субота, 20. август 2016.

Subota sa knjigom: "Bela vrana" u svetu romana

piše: Isidora Đolović


Oduvek sam volela leksikone, a naročito su bili popularni u godinama mog osnovnoškolskog obrazovanja. Kroz odgovore na, sada već šablonska pitanja, upoznavala sam i sebe i druge, a pre svega dobijala korisne preporuke, odlične ideje i nove informacije. Neku vrstu povratka tom zaboravljenom vidu razonode otkrila sam zahvaljujući Sari i koncepciji “tag”-ova. Isprva dosta rezervisano pristupivši nečemu što može delovati, a često i nije više od toga, kao trivijalna samohvališuća aktivnost ljubitelja društvenih mreža, pronašla sam prilično mnogo zabave u pojedinim, dobro osmišljenim, vidovima upitnika. I pošto je “led probijen” sa čitalačkim, muzičkim i blogovanje-razjašnjavajućim pitanjcima, izdvojila sam još koju anketu za “crni fond” i nedostatak vremena posvećenog pisanju konkretnih novih prikaza. Upitnici su, barem ih ja tako doživljavam, fin odmor i podsticajan izvor zanimljivih saznanja. Naravno, to važi za slučajeve kada njima ne “zatrpavamo” blog - a ja se nadam da je prošlo dovoljno vremena od poslednjeg teksta tog tipa, pa je samim tim dobrodošlo novo “ispitivanje”!
Za upitnik koji je pred vama, zahvaljujem se Ivani, koja se potrudila da ga prevede i prilagodi, po ko zna koji put me inspirišući da se pozabavim nečim novim. Takođe, mnoge članice naše male blog-zajednice prihvatile su izazov veoma brzo, pa možete baciti pogled na njihove odgovore, npr. kod Kaće i Sare. Kao što vidite, radi se o tzv. “nepopularnim mišljenjima” iliti “svi vole, a mene baš nervira...” konceptu obrnutih/negativnih afiniteta. S obzirom da je u originalnoj zamisli u pitanju “popularna” literatura, što uglavnom podrazumeva savremene autore i izdanja, preinačila sam pitanja shodno ličnim kompetencijama davanja odgovora na njih. Naime, kako zaista slabo (stižem da) čitam baš modernu književnost, uključujući sve ono što se njome (ne)opravdano naziva, a da bi o bilo čemu doneli sud ipak moramo imati barem posredan uvid, proširila sam kriterijum na književnost uopšte - mahom klasičnu, jer, to je “teren” na kome se najbolje snalazim. Ili bar volim tako da mislim.

Osim toga, klasici nikada zaista ne izlaze iz “mode”, a i te kako podležu  kategorijama aktuelnosti, popularno-nepopularno, odnosno izvikano-potcenjeno.

Tema je interesantna iz još jednog razloga, a kojim sam se odavno bavila u jednom kratkom tekstu - možete ga pročitati OVDE. Pojam horizont očekivanja poznat je svima koji su polagali teoriju književnosti ili se na bilo koji način susreli sa stručnom terminologijom. Meni, kao čitaocu, više puta je prilično zasmetao, koliko god bio sasvim logično ustoličen. Imajući u vidu da sam ionako večiti buntovnik, prečesto “dežurni kontraš” u društvu, nekad sam baš nezadovoljna autorskim (raz)rešenjima i postavkama priče, likova...Posebno je to slučaj kada biva više nego očigledno da su odluke takve isključivo zarad podilaženja čitaocu i njegovom već spomenutom OČEKIVANJU od ishoda radnje. Nemojte misliti da su preinačenja planiranog “u zadnji čas”, proizvod modernog približavanja pisaca i publike (koja putem medija aktivno može vršiti pritisak na stvaraoca, dok je delo još u nastajanju). Bilo ih je i ranije, ali, to je već druga tema, a ovaj uvodnik ionako previše raspričan....
Želela sam reći da oduvek spadam među “crne ovce” iliti gunđala sa argumentima, pa je upitnik koji sledi, u određenom smislu, kao stvoren za ljude poput mene.

