субота, 24. децембар 2016.

Subota sa knjigom: "Sedam smrtnih grehova" čitanja

piše: Isidora Đolović


Jedan od najinteresantnijih upitnika na koji sam u skorije vreme naišla, najpre je objavila Sandra. Zatim su ga preuzele i na svojim blogovima sa nama podelile Katarina, Ivana i Jovana, u čijim sam izborima i obrazloženjima takođe uživala. Odgovarajući i sama na ova pitanja, neizmerno sam se zabavila, a ukoliko i vas zainteresuju, “viđeni” ste za anketu!
Kao dugogodišnji zavisnik od književnosti, usudiću se, najpre, na iznošenje nekoliko uopštenih osobina pripadnika naše populacije. Pre svega, za iskrenu bibliofiliju najvišeg stepena, nema strogo određenih pravila, niti faktora koji vam može garantovati potpunu bezbednost od zaraze. Doduše, imunitet je razvijen kod ljudi ograničenog duha, lišenih smisla za imaginaciju, nezainteresovanih za upoznavanje novog, zadovoljnih u svom prozaičnom svetu. Ukoliko ih, uz to, karakteriše nedostatak ukusa ili umetničke prefinjenosti, mogu biti spokojni, klica se neće zapatiti u njihovoj glavi. Nasuprot tome, knjigoljuba ćete prepoznati po blago zamišljenom pogledu, kao da uvek boravi negde daleko od realnosti koja ga okružuje. Biće istinski smiren i radostan jedino upražnjavajući aktivnost koja je mnogim pelcovanima dosadna - čitanje.

Knjigoljub se ne smiruje dok ne iščita sve iz tematike, žanra, epohe....koja mu u tom trenutku zaokuplja misli, a onda će još dugo podsvesno “obrađivati” te podatke, čak i u snovima tumarajući predelima iz fiktivnih svetova. Opasno će škrtariti po pitanju nabavke garderobe, pokućstva, čak i hrane, ali zato će, kao veverica, stalno dovlačiti i naposletku od zgranute rodbine krijumčariti hrpe literature. Poseduje veliki istraživački žar, a dnevna potreba za lepo složenom rečenicom mu je jača od one za, npr. čokoladom. Poznaje više izmišljenih nego stvarno postojećih ličnosti, što ne znači da je asocijalan! Baš suprotno, dokazano je da prosečni knjigoljub upravo zahvaljujući čitalačkom iskustvu, svoju sklonost ka saživljavanju, višestranom sagledavanju situacije i razumevanju pokušava da prevede na plan svakodnevnice. Neretko je usled toga i osetljiviji nego što je preporučljivo.

Knjigoljub je poslovično nezajažljiv, pa ne zna za meru, ni granicu kada se dohvati dobrog štiva. Ova sladostrasnička crta posebno se ispolji ukoliko ga uvedete u bolje opremljenu knjižaru ili, daleko bilo, halu Sajma. Knjigoljub je izbirač, ali jednom kada se veže za određenog pisca ili delo, garantovana je apsolutna odanost. On je strastven i sklon dužim periodima opsednutosti knjigom, njenim junacima i zbivanjima. Knjigoljublje je (uglavnom) doživotni poremećaj, koji se teže iskorenjuje što ranije zahvati um zaraženoga. Ova boljka napreduje brzo i nezaustavljivo, iako postoji jedan relativno efikasan vid antibiotika - zove se šund literatura. Istina, iako se njeno dejstvo ispoljava u vidu usporavanja razvoja, do potpunog uništavanja klice, sasvim je bez efekta na višim stupnjevima oplemenjenosti ili kod dužeg čitalačkog iskustva.

