недеља, 11. децембар 2016.

„The White Queen“ (2013)

komentariše: Isidora Đolović

Kada govorimo o negovanju i prezentovanju sopstvene istorijske i kulturne baštine, titula majstora svakako pripada Britancima. Njihova ulaganja u promovisanje, očuvanje i pre svega održavanje sećanja na turbulentnu prošlost nacije, neosporno su na zavidnom nivou i primer od koga se može znatno naučiti. Ponosni zbog viševekovne monarhije, brižljivo se odnose prema obeležavanju i osvetljavanju svake od etapa kroz koju je ovaj vid državnog uređenja na Ostrvu do danas prošao - a bilo je tu dinastija i dinastija. Svaka smena otvarala je poglavlje za neku novu i još uzbudljiviju fazu. Istorija se, što dalja tim više, neminovno zasniva na prepletu faktografije i legende, čime uvek pruža zahvalan materijal za obradu raznim vrstama umetnosti - od književne do vizuelne. Osnove ostaju, ali preoblikovane i okićene po želji, sa namerom da zainteresuju i probude divljenje prema veličini naroda koji ih je iznedrio.

Uz klasike i kostimirane drame nekako prirodno dolazi epitet “britanski”, čak i kada se priča IPAK ne odnosi na neku od stranica iz njihove obimne knjige sećanja. Ozbiljnošću, elegancijom, uloženim sredstvima i trudom, izborili su se za ovakav asocijativni status u svesti većine nas. Stoga je današnja preporuka serija koju svakako vredi pogledati ukoliko ste ljubitelj “Tjudorovih” ili “Bordžija”, dinamičnih priča sa unekoliko slobodnim odnosom prema istoriji, dobre glume i vremeplovnih kadrova koji zaokupljaju maštu.
“Bela kraljica” (The White Queen) nastaje 2013. godine u produkciji BBC-ja i mreže Starz, a prema seriji romana popularne Filipe Gregori. Ova istoričarka i spisateljica proslavila se istorijskom fikcijom fokusiranom na XV i XVI vek, iz neuobičajenog, ženskog  ugla posmatranja događaja i pripovedanja o njima. Gregorijeva je ovdašnjoj publici najpoznatija po knjizi “Druga Bolenova kći”, iz mini-ciklusa o dinastiji Tjudor, kao i serijalu “Rodbinski ratovi” koji mu hronološki prethodi. Izdavač ovih romana je “Laguna” i za sada ih je objavljeno ukupno osam, od toga pet iz “Rodbinskih ratova”, kojima je posvećena i ekranizacija pred nama.

Iako nosi naslov po prvoj knjizi serijala o Ratu dveju ruža, kako se “narodski” pamti višedecenijski sukob porodica Lankaster i Jork oko prevlasti, “Bela kraljica” zapravo kombinuje priču iz tri romana. Njena osnova su još “Crvena kraljica” i “Ričardova kraljica” (zapravo, u originalu “The Kingmaker’s daughter”, izraz za koji na srpskom ne postoji adekvatan prevod), što upućuje na ravnopravno postojanje čak tri glavne junakinje ove složene i uzbudljive priče. To su Elizabeta Vudvil, prva jorška kraljica (“bela”, jer je simbol ove kuće bila bela ruža); Margareta Bofort, majka budućeg tjudorskog rodonačelnika (lankasterska crvena ruža krasi amblem njene porodice); Ana Nevil, kći uticajnog grofa Vorvika i potonja supruga ozloglašenog Ričarda III. U prepletu njihovih perspektiva, razvija se povest iz deset jednočasovnih epizoda, koja je do sada pokupila mnoštvo nominacija i priznanja, ali i kritičkih osporavanja. Ako ste već čitali nešto iz opusa Filipe Gregori, otprilike znate šta možete očekivati. Međutim, nipošto se ne rukovodite apsolutno očajnom ekranizacijom njenog najpoznatijeg romana, “The other Boleyn girl”! Ova serija donosi sve prednosti i nedostatke romana “Bela kraljica” (jedinog iz istog serijala koji sam do sada pročitala, pa sudim upravo prema tim utiscima), istovremeno nadomestivši uobičajenu autorkinu bezbojnost ličnosti-učesnika pojedinim zaista odličnim glumačkim performansima. Samoj knjizi je veoma verna, gotovo do u detalj, a kostimi i lokacije su (uprkos anahronizmima i istorijskim nepodudarnosti koje tu i tamo “izlete”!) veoma lepi. Istorija je začinjena mitovima, neprekidno se ređaju dvorske spletke i politički manevri, smenjuju “preletači” i njihovi interesi. Dodajmo tome koristan udeo magije kao “začina” priče, zanemarenu žensku perspektivu (jer, najveća prednost Filipe Gregori, zbog koje joj se i oprašta stilska traljavost i nepotpuna karakterizacija protagonista, jeste osvetljavanje potisnutog dela istorije i ličnosti koje su je takođe gradile, iako uvek u senci svojih “jačih” polovina), stalno smenjivanje događaja i solidnu meru akcije svake vrste - dovoljno za više od “bacanja pogleda”.

Priča:

Ko bi uopšte poželeo da se menja sa ondašnjim pripadnicima plemstva? Život u strepnji, kalkulisanje, pribegavanje bilo kakvim sredstvima da bi se došlo do krune, poseda ili titule: a još manje potrebno da se stečeno izgubi. Ratovanje, neprestano porađanje, ugovoreni brakovi, nadmetanja i preticanja za varljivi, nestalni, lako oduzimani položaj. Nije bilo mnogo drugačije ni za muškarce, ni za žene. Tlo pod nogama se olako gubilo, a cena bila previsoka u odnosu na dobitak.

