среда, 10. август 2016.

Na rubu pameti

piše: Isidora Đolović

Povremeno mi se učini da haluciniram - hoće to od vrućine, setite se samo svih himera koje iskrsavaju pred očima pustinjskih tumarala. Nažalost, ove „moje“ prikaze više su groteskne nego omamljujuće - i dozlaboga nesnosne.

Neće mi, nadam se, ni Krležina sen, niti njegovi poštovaoci, previše zameriti što sam pozajmila naslov za svoju kolumnu. Tačno vidim Frica kako se danas, suočen sa „ekspozeom od sedam milja“ i monologom koji bi postideo njegove Glembajeve, čitavom svojom gargantuovski velelepnom pojavom trese od (gorkog) smeha pred javnim ispadima pojedinaca. Pa ih zatim komentariše sa prgavim Crnjanskim - a taj bi sigurno zavrljačio prvi priručni teški predmet u središte ekrana na kome je zatitrao Vođin lik! - i Ivom, „po prvi put u novijoj istoriji“ izvedenim iz svog diplomatski staloženog stava. Na njihovu sreću, medijski herpesi ne mare za intelektualce i njihov stav, pa su tako ovih dana učestali sa biserima - a ne mogu se opravdati sunčanicom!
Zaista ne gledam televiziju, niti imam kad, ali zato me barem na poslu dočekaju „pres-kliping“ zaduženja i neizbežno suočenje sa štampom. Nisam uopšte više sigurna da li je prednost ili mana biti upoznat sa ovim neograničenim teatrom apsurda. Prva varijanta me čini (superiorno?) osvešćenom u odnosu na ponuđenu farsu - u drugu zapadam čim se osvrnem oko sebe i uverim koliko njih, zapravo, još uvek veruje praznim tiradama. Evo najistaknutijih skorašnjih „bisera“…

1. Nije „žvaka“ za Seljaka

Živorad Nikolić, poznatiji kao „Žika Šarenica“, u narodu ima još jedan - još poznatiji i, čini mi se, prisutniji nadimak. I on NIJE pozitivno intoniran, mada bi gospodin želeo da u to poveruje, baš kao i publika. Uz dužno poštovanje zemljoradnicima i, na kraju krajeva, precima i rođacima svih nas (iako ne mali broj još uvek ubeđuje sebe da su mu pradedovi nikli pravo iz asfalta u strogom gradskom centru, progovorivši zavijajućim „dorČolskim“), reč seljak odavno je izgubila svoje prvobitno značenje - a razlog su upravo Žika i njemu slični. Ipak, lično se uvek trudim da upotrebim neki od prikladnijih sinonima, poput seljačina, džudža, sirovina, neotesanac, cepanica. O čemu se konkretno radi?

Žikina nadobudnost, nestrpljivost i nebuloze koje prosipa u emisiji „Žikina šarenica“, već su deo usmene legende. Pomenutom programu pridaje značaj skoro jednak hvalospevima Radoša Bajića upućenim sopstvenim serijama, u oba slučaja samoproglašenim čuvarima tradicije, patrijarhalnog, etničkog i kulturnog identiteta srpskog naroda. Iskreno me čudi da još uvek nije podnet predlog da se „Šarenica“ i „Selo gori…“ stave na UNESCO-vu listu zaštićenih vrednosti. Uglavnom, daleko od toga da potcenjujem dugovečnost i izvornu zamisao ove vikend-emisije, ali, polazne dobre namere vremenom su se potpuno izokrenule - a krivac je upravo gospodin Seljak.
Najpribližnije opisanoj kao neka vrsta sedeljke sa Leom Kiš - samo van studija, ovoj papazjaniji polazi za rukom da sastavi operske dive i lokalne stočare, nastupe prvaka u modernom baletu i lokalne svadbarske arlaukačice, klopu, nošnje, promocije knjiga i sportskih aktivnosti. Dešava se da Žika pri tom pomeša Uskrs i Božić, ispsuje dete zbog recitacije, bezbroj puta upadne u reč sagovorniku i bez prestanka „lupa kao Maksim po diviziji“. Svaki put se opravdava time kako snima uživo, pa se, eto, potkrade koji lapsus ili psovka - ništa strašno! Za svaku verbalnu brljotinu pronalazi izgovor u stilu „takvi smo mi Srbi“. Uglavnom: patrijarhalni, tradicionalni.