Nema te preventive, protivotrova, rehabilitacije, hipnoterapije, egzorcizma, akupunkture, programa odvikavanja, niti adekvatne metode izlečenja za okorele i iskusne knjigofiličare. Indikacije: osmeh će vam češće biti na licu, pogled na svet nepovratno izmenjen, intelekt zaoštreniji i svežiji, srce snažnije i veće. Knjigoljublje donosi još i: probraniji rečnik, porast opšte kulture, društvene osvešćenosti, empatijskih kapaciteta, kao i netoleranciju na glupost i površnost. Ukoliko ste neki od nabrojanih simptoma već prepoznali kod sebe, preporučuje se da preuzmete ovaj upitnik i što pre se pridružite klubu.

* Napomena: Ovde priznanje NIJE prvi korak ka izlečenju, naprotiv! Knjigoljubi su među retkim zavisnicima koji svoj porok ne kriju, niti ga se stide. Pa, prepustimo se ispovedanju:

1. Pohlepa  (najskuplja i najjeftinija knjiga koju poseduješ)
Kada su u pitanju knjige, moja najveća strast i verovatno najpametnija investicija, ne žalim novca. Mislim da su se počeci dragovoljnog odricanja od nekih drugih “potrepština” mogli nazreti još kada sam kao klinka odvajala džeparac od užine kako bih na kraju meseca kupila kasetu ili CD nekog od svojih omiljenih bendova, a u prvom razredu Gimnazije sam bezmalo čitavo prvo polugodište štedela (u prevodu, živela na “Pardon” grisinama) za Janjatovićevu “Ex YU rock enciklopediju”, čežnjivo posmatranu u izlogu tadašnje knjižare “Plato” na gradskom trgu, basnoslovne za đački budžet. I dan-danas mi nije teško da se odreknem nekog komada šminke (tim pre što se i ne “lickam” preterano), garderobe (zahvaljujući retro-stilu, imam više nasleđenog nego što stižem da nosim) ili čak hrane (po liniji se vidi da nisam “ješna”, pa ni ovo odricanje ne pada teško), u korist dobre, dugo tražene knjige. Na listi prioriteta, nema dvoumljenja šta će zauzeti vrh, a odabir fakulteta mi je pružio mogućnost da spojim lepo i korisno (kroz svakodnevno čitanje), uz savršen izgovor da postepeno uvećavam kućnu biblioteku (kroz svrhovite nabavke). Iskreno, šta je profesoru književnosti potrebnije od knjiga, a ko je, opet, bolje “kvalifikovan” da ih udomi, pazi i poštuje? 

Na svu sreću, uprkos nepresušnoj želji za nabavkom vrednih, retkih i kvalitetnih naslova, nisam od neracionalnih kupaca/kolekcionara. Već godinama su moj izbor antikvarnice, što zbog daleko raznovrsnijeg izbora - a znatno povoljnijih cena i boljih izdanja, što usled uvek uzbudljive “discipline” cenkanja. Vrlo retko kupujem u knjižarama poput “Lagune” i “Vulkana”, sem kada mi se to zaista isplati zbog velikih popusta i akcija (kao što je “Noć knjige”), jer su bezobrazno skupi, a povez, prevod, samo izdanje, najčešće ne vredi toliko. Uzevši u obzir i ograničen, nestalan budžet kojim raspolažem (u iščekivanju vremena kada ću imati stalnu platu), nisam uvek u mogućnosti da se preterano “razmašem”, pa do sada nisam odjednom dala nerealno veliki iznos za neku knjigu - ali, ne treba pominjati ni kako sam veći deo prihoda (honorari, stipendije, novac dobijen za rođendan) uvek ulagala upravo u literaturu. 
slika nije moja, pa fali "Španska književnost"
Najskuplje primerke iz moje kolekciji čini, od stručne literature, komplet legendarne NOLIT-ove edicije Istorija svetske književnosti (poznatiji i kao “crne knjige”). Ujedno predstavlja pravi raritet, s obzirom da je sve tomove na okupu veoma teško naći čak i u naučnim odeljenjima biblioteka. Tih dvanaest knjiga (a reč je o istorijama engleske, nemačke, francuske, ruske i španske književnosti) stajalo me je višegodišnje potrage i čitave tri mesečne rate stipendije primane na masteru, nekih 20.000 dinara. Od ostalih primeraka, izdvojila bih predivnih šest tomova sabranih dela Vilijema Šekspira, u braon kožnom povezu i verovatno najboljem prevodu - izdanje je takođe jugoslovensko, a koštalo je ukupno 6.000 dinara. Od pojedinačnih, među najskuplje svakako spadaju sve stručne enciklopedije, poput legendarnog NOLIT “Rečnika književnih termina” iz 1985. 
Što se najjeftinijih tiče, tu je izbor mnogo raznovrsniji, pošto volim “Limundo” aukcije i ponudu uličnih prodavaca oko fakulteta. Tamo se uvek može pronaći nešto zanimljivo, a ja nisam gadljiva na polovne knjige. Zaista, ljudi često nisu ni svesni kakvo blago prodaju po smešnoj ceni, pa sam tako pronalazila knjiga i knjiga od 50, 100, 200 dinara...Mislim da je ubedljivi šampion, ipak, studija mog divnog profesora Dušana Ivanića, “Ka genezi srpske poezije”, koju sam, novu-novcijatu, pazarila na “Limundu” za svega 10 dinara (u knjižarama je preko 1000)! Plus poštarina, doduše. Retku zbirku poezije Džima Morisona, “Slavlje guštera” - džepno izdanje, platila sam samo 75 dinara. Tragajte, isplati se!