1. Popularna knjiga (serijal ), koja se vama nije dopala?

Kada se povede ovakva priča, prvo mi na pamet pada Markesov čuveni roman “Sto godina samoće”. Imam ga u kućnoj biblioteci otkad znam za sebe i kada sam konačno stasala da ga uzmem u ruke, bilo je to moje ubedljivo najveće čitalačko razočaranje. Možda je problem u tome što sam ga čitala na kraju podugačkog niza literature sa spiska za ispit iz Opšte književnosti 3 (a svi studenti beogradskog Filološkog znaju o čemu govorim!), koji sadrži sve same božanstvene knjige u rasponu od Melvila do Gintera Grasa. Barem deset romana sa te liste nalazi se među mojim omiljenijim ikada, toliko je dovoljno napomenuti. Takođe, nemam problem sa tzv. magijskim realizmom, čak obožavam Sabata (naročito “O junacima i grobovima”), a veoma volim i Kortasara, Borhesa, Izabelu Aljende, Saramaga. Ne mogu da osporim da je Markes sjajan, veliki pisac, u čijim sam delima “Ljubav u doba kolere” i “Pukovniku nema ko da piše” zaista uživala - ali, eto, najpoznatiji roman mu kod mene nije imao prođu. Ne samo što me izludela ponovljivost (npr. onaj broj istih imena), incestuozna priča, nego mi je sve bilo nekako prljavo i gadno. I očekivano, bila sam jedina od kolega kojima je taj roman ostavio traume, a čini mi se da sam i jedina na svetu!

Drugi slučaj je famozna “Lolita”. Dva čitanja u razmaku od devet godina - i ništa. Dobar roman, briljantan stil (mogu da zamislim kako je tek u originalu), ali sama priča me ostavila ravnodušnom. Trenutno još mogu da se setim “Rebeke” Dafne di Morije (utisci su već objavljeni OVDE) i “Vodenice na Flosi” Džordž Eliot (čiji su mi “Midlmarč” i “Sajles Marner”, naprotiv, bili vrlo zanimljivi, tako da se definitivno ne radi o piscu). Svi nabrojani romani važe za opštevoljene i hvaljene. Razloge razumem, ali, mene nisu prodrmali.

2. Popularna knjiga ( serijal ) za koju se čini da je svi mrze, a ti je voliš?

Što se serijala tiče, baš kao i pojedinačnih knjiga, problem je u tome što ja čitam stvari za koje ljudi uglavnom ili ne znaju, ili nisu čitali, pa samim tim ne mogu ni da ih mrze ili vole. Popularne “Igre gladi”, “Sumrak sagu”, “Noćnu školu” itd, ja čitala nisam, samim tim ne mogu ni da komentarišem. Jedino bi se tu uklopio Martin, pošto je činjenica da serija “Igra prestola” čini književnom predlošku “medveđu uslugu” - počev od toga da ljudima stalno moram da objašnjavam kako se NE ZOVE čitav serijal tako, već samo prvi deo, pa do podsmeha i nipodaštavanja sa kojim moje “intelektualno uzdignute” kolege gledaju na ove romane. Treba li pomenuti da ih sami NISU čitali? Kako god bilo, uvek stajem u odbranu “Pesme Leda i Vatre” i u stanju sam da do sutra objašnjavam zašto su knjige bolje od serije.
Pojedinačno, rekla bih “Tihi Don”, na koji se većina učenika žali (mada im je u obavezi da pročitaju samo prvi od četiri toma), a mi ga uopšte nismo ni imali u lektiri. Razlog je taj što ga čak i moj razredni smatra “beskrajno dosadnom, debelom i nepotrebnom knjigom”. Najbolja drugarica Ana “vuče” trajne traume od prvog toma, pa ne čudi što sam uz takve utiske dugo, dugo izbegavala Šolohova. Onda sam nedugo po diplomiranju rešila da nadoknadim propuste u opštoj načitanosti, pa sa zebnjom uzela “knjižurinu” iz biblioteke. Dovoljno će biti da napomenem kako je u pitanju moje najpozitivnije iznenađenje. Ne samo da sam pročitala sve za manje od sedam dana, već se i iskreno oduševila. Naravoučenije - nema nepoloživih ispita ni nečitljivih knjiga, postoje samo drugačiji individualni doživljaji! 
Dodala bih ovde “Rat i mir”, “Aleksandrijski kvartet” i otprilike sve klasike od kojih ljudi zaziru zbog njihove “glomaznosti”, što ih ne sprečava da te iste knjige kritikuju i nazivaju dosadnim, nerazumljivim, suvišnim. Dobro je da ih nisam slušala.
3. Ljubavni trougao u kojem glavni lik nije završio sa osobom, sa kojom si ti želeo/želela da završi ili ljubavni par, koji ti se nimalo nije svideo? 