Godina je 1464. (okvir radnje se, inače, proteže na naredne dve decenije), doba nestabilnosti usled krvavih sukoba dva ogranka iste porodice oko engleske krune. Senilni lankasterski kralj Henri VI je svrgnut, njegova porodica proterana, a na prestolu se trenutno nalazi mladi Edvard IV od Jorka. Vešt ratnik i osvedočeni zavodnik, ipak ne bi postigao ništa bez ključne podrške Ričarda Nevila - grofa od Vorvika, zvanog “Kingsmaker” (onaj koji stvara/postavlja kraljeve). Vorvik ga je doveo na vlast, naučio ga svemu i skovao velike planove za uspostavljanje stabilne vladavine i očuvanje mira pod novim monarhom.
Sudbonosni susret pod hrastom kraj puta, gde je Elizabet Vudvil izašla da sa svoja dva sinčića moli novog kralja za vraćanje, dečacima oduzete, baštine njihovog poginulog oca (lorda Greja), promeniće sve. Elizabet je kći barona Riversa, lankasterskog podanika, dvadesetsedmogodišnja udovica velike lepote, ali i nasleđenih intuitivnih moći koje bi neki “zlobnici” nazvali magijskim. Između nje i osam godina mlađeg kralja gotovo momentalno će “zavarničiti”, a vešto povlačenje konaca ljubavi (na prvi pogled?) i požude, uz nesebičnu pomoć njene proračunate i mudre majke, daće zadovoljavajuće rezultate. Uprkos preprekama koje joj zadaju poreklo i opredeljenost porodice (što je, doduše, najmanji problem i reši se “za tili čas” - eto korena današnjih stranačkih preletanja!), Elizabet postaje krunisana engleska kraljica. Od početka je jasno da će cena za ostvarenje ove ambicije biti izuzetno visoka. Vudvilova tako, počev od tajnog venčanja, ulazi u vrtlog stalne sumnje, podozrevanja neprijateljskih namera, neophodnosti budnog opreza i prkosa prema svima, ne bi li sačuvala ljubav i uticaj.
A neočekivani obrt mnogima nije po volji, pre svih grofu Vorviku. Umesto već dogovorenog bračnog saveza sa princezom Bonom od Francuske, njegov dojučerašnji štićenik dovodi na dvor ne samo neprikladnu suprugu, već i čitavu njenu porodicu. Taktički delajući, Riversovi brzo okružuju novopečeni bračni par bedemom saveza i poznanstava, slabeći time uticaj Kingsmaker-a. Nova vladarka postaje trn u oku i porodici sopstvenog muža, od otvoreno neprijateljski nastrojene kraljeve majke Sesili, do “mutne” mlađe braće Džordža i Ričarda, za koje je Vorvik uveliko namenio svoje dve kćerke, Izabelu i Anu. Sem internog, pritajenog rata uticaja, spolja im preti osveta svrgnute kraljice Margarete od Anžua, dok se prinudno povučena, ali ne i poražena Margareta Bofort sprema da polako krči put prema, kako veruje, zasluženom tronu svog maloletnog sina Henrija Tjudora. Figure su raspoređene, partija kreće...

