak i mlađi od Rufusa :) Međutim malo menjanja istorije ne smeta, naprotiv s obzirom o kavom se glumcu radi dobrodošlo je.
    -Što se tiče Toma aspolutno se slažem. Vraćam se na "maldu Viktoriju i sad shvatam da je Rupert Friend pojeo za večeru on je daleko bolji. Zato ako budeš rešila da gledaš The Crown, Met Smit će imati kompletno drugačiji efekat jer on je hodajuća harizma (harizmatičniji od samog princa u privatnom životu) plus je skinuo princa fizički-https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/originals/e2/1c/0a/e21c0a241d2e113063780ae7a5ffddad.jpg
    Meni je šica jeziva (i to sam pominjala u tekstu Victoria vs The Crown) to sam uvke preskala :)
    Jako mi se doapada što niej bilo stiktno hvaljenje serije, ovo najviše volim poentirala si sve mane i vrline serije i to je super :)
    P.s Neli ćeš gledati i u Outlander-u sa tim da je tamo ja ne podnosim (dalje ruke od Džejmija, on je Klerin) ali je super glumica i tu baš lepo igra na škotskom akcentu :)
    Odličan tekst uživala sam

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Saro, hvala i tebi takođe srećna slava, nadam se da je tvoja porodica provela lep dan.:*
      Odličan komentar, krenuću redom:
      1. baš tako, za učenje istorije služe stručne monografije, udžbenici, enciklopedije i dokumentarci, a serije, filmovi ili fikcija uopšte služi da nas ZAINTERESUJE za neki istorijski period, da nas podstakne da istražujemo činjenice, ali pošto pre svega ima zabavni karakter, dozvoljene su određene izmene, pod uslovom da nisu previše nelogične i da ne skrnave lik i delo osobe koju uzimaju za predmet.
      2. Više sam mislila na to kako Džena inače ima tamne oči, pa su joj stavili sočiva ne bi li potpuno ispoštovali Viktorijin izgled, a ljudima je neobična zbog toga. :) Ja, pošto je ovde prvi put gledam, baš suprotno, kad vidim slike u realnosti, gde nije plavooka, naprosto ne mogu da se naviknem.:)
      3. I od Kaće sam dobila mnogo preporuka za "Young Victoria", posebno Ruperta u ulozi princa Alberta i Pola (inače, on je meni takav šmeker!) kao Melburna, jedva čekam da uporedim. :) Mislim da je istorijski definitivno bilo mnogo više-od-učeničkog uvažavanja prema njemu od strane Viktorije, pa su to malo začinili.:)
      4. Definitivno gledam "The Crown", to mi je sledeće na repertoaru, kao i "Outlander" - hvala na informaciji za Neli, a čuvenog Džejmija posebno iščekujem.:)
      5. Odmah sam te se setila kada sam prvi put pustila seriju i krenula ta špica, uopšte, tvoj tekst mi je mnogo koristio u smislu da sam unapred znala na šta posebno da obratim pažnju.:)
      Vizuelno ne toliko, ali muzika mi je iz nekog razloga užasna.

      Uvek se trudim da budem (nekad surovo) objektivna, pa da nabrojim sve prednosti i nedostatke, koliko god mi se serija (ne) sviđala.
      Hvala tebi na čitanju!:)))

      Избриши
    2. Gledaj Mladu Viktoriju, Emili je meni za nijensu lošija od Džene, zapravo to je loš izraz i ako je Emili bila mlađa kada je snimila maldu Viktoriju (imala je 26) Džena izgleda mlađe (valdja jer je emili relativno visoka sa 170cm dok je Džena niska svega 157cm) ali je i ona jako dobra :) Rupert kao ALbert je pun pogodak. Mogu da ti kažem Rufus je više moj tip, ali Pol Betani je jako dobar frajer slažem se osim toga kada pogledaš ko mu je žena-jedna od najlepših glumica meni ikada-Dženifer Korneli sve je jasno :)
      Džejmi će ti se dopasti, žal za tim što nije bio Loras nikada neću prežaliti. A i The Crown kao slična a opet skroz drugačija tematika je isto sjajna (ja je obožavam) ona baš ima veliki fokus na to kako ona postavlja svoj položaj i parlamet je dosta uključen (i stipen Dilejn nama voljeni dragi Stanis kojeg sam morala dobro da gledam da ukapiram ko je jer je transformacija ogromna ) jedva čekam da javiš utiske :)

      Избриши
  4. "Ponekad pomislim kako bi zaista bilo korisno na početku svake istorijske fikcije, bila ona pisana ili ekranizovana, parafrazirati Dantea, kroz upozorenje: “Onaj ko počinje gledanje/čitanje, a očekuje strogu faktografiju i istorijske činjenice, neka ostavi nadu napolju!” Istina je da preterano poigravanje dokazanom prošlošću nije uvek zanimljivo, a može biti i te kako uvredljivo, ali, kada se radi o postizanju dramskog učinka sa merom i svrhom, korisno je unapred razgraničiti fikciju, oslonjenu na istoriju, od dokumentarne građe. Kritičari kao da uglavnom ne žele da pristanu na to, za šta je serija pred nama još jedan dobar primer, u barem jednom pogledu."