O, pa ja sam ekspert za negodovanje nad uobičajenim spojevima, o čemu sam baš i pisala u tekstiću za koji link imate i gore. Jednostavno, uvek navijam da sporedni junak/junakinja, obično mnogo “više cool” od suparnika/suparnice isturenog u prvi plan, dobije glavnu nagradu. Obično je više zaslužuje. Dakle, parovi koje ja ne mogu da smislim su Ron i Hermiona, Kiti i Ljevin, Ketrin iz “Orkanskih visova” i onaj njen beskrvni muž (toliko “traljav” da mu ni ime nikad ne zapamtim). Ili je reč o nametnutim ili naprosto dosadnim parovima. Što se tiče “razbijenih trouglova”, pre svega ne mogu prežaliti što Nataša Rostova završi sa Pjerom Bezuhovom - očigledno sam u “timu Andrej Bolkonski”. Ukoliko neko ne zna, govorim o junacima “Rata i mira”. Slično važi za Stendalove junake (“Crveno i crno”), Žilijena - Matildu - madam de Renal. Trećeg člana bih hladnokrvno odstranila, nezanimljiva je i uvek sve pokvari. Šta mogu, volim ovo dvoje:
4. Popularni književni žanr za kojim retko posežeš?

Ne retko, već nikad, jer tu količinu besmislenosti, nepismenosti i uvredljivosti po inteligenciju zaista ne mogu da izdržim kad pređe uvodna dva pasusa: erotske romane (“50 nijansi”, Samantu Jang, “20 dana požude, vezivanja, bičevanja”, “Overenu, ozloglašenu, ostavljenu”, “Mog muškarca”, “Grabljivicu” i sve slične naslove što u biblioteci idu k’o alva, posebno među sredovečnim ženama. Meni je ovo toliko smešno, da nemam reči, a posebno bih preispitivala profil osoba koje čitaju slično štivo, sa naglaskom na njihovom seksualnom životu); tzv. “čik-lit”; popularnu psihologiju, autosugestiju, priručnike za samoisceljenje itd; kvazi-trilere sa religijskim primesama; “indijske” teme (sultanije, istočnjačke princeze, dragulji, safiri, romanse u pesku) i generalno ljubavne romane. Nisam to čitala ni u pubertetu, kamoli danas.

5.  Popularni ili voljeni lik, koji ti ne voliš?

Kneginjica Marija (“Rat i mir”), Merso (“Stranac”), Sonja Marmeladova (“Zločin i kazna”) - naprosto me ostavljaju potpuno ravnodušnom. Ana iz “Pesme”, Klelija iz “Parmskog kartuzijanskog manastira”, madam Šoša iz “Čarobnog brega” - iritiraju i nerviraju. Moj problem sa književnim likovima (i fiktivnim uopšte) je što ne stavljam u prvi plan njihovu isturenost u radnji, moralnost koja im je u startu “propisana” piščevom namerom - pa tako i naš način reagovanja...već mi je prvenstveno bitno kako je lik oblikovan, koliko me pozitivno ili negativno “protrese”, pamtim li ga dugo posle čitanja, sa kakvom je uibedljivošću oslikan. Po pravilu, “problematični” imaju mnogo veći “kolorit” od dosadnjikavih heroja i heroina bez mane, ali i duše! Tako da, ako već pominjemo koga ne volim - obrnuto važi da su moji omiljeni likovi uglavnom omraženi kod šire publike. Navešću samo tzv. “bajronovskog junaka”, koji me kao književna pojava i čitalački i profesionalno već godinama fascinira. Dok se mnogi gnušaju Onjegina, Hitklifa, Raskoljnikova, Rastinjaka, Žilijena Sorela, Dorijana Greja...ja ih obožavam. To nipošto ne znači da moram deliti njihove poglede na svet i etičke izbore, već da je pisac uspeo da stvori antologijsku figuru. 