2. Bes  (pisac sa kojim imaš odi et amo odnos)

Obično nemam ovakvih problema, budući da “svoje” pisce bezuslovno volim i sve im oprostim, pa i povremeni stilsko-tematsko-biografski kiks. Kako kaže moja pametna koleginica Marija, sve može da pođe naopako, ali “Andrić, Flober, Pekić ili Kiš, nikada nas neće izneveriti, razočarati”. Doduše, kao i svaki emotivni odnos sklopljen za ceo život, ni veza pisac-proučavalac/čitalac nije lišena povremenih trzavica i zađevica. Neke od njih znaju i potrajati. Na pamet mi najpre pada Dikens - zbog svojih likova. Njegove romane obožavam - stil, opise, atmosferu, ali postoji nekakav problem sa činjenicom da su mu glavni junaci kao po pravilu dozlaboga odbojni i iritantni, naročito žene! Mislim da je jedino Estela iz “Velikih očekivanja” neko ko mi je prirastao za srce, ujedno i jedna od mojih omiljenih fiktivnih ženskih osoba ikada.
Čarls deli ovu poziciju sa jednim savremenim kolegom, u pitanju je Džordž R.R. Martin i znam da nisam jedina. Sa debeljkom je problem u lenjosti, zbog koje sam već izgubila nadu da će serijal koji me svojevremeno toliko oduševio biti završen pre nego što odem u penziju...mada bih, opet, više volela da uopšte ne dobijemo epilog “Pesme Leda i Vatre”, nego da on bude navrat-nanos “skarabudžen”, deformisan pod pritiskom nestrpljivih i bučnih ljubitelja serije “Game of Thrones”.

3. Proždrljivost  (knjiga koju si „progutala“ nekoliko puta, bez trunke griže savesti)
Kao što rekoh, uzdržanost mi nije jača strana ni prilikom kupovine, a još manje tokom čitanja knjiga. Osvoji li me radnja ili neko od protagonista na prvu, povuče li me priča, u stanju sam da se potpuno isključim za sve okolne remetilačke faktore i utonem u svet književnog dela. Znala sam da zanoćim uz knjigu, do kasnih sati (slučaj upravo spominjanog Martinovog serijala), pa ujutru do škole hodam kao zombi, a sve pod čuvenim izgovorom: “Još samo ovo poglavlje!”, “Samo da vidim šta će sledeće da se dogodi!” Još strana, još dve, pa do okruglog broja, pa do desetice, pređem tako pola knjige, a sa mnom i mesec, u pravcu svitanja. Postoje dve naročite situacije halapljivosti - 1. kada je u pitanju knjiga koju posebno volim (npr. Majstora i Margaritu sam do sada čitala četiri puta, svaki put mi se više dopadne, doživljaj upotpuni, a vreme brže proleti; isto važi za Nečistu krv”, koju sam poslednji put “slistila” za jedno popodne) i vraćam joj se u proseku na svake dve-tri godine; 2. i kada su to kratki romani koji mi se odmah veoma svide, pa ponovim čitanje i pažljivije, sa više zadržavanja na određenim pasusima i odeljcima, natenane “gustiram” upravo protutnjalu radnju. 
Takav je slučaj bio sa knjigom “Doručak kod Tifanija”, koja je, verujte na reč, sa svim razlikama (naročito završetkom) još bolja od legendarnog filma - iako je Odri Hepbern svakako uspela da nam posreduje duh nezaboravne Holi Golajtli. 

