недеља, 13. новембар 2016.

U carstvu pokretnih slika

piše: Isidora Đolović

Nakon muzičkog i književnog, konačno je na red došao i filmski upitnik. Moram priznati da sam dugo tragala za odgovarajućom formom, pa zahvalnost za tekst pred vama dugujem Kaći (čije odgovore možete pročitati na postavljenom linku) - koja je, opet, pitanja modifikovala sa Sarinog bloga. Uglavnom, na ovaj način zaokružujem trijadu najdražih umetničkih zanimacija, s obzirom da knjige, muzika i filmovi čine esencijalni deo moje svakodnevnice i bez njih zaista ne mogu. Smatram da je putem ovakvih „leksikona“ zaista moguće steći manje-više jasnu sliku o nečijoj ličnosti, prepoznati senzibilitet osobe na osnovu njenih afiniteta, kao i to u kojoj meri se radi o pozi, „foliranju“ zarad stvaranja što „intelektualnijeg“ imidža u tuđim očima. Ništa ne daje za to bolju priliku od govorancije o filmovima koje gledamo, knjigama koje čitamo i, naravno, melodijama što sve to prate. Popularne „pokretne slike“ u modernom vremenu, zbog svoje dinamičnosti, dostupnosti i atraktivnosti na prvu loptu, uglavnom odnose pobedu nad druge dve oblasti, ali se i uzajamno promovišu, inspirišu, razmenjuju ideje. Kao komparatista po obrazovanju, sklonost ka uporednom pristupu pisanoj reči prenela sam i na svoju drugu ljubav, razmatranje ostalih tvorevina (pop) kulture u novinarskom „ključu“. Veze između različitih vidova stvaralaštva ne samo da postoje, već ih je i veoma zanimljivo uočavati, analizirati, skretati na njih pažnju - čime obogaćujemo doživljaj samih dela.
Od prve filmske projekcije braće Limijer, kada su preplašeni gledaoci izbezumljeno napuštali kafanski prostor pred zahuktalim vozom sa improvizovanog platna, iluzija koju donose slike u pokretu nastavlja da, shodno deceniji i tehnološkom napretku, očarava i privlači. Moja baba se rado priseća svoje prve posete bioskopu, sredinom pedesetih godina. Stariji brat i njegova supruga su je, tada još devojčicu, poveli u čačansku „Sutjesku“ i to je za dete sa sela bio gotovo nadrealni doživljaj, s obzirom da se ni televizija još nekoliko godina nije odomaćila u tim krajevima. Tu fasciniranost i zbunjenost mogu da osetim i evociram svaki put kada se nađem u zamračenoj prostoriji, spremna da na koji sat uronim u svet celuloidnih senzacija.

Ne mogu reći da sam filmofil u pravom smislu, ne kada se uporedim sa ljudima čija predanost, poznavanje i broj odgledanih ostvarenja daleko, daleko prevazilazi moje. U veliko platno i kadrove sa njega zagledala sam se rano, videla mnogo, na listu čekanja zapisala još više - ali, istina je da sam znatno bolji poznavalac književnosti, pa i muzike. Pogotovo poslednjih desetak godina, mnogo više se družim sa pisanom rečju nego što gledam bilo šta, ali trudim se da ipak uspostavim kakav-takav balans. Filmove volim, raznovrsne žanrove, veliki broj glumaca sa svih podneblja i iz različitih decenija. Zbog toga mi je konačno odgovaranje na upitnike ovog tipa uvek ravno nemogućoj misiji, baš kao i u slučaju muzike - u zavisnosti od raspoloženja, faze, fokusa interesovanja, mesta na listi favorita uvek se „rotiraju“. Ne treba pominjati kako u velikom broju stvari koje volim, obavezno nešto biva nenamerno izostavljeno, tako da će i ovoga puta važiti pravilo: odgovori su po principu „prvo što je na pameti“. Već sam se raspisala preko svake mere, tako da samo još želim dodati da su tek u planu pojedinačni tekstovi o različitim filmovima (i serijama) mome srcu dragim i umu intrigantnim, tako da će oni u dogledno vreme predstavljati dopunu ovom, silom prilika ograničenom izboru.

Za početak, nekoliko stvari: odlično pamtim svoj prvi odlazak u bioskop, kao i film koji smo gledali. U pitanju je „Bejb“, priča o neodoljivom prasencetu, a sa njime je krenula i naša navika posećivanja projekcija. Naime, tatin prijatelj je bio direktor čačanskog bioskopa, pa smo tako imali mogućnost dobijanja ulaznica za gotovo svaku premijeru. 
dobili smo čak i plakat, koji još uvek čuvam..."That'll do, pig!"
Moj rodni grad, nažalost i na sramotu, već nekoliko godina nema bioskop, ali tada (sredinom devedesetih) su radili velika „Sutjeska“ (kod gradskog parka) i mali „Prag“ (u Ulici Dragiše Mišovića, u mom neposrednom komšiluku). Pre polaska u školu, odlazila sam sa mlađim bratom, kasnije su nas redovno vodili i sa odeljenjem. Pamtim gužvu u hodniku, znatiželjno razgledanje velikih postera i plakata, miris kokica (koje ja nikada nisam volela, pa ih tako ni danas ne jedem), pucketanje trake i prašinu u zagušljivom parteru (neko od šest mesta na balkonu bilo je premija!), vrisku i zviždanje kada se svetla pogase, tren pre nego što prve boje zatitraju na ogromnom platnu. U bioskopu smo ispratili animirane novitete („Mulan“, „Zvonar Bogorodičine crkve“, „Tarzan“, "Mravci", "Herkules"), dečje komedije, akcije („Mortal Kombat“, Švarcenegerove i Čenove filmove), dosadne dokumentarce (još se sećam traume u vidu „Mikro kosmosa“), edukativne drame (kolektivno plakanje uz „Ptice koje ne polete“ i kasnije, gimnazijsko „Stradanje Isusovo“), premijeru „Harija Potera i dvorane tajni“…Gledale su se i utakmice sa fudbalskih prvenstava - dok je (tada) Jugoslavija još uvek učestvovala na istim - i histerisalo kada je Mijat pogodio prečku; zbog „Titanika“ se unosila stolica više i propuštalo finale „Ljovisne“ na Trećem kanalu; a sa ulaskom u tinejdžersko doba, društvo roditelja i brata smenile su najbolje drugarice. 
zgrada "Sutjeske" u čijem su dvorištu kasnije bile svirke, dok nije potpuno zapuštena. Pričalo se da je Kusturica hteo da gradi  nekakav filmski centar, pa se tipovalo na kuglanu, a sada je tu - prazan plac
...a ovako su izgledale ulaznice!
Jednako popularne bile su i videoteke. Među prvim i legendarnim bio je „Videograf“, u blizini gradske rupe i čuvenog „Pelivana“. Jedno vreme vrlo popularan je bio „Faraon“ (u kome se dobijala članska karta i važio je za mesto gde stižu najnoviji i najbolji naslovi), kratkotrajni „Žabac“ i, naposletku, „Milenijum“ - koji se najduže odupirao širenju Interneta sa torrentima, piraterijom i potiskivanjem ovakvih mesta na marginu. Videoteke su bile izvorišta zanimljivih priča, pošto se podrazumevalo da zaposleni dobro poznaju kinematografiju i mogu da preporuče adekvatan naslov. Postojala su pravila izdavanja, nije bilo lako ni jeftino doći do kasete, a kao i sa LP pločama, lične kolekcije i upućenost u materiju bili su pokazatelj nečije dovitljivosti, zainteresovanosti, ljubavi prema filmovima. Televizijske stanice su tada, moram primetiti, nudile bolji i raznovrsniji program - kako filmski, tako i serijski. Umesto repriziranja u nedogled, obično su pred Novu godinu prikazivani što atraktivniji naslovi. Čim smo pre osam godina dobili ADSL priključak, požurila sam da „poskidam“ filmove koje sam nekada željno iščekivala. Međutim, uz sva preimućstva Interneta, izgubila se lepota izazova i specifična čar teško dostupnog.
Pamtite li videoteke? Uvek se setim one gde radi Liv Tajler u filmu "Jersey girl"
„Sutjeska“ je danas srušena, a u prostorije nekadašnjeg „Praga“ smešten je jedan privatni fakultet. Povremeno, uglavnom vikendom, Dom kulture organizuje projekcije u sasvim neprikladnoj Velikoj sali. Ništa bolja situacija nije ni u Beogradu, iz koga pamtim neke od najboljih poseta „Tuckwood“-u tokom studentskih dana. Otvaranje tzv. „cineplex“-a, 3D dominacija, činjenica da sam „nakrcala“ stotine i stotine filmova, serija, dokumentaraca na diskove, koje ko zna kada i da li ću uopšte stići da pogledam…ubili su ili barem nepovratno izmenili doživljaj pokretnih slika, uz način uživanja u njima. Ne preostaje ništa drugo do prilagoditi se novom, ili ga bojkotovati. Još uvek mi fale dani kada je video kaseta sa omiljenim Diznijevim crtaćem bila maltene luksuz, poklon za Novu godinu ili rođendan - pod uslovom da roditelji imaju para; kada bi nas tata otpratio do „Praga“, gde je Filip kraj blagajne kupovao sok i „Gricko“ od koga bi po završetku filma bio sav umašćen i narandžast; kasniji prolazak šetalištem sa Suzanom i Anđelom do „Sutjeske“, gde smo gledale sve novo, od „Meksikanca“ i „Čarlijevih anđela“, do „Posetilaca“ i „Čudesne sudbine Amelije Pulen“. I dalje najviše volim da na televiziji „uhvatim“ i odgledam film u celini, ili iščekujem epizodu serije iz dana u dan - nekad čak i jednom sedmično; nego da se mesecima „razvlačim“ sa puštanjem nekog od snimaka iz foldera u kompjuteru, pod izgovorom da „imam kad“.