6. Popularni autor, čije knjige nikako ne možeš da zavoliš?

Od trenutno popularnih: Dejan Stojiljković. Ne vredi, pokušala sam i zaista se nadala da će mi se dopasti njegove knjige, s obzirom na teme i pohvale. Ali, njegov stil je gori od osrednjeg i čak sam došla u konflikt sa piscem, zbog svog prikaza “Konstantinovog raskršća” (o autorima koji anonimno ulaze u rasprave po Internetu bolje da ne počinjem). Deksa je ipak Hemingvej u poređenju sa Markom Vidojkovićem! Napominjem, čitala sam knjige oba pisca, ne mogu da kažem da mi u početku nisu bile zanimljive, ali naprosto su “potrošne”, izgustiraju se, ne dajući nikakvu veću vrednost - što iz egocentričnih samopromocija ovih pisaca nikad ne biste zaključili. Nisam od onih koji smatraju “nek se čita bilo šta, samo nek se čita”, a isto tako sam zahvaljujući ovakvim iskustvima došla do zaključka da je književna scena poprište prevelike sujete, kako kod pisaca, tako i kritičara. U šali kažem da sam se opredelila za istoriju književnosti jer “mrtvi pisci barem ne mogu da se naljute”, a i u pitanju su knjige koje položiše test vremena.

Neću da pominjem Koelja, Musoa i ženske  “limunadice”, to se nekako podrazumeva, a i oni ne obitavaju po televizijama i novinama nudeći mudrost kao da su Krleža, Kiš i Pekić lično, u jednom pakovanju.

Od popularnih klasika, definitivno Nabokov i Bukovski - kao i za “Sto godina samoće”, mogu da shvatim famu, ali kod mene naprosto ne “radi”; zatim Hese (zašto ne Tomas Man? Herman Broh? Ginter Gras?), čije su knjige, još dok sam bila tinejdžerka, ljudi iz društva “vukli” kako bi ostavili utisak načitanih i produhovljenih. Iako je sjajan pisac, Hese vam dođe nešto kao Koeljo za obrazovanije, a sve to zahvaljujući ovakvim obožavaocima.

I tu bih se još dotakla recepcije Dostojevskog, čiji je status “među rajom i međ’ snobom” otprilike isti. Kada neko želi da ispadne pametan, od estradnih zvezda do komšinice preko puta, obavezno izjavi kako čita “ruske klasike” i to - Dostojevskog! Čast izuzecima, ali, kad malo popričate, shvatite da nisu čitali nijedno njegovo zaista “zahtevno” delo, ali ga bez imalo sumnje proglašavaju “prorokom, genijem, najvećim piscem ikada, šteta-što-je-umro-pre-ustanovljenja-Nobelove-nagrade”. I sve to nije uopšte sporno, tačno je. Ali je smešno kada Dostojevskog uzdižu, baš kao što npr. Andrića kritikuju (da je “realista bez duše”) ili Selimovića “kuju u zvezde”, a da se nisu potrudili da se stvarno pozabave barem delićem njihove prebogate literarne zaostavštine. Da se razumemo, OBOŽAVAM Dostojevskog. Verovatno je to moj omiljeni ruski pisac, jedan od omiljenih uopšte, čovek čija sam dela (izuzev “Mladića”) više puta pročitala i zaista duboko poštujem, visoko vrednujem i iskreno volim. Ali, smešno mi je uzdizanje od strane površnih ljudi, na pogrešnim primerima, jer mi nekako oskrnave, ukaljaju samog pisca i te iste knjige...Onda mi se uopšte ne mili pomenuti ih dok nabrajam omiljene autore, jer zvuči veoma, veoma izlizano. A koliko ih je koji će pomenuti da vole “Braću Karamazove” ili roman “Zli dusi”? Da razumeju kako je Raskoljnikov više od “ubice babe”? 

7. Popularna tema u knjigama, o kojoj ti je dosadilo da stalno čitaš?
Bilo koje pretenciozno, “potresno, snažno štivo raskošne genijalnosti” izaziva mi ospice. Ne volim providne, do tačke pucanja nategnute sižee, stvorene samo da bi se priča uklopila u očekivani obrazac. Npr, nesrećna, “nelepa” a smerna junakinja, koja tako bezlično bitišući na svetu stekne sve prednosti života. Zlostavljanja svih vrsta, u ratom zahvaćenim područjima, takođe "ne varim".