Kasting:
Elizabet Vudvil (Rebecca Ferguson) - Elizabet je žena koja gordo i tiho nosi svoje tajne, nade i želje. S obzirom da se veći deo radnje fokusira na nju, bilo bi prirodno da gledalac svesrdno navija za “belu kraljicu”, međutim, to nije slučaj. Ubrzo po (sumnjivom) pridobijanju mlađeg monarha za sebe, ona počinje da ispoljava sujetu i zaslepljujući, destruktivni nagon za samoodržanjem - koji istovremeno spočitava svojim protivnicima. Iako svesna grešaka koje proizilaze iz njenih poteza, pa pokazuje kajanje i grižu savesti pošto oseti da je otišla predaleko, nije u stanju da se zaustavi na vreme. Elizabeta je, naprosto, sebična da dopusti još nekome da bude u pravu, a istovremeno previše zavisna od majčine pomoći i oslonca. Sama glumica je vrlo dobar izbor za ulogu - lepa na klasičan, pomalo leden način, visoka i kraljevskog držanja - sve ovo posebno dolazi do izražaja u veličanstvenoj sceni krunisanja. 
Edvard IV od Jorka (Max Irons) - Mladi Maks Ajrons (sin legendarnog Džeremija) relativno dobro nosi ulogu Edvarda, koji je svojom arogancijom i prpošnošću često nepodnošljivo odbojan, ali to je i generalno odlika Gregorinih likova. Edvard je vrstan ratnik, vladar koji uspeva da postigne i zadrži primirje, ali istovremeno nestabilan i podložan uticaju ženske lepote. Naime, kada se sudare sile razuma (npr. Vorvik) i fizičke želje (Elizabet), uvek će prednost dati ovoj drugoj, pogotovo ako je povezana sa ljubavlju. Od ranije poznat kao razvratnik, Edvard će sa vanbračnim “slobodnim aktivnostima” nastaviti i tokom braka, ali takav životni stil će mu vremenom doći glave. Edvardu takođe zapadaju najteže moralne dileme, poput kraljeubistva i bratoubistva, što ipak ne čini njegov lik mnogo dopadljivijim i teško se povezati sa njime. Jednostavno, “zlatni par” je retko antipatičan, pa čak ni kraljičina ljubomora na milosnicu Džejn Šor, ili bol za preminulim članovima porodice, ne budi saosećanje. 
Ričard Nevil, lord Vorvik “The Kingmaker” (James Frein) - Čovek kome bi drugo ime moglo biti Ambicija, jer njeno oličenje u potpunosti predstavlja i svakim potezom potvrđuje. Vorvik je neko kome naizgled ništa nije sveto i spreman je da žrtvuje čak i sopstvenu porodicu zarad postizanja zacrtanog cilja. Njegov odnos sa Edvardom je, uprkos dobrom dramskom potencijalu, nedovoljno obrađen - a reč je o gotovo očinskoj ulozi, koja se usled gubljenja dominantnog uticaja preokreće u ljutu mržnju. Vorvik se zalaže za doktrinu “prihvatanja dodeljene uloge”, a adekvatna mu je i životna saputnica, ledi Nevil - lepa, stroga, surova. Njih dvoje su roditelji koji ne pokazuju mnogo emocija, ni zanimanja za to kako će dve kćerke koje imaju reagovati na sudbinu koju su im predodredili.
Margareta od Boforta (Amanda Hale) - Mada je Amanda Hejl u Americi uglavnom iskritikovana zbog svoje glume, kontinentalne kolege se slažu, a ja delim to mišljenje, da je njena Margaret zaista najjači adut serije. Ova prilično čudna, ali samostalna gospa, jednako se strastveno prepušta pobožnosti i materinskoj posvećenosti sinu. Njena vera u proviđenje tesno je povezana sa ambicijom samohranog roditelja prenetom na dete (što joj ujedno omogućava “čistotu” savesti i privid lične operisanosti od sujete i pohlepe). Odnos prema bratovljevom mužu, Džasperu Tjudoru i agonija zbog prinudne razdvojenosti od sina, što rezultira kroz dečakovu otuđenost, jesu pokazatelji ljudskosti i čine je najživopisnijim, najuverljivijim likom. Verski fanatizam na granici sa psihozom, susprezana želja i odolevanje koje omogućava da istraje u asketskom životnom stilu, čelična volja i upornost, odlikuju njenu ličnost. 
Džordž, vojvoda od Klarensa (David Oakes) - Majčin ljubimac, čijim životom rukovode pohlepa i “prokletstvo srednjeg sina”, odnosno hronična inferiornost. Džordž je od početka ona najslabija karika u bratskom trojstvu, prevrtljiv i nestalan, podložan manipulaciji svakoga ko mu ponudi više. Ništa ga ne motiviše u tolikoj meri kao obećanje moći, bila ona vladarska ili materijalna - ali, kada je vreme da se za nju izbori, nema dovoljno srčanosti ni odlučnosti. U suštini, ova uloga je gotovo tipska za Dejvida, koga sam već gledala kao Huana u “Bordžijama”, s tim što je on standardno fantastično iznosi. Za razliku od Huana, doduše, Džordž ne budi nikakvo razumevanje niti opravdanje - on je, naprosto rečeno, razmaženi i sujetni skot, naposletku paranoik - ali, čak i u svojoj odbojnosti, daleko interesantniji lik od bate Edvarda.
Ričard, vojvoda od Glostera (Aneurin Barnard) - Najveće iznenađenje u pozitivnom smislu. Šekspir je Ričardu III (u maestralnoj istoimenoj drami, koju obožavam i svima od srca preporučujem!) istovremeno ukazao čast i učinio “medveđu uslugu”. S jedne strane, britanski bard nam je ostavio možda najintrigantniju i najfascinantniju dramsku figuru, a sa druge mu pružio istorijski neutemeljen, ali danas najšire prihvaćen portret. Ričardu u “Beloj kraljici” umiven je taj ocrnjeni obraz, a lik koji gledamo uravnotežen je i vrlo dopadljiv, čak dijametralno suprotan svojoj pozorišnoj varijanti. Fizički, prestavlja mešavinu Froda Baginsa (tj. Ilajdže Vuda sa loknicama), Ikaboda Krejna (Džoni Dep u “Sanjivoj dolini”) i Edvarda Makazorukog! Enigmatičan je, porodični rezoner, tih i strpljiv, uvek po strani, ali odlučan kada zatreba. Ričard, “crni vojvoda”, uvek uspostavlja neophodnu ravnotežu između braće, održava razumne odnose sa svima na dvoru, ali nikada ne odstupa od svog stava. Postojanost karakteriše i njegovu ljubav prema Ani Nevil, budućoj supruzi i najvećem povereniku.
Žaketa, ledi Rivers (Janet McTeer) - Jednom rečju, monumentalna! Prva audijencija kod kraljeve majke predstavlja dobar primer potpore koju pruža Elizabeti, kao i ponosne odbrane svojih. Žaketa je dama starog kova, mistična i ogrnuta nekom starovremskom izmaglicom, mudrošću i pribranošću koju uspeva da sačuva i u najvećim iskušenjima. Ona je oslonac za svoju brojnu porodicu i neko čija pojava dominira prostorijom, a izbor glumice - savršen.
Ana Nevil (Faye Marsay) - Baš kao i Ričard, najprijatnije iznenađenje. Anu Nevil sam do sada, kroz razne izvore, doživljavala kao bezličnu, besprizornu i bolešljivu igračku muških srodnika, potom i slavnog supruga. Međutim, razvoj njenog lika kroz ovih deset epizoda je toliko dobro i ubedljivo izveden, njena snaga sveobuhvatna i “zračeća”, da je bilo neizbežno promeniti stav. Anu upoznajemo kao živahni devojčurak koji čežnjivo baca poglede na najmlađeg kraljevog brata, dvorski svet doživljava kao zabavnu igru i lakomisleno veruje glasinama koje je zabavljaju, sve  dok ne postane njihov aktivni deo. Od trenutka kada se, pri razdoru braće Jork, Izabela udaje za Džordža, mala Ana je primorana da preko noći odraste. Postaće, redom, jedina podrška ojađenoj sestri, nedužna žrtva očevog kraha i snosilac odgovornosti za tuđu izdaju, nevoljna supruga čudovišnog Edvarda Lankastera i još brže udovica, zetov talac, obespravljena dvorska dama. Kroz sve prepreke, uspeva da istraje zahvaljujući korisnim lekcijama dobijenim od Margarete Anžujske na bojnom polju. Tako će sitna, fizički neugledna (pravi “miš”), ali beskrajno energična Ana pokazati da je istinska kći svoga oca, žena koja uzima sudbinu u svoje ruke.
Izabel Nevil (Eleanor Tomlinson) - Kada joj je otac saopštio da će postati supruga vojvode od Klarensa, Izabel se najpre osećala važnom, sa visine posmatrajući došljakinju Vudvil i kategorično tvrdeći da bi ona bila “kraljica ledenog srca”. Međutim, sam početak braka donosi  okrutnu spoznaju da ipak ne uživa u ulozi tuđe marionete i teško podnosi očevu ambiciju, muževljevu koristoljubivost i manjak obzira, nulu interesovanja za njena osećanja i potrebe. Izabel, koja me fizički pomalo podseća na Sansu Stark, verovatno je najveća žrtva u čitavoj priči, usamljena devojka čija je sudbina izuzetno tužna i onespokojavajuća. 
Entoni Vudvil (Ben Lamb) - Elizabetin odani brat, kasniji staratelj njenog i Edvardovog naslednika, uz to pesnik. Entoni je za Riverse skoro kao Ričard za porodicu Jork, onaj glas razuma i neko ko se trudi da vraća situaciju u ravnotežu.
Džasper Tjudor (Tom McKay) - Polubrat Margaretinog pokojnog supruga, vaspitač i ujak njenog dragocenog jedinca Henrija (budućeg Henrija VII, koji će postati otac najčuvenijeg tjudorskog kralja i deda kraljice Elizabete I), večiti buntovnik protiv aktuelne dinastije i neko za koga nema menjanja tabora. Usled toga snosi posledice progonstva. Beskrajno posvećen i veran.
Henri Staford (Michael Maloney) - Margaretin drugi suprug. Iako u kasnije brakove ulazi nerado i silom prilika, Bofortova ima sreće da oba kasnija supružnika poštuju njenu odluku da živi u čednosti, “kao kaluđerica”, ali joj zato pružaju bezrezervnu podršku. Staford je primer stavljanja poštenja i pravičnosti na prvo mesto, čak i kada to znači suprotstavljanje ženinim težnjama i opraštanje neprijatelju.
Tomas Stenli (Rupert Graves) - Treći Margaretin muž, jorkist ili lankastrijanac - već po potrebi, a to ih čini odličnim tandemom. Obezbediće joj prisustvo na dvoru, u najužoj pratnji kraljice, a time i korak bliže strpljivom ostvarenju sinovljeve zacrtane budućnosti.
Margareta Anžujska (Veerle Baetens) - Nezavisno od sugerisane perspektive, koja nas svakako usmerava ka posmatranju članova svrgnute kuće kao negativaca, izgnanici su zaista ogavni, naročito poludebilni sin ove fanatične, lude kraljice. Scena prve bračne noći sa sirotom Anom je naprosto strašna. Pa, ipak, sama Margareta od Anžua ima svoje svetle trenutke i izaziva divljenje pošto na bojištu pokaže neustrašivost i upozna snahu sa svim predrasudama koje je, kao žena i strankinja, morala da savlada kako bi postala kraljica...pa makar i Bad Queen.