Dodajmo i to da su moji kriterijumi za filmove koje ću gledati ili voleti često neuhvatljivi. Stran mi je snobizam (u stilu „gledam samo evropske filmove“ i nezavisnu produkciju ili poluanonimne reditelje), podjednako kao i praćenje „svega što vole mladi“, samo zato što je trenutno čitav svet poludeo za npr. „Sumrakom“ ili „Pedeset nijansi sive“. IMDB mi takođe nije apsolutno nikakvo merilo, niti svojevoljno proveravam ocenu nekog filma pre nego što se odlučim hoću li mu pružiti šansu. Većina mojih omiljenih filmova uopšte nema visoke ocene, naprotiv (tu su negde oko „sedmice“). Rukovodim se time šta meni prija, uvažavam preporuke i volim da otkrivam novo. Uglavnom je to sasvim spontano, slučajno. Primetila sam, na osnovu upitnika mojih prethodnica, da se domaći filmovi retko ili nikako ne uzimaju u obzir, što je šteta i još jedan pokazatelj savremenog uverenja da je sve naše (bile to knjige, filmovi ili muzika) nekako nižerazredno, manje dobro od zapadnjačkog. To je daleko od istine, posebno kada uzmemo u obzir dela nastala u bivšoj Jugoslaviji, ali, medijska zastupljenost i atraktivnost reklame čini svoje. I da ne bih više išla u digresije, biće prilike za to tokom nekih narednih „Dramskih nedelja“, evo odgovora na zabavni i šaroliki upitnik. Nastojaću da budem što preciznija i konciznija! Slobodni ste da ga preuzmete, naravno - a možda pronađete i koju korisnu preporuku.

1)Omiljeni film svih vremena?

Ovo je redak primer pitanja na koje mogu dati jasan i nedvosmislen odgovor - “Društvo mrtvih pesnika”. Ovo je moj najdraži film svih vremena, jedan od onih u kojima se pronalazim i koji me lično dotakao, usmerio, preokrenuo na hiljadu načina. Kada prepoznate takav film ili knjigu, nezavisno od njihovog objektivnog kvaliteta ili reputacije koju ima kod kritičara i publike, znate da je vaš prvi i pravi izbor. Što se domaće kinematografije tiče, to je “Crni bombarder” - isti slučaj, drugim načinom iskazan ključni aspekt moje ličnosti i života. Bunt, integritet, sloboda.

2)Omiljena filmska scena?

Prilično teško pitanje, s obzirom da zahteva “pretumbavanje” u mislima i dozivanje iz sećanja mnoštva pogledanih filmova. Zato ću odgovoriti prvim što mi pada na pamet. To je scena koja možda nije najbolja, ali uvek me beskrajno zabavi i prenese mi autentični miris, zvuk, slike i duh urbanog Beograda i mladosti. Radi se o središnjem delu kultnog omnibusa “Kako je propao rokenrol” - u toku je novogodišnja, kostimirana kućna žurka, a Nebojša Bakoćević muva Anicu Dobru sa nekim od nezaboravnih replika, među kojima je i nevešto parafraziranje Preverove “Barbare”. 
Od sumornijih, to je svakako scena ponovnog susreta Tristana (Bred Pit) i Suzane (Džulija Ormond) iz “Legends of the Fall”. Tu se on vraća iz dugog svojevoljnog izgnanstva, ona je u vrtu, raspuštene kose i u dugoj, beloj haljini - sada udata za Tristanovog brata. Uvek me dotuče rečenica: “Forever turned out to be too long.” Kao i kada, kasnije, upoznaje njegovu novu porodicu, ali, to je već priča za neki drugi tekst...
3)Omiljeni glumac i glumica?

Moja omiljena glumica je Mišel Fajfer. Odgledala sam verovatno sve njene filmove, ali mi je najdraža u “Dangerous minds”, “Frankie and Johnny” i “Batman returns”. 
Što se glumaca tiče, to  je Džoni Dep. I, ne, Gorane (moj brat, koji tvrdi je Dep “isti u svakoj ulozi”), ne volim ga “samo zato što je lep” (ne kažem da je nebitno...), haha! Iako je u tom filmu imao najmanje teksta, “The man who cried” je u potpunosti izneo na videlo šarm i umeće ovog jedinstvenog ekscentrika.

4)Najiritantniji glumac i glumica?