8. Popularna knjiga ( serijal ), koju ne nameravaš da pročitaš?

Baš ništa od “voditeljske književnosti” (Bačić-Alimpić, Dedić, Mančić) i “ženskog štiva” uopšte (Žana Poliakov, Iva Štrljić, Ivana Mihić); Koelja (pokušala, odustala), Musoa, stvari koje u najmanju ruku dovode u pitanje odrednicu KNJIŽEVNO delo. Od klasičnih, bilo šta od markiza de Sada. Apsolutno me ne interesuje sve i da je “filozofija iz budoara” najpotcenjeniji i najneshvaćeniji intelektualno-kulturološki koncept na svetu, ono što mi je gadno i izaziva odvratnost, ne mogu i neću naterati sebe da čitam.

9. Filmska ili TV adaptacija, koja ti se svidela više od knjige?

Malo je filmova/serija koje su uspele da u potpunosti dočaraju samu knjigu, a kako se nekom slučajnošću baš ovih dana za ispit bavim istraživanjem fenomena adaptacije književnog dela, razumem koliko je zahtevan i ponekad neizvodljiv poduhvat u pitanju. Moj najveći problem sa ekranizacijama je što sam retko potpuno zadovoljna načinom na koji je autor doživeo i (re)interpretirao radnju, likove, poentu priče - pa nam sada svoju viziju, svoj doživljaj kroz filmsku verziju nameće. Ipak, to ne znači da ne postoje ostvarenja koja su se kvalitetom približila, pa čak i prevazišla svoj pisani uzor. Odmah se setim “Kuma”, tu su Kaningemovi “Sati”, a sve više mi se čini da su film “Engleski pacijent” i mini-serija “Stubovi zemlje” (o kojoj pišem sutra) prevazišli veoma dobre knjige na osnovu kojih su snimljeni. 

10. Popularni stil korica, koji ne možeš da podneseš?

“Vulkan”, “Kuća dobre knjige” i ostali komercijalni izdavači, valjda da bi što bolje prodali roman, biraju korice za koje je kič slaba reč. Vizuelna poruka je danas izuzetno važna, a odabir neukusnih, vulgarnih ilustracija za naslovnice klasičnih dela predstavlja skrnavljenje priče, kao i pogrešno nagoveštavanje radnje koju ona nosi. Nažalost, to je odavno karakteristično za istorijsko štivo, pa se o pojedinim vrednim knjigama stiče loš i potpuno promašen utisak.


13 коментара:

  1. pa odlično si uradila ovaj tag baš sam uživala čitajući 💚
    Zanimljivo je za Lolitu, meni je ona možda čak i jedni ruski klasik koji voli, ali da ne grešim dušu ja sam imala Ajronsa u glavi kada sam čitala tako da pola zaluga ide njemu (inače film više volim) ;)
    Ja ne potcenjujem "rat i mir" ali nekako mi se čini da traži koncentraciju ne možeš da ga čitaš kada ti um nije 100% čist, ali gledala sam mini seriju i po tome čini mi se da je animljiviji nego "Ana Karenjina" :)
    Ron i Hermiona su bljak ja sam navijala za Harija i Melfoja (ljubav je Melfoj 💚)
    Meni su se Nataša i Pjer svideli u mini seriji ali možda zato što volim i Pola Dana i Lili Džejms ;)
    Ja Strnaca kao delo i Mersoa OBOŽAVAM ali se slažem sa tobom po ptianju "nametnutog" morala. Ja npr. imam taj problem sa Elizabet Benet, Džejn Ejr svi oko njih su savršeni a kodn njih nikada ne vidim ni jednu manu.
    Odličan tag baš sam uživala čitajući 💚

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti na čitanju. :))) I ja uživam odgovarajući, šta da ti kažem, navukla si me na "tag"-ove. :)

      Pre svega, "Lolita" nije ruski klasik, a Nabokov ne spada u rusku književnost, jer je on pisac-emigrant, koji je stvarao na engleskom jeziku. U bibliotekama se njegove knjige nalaze u odeljku američke književnosti, na fakultetima ga proučavamo u sklopu američke književnosti, tako da on s Rusijom sem porekla nema ništa. :) Pa ni teme, a kamoli stil.
      I ja volim filmsku verziju sa Ajronsom, ali u romanu je Hambert zaista poremećen lik, plus je sve ispričano iz njegove nastrane perspektive, što je doprinelo pogrešnom shvatanju Lolite kao lika....ona uopšte nije dete-zavodnica, ali američka pop-kultura je taj obrazac iščitala iz romana i danas se tako promoviše.