Prednosti:
Uvodna špica i muzička tema su ovde veoma lepe, svedene i dovoljno znakovite - ekranom “plove” srednjovekovne intarzije i inkrustacije, iza kojih se naziru likovi tri centralne junakinje, a sve poentirano dvema ružama koje se spajaju. Estetski gledano, serija zaista zadovoljava; muzika je takođe prikladna i odgovarajuća kada zatreba.

1. Braća Jork
Vrlo je zanimljiva igra rečima kada se pominju “tri Jorkova sina” - three sons of York u kontekstu povezanosti i predodređenosti nebeskim znamenom (koji je, prema legendi, Edvard ugledao na nebu uoči bitke) - three suns of York. Edvard, Džordž i Ričard su potpuno različiti i odlično iznijansirani likovi, svako sa sopstvenim porocima i opsesijama, u različitom životnom razdoblju. Iako je fokus pretežno na ženama i njihovom doživljavanju “ratnih igara” koje njihove jače polovine vode, trojstvo prinčeva kao pozadinski pokretači bez kojih se ne može, sa svojim smenama odanosti i rivalstva, predstavlja plus za radnju. Moram pohvaliti i “postarivanje” glumaca, tj. postepene i suptilne fizičke izmene kojima se sugeriše protok vremena.

2. Sestre Nevil
Bliskost između Vorvikovih kćeri prolazi kroz različite turbulencije i periode zahlađenja, ali nikada ne prestaje, čime odgovara odnosu gore pomenute braće. Ana je u ovom slučaju, ipak, primetno dominantnija i snažnija, uspevajući da karakterom zaseni čak i samu “belu kraljicu”. Međutim, njena briga za sestru, uzajamna ljubav i utisak da su uvek bile same protiv svih, bez lične želje stavljene u središte bespoštedne borbe, budi simpatije i podršku.

3. Ljubav pobeđuje sve?
Poučena primerom svojih roditelja (Žaketa, plemkinja rodom iz Burgundije i nekadašnja dvorska dama Margarete Anžujske, udala se za skromnog štitonošu, donevši mu titulu baroneta. Iako predmet poruge visokog plemstva, Riversovi su imali brak pun ljubavi i ukupno četrnaestoro dece!), Elizabet ruši sve tabue. Zbog “čarobnice sa sela”, Edvard se suprotstavlja volji svog mentora i odbija politički mnogo korisniji brak sa francuskom princezom (koji bi, ujedno, rešio dugogodišnje pitanje sukoba sa “komšijama”). Ovo podrivanje autoriteta od strane jedne žene, ljuto će uvrediti savetnika i pokrenuti niz sukoba. Sa druge strane, sama Elizabeta će učiniti sve da spreči, ali bezuspešno, ženidbu svoja dva devera protivnikovim kćerima. Drugi i jedini brak ovde sklopljen iz ljubavi, jeste onaj između Ričarda i Ane - sa odsustvom sumnjivog momenta vradžbine koji je umešan kod E & E, a čiji je presudni udeo ostao otvoreno pitanje.