Dok volim mnogo glumaca i glumica, broj onih koji me baš iritiraju nije toliko veliki - naprosto sam ravnodušna. S druge strane, mnoge sam eliminisala iz izbora, jer smatram da nisu zaslužili ni da se nazovu glumcima. Ipak, evo imena od čijih mi nosilaca izbijaju ospice: Gvinet Paltrou, En Hatavej, Kameron Dijaz, Eva Mendez, Zoi Dešanel; Ben Aflek, Čening Tejtum, Rajan Gosling. Neki od pobrojanih su zaista očajni glumci, ali, stalno dobijaju uloge u relativno dobrim filmovima, ili su iz nekog razloga smatrani seks simbolima i modnim ikonama, pa “iskaču iz frižidera”. Zatim,  domaći “glumci”: od Ivana Bosiljčića, Ivane Mihić, Mirke Vasiljević, Radoša Bajića i njegovog sina, do čitavih novih generacija pitomaca Instituta za majku i dete nekada poznatog kao Fakultet dramskih umetnosti. Dok se sve manje snima, iz godine u godinu nekritički štancujemo glumce koji će biti poznatiji po tome čija su deca/ljubavnici/rođaci/komšije, nego kao protagonisti reklama i voditelji besmislenih kvizova.

5)Omiljeni reditelji?

Uzela sam u obzir one iz čijeg sam opusa pogledala i među najdraže ubrojila veći broj filmova. Na prvom mestu je Frensis Ford Kopola, prate ga Roman Polanski, Ang Li, Miloš Forman, Tim Barton, Oliver Stoun, Džim Džarmuš. Kao što vidite, nekih dodirnih tačaka nema, svako ponaosob ima specifičnu estetiku i filmsku poetiku koja me oduševljava.

6)Guilty Pleasure?

Kao što sam već spomenula, ja sam negde od šestog razreda redovno, posebno na letnjem raspustu, posećivala bioskop “Sutjeska” sa svojim društvom. Od tada su mi ostala lepa sećanja na jedno bezbrižno razdoblje života, koje simbolizuju upravo filmovi iz tih godina - za razonodu i opuštanje uvek volim da po stoti put pogledam tinejdžerske komedije od 2000/2001. sa Fredijem Princom Džuniorom, Džulijom Stajls, Dženifer Lav Hjuit i ekipom u glavnim ulogama (“She’s all that”, “10 things I hate about you”, “Boys and girls”) - ali i komedije Džulije Roberts i Meg Rajan, naročito tokom leta. Čini mi se da nisu bile toliko banalne kao današnje. Moram reći da u ovu kategoriju “grešnog zadovoljstva” svrstavam i prva dva dela filma “Sam u kući”!

7)Omiljeni film koji te je rasplakao? 

Ja sam veoma osetljiva, mada to nerado ispoljavam (jer "nije slavno plakati javno"!), ali mnoge scene, poglavlja, stihovi znaju da me u svako doba ozbiljno uzdrmaju i potresu. Ipak, zanimljivo, nikad mi ne krenu suze na neke opštepoznate “srceparajuće” filmove, čak mi je uglavnom smešno ono zbog čega se većina raspilavi (ništa me ne pitajte, to vam je kao fenomen poriva za smejanjem na sahrani). Ali, na tužne scene sa životinjama sam, ne vredi, nepopravljiva. Kao klinka bih “dušu isplakala” na neki crtani sa ptičicama, dok me ono čuveno “Umočiću” i gladna deca nije toliko potresalo. Cmizdrila sam kada u filmu “Badi, pas košarkaš” Džoš pokušava da otera ljubimca, ali tada sam bila dete, pa još i razumem. Ali, najveći blam je ubedljivo bilo moje gledanje filma “Hačiko: priča o psu”. U po bela dana, u dnevnoj sobi, gledam sa mamom i celu drugu polovinu filma mi liju krokodilske suze, a bez glasa ili zvuka. U jednom trenutku, mama me pogleda i kaže:”Pa, ti si se toliko rasplakala zbog kučeta?!?” Bilo me sramota, priznajem, ali, evo, ponovo bih isto da mi sad pustite. 
Nije da sam ravnodušna na ljudsku patnju, ali “čovek je živinče” - što bi rekla Mihailovićeva Petrija - i “nema toga što ne bi mogao da istrpi”, pa tako i ja stoički pravim otklon poput mojih junaka. Ipak, italijanski film “Život je lep mi uvek izmami suze, posebno scene u kojima Gvido (Roberto Beninji) pokušava da animira sina i predstavi mu logor kao igru. 

8)Film koji mrziš, a svi ostali vole?

Uopšte ne volim popularne komedije u fazonu “Mamurluka”, “Američke pite” i ostalih, prepunih vulgarnog, prenaglašenog humora; takođe ne podnosim sentimentalne dramice a-la-Beležnica”, ne mogu da gledam ni petnaest minuta. Od domaćih, “Ivkova slava” mi je bila dosadna i prvi put, u bioskopu - jedva sam ostala budna, pa možete zamisliti koliko se “obradujem” kad vidim da je svakog bogovetnog praznika emituju na određenim televizijskim kanalima. Moja porodica se oduševljava, a ja šizim. Što je najzanimljivije, Sremčev roman mi je super, a film je gotovo preslikao dijaloge i scene, pa ne znam šta mi to toliko smeta.

9)Film koji voliš, a svi ostali mrze?

Filmovi koje ja volim uglavnom su ili tradicionalno dobro prihvaćeni, mada ih je malo ko stvarno odgledao, ili ih skoro niko i ne gleda, pa nema utvrđeno mišljenje. Ali, recimo da bi moj izbor ovde bio “Aleksandar (Makedonski)” Olivera Stouna, koji je prilično omražen kod kritike i publike, ali ja ga neobično volim. Jeste, ima mnogo kičerice, ali, zaboga - tu su Kolin, Anđelina, Hopkins, Kilmer, Džonatan Ris Mejers i, pre svega, Džared Leto: kako da ne volim?!?
Takođe, kao 80s zaluđenik, volim mnoge “trashy” filmove iz tog doba (“Modern girls”, “Desperately seeking Susan”, “Rockula”, brat-pack repertoar), koji su kod mnogih već zbog same dekade iz koje dolaze potcenjeni, a usled opskurnosti slabo ocenjeni na čuvenom IMDB.

10)Omiljeni filmski duo?

Milena Dravić i Ljubiša Samardžić! Najozbiljnije, kao devojčica sam mislila da su oni privatno u braku, toliko su često glumili zajedno. Mama tvrdi da sam sa tri godine znala napamet svaku repliku iz komedije “Nije lako sa muškarcima”.
Što se stranih tandema tiče, sinonim za dobro “uparivanje” su mi Vivijen Li i Klark Gejbl (kao Ret i Skarlet, “Prohujalo sa vihorom”), a slede Glen Klouz i Džon Malkovič (markiza de Mertej i vikont de Valmon u ekranizaciji jednog od mojih omiljenih romana, “Opasne veze”).
Dok me dugo iščekivani par Džoni Dep-Anđelina Džoli mnogo razočarao u “Turisti", Dep i Helena Bonam Karter su fantastični. Kako ona sama reče, čak i liče - “oboje imamo taj tuberkulozni izgled!”

11)Omiljeni animirani film?