Verovatno ste svi čuli za poslednji slučaj koji je odjeknuo u svim kolumnama i komentarima po društvenim mrežama. Naime, ugostivši i male tenisere, Žika je prokomentarisao da će devojčica biti „kao Ana Ivanović i dobro se udati“, da bi zatim pitao njenog drugara („novog Noleta“):“Jel ti se sviđa - lepa je, zgodna?“ Devojčica, ne Ana Ivanović - mada bi u oba slučaja ovakvo pitanje bilo neprimereno uzrastu gostiju. Reakcije su bile burne, od boraca (ne, NEĆU da kažem „borkinja“!) za rodnu ravnopravnost, koji su negodovali što Žika nipodaštava žensko dete u odnosu na njenog budućeg kolegu-sportistu, preko „tradicionalista“ koji su stali na stranu voditelja, do Olivere Kovačević, urednice zabavnog programa RTS-a. Ona je ukorila Nikolića, nakon čega je usledilo kiselo „javno izvinjenje“. Žika priznaje da su „žene uvek u pravu“, zaboga, pa on je i u rođenoj kući uvek krotak pred suprugom i kćerkama, da nije mislio ništa loše - ali, dodaje, rekao je „sasvim normalnu stvar“, iako je možda, kaže, trebalo da maloj poželi „da nađe prijateljicu, jer je to evropski i moderno“. Tako se loptica prebacuje s kraja na kraj (može i teniskog) terena, nikako da se zadrži na sredini, razumski uravnoteženo.

Ne, Žiko, jedino što je zaista trebalo jeste SUZDRŽAVANJE od bilo kakvih nesuvislih komentara! Nažalost, mnogi razmišljaju na isti način kao gospodin, već uveliko zreo za penziju, sudeći po učestalosti ovakvih „stresnih situacija programa uživo“, usled kojih se gubi. Kada naučimo da brinemo svoju brigu i živimo svoj život, bez opsesivne potrebe da vagamo, uređujemo i ocenjujemo tuđe odluke i perspektive, možda će svet postati normalnije mesto. Za sada su izgledi, još uvek, beznadežni.

2. To je nama naša borba dala!

A propos Žikinog recepta, prisetila sam se ličnog iskustva. Naime, dok sam studirala, moj tečo je jednom u dva-tri meseca vozio do Čačka i nazad jedan (pra)stari bračni par sa Banovog brda, a rodom iz našeg grada. Nekoliko puta sam, da ne trošim novac na autobus,  putovala sa njima. Penzioner (bakica je bila ćutljiva, skoro slepa i veoma krhka) bi, već standardno, razvezao neku svoju priču i svaki put me savetovao da „nađem nekoga dok sam tu, da se na vreme obezbedim i ostanem u Beogradu“. Meni je to bilo (i dalje je) uvredljivo, ali i smešno, trabunjanje jednog skoro senilnog dede i ništa više. Kada sam diplomirala, pa masterirala, pa upisala doktorske i bila primorana da se vratim kod roditelja, s obzirom da posla nije bilo, a u dom više nisam ni mogla, ni htela, tetka i tečo su me u šali podsetili reči njihovog komšije.
Sa užasom sam shvatila da su u Beogradu, čast izuzecima, uglavnom i ostale upravo „udavače“. Da je uprkos tolikom pozivanju na modernu samosvest i žensku nezavisnost, još uvek veoma teško izboriti se za nju, a izbeći etiketiranja i podozrive poglede. Da još uvek prečica vodi putem rodbinskih, švalerskih, partijskih i sličnih "preporuka", dok se možeš satrti od rada i dokazivanja, a da tek pred penziju ostvariš kakvo-takvo pravo na svoj krov, svoj dinar, svoje dostojanstvo. Put je trnovit - u stvarnosti, žene su i dalje viđene pretežno „za varjaču i kutlaču“. Nekako istovremeno sa Žikinim ispadom, Dženifer Eniston je objavila otvoreno pismo u kome po ko zna koji put ukazuje na ovaj problem. Preporučujem svima da ga pročitate, jer je OD REČI DO REČI NA MESTU, a kako se ne bih ponavljala, uputiću vas i na svoju raniju kolumnu „Žena, majka, kraljica - a kada živeti?“, u kojoj sam se bavila istim pitanjem.