4. Lenjost  (knjiga koju si zapostavila zbog lenjosti)
Zaista se trudim da svaku, baš SVAKU knjigu koju započnem, ujedno i pročitam u razumnom vremenskom periodu. Ne volim da bilo šta ostavljam nedovršeno, polovično, a možda sam pomalo i mazohista - tek, koliko god mi se knjiga ne dopadala, bila naporna ili neprijatna, čim sam se već upustila u poduhvat, podrazumeva se da ću ga privesti kraju. Moj problem je druge vrste, često iz čiste lenjosti odlažem da uopšte krenem sa čitanjem nekog naslova. I nije to samo iz razloga što me ne privlači preterano, nego je jednostavno uvek na listi nešto preče, primamljivije, interesantnije i tako su pojedini autori kod mene kao princ Čarls kod svoje majke Elizabete II - večito stoje u redu. Npr, stalno govorim sebi da ću pročitati Tolstojevo “Vaskrsenje” od beletristike “Rusku zimu”, a od nezavršenih serijala “Harija Potera” - i uvek odlažem. Valjda je lakše kad knjigu pozajmiš iz biblioteke, pa znaš da je kod tebe samo privremeno i nema izgovora.

5. Ponos  (knjiga o kojoj najčešće pričaš kako bi se predstavila kao intelektualac)
Haha, pa, nemam taj običaj. Pošto još sa studija poznajem izvestan broj osoba koje baš vole da se razmeću svojim čitalačkim otkrićima i favoritima, uglavnom veoma hermetičnim, “visoko intelektualnim” i, realno, dozlaboga dosadnim piscima/delima, jasno je da se sama gnušam ovakvog kvazi-elitističkog nastupa. S druge strane, ruku na srce, ne mogu osporiti da sam, kad se na temu književnosti dođe, veliki snob - budući da ipak nisam “običan čitalac”, ni potpuni laik, pa ne vidim ni razlog, ni opravdanje da prećutim svoj stav povodom određenih izvikanih pisaca ili besteselera, pa i klasika. Inače, to “predstaviti se kao intelektualac” smatram ne samo smešnim, nego i besmislenim - da se poslužim onim glupavim sloganom iz reklame za pivo, to “ili jesi ili nisi”, ne možeš da odglumiš, isfoliraš, u razgovoru će te već nešto odati. Ako baš moram da biram, neka bude “Čovek bez svojstava” Roberta Muzila, pošto je reč o romanu koji otprilike ispunjava sve kriterijume za pravo “intelektualno prestižno štivo”: skoro pa disidentski, veoma obiman, kontroverzan, nezavršen. To je jedno od dela koja vam na predavanjima (u mom slučaju kod asistenta Peđe) profe stalno pominju, ali malo ko se usudi da uopšte počne sa čitanjem. A vredi, jer, pošto jednom prokrčite zapleteni tekst, shvatite koliko je izuzetan i bitan.