Kao pravo pravcato dete u duši (i Blizanac koji, ako verujete horoskopu, jeste nepopravljivo infantilan znak što se stalno igra), obožavam crtaće. Posedujem veliku kolekciju animiranih filmova iz svih faza mog odrastanja i kada bih počela da nabrajam, bila bi to čitava posebna priča. I danas ih gledam sa uživanjem, ali nikako mi se ne dopada savremena animacija, prenaglašena, agresivna i, naprosto, ružna. Moj omiljeni crtani film zove se “Čudesna šuma” i mada je tokom kasnih osamdesetih bio izuzetno popularan, danas se iskreno obradujem kada čujem da ga bilo ko pamti - za mlađe me ne čudi, mislim na svoju generaciju. Šta li su njima roditelji puštali, zapitam se?
Uglavnom, “Čudesna šuma”, nastala prema istoimenoj knjižici Sunčane Škrinjarić (koju takođe imam), može se opisati kao “Dizni na jugoslovenski način”. Prati slikara Paletu, koji jednoga dana zaspi u podnožju začaranog drveta i po buđenju otkriva kako razume govor šumskih životinja. To mu omogućava da pomogne svojim novim prijateljima u borbi protiv zlog Kaktus-cara, ali i oplemeni svoje crteže kroz shvatanje duše prirode. Ne samo da su likovi nezaboravni i preslatki (lija Lili, medved Mate, tri ježića, dabar, čarobnjak Štapić...), muzičke numere zabavne i sjajne (od aluzije na “Bal na vodi” do fank-zvuka u pećini gljiva), već je i poruka filma izrazito plemenita. Video kasetu sam dobila od dede 1991. godine i pogledala je “mali million” puta. Uvek se raznežim kada pričam o ovom filmu, zaista ga mnogo, mnogo volim. Postoji i nastavak, “Čarobnjakov šešir”, ali on je, nažalost, znatno lošiji i animacija je blago rečeno čudna. Od Diznijevih crtaća, koji su takoreći moja opsesija, obožavam mnoge, ali pre svih je Petar Pan”. Pogađate zašto? 

12)Glumac u kog si zaljubljena?

Odgovor glasi “tri F”: (Džejms) Franko, (Kolin) Farel, (River) Finiks. Prvi je redak spoj talenta, inteligencije i odnosa prema obrazovanju/samousavršavanju koji me oduševio - čovek zbog koga vredi možda i prekršiti animozitet prema braku; drugi je prgavi Irac kome opraštam obrve i ono ćelavo izdanje iz “Daredevil”-a; a trećeg, iako odavno nije među živima (Isidorina kob je, ukratko, da su svi idealni muškarci - izmišljeni ili mrtvi!), ipak nisam mogla svrstati u “vintage simpatije” (jedno od pitanja koja slede). Njegovoj eteričnoj lepoti i talentu odala sam počast u OVOM TEKSTU.


13)Omiljeni filmski negativac?

Džoker, u tumačenju Džeka Nikolsona. Tom Kruz kao vampir Lestat.

14)Film koji te je iznenadio?

Pretpostavljam da se misli na prijatno iznenađenje, pa biram stari domaći film “Ovo malo duše”. Sasvim slučajno sam ga otkrila na televiziji i bila oduševljena prividnom jednostavnošću, a zapravo dubokom patnjom koju priča nosi. Od istog reditelja, Ademira Kenovića, preporučujem ostvarenje “Kuduz” i , uopšte, dajte šansu domaćoj kinematografiji, ima tu mnogo bisera. Takođe, ovaj film je jedan od onih uz koje se često zaplačem.

15)Najmanje drag reditelj?

Kventin Tarantino. Žao mi je, cenim ga i znam da je veliki, obožavani reditelj, ali meni njegovi filmovi naprosto ne prijaju ili ih još uvek ne kapiram kako treba.

16)Ekranizacija tvoje omiljene knjige?
Bojim se da nema veće cepidlake po pitanju ekranizacija od mene, ali su “Orkanski visovi iz 1992, sa Ralfom Fajnsom i Žilijet Binoš kao Hitklifom i Keti, besprekorni.

17)Film koji ti je promenio život?

Društvo mrtvih pesnika. Tom filmu, na neki način, dugujem mnogo od onoga što danas jesam. Najpre su me njegova poruka, entuzijazam i predanost profesora Kitinga, tragična rešenost studenta Nila da ostane veran svojoj novopronađenoj strasti, kao i celokupan utisak nečega bliskog, MOG, utešnog u svetu priče, zauvek pomerili i oplemenili. Onda sam ubrzo upisala srednju školu i imala retku privilegiju da mi razredni starešina, profesor Slobodan Nikolić, bude baš poput lika koji u filmu tumači Robin Vilijams. Njegov pristup radu, način na koji nas je motivisao i učio, ne samo gradivu nego i načelima životne filozofije čiji je umetnost kamen temeljac, podstakao me da poželim da i sama budem, po mogućstvu baš takav, profesor književnosti. Od malih nogu sam volela književnost, ali da nije bilo “Društva mrtvih pesnika” i profesora Bobice, pitanje je da li bih se opredelila da mi to bude životni poziv.

Nisam se pokajala, iako vremena nisu naklonjena onima koji se posvete kulturi. Kada god mi naiđe kriza i počnem da preispitujem smisao svega ovoga, pogledam film, pa se podsetim zašto je književnost moj život. Sličan efekat, ali u drugom pravcu, nosi “Osmeh Mona Lize, koji su mnogi i prozvali (neuspešnim) pokušajem da se stvori ženska verzija “DMP”. Lik koji tumači Džulija Roberts, mlada profesorka istorije umetnosti, moje roditelje stalno podseti na mene, kažu. Njen prkos i istrajavanje u pobijanju konzervativnih i sputavajućih merila naročito.

18)Omiljeni filmski citat svih vremena?

Svakako bilo koji od mnogih iz “Društva mrtvih pesnika” ili određene maksime Ingrid Magnusen u filmu White oleander” - zbog svih gore pomenutih razloga. Postoji nebrojeno antologijskih filmskih rečenica, ali ove su meni lično važne.
19)Omiljeni filmski soundtrack?

Album “Passion”, koji je Piter Gebrijel snimio za potrebe podjednako briljantnog filma Poslednje Hristovo iskušenje” Martina Skorsezea. Ovo ostvarenje i dalje važi za veoma kontroverzno, ali meni je sve skupa (režija, gluma, muzika i Kazancakisov roman na kome je zasnovan, pre svega) jedinstveno, prelepo i potresno. Dodala bih da volim i sve što Vangelis komponuje. Muzika je često jedino vredno kod nekog ostvarenja, a u najboljim slučajevima čini skladni deo savršenstva celine.

20)Kada bi mogla da zadržiš jedan film to bi bio?