Naprosto, koliko god delovalo uzaludno, jedino ukoliko neprekidno budemo ustajali u odbranu prava da nas niko ne stavlja u kalupe i proglašava „neostvarenim“, „frustriranim jadnicama“ ili „frigidnim kučkama“ zato što su nam prioriteti drugačije postavljeni, možemo napraviti pomak. Dok su društvene mreže preplavili sasvim bizarni trendovi postavljanja fotografija pobornika dojenja u javnosti, golih trudničkih stomaka i opšteg slavljenja kulta „Vilendorfske Venere“, perfidno i potuljeno se, pod izgovorom da su „pretnja patriotskoj naciji u izumiranju“, vređaju i nipodaštavaju devojke i žene koje se NISU udavale ili rađale…iz ko zna kojih razloga, a svaki je legitiman! Upravo na to pokušava da skrene pažnju Dženifer Eniston, pa ipak, nije mali broj komentara koji je zlurado ocenjuju kao „ogorčenu ženetinu, ostavljenu zbog druge sa kojom Bred Pit, za promenu, ima decu“. 

U Sjedinjenim Američkim Državama se upravo vodi žestoka predizborna borba, gde su - između ostalog - u glavnim rivalima, Klintonovoj i Trampu, oličeni feminističko s jedne i šovinističko načelo sa druge strane. Otuda nimalo ne čudi što Žika Nikolić sledi stereotip na koji se devojčice navikavaju od malih nogu, kad već ni mnogi „obrazovaniji“ i „osvešćeniji“ nisu operisani od ograničenog načina razmišljanja.

3. Parastos, pelene i suze uživo

Kao i uvek početkom avgusta, susedska (zla) krv proključa čim se približi godišnjica pogroma poznatijeg kao „Oluja“. O načinu obeležavanja ovog, bez ikakve dvojbe tragičnog dela istorije naroda bivše Jugoslavije, pisala sam prošle godine OVDE. Sada se u manipulisanju otišlo korak dalje, pa je uz razmatranje kanonizovanja Alojzija Stepinca, proslave uz Tompsona i alarmantno buđenje neofašističkih strasti kod Hrvata, ovde odlučeno da se udari kontra (jedan od omiljenih srpskih „sportova“), pa da se žalost za postradalim sunarodnicima izrazi još dramatičnije. Dakle, oni pevaju - mi ćemo naricati. Uživo, u direktnom prenosu. Komentar je suvišan, ali nije naodmet primetiti kako se „slučajno“ sve zapaljivija retorika vremenski približno poklapa sa formiranjem Vlade, izložbom „Necenzurisane laži“ i sve više zabrinjavajućim građenjem kulta Velikog vođe.
Izgleda da mu juče ipak nisu zatrebale pelene, kao što je bivši „tata“-učitelj Šešelj predviđao uoči maratonske govorancije gospodina mandatara. Prolazeći kroz dnevnu sobu, uhvatih deo govora o reformi obrazovanja. Dalje od toga nisam ni mogla, ni morala da slušam, jasno je o kakvoj se monomaniji radi - ali, eto, zaključak bi bio: ugasite fakultete „sporednih smerova“ koji nas ne bacaju direktno u konkurenciju na tržištu, koji nas ne stavljaju u mašinu. Hajde da svi budemo IT stručnjaci, menadžeri, nadasve napredni...a ne lenštine što neće da rade, nego samo kukaju na poštenu vlast - kao npr. oni nesrećnici iz „Jure“, kojima TREBAJU pelene, za razliku od Vođe što radi 25 sati dnevno, pa ipak se ne žali!