      U principu, svako OZBILJNO književno delo zahteva koncentraciju. Ja lično više volim "Rat i mir" od "Ane", mada su oba romana grandiozna i zapravo neuporediva, jer se bave potpuno različitim temama. :)
      Mini-serija nije dovoljna. Ali, dobra je stara filmska verzija sa Odri Hepbern u ulozi Nataše. Ipak, ne mogu zapadnjaci nikad da "uhvate" rusku dušu. :)

      Pjer je super lik, ne sporim, ali Andrej i Nataša su imali ljubav kakva je na mene ostavila jači utisak. Pjer je smotan i dobrica, dok je Andrej bio pravi junak.

      Dobar je "Stranac", ali ja naprosto nikada nisam osetila tu famu koja se diže oko Mersoa, nije me njegov lik nešto dotakao, valjda jer sam naklonjenija drugom književnom periodu i tipu junaka. Ja preferiram romantizam i dekadencu, to sam i odabrala za specijalizaciju.

      Hvala još jednom!:))))*

      Избриши
  2. Jao, a ja potpuno suprotno Lolitu jako volim, Rebeku i da ne pričam, a Vodenica na Flosi mi je bila mnogo bolja od Midlmarča, koji mi je bukvalno "udavio", jedva sam je pročitala. :D
    Haha mislim da je Ketin muž Linton ili tako nešto, majku mu, ni ja nikada ne mogu da se setim, mada meni su tu par Keti i Hitklif zauvek, tako da se ni ne trudim. Skroz se slažem za Rona i Hermionu, baš su je mučenicu spustili na njegov nivo, što bi rekli Ameri she settled. :D
    Jao potpuno se slažem za ove sultanije, u tom nekom periodu su tek počinjale da budu popularne takve knjige i imam dve, tri, Ispovest iz harema, Princezu de Klev ili tako nešto i tu sam stala, jer više nisam mogla da izdržim toliko romantizovanje istočnjačkog načina života, gde im je kamila vrednija od žene. A vidim, kada uđem, u knjižaru da trend ne jenjava.
    Kako sam propustila tvoju recenziju Konstantinovog raskršća, imam tu knjigu, inače smo bivši dečko i ja, slučajno, jedno drugom za jednu NG poklonili tu istu knjigu. :D
    Mislila sam evo najzad nešto novo i sveže kod nas, ali mi se knjiga uopšte nije svidela. Nekako joj falilo baš svega. Otvorila sam sa strane link taman da pročitam.
    Ja upravo pišem post o filmovima, koji su mi bolji od knjige. :D
    Super post, baš mi je drago da si uradila tag na svoj način, jer mi je bilo jako zanimljivo za čitati.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Svidele su se meni "Lolita" i "Rebeka", ali ništa posebno, s obzirom na to koliko se ljudi gube hvaleći ih. :)) E, sad, "Vodenicu" sam čitala u nekom prastarom prevodu, glavni ženski lik je MAGA, bila sam u fazonu "WTF?!" i neviđeno se smorila do kraja, koji je jedva nekako došao (nemam običaj da ostavim knjigu nepročitanu). Moguće da je taj prevod zaslužan. Realno, mene Džordž Eliot smara, ali ove druge dve knjige sam bar čitala bez toliko mučenja.

      Da, Linton, tačno! Hvala!:))) Takav mlakonja...

      E, "Princeza de Klev" je francuski klasik, madam de Lafajet pisala, jedan od prvih romana u njihovoj književnosti (XVIII vek), pa u skladu s tim onako naivan, ali fin. :) Sultanije su drugo, čista moda, videli da prolazi, pa sad štancuju.

      Ta recenzija mi je glavobolje donela, grozno iskustvo i definitivno me odbilo od poziva književnog kritičara, nemam ja živaca za to, a ni samopouzdanja.

      Jedva čekam da vidim post, samo da završim svoj, danas me obaveze povukle i tek sad se prikačih na Net.

      Mnogo hvala na čitanju!:))))))

      Избриши
  3. Morala sam i ja razmisliti - Edgar Linton. 😊
    Odlično odrađen tag, uživala sam čitajući.