Posedujem solidnu kolekciju DVD filmova (dakle, ne mislim na obične diskove sa torrent-plenom, toga imam na stotine i mogla bih da otvorim videoteku), možda više domaćih nego stranih. Ranije sam ih kupovala u beogradskom “IPS”-u, pa “Mamutu” koji je kasnije postao “Vulkan”, ali i kod jednog uličnog prodavca koji je imao pokretnu tezgu blizu stajališta ispred knjižare “SKZ”, preko puta “Beograđanke”. Istina, u njegovoj ponudi su bili “pirati”, ali, uzmite u obzir da se radilo o vremenu pre tolike dostupnosti svih mogućih filmskih i TV sadržaja preko Interneta. Svoje najdraže filmove volim da imam u originalnom izdanju, tako da se svaki put obradujem i ne mogu da odolim pazarenju posebnog primerka, još ako je retkost u pitanju...Pošto pretpostavljam da se ovo pitanje zapravo odnosi na film koji bismo zadržali iz svog vlasništva, u fazonu “da ti gori kuća” ili “da moraš da rasprodaš”, pretpostavljam da bi to bilo Prohujalo sa vihorom”, “Buntovnik bez razloga” ili “Kazablanka (koju još nisam gledala, toliko o lenjosti!). Ili možda box-set sva četiri dela Indijane Džonsa”? Jasno je da bi, u slučaju knjiga, ovu odluku bilo nemoguće doneti.

21)Film koji ti je neko preporučio?

Volim preporuke i svaka je dobrodošla, “zatefteriću” je na već beskrajnu listu i, sa radošću otkrivanja novog, kad-tad poslušati. Ovih par otišlo je odmah među omiljene. Hvala cimerki Ivani što me nagovorila da odgledamo “Diplomca”, Maji za “Vranu”, a našoj Ivani koja mi putem svog bloga The stuff dreams are made of  stalno otkriva odlične stvari, ovoga puta posebno hvala za “Bruklin, film i knjigu.

22)Glumac u kog si zaljubljena (vintage izdanje)?

Jedan jedini, Jamezdin!

23)Koji rimejk bi volela da nikada nije napravljen?

Rekla sam da sam sumnjičavi mrgud po pitanju ekranizacija? E, pa, možda bi trebalo da povučem reč, jer sam za rimejk-ostvarenja skoro nepopravljiva. U principu, svaki rimejk mi je nekako nepotreban i bezveze, čast retkim izuzecima poput “Sabrine” (1995) ili “Lica sa ožiljkom” u kome je Paćino savršen. Sem toga, zaista verujem da ono što je već dobro, ne treba dirati.
Dugo već razmišljam o fenomenu rimejka, remiksa, reciklaže bilo čega, pitajući se čemu služe? Zgrtanju novca na račun slave originala? Privlačenja publike preko poznatog naslova? Izazovu koji za neke nove generacije glumaca predstavlja “uskakanje u cipele” legendarnih prethodnika i njihovih kultnih uloga? Ili, a bojim se da je ovo (u Holivudu barem) najređi razlog, želje da se pruži nova umetnička interpretacija stare priče? Kako god bilo, skeptiku u meni rimejk/remiks/reciklaža najviše liči na nedostatak ideja i istrošenost sadržaja. Ježim se na bilo koju novu ekranizaciju Tolstojevih romana, ako već moram da biram.

24)Omiljeni filmski žanr i film iz tog žanra?
Iz žanra istorijske drame - “Legends of the Fall”, a što se tiče kostimiranih priča sa znatnim udelom misterije - “The Ilussionist”.

25)Poslednji film u životu, da imaš pravo izbora?

Sada bi verovatno trebalo da kažem “Ben Hur”, “Lorens od Arabije”, “Prohujalo sa vihorom” ili sličan epski film, koji traje što duže...u obzir bi došla i neka produžena verzija “Gospodara prstenova” ili “Apokalipse danas”, od desetak sati, haha. Ipak, mislim da bih odabrala film Forest Gamp. Nadam se da će mi iskustvo do tada omogućiti da se i ja složim kako je bilo lepo i zanimljivo živeti.

26)Lik iz filma koji te najviše plaši?

Sada zvuči smešno, ali ja sam se kao dete najviše plašila Darkness-a iz “Legende” Ridlija Skota, pa ni dan-danas ne smem da gledam ceo film i stalno premotavam pojedine scene (npr. onu kada princeza Lili, tj. Mia Sara prelazi na “mračnu stranu”). 

27)Omiljeni film inspirisan stripom?
Trend da se blokbasteri zasnivaju na animiranim filmovima ili stripovima/grafičkim novelama  sada je, čini mi se, dostigao vrhunac. Očekivano, ne podležem toj modi i preferiram neke starije varijante, pa je moj izbor “V for Vendetta”.

28)Omiljena filmska franšiza?

Tri odgovora: Indiana Jones”, “James Bond” i “Batman. Svi koji me poznaju, znaju da sam veliki fan.

29)Omiljeni televizijski film?

Kada čujem “TV film”, istog trena pomislim na - Hallmark (donedavno Universal Channel, sada DIVA) i njegove fantastične mini-serije, tj. filmove iz dva-tri nastavka. Naravno, možda su još poznatiji po porodičnim filmovima koji se uglavnom emituju uoči praznika, ali meni su isti odavno postalil toliko glupavi i stereotipni (da ne pominjem dozlaboga usiljenu glumu), da uopšte nisam više u stanju da ih gledam. Ne, ja mislim na fantastične verzije starih mitova i priča, kao što su: “Merlin”, “Snow White:The fairest of them all”, “Voyage of the Unicorn”, “Jason and the Argonauts”,”The Odyssey”,“Arabian nights”, itd, itd...Miranda Ričardson kao Kraljica Mab ili Snežanina zla maćeha, posebno me oduševljava svaki put.

30)Voliš li dokumentarce i koji bi preporučila?
Baš kao što sam veliki ljubitelj enciklopedija i teorijske literature iz oblasti koje me interesuju, tako uživam i u dobrim dokumentarnim filmovima, odnosno emisijama u nastavcima. Posebno volim, razume se, one posvećene književnicima ili istorijskim epohama/događajima kojima se bavim, a zatim dolazi bilo šta kvalitetno iz domena kulturoloških studija. Uvek su poželjne i muzičke teme, naročito kada pozicioniraju pojave iz popularne kulture u društveni kontekst. Preporučujem od srca film “When you’re strange”. Bavi se grupom The Doors, prvenstveno njihovim frontmenom Džimom Morisonom, a narator je Džoni Dep.

(Naredne dve “dramske nedelje” biće posvećene odbrojavanju do nastavka četvrte sezone serije “Vikings”, koji nas očekuje od 30. novembra. Naravno, volela bih da čujem svaku sugestiju ili predlog za buduće teme, ukoliko vam se dopada način na koji vodim rubriku. Hvala unapred!)


17 коментара:

  1. Zašto u komentar može da stane samo 4.096 znakova! Još uvek sam kivna..
    Šaljem ti i drugi deo komentara u poruku na GR-u. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pre svega "kradem" ti ovu prvu sliku za moju arhivu, totalni WOW efekat je imala na mene.. Koliko slika imam u Blog folderu, to nije normalno, sve čuvam..
      Hvala ti za uvod, stvorila si mi sliku pred očima. Ja imam bioskop u gradu (ali ne idem, ne volim da gledam preko nečije glave već iz moje "foteljske udobnosti"), u selu smo imali bioskop koji je bio zatvoren, pa je na kratko u toku mog detinjstva proradio, kako bi ga potom opet zatvorili. Stigla sam odgledati samo "Tatino obdanište" ili kako li se već zvaše film s Edi Marfijem, ulaznica je, sećam se, bila 50dinara.
      Sada je naš bioskop isto što je i pre bio pozorište koje radi vrlo retko, eventualno kad klinci, osnovci ili zabavištanci, imaju priredbe.
      Mi smo tu, valjda je još uvek tako, primili diplome nakon završene osnovne.
      Pozadinu, nastanak, filma ne znam toliko dobro, hvala ti za informacije.
      P.S. Greota, lep vam je bio bioskop.