Dohvatiše se i poraza Novaka Đokovića na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru. Kakav vrh ATP liste, tek pošto ti ime dođe na dnevni red u ustima lidera, uspeo si u životu. Dakle, najpre se prisetimo sa koliko je pompe, koliko „prekjuče“, srpska delegacija ispraćena na najveću sportsku manifestaciju. Licitiralo se brojem medalja koje će doneti, blagoslov je dao premijer lično, a predsednik Nikolić i njegova prva dama ih svakodnevno bodre sa tribina. I tu, izgleda, počinje „prokletstvo bajčetinskog para“, jer naši predstavnici popadaše kao šišarke već tokom prvog kruga takmičenja. Vrhunac kolektivne „tragedije“ predstavlja Novakovo posustajanje pre povratnikom Del Potrom. Nole, koji nije robot nego živo biće sklono premoru i prirodnom padu energije, veoma je emotivno reagovao na svoj kiks. Suze koje je pustio, ne mogući da sakrije razočaranje poteklo iz toliko mnogo razloga, izazvale su salvu izvinjenja od strane sunarodnika, ali i negodovanja što „on i drugi sportisti ne poštuju zastavu, grb i himnu“, pa tako „traljavo igraju“.
"leave Novak alone"....ali, stvarno!
Novak nema razloga da se izvinjava bilo kome, ni bilo ko njemu. Dešava se i najboljima, očigledno. Koliko mu je stalo, odavno se zna. A političari su potezanjem njegovog imena samo još više doprineli da se neko ko, sam po sebi, jeste sjajna motivacija i primer, ni kriv ni dužan smuči razumnom delu nacije. Pogotovo nemaju prava da ga koriste za zamajavanje Srbadije koja, živeći TUĐI život i „kidajući“ se zbog tuđih (ne)uspeha, ne primećuje sve više gospode koja brlja po kontejnerima, sve veći broj prosjaka i to da uveliko srljamo nizbrdicom.

4. Od „srpske majke“ do srpske snajke“ (Sabor bez trubača)

Za kraj ovog pregleda nebuloza, pomenimo još i to kako večeras na otvaranju „Sabora trubača“ u Guči nastupaju „Riblja čorba“ i  Ceca Ražnatović. Bora već nedeljama razdragano ponavlja:„Kol'ko juče stig'o sam iz Guče“, tobože ponosan na dragačevske korene i činjenicu da će u razmaku od dva dana, sa svojim bendom biti predgrupa (tako ispada) „srpskoj majci“, pa učestvovati u revijalnom delu jubilarne „Zaječarske Gitarijade“. U ovom paradoksu, začudo, niko od anketiranih znalaca, sem vrsnog rock kritičara Petra Janjatovića, ne vidi ništa problematično! Kao, živimo u tolikom šarenilu stilova i ukusa, da je ono „od Silvane do Nirvane“ postalo uobičajen slučaj. Doslednost se gubi na svakom nivou.
"...važno je samo dobro se PRODATI!"
Ipak, meni i dalje ovo uvodno i završno veče „Trube“- kada će binu deliti Miroslav Ilić i Severina (sada) Kojić - deluju kao nešto što u svakom pogledu odudara od, istina, odavno izgubljene prirode smotre. Otkada se pre skoro dve decenije sve počelo vrteti oko prodaje piva, povlađivanja razularenoj rulji, a guranja u zapećak onoga što bi trebalo da je u središtu - takmičenja trubačkih orkestara, ovaj stadijum se slutio, negde u dalekoj izmaglici. Istina, trubači barem nisu više smešteni u školskim učionicama (iako hotel još uvek zauzimaju „elitni“ gosti dubokog džepa), niti kamperi suše mokre peškire i gaće na drevnim spomenicima-krajputašima iznad dvorišta škole, ali Guča je i dalje, citiraću svog dobrog druga, „jedino mesto na svetu gde možeš da se ponašaš kao majmun, a da ti niko ne zameri“. Čega se pametan stidi, time se lud ponosi. I sve je povezano, mada možda na prvi pogled tako ne deluje. 