6. Požuda  (tvoja knjiška simpatija)

Moj teren! Dakle, razgovarate sa nekim ko ima pravu pravcatu listu imaginarnih ljubavi. Beznadežno se zaluđujem izmišljenim likovima, što se vremenom kobno odrazilo na moj ovozemaljski, privatni život - budući da mi niko nije DOVOLJNO dobar, dovoljno....književan! Znate scenu iz “Gilmorovih”, kada Rori u biblioteci komentariše tipa sa koleginicom  i konstatuje da je “sladak, ali ne koliko Puškin”? Nešto slično dešavalo mi se još na fakultetu, kada je grupica nas komparatist(kinj)a krenula da na pauzama komentariše pisce, dok nas jedan od kolega nije zabezeknuto pogledao u prolazu i upitao:”Vi ste svesne da su ti ljudi mrtvi, zar ne?” Ubedljivi hit bio je komentar moje genijalne cimerke Ivane na jedan fejsbuk-status:”Majakovski je suviše seksi za ovu sliku!” Prema Andreju Bolkonskom iz “Rata i mira”, postavile smo parametre idealnosti i junaštva. Ukratko, drage moje, najbolji način da od sebe oterate sve konje i žapce, jeste da im kao nedostižni model postavite književne prinčeve ili demone, već prema ukusu. Mene je virus knjigoljublja rano zatrovao, pa sam još u tinejdžerskim danima projektovala na momke osobine koje ne da nisu posedovali, nego ni u najvećim laskanjima ne bi znali sami sebi da ih izmisle, a tek što pojma nisu imali ko su im fiktivni pandani...Uglavnom, imaginarni frajeri ostaju verni, iz zahvalnosti što pod njihovim očaravajućim uticajem previsoko podižete lestvicu.
Jednom prilikom, pošto sam završila master i objavila familiji da upravo konkurišem za doktorske, tečo me pitao “dokle više to učenje” i “kad mislim da se udajem”? Brat se ubacio:”Udala se ona - za knjigu!” Par godina ranije, kod tadašnje cimerke u Studenjaku, došli neki drugovi - ja nisam bila tu. Kao i mnogim posetiocima, privukle su im pažnju moje police sa knjigama, a Jasna me, između ostalog, opisala rečima:”Znate, ona je zaljubljena u Remboa, Bajrona i Šelija.” Šalu na stranu, bavljenje proučavanjem književnosti, uvek sam verovala, nije samo struka, ni  profesionalna rutina, nego pre i iznad svega ljubav. A moja istraživačka, koliko i čitalačka preokupacija, prvenstveno su karakteri. Najpre fenomen “bajronovskog junaka”, pa onda sve njegove transformacije koje su usledile. To što su bez imalo sumnje u pitanju opasno “iščašeni” likovi, samo im dodaje na intrigantnosti.
Dakle, neprevaziđene književne simpatije: mislim da nema devojke sklone romantičarskim junacima, a da se nije beznadežno zaljubila u Pavla Isakoviča iz “Druge knjige Seoba”. On je nešto poput domaćeg Bolkonskog. Pavel je plav, melanholičan, sanjar; sve žene koje mu je Crnjanski nanizao duž puta ka Rusiji doslovno mu se bacaju u naručje, a on ravnodušan. Osim pred zelenookom Crnogorkom pepeljastih trepavica, koja je nedostižna baš zbog “komedijanta slučaja”. Dovoljno je reći da sam se u diplomskom radu bavila fenomenom bajronovskog junaka kod Crnjanskog, upravo na Pavlovom primeru. Druga moja književna ljubav je Francuz, Žilijen Sorel iz romana “Crveno i crno”, a fantastičnu četvorku kompletiraju Ivan Karamazov (mada je dugo bila “mrtva trka” između njega i Aljoše) i Evgenije Onjegin. Našlo bi se mesta i za Hitklifa, Miću Ranovića iz Davičovog romana “Pesma”, Raskoljnikova, Aragorna, princa Regara, Bogdana iz Ćosićevog “Vremena smrti”, Hansa Kastorpa...ali, hajde da ne preterujem i budem “fantastičnoj četvorci” verna cura!