      Избриши
    2. Videoteku smo imali u selu, ja sam "izlizala" "Žikinu dinastiju" i "Kamiondžije" i danas znam svaku repliku napamet, kao i "Radovan III". "Otac na službenom putu isto."
      Naročito volim prve delove "Ludih Godina", Dara je genijalna. Uvek se smejem na iste fore i ne može da mi dosadi.
      Kada sam bila četvrti razred videoteku su zatvorili, a kasete su se prodavale. Ja i sestra dobile boginje, ulovili nam roditelji po koju kasetu pa smo mesec dana provele u krevetu, gledajući filmove. Sećam se, mama mi ulovila "Titanik", to je bilo nešto.. Još uvek se svi čude kako se ne potresem na film. Nema šanse, ne vidim logike u njegovoj smrti, pa to ti je. Mogao je stati na dasku, ali avaj.. Razvezah bespotrebno.
      Mi smo imali mini videoteku, sve same bajke i magija Diznija. Kada sam dobila "Lepoticu i Zver - začarani božić" nije bilo srećnijeg deteta. Jedino nisam volela "Bambija", ni danas ga ne volim, mnogo mi je tužan. Još uvek se smejem kad u "Snežani" natovare na jelena onu garderobu. :)
      Krenimo s pitanjima:

      Избриши
    3. 1)"Društvo" obožavam. To je Robinu uloga života, ako mene pitaš. Nakon filma imaš utisak da svet više nije isti. Mnogo ga volim. Jedan od najdražih, za sva vremena.
      2)Kod ovog pitanja bih mogla premišljati hiljadu puta i opet bi to ispalo samo trenutni izbor. Finalni je nemoguće dati. Hvala na podsećanju, nisam gledala "Legendu" sto godina. Obožavam ga, a tek Toni.
      U planu je lista muških glasova za decembar, samo da se zna.
      3)Ono što je za muziku Bouvi to je za film Džoni, kameleon. Ne slažem se s bratom, "Alisu" sam gledala zbog njega i Helene.
      P.S. Baš je bilo teško slušati gusenicu u nastavku..
      4)Potpisujem za sve navedene.
      5)Mislim da nisam ništa od Džarmuša gledala, hvala na preporuci. Polanski mi predstoji, "Pijanista" i "Tesa" naročito. Frensisa volim, Bartona još više. Formanov "Valmont" s Firtom mi je u planu, mislim da će ovog meseca Movie Hour biti upravo Firt. Oliverov "The Doors" obožavam.
      6)Tu bih mogla uvrstiti sve iz 80-ih, brat-pack naročito. Džud Nelson s pesnicom u zraku i Rob Lou sa saksofonom, totalni crush. <3
      Nikad nisam volela "Sam u kući", šta više muka mi je od tih filmova.
      7)Hačiko, naravno. Na sudbinu životinja, uvek.
      Sad si me setila na "Zevsa i Roksanu", ala tu plačem. Samo kad se setim.. Ukoliko nisi gledala, preporuka.
      8)Isto. Kaže sestra gledaj "Dirty Grandpa", šta li je to Robertu trebalo, bruka i sramota..
      9)Baš je bio neki dan. Volim ga i ja. Tu sam Kolina "upoznala".
      10)Takođe, mislila sam da su u braku. Nikako nisam mogla da je zamislim s Draganom.
      Džoni i Helena su genijalni, s Bartonom na čelu neverovatno ekscentrična, otkačena, unikatna grupa ljudi.
      P.S. Nisam gledala "Opasne veze", prvo knjiga..
      11)Dizni. Volim i Cipeliće.
      12)Iznenadio me Franko, vrlo obrazovan čovek, pesnik, izdao je i zbirku.. Uloga Dina mu je baš legla, odličan je. Kolin, svakako, bad boy kome se sve može oprostiti. River, da nije njegove tragedije nekolicina ne bi dobila uloge koje su im promenile život.
      Ja bih dodala još jedno F - Firt. Voleću ga i kad bude imao 100 godina.
      13)Jedna od retkih uloga u kojoj volim Kruza. Džek je genije, mada Ledžer i on, po meni, dele mesto najboljeg Džokera. Hit je bio genijalan.
      14)Još preporuka, JUPI.
      15)Jao isto. Pokušala sam, ali ne ide. Nisam gledala većinu kultnih jer mi je "Kill Bill", prvi njegov koji sam gledala, bio skroz bezveze.

      Избриши
    4. 16) Slažem se u potpunosti, obožavam film. Rejf je najbolje izneo lik. Slaba sam i na Olivijea doduše.
      17)Jedan od definitivno, svaka rečenica je genijalna.
      Trivia - Džon Krasinski (uvek ga se prvo setim kao muža Emili Blant, a potom kao glumca) je rekao kako mu je ova Robinova uloga promenila život, zbog nje je studirao Engleski jezik i književnost.
      18)Obožavam "Oleander", Mišel je tu genijalna.
      19)Nisam slušala soundtrack za taj film, hvala na još jednoj preporuci, meni se još uvek "Kum" vrti na listi.
      20)Kazablanka je sjajan film, postavka je prva liga. Interesantno je kako su studentima filma dali scenario mnogo godina kasnije pod nazivom "Svi dolaze kod Rika". Isti su rekli kako bi film bio promašaj jer nema dovoljno dijaloga. Nisu shvatili o kom je filmu reč dok im nije rečeno.

      21)O mojim preporukama u jednom od narednih tekstova. Inače, "Bruklin" me je oduševio.
      22)Ooo Džimi, u "Divu" je sjajan, eto preporuke. :)
      23)Ekranizacija Tolstoja i meni izazovu jezu uvek, i nije mi jasno što se tog posla hvataju britanci, ne ide im uopšte.
      24)Za "Iluzionistu" sam već dobila preporuke, čeka red.. (kao ti sa "Kazablankom")
      25)Fun Fact - nikad nisam gledala "Foresta Gampa" :)
      26)Mene najviše plaši kralj miševa iz "Krcka" i veštica iz "Snežane".. Još uvek..
      27)Isto, baš sam ga neki dan gledala. Onaj uvod u kom se on predstavlja Ivi je maestralan. Plus je taj distopijski šmek.
      28)Ja bih rekla "Betmen" (Nolanov) i pre svih Hari Poter i LOTR:
      29)Je l' to "Odiseja" sa Asanteom? Ima dobrih TV filmova samo ih trebs pronaći..
      30)Hvala još jednom za film, meni je u planu dokumentarac "Listen To Me Marlon".