4. Nije sve u ljubavi, ima nešto i u strategiji!
Neizvesno doba, česte smene na prestolu i nestabilni odnos snaga, zahtevali su brze poteze i još promišljenije odluke o alijansama i povezivanjima. Putem brakova, porodice se okružuju bedemom opreza, prestiža i sigurnosti u slučaju prevrata. Vladari se smenjuju češće nego današnji asovi na ATP listi, a naslednici su goruće pitanje i najpouzdanije sredstvo osiguravanja položaja - požive li dovoljno da dočekaju povoljni zaokret istorije.

5. Obrtanje situacija
Najupadljivije u slučaju sestara Nevil. Ana je u početku naivna, Izabel proračunata. Očevo načelo “igranja uloge”, sprovedeno u praksi, remeti ovakav odnos karaktera. Tako Izabel vrlo brzo po udaji postaje uplašena, distancirana i protivnik slepoj ambiciji roditelja. S druge strane, Ana dobija onu naročitu iskru u oku, pri pogledu na krunidbeni plašt Elizabete (čije simbolično ogrtanje nagoveštava budućnost). Razočarana brakom i svojom pozicijom najobičnijeg piona, Izabel ujedno naslućuje svoju sudbinu - dok se Ana uzdiže nad preprekama i grabi ka sve jasnijem cilju, drugačije od sestre prihvatajući i podnoseći okolnosti.

6. Pobožnost / okultno i magija
Dok se muškarci bore “ognjem i mačem”, žene pribegavaju drugim sredstvima, koristeći urođenu  intuiciju i osećajnost. Margareta Bofort, nesuđena Jovanka Orleanka, prihvatila je nametnutu preranu udaju samo zbog slutnje da će dete koje rodi postati miropomazani vladar, odabran od Boga. Uzdajući se u Njegove znake, koje svuda traži i iščitava kao putokaze i utehu, ona ne preza ni od kakve surovosti samo da bi istrajala i prokrčila put. Njene suparnice, Elizabet i Žaketa,  posežu za natprirodnim u borbi za osiguranu vlast. Vradžbina služi da se: veže voljeni čovek, postigne kraljevski brak, obezbedi naslednik - dok potom sve ne dobije negativni pravac: proklinjanje Vorvika i Džordža u službi osvete, preusmeravanje sila prirode (oluja, magla). Štiteći sebe i svoje, neumerenom igrom sa nečim što nas daleko prevazilazi, cena mora biti plaćena kroz odnošenje nevinih žrtava. Magijski “začin” je nešto što mi se već u knjizi najviše dopalo, pa isto važi i za ekranizaciju. Tajnovita, jeziva noćna atmosfera, u kojoj Elizabeta uz vodu (porodični element - legenda tvrdi da Žaketina loza potiče od mitske vile Meluzine) vrši zabranjene obrede, unosi onu neophodnu i uvek primamljivu dozu napetosti u radnju.

7. Paralelne perspektive
Dele ih Margaret, Elizabet, Ana - ali u početku znatno i Izabel. Vešto su uspostavljene, a donose nekome život, drugome smrt, trećima puki opstanak. Takve su npr. scene pred bitku (kada Elizabet i Margareta, svaka u svojoj odaji, izgovaraju gotovo identičnu molitvu, samo sa drugim završetkom), ili oluje i njenog ishoda, povezanih motivom deteta/dečaka (prvi je Izabelino izgubljeno/mrtvorođenče, drugi je Elizabetin slućeni princ - jer je trudna, a treći Margaretin otuđeni sin, sa kojim mora iznova da se poveže).

Mane:
Svih nedostataka sam bila svesna još čitajući, pa pretpostavljam da oni neće biti novost ni drugima, a u spoju sa estetskim užitkom i dobrom glumom, većinom su zanemarljivi. Smetalo mi je, pre svega, sentimentalisanje oko Elizabete i Edvarda, čiji mi likovi, kao što rekoh, nisu pobudili nikakva osećanja podrške, naprotiv - a opet, nisu ni kvalitetno osmišljeni da bi ih mogli “mrzeti da volimo”. Kritika je do sada više puta ukazala na anahronizme, kao što su patent na haljini, devetnaestovekovna zdanja, metalna stepeništa - ali, opet kažem, ništa toliko drastično da pokvari užitak gledanja. Najveći minus ide na neki, često preterano, “sapuničarski” efekat koji serija izaziva dok se bavi “Zlatnim parom” - međutim, sve drugo je dovoljno da ga ublaži, pa i sasvim potisne. Nije savršena, ali nema ni katastrofalne mane.

Osobenost serije:
Odnos prema junacima, koji se iz epizode u epizodu menja, pa nikoga od glavnih ne možemo jasno odrediti kao sasvim dopadljivog ili antipatičnog. Dok su pojedini likovi kroz roman prilično jednodimenzionalni i “bledi”, ovde su, zahvaljujući glumcima, izuzetno zanimljivi i složeni. Hronologija je “skokovita”, pa je zbog toga pomalo teško ispratiti često ubrzan protok vremena. Preko bitaka se gotovo sasvim “preleće”, a nije suvišno ni beležiti rodoslovne veze protagonista, s obzirom da ih je mnogo, sa brojnim potomstvom i istim imenima (svaka porodica ima bar dva  Henrija, Edvarda, Ričarda, Margaret ili Elizabetu!), pa je potrebno barem par epizoda kako bi se sve to razgraničilo u glavi i došlo na svoje mesto. Ipak, s obzirom na brojnost nesrazmernu trajanju sezone i “minutaži” na ekranu, likovi u seriji su dosta dobro i dovoljno individualizovani, jasno određenog domena delatnosti. Požrtvovanost, opsesije, frustracija, instrumentalizovanost, ambicija - svega je po malo, u kolopletu intriga vlastoljublja.