9 коментара:

  1. Isidora ovo je jedan GENIJALAN TEKST :D
    BRAVO BRAVO MILION PUTA BRAVO :)
    Nije m strano da pohvalim sva što pišeš jer zaista mislim samo pozitivno ali ovo ti je jedan od najboljih :)
    Što se gospdoina sa broja 1 tiče, iskrena da budem nikada nisam gledala njegvou emisiju ali sam pročitala u novinama o "situaciji" i iskreno da ti kažem bila sam zgrožena posbeno na komentar o "dobroj udaji" to mi je bilo odvratno
    Što se druge teme tiče od slova do slova se slažem danas su vrednosti precenjena stvar ja sam čak imala komentare kako mi je 2.. godina i da je jako ne zrelo što o o braku ne razmišljam (a ja "slučajno" zaboravim da izustin da nije njihova j. briga što ja u brak ne verujem jer nemam nameru da se pravdam) ali uvek sam slušala bakin savet zlatan vredan kada takve stvari čujem "Na jedno neka uđe na drugo neka izađe" (nadam se da ne zvučim prosto). Što se treće teme tiče ako nešto pokušavam da izbegavam to je politika, ali imam jednu temu (i jedva čekam tvoj stav da čujem) o kojoj želim da pišem u "šolji kakaa" opolitici (manje-više i ako je generalno izbegava)
    4. Oh "Majka na Srbiju" (namerno grešim sada ) kako je mnogi zovu. Ja vučem korene iz Ivanjice (deda je bio odatle) i mama je uvek htela da me nauči da volim Guču i trubu ali kada vidim šta nastupa tamo drago mi je da nikada nije uspela :)
    Odličan tekst, oakve treba da uvedeš kao mesečnu rubriku, ono oduševljena sam 💝

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo ti hvala!:)))
      Što se tiče predloga za rubriku, cele prošle godine sam pisala redovne kolumne na društvene teme i one su izlazile u "Čačanskim novinama" utorkom, a objavljivala sam ih i ovde. Vremenom sam se pomalo zasitila toga, jer se previše nerviram :), pa sam se okrenula nekim temama koje više volim (umenost, npr), ali, kad me nešto previše isprovocira, ne mogu da se suzdržim. :)

      Žika-seljak, nadimak sve govori.
      O braku, znam već da smo istomišljenice. Ne verujem u to, raduje me kad vidim da postoje srećni brakovi, ali to je 0,01 % na svetu. I poštujem svačiji izbor, pa zauzvrat očekujem isto i prema mom izboru. Da bi se o braku razmišljalo, treba imati osobu s kojom bi ga sklopili - hiljadu puta je bolje biti sam, a srećan, nego zarobljen u zajednici bez smisla, samo da bi "ispunili društvena očekivanja". Tvoja baba je u pravu, ima i druga verzija te izreke:"Psi laju, karavan prolazi." :)
      Ni ja ne pratim politiku, ali Vođa mi iskače iz frižidera :( i teško je ne odreagovati, ovo polako prevazilazi kult ličnosti, a narod kao hipnotisan. Čime, da mi je znati?
      Jedva čekam tvoju temu!:)
      Što se tiče Guče, meni je mama odatle. Celoga života provodim letnje raspuste tu, baba tamo živi, rodbina...sećam se ja Trube kakva je bila ranije, sećam se i kada je počelo ovo ludilo sa estradnjakušama, pivom i prostaklukom, čega sam se sve nagledala, knjigu mogu da napišem. I GNUŠAM se ovdašnjeg mentaliteta i "običaja", sramota me često što sam iz ovih krajeva, jer ljudi kao Veljo Ilić ili Bora Čorba samo brukaju Čačak, a o "srpskoj majci" već znaš šta mislim...ovo je drugi ili treći put da nastupa u Guči i mnogi samo zbog nje dolaze, dok stranci, koji očekuju TRUBAČKI FESTIVAL, budu razočarani...imamo istovremeno jedan "Nišvil", trubačka fešta se isto može podvesti po džez festival, ali bitno je udovoljiti ukusu primitivaca. :(