      Eto, rekoh sve.. :)
      Hvala na tekstu. :*

      Избриши
    5. Nevezano za tekst, podsetila si me na pesmu, obožavam!
      Evo pevušim.. "We believed we'd catch the rainbow.."
      Dio neponovljivi.. <3

      Избриши
    6. Opet ja.. Nisam znala da su "Unversal" prekrstili, još se pitam odakle mi kanal. :D

      Избриши
    7. Prvo, kad mi se ovako lepo raspišeš, znam da si inspirisana i to je nešto najlepše što bloger može da dobije kao reakciju!:)
      Iskreno da ti kažem, tag je komotno mogao da postane i "Društvo mrtvih pesnika" ili "Kum" upitnik, s obzirom da ovi filmovi lako ispunjavaju većinu kategorija iz pitanja.
      Ali, želela sam da bude što raznovrsnije.
      Slobodno uzmi koja god sličica da ti se svidi, moj folder je isto krcat i najviše volim kad pronađem dobru, odmah je "rezervišem" za prikladni tekst!:) Posebno gif-ova i onih u vezi sa čitanjem nikad dosta.
      Izgleda da je sudbina mesnih bioskopa sada manje-više svuda slična, pa čak ni u Beogradu nije ništa bolje, sećam se protesta pre neku godinu zbog zatvaranja "Zvezde", a kada sam stanovala na Karaburmi u blizini je bio stari zatvoren bioskop iz Titovog doba. Možda sam ja previše sentimentalno vezana ili staromodna, ne znam, ali žao mi je što više nema gramofona, video-rekordera, bioskopa, džuboksa, pisaćih mašina i sličnog.
      Sećam se tog filma sa Edijem, uvek ga rado pogledam kada repriziraju.:)
      Nama funkciju pozorišta i bioskopa sada vrši samo Dom kulture, periodično, ali nije to to...:( A i ulaznice su preskupe.
      Veoma lepa zgrada i sjajan prostor unutra, uključujući baštu, bife, salu za projekcije iz dva nivoa,..i sve to sravnjeno sa zemljom, kažu da će praviti neki tržni centar.
      Ja sam više fan "Tesne kože" (uvek se šalim da je naša porodica original kao Pantići, samo nam fali podstanarka!), a "Kamiondžije" i "Radovana" isto znam napamet, kao i "Varljivo leto".
      "Titanik" sam gledala sa mamom u bioskopu, posle smo skupljale postere Kejt i Lea, ali ni mene nije pogađala njegova smrt, jer zaista nije bilo ni logike ni potrebe za tim...samo da se malo mrdnula u stranu!
      O Dizniju tek možemo da otvorimo posebnu temu.:)

      Избриши
    8. 1) onda obavezno pogledaj i "Dobri Vil Hanting" i "Dobro jutro, Vijetname". :) Možda nije baš tako genijalno kao u "DMP", ali je blizu. Divan glumac. :)
      2) Jedva čekam listu!
      3)Ne odgledah još nastavak, u planu je. Ma, brat je ljubomoran.
      5) Počni od "Noć na Zemlji", genijalni omnibus priča :), a posle možeš "Dead man" sa Džonijem.
      Sve koje nabrajaš i ja volim, od Formana ti preporučujem "Amadeus" i "Hair",
      6)Isto! Za januar planiram "brat-pack" post, da se zna!:) Odavno je u beleškama.
      7)Nisam gledala, obavezno ću. Volim životinje.
      8)Jedino "Fokerove" mogu da mu tolerišem, "Grandpa" ne dolazi u obzir.
      9)A tek Džared...Hefestion mi je tu omiljeni lik. :) I Endži je prelepa, savršeno joj legla uloga, na stranu čudan akcenat i to što je mama mlađa od sina.
      10)Apsolutno, tim snova!
      Knjigu prvo, slažem se. :)
      11)"Cipelići" su i meni bili među omiljenima, čak sam i knjižice čitala. Ma, svi crtaći!:)
      12)Odmah se setih Firta, definitivno neodoljivi džentlmen. :)
      13)Jeste, svaka čast Hitu :), a Tom mi je ovde jedino baš, baš na nivou koji mu pripisuju, kao glumac i kao pojava.

      Избриши
    9. 14)Zaista je odličan film, a niko za njega i ne zna. :(
      15)Isto. "Kill Bill" poslednji i to jedva.
      16)Meni Olivijeova verzija tek predstoji. :) Ovde su oboje baš srasli sa književnim junacima koje predstavljaju.
      17)To je divno čuti!:)))) Hvala, nisam to znala. Potpuno ga razumem!
      18)I knjigu potraži, još je bolja, veruj mi.
      19)Odgledaj film, najtoplije preporuke - fundamentalisti i danas prete Skorsezeu zbog njega, ali Defo je emotivno rasturio ulogu, a Bouvi je Pilat, dovoljno za preporuku!:)
      20)Još jedna zanimljivost koju nisam znala, a i bonus da što pre nadoknadim propušteno. :)
      21)Ništa nama bez Ivane!:)
      22)Divan. Inače, Jamezdin je stvarno nastao od James-dean, ako nije zezanje!
      23)Baš tako, ni meni
      24)"Iluzionista" i "Prsetiž", u paketu sa čitanjem "Noćnog cirkusa" - poslastica!:)
      25)Domaći zadatak, oduševićeš se garant!:)
      26)Dodala sam pitanja da ne bude baš sumoran kraj tag-a. :) Jao, pominjala si. Ne vredi, dečje fobije ostaju.

      Избриши
    10. 13)Upravo, Tom je konačno u tom filmu zaličio na ono što mu pripisuju. Inače baš nisam nešto u njegovom timu. :)

      Избриши
    11. 27)Fantastičan. Plus volim Natali Portman.
      28)Meni je Bartonov "Betmen" najbolji (biće komparativni tekst dogodine), posle Nolanov, a onaj užas sa Klunijem i Švarcenegerom ignorišem. Sve ostale franšize su mi posle ove tri, mada ne i manje genijalne.:)
      29) Jeste, to je ta verzija.:)
      30)Hvala i tebi za preporuku i čitanje!:*

      Što se pesme tiče, ideja je da u tom prozorčiću budu melodije koje su mi aktuelne za tekuću sedmicu. Drago mi je što si primetila!:))) Obožavam Dia.

      Slučajno sam ukapirala, pošto mi je jedan kanal netragom iščezao, a pojavio se drugi, da mu je to reinkarnacija. :) A sada je "DIVA", valjda. Ko nli će ih pohvatati.

      Избриши
    12. Ni ja, možda eventualno "Top gan" - super je on glumac, ali onako mali i nosat, pa još kad krene da skače po kaučima :)...i da ne pominjem koliko je sve to sa sajentologijom jezivo.