Najbolje scene:
Scena iz druge epizode sa sokolovima, dobar primer nadmetanja za uticaj na dvoru.
Kućno “pozorište senki” i devojačka razigranost još uvek bezazlenih sestara Nevil, dok Izabel pripoveda Ani o “lošoj kraljici” M. Anžujskoj i njenom sinu, “ledenom princu”.
Ričard izjavljuje ljubav Ani.
ne vredi, sve me asocira na ovu scenu!
Paganska ikonografija na kraljevoj jubilarnoj proslavi - simbolične maske (npr. Edvard je lav, Elizabet - jednorog, Ričard i Ana - vukovi), rivalstvo među braćom koje tom prilikom eskalira, kadriranje i prigušena svetlost koja doprinosi utisku.
Zajednička molitva “bele” i “crvene” kraljice.

Najbolji likovi:
Margaret Bofort i Ričard III, iz svih spominjanih razloga. Margaret je beskrajno zabavna, a realistična, dok je Ričardov razvoj najkompletniji. Više nego solidni su i: Ana Nevil, Žaketa Rivers, lord Vorvik, Džordž, Tomas Stenli.

Ukoliko ste spremni da istrpite i izignorišete brojne anahronizme i odstupanja od istorije, te (za Gregorijevu tipična) domaštavanja, nema sumnje da ćete uživati u seriji. 

Bonus:
Upravo sam saznala da se BBC-jeva i Starz verzija razlikuju, tačnije, da je serija cenzurisana za britansku (i evropsku) publiku, dok američka verzija ima više golotinje, škakljivih delova, produženih scena seksa, valjda u skladu sa očekivanjima tog tržišta. Između ostalog, koliko sam shvatila, necenzurisana verzija sadrži mnogo kadrova golog Maksa Ajronsa; neugodnu prvu bračnu noć Izabele i Džordža;  produženo (ionako traumatično) silovanje Ane Nevil od strane prvog supruga; kao i kontroverznu scenu između Ričarda i bratanice Elizabete od Jorka u poslednjoj epizodi. Nasuprot tome, scena improvizovane lutkarske predstave koju Izabel priređuje Ani, u Americi je izbačena, zbog procene da je "dosadna i nepotrebna". Iskreno, drago mi je što sam gledala BRITANSKU verziju, jer slutim da mi se ova „slobodnija“ ne bi dopala. Ukoliko ste kojim slučajem naišli na  alternativnu, volela bih da čujem u kojoj meri se razlikuju.


Vrednosna ocena: 8,50

(Naredne nedelje, selimo se koji vek unapred, ali ostajući u Engleskoj, u društvu još jedne mlade kraljice i par poznatih lica)

12 коментара:

  1. Odličan post :)
    Sad Britanci su po pitanju isrotije zaista neprikosloveni oni i ekranizacije romana njihovih i predstalvjanje istorije rade dolično. Od ostalih mogu da kažemda su dobi i danci. Film "Kraljevksa Afera" mi je pokazao da i danci umeju itekako dobro da rade sa svojim isotrijskim nasleđem (imaju oni dobru kinematografiju gerano gledajući) meni se recimo uvek više dopadalo kako britanci prikazuju istorjju nego Amerikanci, kod britanaca i slika i ton sve prati film/seriju Ameri često našminkaju svoje.
    Ovu seriju si mi već preoučila a sada je na netu popularna kao jedna od tri najbolje serije snimljene o nekim kraljicama. . Za Filipu msa čula preko baš najpoznatijeg koji si navela-Druga Bolenova kći ali pošto nisam mogla da nađem knjigu-rasprodata je, odgledala sam film-greška greška greška film je katastrofalan. O en Nevil sam čital u doduše jako lošem romanu "Molitva za kraljicu" gde je on predstavljen kao svetac a njena priča ko bajka (batalila sam ga brzo loše utrošeno vreme) evo (ja pišem ovo i paralelno čitam sa deurge strane) pominješ koliko je loše ekranizovana "Druga Bolenova kći" .
    JAKO mise doada sinopis serije, odličan je evo odmah skidam nema čekaanja :)
    Rebeka Furguson deluje kao neko ko bi mogao da igra mladu Sersi Lanister (tj nnju u mladosti) neverovatno je koliko me je podsetila na nju. Nisam je niakda gledala ali sam čula za nju znam da je šveđanka i kažu da je jako dobra.
    Maks će uvek biti pod pritiskom očeve slave ja npr. u The Crown gledam Džareda Harisa, sina legendarnog Ričarda Harisa (Dubledora iz Harija Potera) i fascinantno je da nije dostigao veliki uspeh, jer je on bio savršen kralj Džordž VI čak i meni koja sam obožavala Firta u toj ulozi :)
    Rekoh o sestrama Nevil sam pomalo čitala sa tim da je knjiga bila napisana iz Enine perspetive a ono deluje kao neka bajka bukvalno ona zaljubljena čeka "Ričarda na belom konju" da je spasi od njene zle sverve i balaca muža gledam je ovde pa javljam koliko je drugačije vidim :)
    Dopada mi se kako si iznela prednosti serije obavezno se vraćamda ponovo čitam kada pogledam (stavila sam da se skida cela serija odmah) :)
    Super tekst uživala sam čitajući verujem da ću jednako uživati gledjaući sad čekam da se skine pa polako da navalim :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pravo da ti kažem, i ja sam uživala pišući. :) Kada sam je prvi put gledala, nešto mi je bila spora i monotona, ali sad sam joj se vratila i, evo, živim "Belu kraljicu" već danima. U principu, prijaju mi ove mini-serije sa osam do deset epizoda, jer nisu previše opterećujuće, a opet ima više materijala nego film.
      Drago mi je što ti se tekst dopao, bio koristan i obavezno, OBAVEZNO javi utiske kada odgledaš.:))
      Slažem se za Britance i Skandinavce, posebno "Royal Affaire". Lepo si rekla, Ameri "ušminkaju", a i nemaju oni bogzna kakvu istoriju da bi razumeli važnost i estetiku pravljenja ovakvih priča. Njihovi "istorijski" filmovi uglavnom ispadnu kao crtaći i najčešće je sve rat, rat, rat.
      Film "Druga Bolenova kći" je UŽAS. To me iznenađuje s obzirom na sjajan kasting, realno, Natali, Skarlet i Erik su dobri glumci, sporedne uloge su takođe podeljene nekim zvučnim imenima, ali priča je ispala užasna. Knjiga je znatno bolja nego film, ali ne dopada mi se što je Filipa preterano ocrnila Anu Bolen, uopšte, imam problem sa njenim ženskim likovima, vrlo su antipatični.
      Znaš li da imam taj roman "Molitva za kraljicu", kao i nastavak ("Oproštaj za kraljicu"), ali nikako ne mogu da nateram sebe da počnem da ga čitam? :) Po komentarima članica biblioteke stekla sam utisak da je neka limunada sa istorijskom temom, a sad mi potvrđuješ da se nisam prevarila. Ana mi se u seriji veoma dopala, baš me interesuje kako ćeš je ti doživeti. Bukvalno, od "miša" do lavice.
      Rebeka je mnogo lepa i dobro se uklopila u to kako sam zamišljala Elizabet Vudvil, fino je iznela ulogu. Ni ja je nisam nigde više gledala, čula sam pohvale.
      Maks je dosta perspektivan, vidim da ga angažuju, ali teško će izaći iz senke oca, Džeremi je ipak veliki, veliki glumac. Inače, smešno mi je koliko Maks liči na majku (glumica Šinejd Kjuzak, igrala je u seriji "Kamelot"), nimalo na ćaleta koji je ovako mator još uvek frajerčina - mada je i Maks sladak, ima neki šarm.
      Nije mi poznat Džared Haris, sad ću pretražiti.:)
      Trudila sam se da izbegnem spojlere!
      Hvala ti mnogo na čitanju.:*