    "Lolitu" i "Rebeku" volim, mada kad razmislim, toj ljubavi su doprineli i Ajrons i Olivije, u glavi su mi svaki put kad se latim knjiga.
    Vodenica gleda u mene i čeka svoj red. 😊
    Ron i Hermiona, potpisujem.

    Dobro me podseti na te princeze i sultanije, imam dve koje sam davno kupila (dok sam još kupovala svakakve gluposti) moram ih dati mom prodavcu, da ih se rešim, kad ih vidim na polici uvek se zapitam šta li sam mislila kada sam ih kupovala.

    Hvala na tekstu.💋

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi na čitanju i uopšte, na podsticaju da se upustim u ovu razonodu, "navukle" ste me, nema šta.:)))
      Edgar Linton, da! I Ivana me podsetila. Vidiš, toliko je besprizoran lik, da mu ne pamtim ni ime.
      Ja imam taj utisak od prethodno gledanog filma dok čitam, ali on obično brzo "ispari", posebno ukoliko se opisi likova razlikuju ili je pripovedanje takvo da te primora na sopstveno kreiranje slika.
      Pametno, razmenjuj za nešto što će ti zaista biti potrebno i vredno!:)

      Избриши
  4. Ooo još jedan tag, jupiii, i ja imam u planu da ga uradim, a sve čekam nešto.
    Sumrak sagu nisam čitala, ne privlači me.
    Tunjavi muž je Edgar, sećam se da sam tada prvi put čula za to ime i dopalo mi se :D a sama knjiga je precenjena (po mom mišljenju)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Uradi, baš me zanimaju odgovori :))), mene su Sara i ekipa potpuno zarazili.
      Ni ja, pogledala sam dva IPO (naglašavam jer treći deo nisam mogla do kraja koliko mi je bio glupav) filma i to je to.
      I meni se dopada ime Edgar :), a knjigu obožavam, ne znam, baš mi je prirasla za srce od prvog čitanja, dok mi je recimo "Džejn Ejr" precenjena. :) Ali, zanimljivo je kako se doživljaji razlikuju, mislim da je to uglavnom i do temperamenta čitaoca. Ja volim kada su "u igri" intenzivne, paradoksalne, destruktivne emocije, pa mi je zato Emili Bronte, plus činjenica da joj je ovo jedino delo, baš "legla".

      Hvala mnogo na čitanju!:)))

      Избриши
  5. Ja sam Sto godina samoce procitala dva puta, jednom kao klinka sa nekih petnaest, sesnaest drugi put sa tridesetdve, ista osecanja u oba citanja i moj dozivljaj je slican tvom, s razlikom sto se meni bas iz tih razloga dopao. Ja ne razumem kako ljudi mogu u tom romanu da vide nesto lepo, roman je surov, apokaliptican, prica o propasti porodice je uvek za mene bila prica o propasti covecanstva, degradacija morala i izumiranje u incestuoznom uzivanju bez osecaja za potomstvo, ne vidim kako to moze biti lepo. Ali ja volim apokalipticne romane, samim tim sto i nas svet svakako stalno u svojoj istoriji pokusava da nestane u praljavstini ljudskog nemorala pa se vraca kao feniks obnovljen nekim prosvetiteskim renesnasnim, hipsterskim pokretima, od pakla do raja i natrag zato je po meni to fenomenalna prica jer to i jeste prica o tom putovanju.
    Takodje imamo slican ukus za neukus ;). Ja ne mogu da se nagovorim da citam Lolitu, mrska mi je sama ideja, Bukovskog procitala jednu knjigu dalje nije islo, postujem ga kao prekretnicu, danas je verovanto prevazidjen ali ja takve knjige ne citam, likovi iz knjizevnosti ugalavnom slicne likove ne volimo. Moracu malo da istrazim tvoj blog ;)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala mnogo na sadržajnom i divnom komentaru!:)))) Radujem se budućoj razmeni utisaka i nadam se da će ti se i ostatak bloga svideti. MNOGO HVALA!:)