      Избриши
  2. Bravo Isidora, detaljno lepo objašnjeno ja sam našla neki novi koji nikad nisam radila spremam za sledeću nedelju :)
    Otvorila sam dva tabulara pa će komentar biti spontan :)
    Let's go :)
    1.Meni je društvo mrtvih pesnika na neki način promenilo život. Od lenštine i nekog ko je preživljavao postala sam neko ko živi na tome sam mu neizmerno zahvalna :)
    Što se naših filmova tiče nešto ja slabo gledam da budem iskrena Crnog Bombardera nisam ni gledala :)
    2. Nisam gledala kako je propao Rock and roll, ja iskreno ni ne znam koju bih scenu izdvojila, možda suočenje Maksimusa i Komodusa u Gladijatoru koliko je tu gluma vrhunska bila :)
    Ova iz Legende o Jeseni je takođe brutalna :)
    3. Za Mišel i džonija sam znala pre no što si tag izdala, da te obradujem 1. Decembra ide iz filmografije: Anđa i Džoni kao što sam obećala :)
    4.Vala i kod mene bi lista bila mnogo dugačka, sa većinom tvojih se poklapam, Tejtum meni opasno kida živce a i ovu Evu Mendez nikao ne volim :) Jao Mirka meni ona nije ni sinonom za glumicu već za nekog ko je stalno trudnica hahaha
    5.Kopola je legenda, ja više volim Skorzezija u tom legendarnom rangu ali Kopola je kralj :)
    6.I ja sam sklona gledanju komedija sa Džulijom i Meg posebno "Francuski poljubac" sa Meg i Kelvinom Klainom :)
    7. Ja Hačiko ne smem da gledam, ali gledala sam Marli i ja i tu mi je bilo jako jako teško. Životinje dodornu srca jače nego ljudi zato što nisu zaslužile tužan život :)
    8.Američku Pitu ni ja ne volim ali volim Mamurluk, ja se tu slatko ismejem (ali samo prvi deo) :D
    9.Ha ja cenim da je Aleksander propast a opet u živam da gledam. Za mene Kolin Farel i Anđelina su kao Sersi i Džejmi-znam da je bolesno ali mi se dopadaju ahhaha
    10.Li i Gejbl su klasika jedan od najbolje sastavljenih dua na filmu ikada. A Dep i Helena su već opičena verzija koja se sjajno uklapa. Alimmeni ej on najomiljeniji sa Žil Binoš u filmu "Čokolada" to je tako savršen par :)
    11.Čudesnu šumu nikada nsiam gledala ali Petra pana jesam i volim :)
    12.River je i moja velika ljubav ali na neki način Hokain ima nešto čudno što mi se uvek dopadalo. Nije ni uoola lep kao brat ali ima ono nešto :)
    13.Lestada i ja volim, ali Džokera kada ga Ledžer igra :)
    14.Ovo malo duše niakda nisam gledala
    15.Ja Tarantina volim, ali te razumem nije njegov stil za svakog mnogi ga ne vole. Ja ga i kao ličnost i kao reditelja jako volim :)
    16.Visovi su ni na listi za pogledati ali prvo knjigu da pričitam
    17.Ha pisala sam ti gore baš o tome :D
    18. Odličan
    19.Pošto nisam gledala film polsušaću na YouTube-u :)
    20.Jao ja nemam ni jedan DVD (ne računajući diksove na kojima sam rezala) pa predpostavljam da bih ja LT spasila da mogu da skidam ponovo :)
    22.Ja sam u Branda uvek bila :)
    23.Slažem se :)
    24.Meni se The Prestige više dopada nego The Ilussionis ali i taj je odličan :)
    25.Odličan izbor, jedan lepa priča :)
    27. Na watch-listi je :)
    28. Volim sve tri :)
    29.Hallmark nikada pogledala nisam, hvala na preprouci :)
    30.Imam ga već upisan kao prpruku gledam uskoro :)
    Odličan tag uživala sam i pisajući komantar i čitajući dala si mi nove preprouke i nove ideje bravo :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Saro, hvala tebi na čitanju, drago mi je što ti je bilo zanimljivo!:))))
      Dupli prozor je postao već obavezna stvar, toliko toga imamo da napišemo, inspirisane zadatim temama.
      Mnogo hvala :****, divna si, jedva čekam da čitam!:)))) Meni je Anđa kao tinejdžerki bila omiljena glumica i još uvek je volim, ali o tome u komentarima na tvoj tekst.
      Eva Mendez mi je toliko odvratna, prljava i nekako neuredna, a Mirka nije glumica ni po obrazovanju, ali, eto, kad nije trudna svuda je ima. Da ne pominjem koliko mi ide na živce onako starmala, nikad nije ni bila devojčica i devojka, čini mi se.
      Taj obožavam, uvek se ismejem, a sviđa mi se i "Stigla nam je pošta" sa Meg i Tomom Henksom.
      "Hačiko" je još tužniji od Marlija, veruj mi, a tebe kao vlasnika psa svakako to još više dotiče:(
      Dobro si me podsetila, "Čokolada" je sjajan film i oni su dobar tandem, a volim Džonija i sa Vinonim Rajder (i privatno su bili zajedno).
      Bre, ljudi, ima da vas navučem sve na "Čudesnu šumu", GENIJALAN crtać!:))))
      Hoakin je na svoj način takođe neverovatan, mnogo mi je drago što je postao glumčina.:)
      Gledaj film, pošto voliš Skorsezea, ali baš otvorenog uma ga gledaj, jer mnogi ne kapiraju usled verske zatucanosti.
      "Iluzionistu" volim zbog istorijske aluzivnosti na Majerlinšku aferu, ali i drame, dok je "Prestiž" više fantazija, oba su mi podjednako draga.
      Ne postoji više "Hallmark", ali potraži ove njihove mini-serije svakako. :)

      Hvala tebi još jednom. :*

      Избриши
  3. Kako ne pamtim video klubove, mada ovo na tvoj slici je fancy u odnosu na ono kada sam ja bila mala, samo je jedna držala kasete u gradu i to ih dovlačila od ko zna gde, a klub je bio smešten u jednoj od garaža za iznajmljivanje. Ah, lepa vremena. :D
    Jao Društvo mrtvih pesnika, gledala sam ga kao klinka i plakala kao kiša.
    Jeeej za Aleksandra Makedonskog, Olivera Stouna, na žalost, u poslednjih par godina niko ne razume. Samo, obožavam Kolina, ali tako nije za ovgu ulogu, ali volim film. :D
    Tako mi je drago što delim ljubav prema Kolinu, religiozno gledam njegove filmove. :)))
    Nisam htela pojedinačno previše da odgovaram, jer planiram i sama da uradim ovaj tag uskoro, baš sam uživala u čitanju tvojih odgovora, imaš odličan ukus.
    Jedva čekam Vkinige, pa da komentarišemo opet. Nedostaje mi Rolo, mada mi ne nedostaje kćerka Polanskog. :)))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hehe, ovo je "Žabac", fotka koju sam pronašla na Internetu, naši lokalni klubovi su (sem "Farona") bili skoro pa rupčage, ali sa onim starinskim šmekom.

      Odmah sam te se setila pišući i baš sam mislila da te zamolim da preuzmeš tag, pošto si znalac, očekujem da ću baš uživati u čitanju odgovora.

      Hehe, film je stvarno pravi "kemp", ali ima neki šarm, kao ublaženi Baz Lurman - boje, homoerotičnost našminkanih muškaraca, kasting za padanje u nesvest i muzika kao možda najveći plus!:) Mislim dugo već da pišem o "Aleksandru"...

      I meni fale, mada "princess Polansky" i histerična Džudit definitivno ne, ali uželela sam se da vidim šta će biti sa Ragnarovim sinovima. Oživeće nam i tema!:))))

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...