      Hvala ti mnogo na čitanju!:)))

      Избриши
  2. Pre svega SVAKA ČAST NA TEKSTU!
    Svaka ti je ka' Njegoševa.

    E sad, da nije tebe ja bih verovatno nastavila da živim u neznanju.
    Za Žikin biser (gle čuda) prvi put čujem. Smatram da je dotičnom najpametnije da ode u penziju, kasni već skoro 20 godina u penzionerskim redovima.
    Jednostavno smatram da je slika i prilika svega što je oličenje naših loših navika i crnjih strana mentaliteta. Imam priliku da ga čujem samo kad kod mojih odem, a i tada dobijem ospice, pa ih molim da promene kanal.
    Za komentar koji je uputio detetu nemam reči, obrazloženje o modernijem komentaru dato pri izvinjenju je još ogavnije.

    Nole. Znala sam da je "pao" na OI, toliko ne palim TV da o suzama pojma nisam imaala. Da će naš narod da nakiti jedine ljude koji nas predstavljaju u pozitivnom svetlu to je bilo jasno kao dan. Daju sebi za pravo da budu i sud i sudija.
    Slažem se s tobom, nek jadnog čoveka već ostave na miru, da i mi sa njim malo odahnemo od silne pompe..

    Hahaha, sad me podseti.. Kad je tetka otišla u inostranstvo govorili su joj "Nemoj se vraćati, udaj se!" koji cilj.. :D
    Udaja sve probleme reši, kako da ne.. :D

    A naš politički krem de la krem.. Šta reći, a ne zaplakati. Da nis već na dnu još bi oni tonuli.. Njihovom debilizmu zaista nema premca, a samo Vođino pakovanje i prodavanje bajki za malu decu me iritira do besvesti..
    Još kad vidim kako ljudi slepo veruju, stašno!
    Za Oluju više reči nemam, bilo da su "naši" ili "njihovi", propaganda na obe strane na uštrb muke prostog i izmučenog naroda s obe strane.
    Za segment o obrazovanju ti svaka čast, delim mišljenje od A do Š.
    Neki dan mi mama priča kao neki "posao s kompjuterima" pa pogledaj o čemu je reč. Aman ljudi, neće svi da budu Veb dizajneri i IT stručnjaci, mene prvu to uopšte ne interesuje. Kad pomislim na HTML dobijem ospice, prosto koliko mi treba toliko znam.
    Možda jednog dana, kad ne bude više aktuelno, posegnem sa dizajnom npr. ali i tada će već izaći novi poslovni trend, za kojim ja ne nameravam trčati.. :)

    ОдговориИзбриши
  3. Juče sam slučajno naletela na prenos iz Guče.
    Bora predgrupa Ceci.. Tek po koji čovek peva (rekoh ja odmah da čuvaju glasne žice za majku) - katastrofa..
    Još danas Seve i Miroslav.. Sve sam se sprdala da joj je svekar namestio tezgu. :D
    Sve će samo da se masa dovuče, jer izgleda niko zbog trube nije ni došao..
    A tu stvarno svako može da se ponaša kao majmun, krajnje prihvatljivo i uobičajeno izgleda.