7. Zavist  (knjiga koju bi želela da dobiješ na poklon)
Knjiga je uvek najbolji dar, sa kojim ne možete pogrešiti, a moji spiskovi beskrajni. Kada uzmem u obzir njihovu (ne)dostupnost, definitivno biram NOLIT-ovu kolekciju Srpski roman u 53 knjige (zapravo, 57, jer su pojedini romani štampani u više tomova), koja je nešto najsavršenije. Čine je svi najbolji i najznačajniji romani naše književnosti, u periodu od prvog objavljenog (“Aristid i Natalija” iz 1801.) do kraja XX veka. Nezaobilazno štivo za sve koji su spremali ispite sa kilometarskog spiska lektire na četvrtoj godini! Očigledno mi skromnost, u ovom slučaju, nije jača strana.
Govoreći o pojedinačnim knjigama, to je očaravajući putopis po Balkanu, “Crno jagnje i sivi soko” Rebeke Vest, celokupno izdanje Mono i Manjane (do tada je prevođena nepotpuna verzija). Njegova grandioznost je i bukvalna!

10 коментара:

  1. Odličan tag 💗
    Meni on stoji za januar (22. januar) tako da ću tada da pišem svoje odgovore :) Sjajan uvod pre svega :)
    Ja nemam te anitkvarnice ja sam praktično osuđena na kupovinu sa vulkana ili lagune ili da skidam pdb eupb sa neta što je poptuno besplatno ali uglavnom na engleskom :)
    Svaka čast za izdvojeni novac za knjige, mene bi baba sahranila živu a sama nikada ne bih uspela da skupim. Oduševljena sam kakva si dela uspela da nabaviš, svaka čast :)
    10 dinara mi je teško da verujem da neko prodaje bilo šta za 10 dinara, krem bananica košta više. Bravo! Kakvu si ponudu našla :)
    Razumem problem sa odbojnim likovima, meni se često dešava :)
    Meni se "Doručak kod Tifanija" nije dopao. Ja sam pre nego što sam čitala knjigu toliko puta gledala film da prosto u mojoj glavi po defoltu priča je romantična i sladunjava i ima srećan kraj pa mi teško pada da se naviknem da je knjiga drugačija :)
    Ovaj problem sa odlaganjem imam i ja. A imam i period kada čitam nešto i onda dođem do dela gde krenem da odugovlačim i mrzi me da nastavim :)
    Znaš kako mene ovo predstavljanje kao intelektualac asocira na dokazivanje. A dokazuju se samo oni koji nisu sigurni u svoj položaj to je ona situacija kada Tajvin Lanister kaže Džofriju da pravi kralj ne mora uopšte da kaže da je kralj re isto tako. Kad kreneš da diskutuješ jasno je ko zna ko ne zna :)
    Ova dva pitanja poslednja su nešto o čemu ću dugo morati da razmišljam :)
    Odličan post super tag baš sam uživala 💗

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Samo si još ti preostala da ispuniš tag, pa jedva čekam :), takođe svaka čast na rasporedu i organizovanosti. Meni je za januar u planu "Opposite book tag", mislim da jedino njega još nisam radila, onaj sa kafom otpada, pitanja se ponavljaju.
      Pre svega, HVALA i drago mi je što si se zabavila.:)
      Ovo su online antikvarnice i nekako dođu najpovoljnije, a u Beogradu uvek obožavam da lutam po radnjicama i oko uličnih tezgi, stalno "iskopam" nešto zanimljivo.
      Što se novca tiče, dočekah i ja konačno da nešto malo "uložim u sebe", šalu na stranu, da nije bilo opštinske stipendije i ove plate od letos, još bih sve to sanjala. U suštini, pošto ne plaćam školarinu i (više) stan, moji su se složili da novac potrošim na svoje potrebe i hvala im za to.:)
      Veruj mi, mnogi nisu svesni šta prodaju, jednostavno im ne znači ili se ne razumeju, na moju sreću!:)
      A kod mene baš naprotiv, film je dobar, ali me knjiga baš osvojila, ponajviše zbog takvog, drugačijeg kraja.
      Baš tako. Isto kao i sa umetnicima - ako je neko to što tvrdi, nema potrebe da naglašava, insistira, dokazuje.:)