    Morala sam da citiram ovaj odeljak, apsolutno se slažem. Ko želi da sazna više o istoriji i istorijskim ličnostima, odgovor sigurno neće pronaći u televizijskom sadržaju zabavnog karaktera. Zna se gde se pronalaze takve činjenice.
    Lično, smatram da su ovakve serije, kao i Tjudori, Vikinzi i slično, jako korisni, jer doprinose da se neko zaniteresuje za određeni period istorije, koji mu može biti suvoparan. Jako mi je krivo što mi nemamo neku epsku seriju o Dušanu Silnom ili generalno Nemanjićima.
    Meni je to praćenje priče služavke bio jeftini pokušaj da se "skinu" sve trenutno popularne britanske serije, naročito Downton Abbey, baš mi je to bio višak i jedini pravi minus. Ako nisi gledala gledaj Death comes to Pemberly sa Jenom, ja je obožavam još od Doctor Who. :)))
    Definitivno su se prevarili sa lordom M, Rufus je nenormalno harizmatičan, toliko da, iako mi je glumac, koji tumači Alberta sasvim ok ( moj miljenik je i dalje Rupert Friend iz filma i volela bih da je i ovde mogao da glumi sa Jenom ), ostao je bled u poređenju sa Rufusom.
    Dejvid je naš ljubimac i stari miljenik i zaista bih više volela da ga vidim u glavnoj ulozi. :D
    Ona scena kada je on čeka u svom vrtu, u pozadini sve boje jeseni, magično, jedna od najlepših scena, koje sam gledala u skorije vreme.
    Baš mi je drago da si i ti odgledala seriju i skroz sam uživala u tekstu.
    Inače Tom i Jena su izgleda zajedno u stvarnom životu. :D
    Meni su jedina smetnja u prvim epizodama bila ona nestvarna plava sočiva, kao vanzemaljac. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Najpre, MNOGO HVALA na opširnom i detaljnom komentaru.:)))
      Što se citiranog pasusa tiče, baš sam dugo razmišljala o svemu tome i shvatila kako, mada i mene zna da iznervira prekrajanje istorije, to je slučaj samo onda kad nema veze sa logikom i pravi radnju glupom (npr. Atelstan kao otac Alfreda Velikog u "Vikinzima"). Ali, ako je dramaturški uspešno izvedeno, zašto da ne? Uostalom, sama istorija je pola preterivanja.
      Odmah sam se setila one rasprave oko "Bordžija", sa Alijem...fikcija se oslanja na činjenice, ali mašta je tu da je začini.
      I da nas podstakne na šire istraživanje, svakako.
      Volela bih da se i kod nas napravi nešto slično, jer, u pravu si, naše dinastije su bile takođe veoma zanimljive, ali ne samo što produkcijski nismo dorasli takvom poduhvatu, nego me još više brine da nema ko da to sprovede u delo. Ako su jedine opcije Šotra, Bjelogrlić i ekipa, neka hvala.
      Nisam gledala "Downton Abbey", pa mi je verovatno zbog toga bilo zanimljivo, ali razumem na šta misliš, čula sam poređenja sa tom serijom. Hvala na preporuci, čula sam za "Death comes to Pemberley" (mini-serija kao nastavak "Gordosti i predrasuda", jel tako?), potražiću.:)
      Ponovo se slažem, mada još uvek nisam gledala "Young Victoria", ali čula sam toliko pohvala za Rupertovu ulogu, da nimalo ne sumnjam kako je briljantan.
      Da, odličan je Dejvid, sviđa mi se što je iskoračio iz šablona i pokazao da kao pozitivan lik može da bude podjednako sjajan. :)
      Dobro si me podsetila na tu scenu, stvarno prelepo - ma, njihova priroda me odmah podstakne da želim da se tamo stvorim i sama.
      Zar ostaviti Ričarda zbog Toma?!? Pa, nije normalna.:)
      E, meni je ovo prvi susret sa Dženom, tako da mi je sa svojom pravom bojom očiju čudna.:) Slično sam se osećala kada sam Anđelinu gledala u jednom filmu gde nosi tamna sočiva, bukvalno kao vanzemaljac.:)
      Hvala još jednom!:*

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...