    Tužna (tragična) slika svakodnevice Srbije!
    Ko nije lud, taj je na putu do ludnice..
    Ovde "normalni" teško opstaju.

    Hvala ti na tekstu! <3
    Ponelo me sve komplet, pa sam malo razvezala..
    Ne zameri. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ih, pa, kako da zamerim ovako sjajan, oštrouman i detaljan komentar, nikad - budi bez brige. :* Samo se raspišite, meni to i jeste najveća pohvala i cilj, razmena mišljenja. :)
      HVALA, pre svega.
      Veruj mi, da nisam već treći nedelju u novinarnici, radim sa štampom i arhiviranjem članaka za biblioteku, ne bih ni ja znala, s obzirom da menjam kanal čim se "Šarenica" pojavi na TV-u (moja baba obožava, a i ćale često gleda zbog turizma).
      Međutim, svakodnevno prelistavajući novine - i to, na svu sreću, iole pristojnu dnevnu štampu ("Novosti", "Danas", "Politiku", OK - i "Blic"), u toku sam sa nebulozama.
      Zaboravih da pomenem savet ministra Vanje Udovičića da naši sportisti izbegavaju kontakt sa članovima reprezentacije Kosova u Olimpijskom selu. Ili ovu pompu oko lezbo-ministarke. Ima tu sijaset "bisera"...
      Udaja kao rešenje, a porodičnog nasilja nikad više nego sada, ni "sigurnih kuća"...saberimo dva i dva.
      Ista stvar za informatiku, brat to studira, meni nimalo nije zanimljivo. Kada bi se profesija birala samo po "isplativosti", ma, bilo šta u životu, koja bi bila poenta?!?
      Bora bez trunke srama priča kako će svirati i ispred Cecilije i na "Gitarijadi", ali, dobro, odavno je "pukao" i on...Seve i Miroslav su u nedelju, poslednjeg dana. Pretprošle godine su dovukli Lukasa i autobusi su stizali samo zbog njega. Trubače ko šiša...

      Избриши
  4. Zabeteonirala si, nema dalje :D a gucu bi trebalo zakonom zabraniti, uzas!

    sarenicu bolje da ne komentarisem, a uostalom sve si vec rekla :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Odličan izraz - zabetonirala definitivno. :)
      Slučaj Šarenice ima i nastavak, čitam pre neki dan Žikin intervju, kaže - izvinio se, ali tek reda radi, jer su "vrane i čavke počele da grakću, pa im se još neke pridružile, tako to ide", ali on zna da ga većina podržava i ne misli da je išta pogrešno rekao. Aludira na to da su "žene iz nevladinih organizacija" digle frku, a on se ipak ponosi što je "zaostao i patrijarhalan".
      Znači, lik se još gore ukopao, nesvestan je svoje gluposti i ograničenosti....UŽAS.

      Избриши
  5. Dod'o sam tvoj link kod sebe na listu blogova, jer raja ovo jednostavno moraju čitati. Pravo je dobro i ti si realno prava mlada spisateljica. Jel' pišeš još negde, neki časopis, portal, knjiga? :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala!:)))))
      Pisala sam za portal Bulevar umetnosti dok nije ugašen, za "Reviju Istorija" i "Politikin zabavnik", ali samo volonterski - novinarstvo je kod nas spalo na, ne niske grane, već DNO DNA, a ja previše entuzijazma i ideja ulažem da bi iko to vrednovao.
      Pišem celoga života, iz čiste ljubavi i interesovanja.
      Trenutno slabije, jer imam ispitni rok, ali mnogo toga je u planu i sve plasiram ovde na blogu, pa i kolumne koje su bile u drugim medijima.
      Po obrazovanju sam, inače, profesor (master) književnosti ali, nažalost, ne radim u struci. Doktorand sam, istražujem književnost XIX veka i naučno-istraživački, esejistički rad mi je primarna ljubav. Novinar sam iz hobija, tzv. "free-lancer".

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...