      Избриши
    2. Prvo gledanje je i meni bilo monotono, batalila sam posle druge epizode, sada jedva čekam da odgledam!
      Avaj, i "Igru prestola" sam zavolela iz trećeg gledanja pilot epizode.. Kad se setim samo kako je teško bilo popamtiti ko je kome ko u prvih par epizoda..😃

      Избриши
    3. Haha, i to što kažeš, ja sam pri prvom čitanju Martina svaki čas gledala u onaj apendiks na kraju, bez rodoslova nikud. :) A ovde tek, kod Britanaca se inače pogubim, svi su Henri ili Ričard ili Edvard, dok skontam ko je kome šta i s kim...javljaj utiske!:*

      Избриши
    4. Ja gledam epizodu po denu našla sam torent skunila sam celu seriju odmah iz cuga :)
      Kod amera je pincip-pogleday Saving Private Ryan vido si sve njihove istorijske filmove onim imaju zanimljivo doba džeza a slabo ga ekraniczuju uhvatili su se za vojnike ko pijan za plot a sve na isti fazon samo se glumci menjaju.
      Što se tiče molitve za kraljicu dovoljno je da ti kažem da sam je ja kupila u liiju (to isto što ima i na kiosku) za 350 dinara. Ne da je limunadica nego ajde što ona opisa tog Ričarda kao Aragorna (simbol za pravog kralja/viteza kod mene) nego što svoju prvu bračnu noć sa Edvardom opisala toliko smešno. Ja volim istorijske fikcije ali ovo je smešno pisano kao da se dešava u Viktorijnskoj eri (rekla bih da autorka voli Džejn Ostin) da te ne smaram ozbiljno glupa knjiga više teen istorijski roman ovako moja izgleda👉https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/564x/3d/3d/cd/3d3dcd96f2deaa8f91e39f54db45559e.jpg samo korice su lepe na njoj :D da te ne smaram više ako imaš bolje da čitaš onda preskoči ovu veruj mi što je serija Reign za život kraljice Meri od Škotske to je ova knjiga za En Nevil :)
      Sudeći po slici majka je lepa isto on baš fino izgleda :)
      Ni ja nisam znala ko je dok ga nisam gledala ali baš dobro glumi gledala sam slike kralja Džordža iz tog perioda (https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/originals/99/8f/e1/998fe13fcc33d4263e214ece1d9f2f8f.jpg ) ;)
      Hvala tebi na divnom tekstu :)

      Избриши
    5. Skroz si u pravu za Amere. Jesi li gledala "Pearl Harbor"? To je meni prva asocijacija na njihov "ratni" film.
      E, imam i ja ovo izdanje! Sam prikaz sa korice mi je bio onako bljuckast, a imam i nastavak:

      https://static.kupindoslike.com/Oprostaj-za-Kraljicu-En-O-Brajen_slika_O_45845585.jpg

      Možda pročitam nekad, kad mi baš bude dosadno...
      Ričard mi je najzanimljiviji kod Šekspira, grbav i zao, ali fantastično osmišljen lik.
      U ovoj seriji je isto fenomenalan, ovaj mladi glumac je iz Velsa i pojma nemam kako mu se ime izgovara, ali izgleda kao Džoni Dep u "Edward Scissorhands". :)

      Bogami, ovaj Haris-junior ne da liči, nego su na slici oboje vrlo slični istorijskim likovima. I nisam pojma imala da čovek ima ovako bogatu karijeru iza sebe, baš me čudi da nije poznatiji.:)

      Избриши
  2. Kasnim, ali tu sam. :)
    Kao što već pomenuh seriju sam imala pa "izgubila", tehnologija je ponekad stvarno iritantna.. Elem, našla sam neki ok torent, ipak je "skidam" jer mi sajt preko kog gledam svako malo stave na stand by.. Danas bio ceo dan nedostupan..