      Избриши

  2. Oh, još jedan pokušaj konciznog posta :D :D
    Idemo redom:

    1. Vau, te istorije književnosti su stvarno pravo blago. Ja nemam nijednu, mada, ako računamo fotokopije iz kojih sam učila, imam bar polovinu kompleta :D Nolitov rečnik imam i ja, apsolutno najbolji RKT, kupila sam ga za vreme studija u antikvarnici i mislim da ga prethodni vlasnik nije ni otvorio. :)

    2. Ja spadam među one ljude koji nikada nisu čitali Martina, niti nameravaju. Seriju sam gledala sa mužem (koji je pročitao sve knjige i takođe ima love/hate odnos sa njim, mada mislim da drugačije sa njim ni ne može :) ).

    5.Jedno veliko jeeeej za nas neshvaćene književne snobove! :D

    6. Bolkonski zauvek <3

    Super post, jedva sam čekala da odgovoriš :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Shvatila sam da poslednjih godina imam problem ekstenzivnosti tekstova bilo koje vrste - čak su mi i na faksu profesori to dali do znanja. Kao da više ne umem da pišem sažeto, nego pustim da me ponese inspiracija, "razmašem" se, razbrbljam...:)
      Ozbiljno, tag je super i originalan i baš me inspirisao. HVALA još jednom.:)

      Slažem se, najbolji je! Imam i ovaj noviji, prof.Tanje Popović, ali je NOLIT-ov zaista klasika. Uopšte, kakva izdavačka kuća, sva su im izdanja bila superiorna.

      Ja slučajno otkrih Martina u srednjoj školi i zaljubila sam se u serijal. Inače, uopšte nisam ljubitelj epske fantastike, sem njega i Tolkina nisam niti me privlači da čitam ove ostale popularne autore (Džordan, Sanderson), dok su fantazije već druga priča.
      Ponekad mislim da Martin namerno to radi, časna reč!:)

      Dole lažna skromnost, nismo uzalud "oči iskapale" nad knjigom!:))))

      Naravno, Bolkonski je večita ljubav. :)

      Hvala mnogo na čitanju.:)))

      Избриши
  3. Haha jadan Martin, ako mu ti i ja stignemo u Ameriku. :D
    Ah, potpuno razumem tvoje koleginice i tebe što se tiče imaginarnih ljubavi. Ja i dalje smatram da je Jesenjin moja srodna duša, samo se nismo našli u ovom životu. Mislim da sam izgleda omašila fakultet, mnogo mi se više sviđaju diskusije, koje ste vi imali. :))))
    Kod tebe se upravo vidi velika ljubav prema onom što se završila i što učiš, a to je zaista retkost i lepota videti. Moram priznati da ti pomalo zavidim, ne zameri. :)))
    Baš sam uživala u tekstu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ako se jednom bude čulo da je Martina zadesio neki "Mizeri" scenario ili mu se dogodila "neobjašnjiva" nesreća, bićemo prve osumnjičene!:)

      Meni je Jesenjin, na neki način, kumovao, pa sam ga iako je velika ljubav uvek gledala pomalo "podrazumevajuće", ali zato Bajron ili Rembo...Neki bi rekli, zaluđenica!:)

      Hvala ti :*, e sad, kad pogledaš neku životnu promašenost koju poslednjih meseci osećam jer, što kaže moja cimerka a tvoja imenjakinja, "radim što volim, a kiflu nemam od toga", srećna sam što sam se pronašla, pa sad, Bože moj...ne bih to menjala. Jedino se bojim da nekad zvučim suviše zaneseno, obično takve ljude obeleže kao ludake, haha....