      Избриши
  6. 1. Ovakva me pitanja uvijek asociraju na Ponos i predrasude :)
    Sto godina samoće nisam čitala, ali mi se baš dopalo kako si ti to iskreno rekla i na jedan veoma simpatičan način :D
    2. Ne znam šta bih ovdje navela. Malo sam klasika čitala, a i ne pratim baš od moderne literature šta je popularno.
    Navešću knjigu Peto dijete - Doris Lesing (jer je Doris Lesing, ipak, dobitnica Nobelove nagrade). Meni se knjiga jako dopala, a oni koji su je pročitali uglavnom tvrde suprotno.
    3. Ljubavni trougao..huh.. Pa ne sjećam se baš da sam čitala ljubavne trokute, a i uglavnom izbjegavam romane sa ljubavnom tematikom, tako da konkretan odgovor na ovo pitanje i nemam.
    Međutim, ove godine sam ipak pročitala jedan trougao, Smijeh u tami - Vladimir Nabokov. Iako se ne sjećam za koga sam navijala (i da li sam uopšte navijala), znam da mi se roman jako dopao.
    4. Knjige za samopomoć i megapopularne erotske romane. I malo mi ide na živce što erotski romani i laki ljubići zasjenjuju druga i kvalitetna štiva.
    5. Ne volim Darsija. A ostalo si sve rekla :D Samo ne mogu reći da volim likove koje i ti, jer sam od navedenog čitala samo Orkanske visove i Slika Dorijana Greja. Ali to ne znači da ne volim Hitklifa i Dorijana.
    Moja ocjena za Orkanske visove je 4/5, ali to ne znači da mi je Hitklif odbojan i nesimpatičan, jeste mi ponekad išao na živce, ali je svakako bolji od sladunjavih likova :)
    Dorijan Grej, začudilo me je kada sam pročitala da ga se mnogi gnušaju, jer sam ja srela samo jednu takvu osobu (očigledno različiti krugovi cirkulacije :)) Meni je Dorijana bilo žao. :D
    6. S obzirom da iz bilo čijeg opusa nisam pročitala više od 2-3 knjige, teško mi je da sudim. Ali, možda bih mogla da izdvojim Mešu, da Mešu :)) I smijem li reći da se eksploatisani Mešini citati meni ne sviđaju?
    A opet, kako da tvrdim kad sam Derviša čitala u srednjoj školi, a ove godine (samo) Maglu i mjesečinu za koju kažu da mu je "lošiji" roman.
    Ne volim knjige koje su skup citata o dobrim ljudima, skrivenim ljubavima, protkani destruktivnim mislima i vječnoj borbi sa proganjajućom krivicom zbog onoga što je bilo ili je moglo da bude da je lik (čovjek) drugačije postupio u datom momentu.
    Od Dejana Stojiljkovića sam čitala Kišni psi. Nisam bila oduševljena, ali se moglo čitati. Na spisku mi je Duge noći i crne zastave. A kada pročitah da je ušao u konflikt s tobom zbog tvog prikaza knjige.. Nije baš da sam mislila da se ne bave time, ali.. Vjerovala sam da su ipak iznad toga.
    Da, obavezno nečitači kažu kako su ljubitelji ruske književnosti, a posebno Dostojevskog :)) I to konstantno postavljanje Dostojevskog na pijadestal književnosti je jedan od razloga, a moguće i glavni, zašto mi se ne čita.
    7. Dosadili su mi trileri ili krimići na isti fazon. Pronađeno tijelo (uglavnom u šumi), otkrivaju se tragovi, pronlazi se ubica.. Kao i romani u kojima se sasvim slučajno, kao neočekivano, desila ljubav.
    8. Znam da ima neka knjiga, koju kada mi spomenu kažem neću je čitati, ali se sad ne mogu sjetiti koja je. Možda mi odavno niko nije spomenuo pa sam je zaboravila :D
    9. Engleski pacijent. Knjiga mi se nije dopala. Bila mi je konfuzna i nezanimljiva. Kuma sam gledala ove godine i mislim da sam ga skinula sa "to-read" liste. Kaningemove Sate sam stavila na spisak, jer mi se dopao opis filma, ali možda budem čitala i knjigu.
    10. Nisam o tome razmišljala. Primjetila sam samo da neke knjige imaju jako ružne i besmislene naslovnice :))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala na čitanju i opširnim, zanimljivim odgovorima!:) Uvek volim da čujem o tuđim ukusima i obrazloženja, jer govorancije o knjigama, iskreno, meni nikad dosta!:))))

      Избриши
    2. Volim da čitam i komentarišem, ovaj sam put možda i pretjerala.
      Nisam ni znala koliki mi je komentar dok nisam pritisnula Objavi. ^^

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...