    Sada, nakon tvog veštog i detaljnog prenosa utisaka vraćam se seriji s velikim žarom jer iz teksta zaključujem da je vredno pažnje, a nešto kvalitetno uvek je dobrodošlo.

    Čim je slistim, kroz par dana, eto me s utiscima..
    Huan B. i Ajrons junior su mi dovoljan podstrek. Inače mi Huan nije bio mio, ali u "Viktoriji" je divan. Meni lično zanimljiviji od Alberta na momente.. Ali, o tome ćemo sledećeg vikenda.

    Hvala ti mnogo još jednom, očekuj izveštaj uskoro.💋

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Kaćo, drago mi je što je tekst bio od pomoći i podstreka. Jedva čekam tvoje i Sarine utiske!:)))
      Seriji sam rešila da se vratim nakon pročitane knjige, pre mesec-dva. Nisam se pokajala. Neke stvari definitivno valja da "odstoje".
      (Kao što znaš) Huana ni ja nisam volela iz prvog gledanja, naprosto, nisam mogla zbog Čezarea. Drugi put je bilo bolje, bar sam ga shvatila, koliko namučeno stvorenje. Inače, glumac je sjajan, u "Stubovima zemlje" neverovatan, tipa Remzi Bolton sa Edipovim kompleksom, otprilike. Čula sam pohvale za ulogu Albertovog brata.

      A "Viktoriju" jedva čekam, krećem sutra sa gledanjem, skinula sam sve epizode, pa diskutujemo!:*
      Zima mi je nekako idealna da odlutam u neke davne epohe...

      Избриши
    2. Sad se setih, Rebeka Ferguson je glumila Dinu u mini seriji zasnovanoj na romanu Anite Dajamant "Crveni šator". Džora tj. Ijan je bio u ulozi njenog oca Jakoba..

      Избриши
    3. Nisam znala da postoji serija, hvala na informaciji. :) Ta knjiga je bila veoma popularna kada sam išla u srednju školu.

      Nego, tek sad otkrih da se BBC-jeva i Starz verzija "Bele kraljice" razlikuju. Ova britanska, koju sam ja gledala, cenzurisana je, dok američka ima mnogo golotinje i scene seksa koje su izbačene. Pa, ako je neko skinuo i odgledao tu verziju, nek javi koje su razlike. Meni se to što sam čula ne dopada...

      Избриши
  3. Bukvalno ne bih imala šta da dodam tvom prikazu, detaljno, analitično, sa svim prednostima i nedostacima se apsolutno slažem. Meni su isto najbolji likovi Ričard III i Margaret, baš me čudi da je ta glumica primila kritike, meni je njena gluma bila baš fascinantna.
    Već smo pričale o tome, meni i dalje najbolja knjiga ostaje Lejdi Rivers, mislim da je Filipa uspela da u Žaketi napravi intrigantnu i netipičnu heroinu, koja je, što je najbitnije, prisustvovala značajnim istorijskim događajima, a u nekima i sama bila neposredni učesnik. Meni najlošiji kasting definitivno njen muž, mislim u knjizi se ona toliko zaljubila u Riversovo ponašanje i harizmu, a u seriji je onaj glumac igledao kao matori neotesanac. :D
    Ana Nevil je meni u potpunosti atipatična, kako u knjigama, tako i u seriji. Ali definitivno najgora knjiga mi je bila Bela princeza, jedino mi žao što nikako da ne naiđem na knjigu o Margaret, jako bi mi bilo zanimljivo da čitam iz njene perspektive.
    Ja sam sada skoro ponovo gledala seriju, jer kada je izašla nisam je završila do kraja, tako da jedva čekam nastavak sledeće godine. Ja sam inače gledala Starz verziju, necenzurisanu, inače mrzim cenzuru bilo kakve vrste, ima možda nekih scena golotinje i seksa, ali ništa strašno, niti u rangu GOT. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti, na čitanju i komentaru. :) Pošto znam da si nedavno i sama ponovo gledala seriju, baš sam čekala tvoje utiske.:)))
      Da, zahvaljujući prikazu koji si objavila, kao i preporukama, stekla sam utisak da je "Ledi Rivers" najzanimljivija knjiga i jedva čekam da je nabavim. "Crvenu kraljicu" sam nedavno dobila, imam i "Belu" (koju sam i pročitala), pa mislim da ću krenuti redom. :)
      Da, slažem se, Rivers je u seriji pravi seljak i prosto je neverovatno da je Žaketa u njemu videla nešto TOLIKO privlačno, s obzirom na svoju posebnost, a i veoma malo vremena su posvetili njihovoj priči - samo je sugerisano da se baš vole.
      A meni suprotno, kroz seriju sam zavolela Anu i ne mogu da verujem da je ista glumica igrala onu Terminatorku iz hrama, sa kojom se Arja ganja kroz čitavu šestu sezonu. Tamo mi je antipatična, u "Beloj kraljici" super.

      Pretpostavljam da je "Bela princeza" najgori deo, pošto je meni Elizabet od Jorka iz nekog razloga najgori ženski lik, sva besprizorna i bezveze, njena majka me nervira, ali bar ima više karaktera i harizme.

      Čula sam da će u nastavku biti kompletno drugačiji kasting, Elizabetu Vudvil bi trebalo da igra Mišel Ferli (Ketlin). :)))

      Našla sam necenzurisanu verziju i onako na preskoke vidim da nije ništa posebno, ali ipak preferiram ovu britansku. Apsolutno nepotrebna golotinja, a izbačene su pojedine dobro urađene scene. I, da, oslovljavanja su DUGAČKA, valjda Ameri ne mogu da ukapiraju ko je ko, što mi je takođe idiotluk, al dobro.

      Hvala ti još jednom!:)))

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...