      HVALA ti mnogo i drago mi je što si uživala koliko i ja u čitanju vaših odgovora i samom upitniku, naravno. :))))

      Избриши
  4. Ovaj gif me je tako vratio u detinjstvo <3 Gledala bih ga sad, samo da se ne bojim baba veštice. :D

    Pridružujem se Ivani u zavisti, toliko ljubavi u svakoj rečenici za struku koju si odabralara. Kao da je tvoj HP momenat, kao da je ona izabrala tebe, suđene ste jedna drugoj. Drugo objašnjenje ne postoji.
    Ja sam sasvim slučajno saznala za moj smer, drugarica koja je nešto starija od mene ga je upisala. Na prvom predavanju sam imala osećaj kao da sam se kući vratila.. Fanatik sam u tolikoj meri da se nakon odsustva od kuće prvo zaputim do polica jer mi sam pogled na njih donese osmeh na lice i otera svaku tmurnu misao.
    Kao da su moje lično sunce koje živi u 4 zida.

    Neopisivo je koliko me privlače svi "mračni", "mutni" likovi. Voland mi je magično neodoljiv, hipnoza totalna. Hitklif je za neke đubre od čoveka, a mene duša zaboli i delim svaki tren njegove patnje.

    Vajld je u mom slučaju stvarno fenomen, od ne razumem ga do obožavam ga.. Sve zahvaljujući jednoj knjizi.. Znaš kad ne volim niti se razumem u cveće, a njegov stil i taj osećaj za lepo doživljavam kao meni najlepšu baštu cveća.

    Martina će neko do kraja stvarno da udesi ala "Mizeri", kao da mu nije stalo do priče toliko je otegao..

    Ja ću Kapotea definitivno čitati ponovo, baš zbog tih razlika.. Što se para tiče, ne žalim.. Nikad nisam, niti ću. A momci, oni su definitivno najbolji kada su međ koricama knjige..
    P.S. Da je meni takva konverzacija, ali i to se desilo, imam vas. Vi svaku moju bookish opsesiju razumete.

    P.P.S. Nolitu i RAD-u svaka čast, svaka knjiga je blago.

    Hvala na tekstu. :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tačno mi se uklopila sličica, ima sedam knjiga!:)
      Veštica je užas, ali kraljica je zato gotivna, mada su ista ličnost.:)

      A meni je drago što sam pronašla "saučesnike" u tolikoj ljubavi i posvećenosti, pa se ne osećam baš toliko zaluđeno.:) Najozbiljnije, mislim da je najveća sreća biti zadovoljan onim što jesi, onim što imaš, odabrati dobro, pa će i kad je teško, postojati neka uteha i podsticaj.
      Inače, dok sam studirala, dešavalo se da kolege kažu kako ih moj pozitivan stav i neko "isijavanje" iste kada je struka u pitanju, podsete zašto su upisali književnost i zašto je vole. E, to mi je među najvećim komplimentima.:)

      Da, to je "mračna privlačnost", definitivno ima nešto u anti-junacima što ih čini živopisnijim i dražim od "dobrica", ili je naprosto stvar u tome da su bolje napisani, ne znam ni sama.

      Divno rečeno, a imam i utisak da si u Vajldu zapravo i pronašla SVOG pisca. :)))

      Momci iz knjiga nikad ne iznevere!

      Hvala tebi, drago mi je što ti se dopao.:))))

      Избриши
  5. Uvek se nasmejem čitajući ovaj tag. Mnogo mi se svidjaju tvoji odabiri, zaista se vidi da imaš zavidno čitalačko iskustvo. Odličan tag, odličan post, odličan blog, savršena ti!! Pisala bih ti još nešto ovom prilikom, ali nemam vremena, stoga se večeras ponovo vraćam da pročitam propuštene postove. Tvoj sam ponosni čitalac!

    Otvorila sam novi blog o knjigama, ako te to zanima, poseti i učlani se bbooklovers.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala na čitanju i divnom komentaru, uzvraćam podršku :))). Drago mi je što ti se tekst dopao i nadam se da ćeš pronaći još tema po svom ukusu!:))))

      P.S. Da, tag je stvarno jedan od najzabavnijih. :)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...