среда, 20. јул 2016.

Na(v)učeni na loše vesti

piše: Isidora Đolović


Šta je sa našim pravom da ne (sa)znamo sve? Sa novinarskom, profesionalnom, ljudskom etikom? Zar je DISKRECIJA svedena na rijaliti personu Macu? I koliko još možemo da rastežemo izgovor kako „narod traži“ upravo ono što „prodaje novine“?

„Skandalozno!“, „Monstruozno!“, „Bizarno!“ „Ekskluzivno!“, „Otkrivamo!“, „Šokantno!“ „Zaprepastićete se!“, „Nećete verovati da…“

Ulogu telala koji na uglovima ulica izvikuju probrani sadržaj večernjih ili jutarnjih novosti, sveže pristiglih iz štamparije, u moderno vreme preuzeli su sami naslovi. Oni vrište, šamaraju, spopadaju. Ništa zato što se iza bombastične najave najčešće kriju šture, neproverene, pa i sasvim nepostojeće informacije - efekat je postignut. Želeli ste šok, od vrste koja prodaje tabloide (a 95% današnjih dnevnih novina to, nažalost, jesu) - dogovoreno, dobijate ga. I to ne na kašičicu, već pošteno i obilato, u količinama dovoljnim za fino predoziranje.

Pozivajući se na „naše pravo da znamo sve“ (demokratsko koliko i vlast u čijoj su najbučnija i najprodornija glasila vernoj službi), svakodnevno se, naizgled spontano, plasiraju nove i nove ture opijuma za narod. To što je reč o crnoj, estradnoj i političkoj hronici, ne čini problem ništa drugačijim, niti pruža više opravdanja njegovom postojanju.

Kada god se desi strašan zločin, javnost složno skače na noge, Supermeni iz Vlade obećavaju hitno donošenje zakona i oštro sankcionisanje daljih čudovišnosti, nasilja i surovosti. U debatu se uključuju psiholozi, sociolozi, kulturolozi i meteorolozi (navodno „pedofili izlaze po vrućini!“)…tako sve dok se prašina ne slegne. U međuvremenu, valja ostaviti prostora i za „istorijsko otvaranje poglavlja“, završenih par desetina metara Koridora, pobednike rijalitija bez kraja, Instagram-fotke sveže isplastičarenog estradnog podmlatka i nove pesme „srpske majke“. Ako i nakon ovog „Molotovljevog koktela“ ostane pri iole budnoj svesti, Srbin će biti dotučen danonoćnim izveštajima o Erdoganovom puču (režiranom ili ne), pomahnitalom kamiondžiji iz Nice, nuklearnim probama severnokorejskog lidera, zika-komarcima i veštački usmeravanim tornadima. Time se šalje nedvosmislena poruka - svet je strašno, opasno mesto, u kome nas svakoga dana i sa svih strana vrebaju katastrofe. Život je nepravedan, nepredvidivi „dušmanin“ i jedinu utehu nude melos, lako štivo, štampani i TV tabloidi, kao i, naravno, Veliki Vođa sa svojim mudrim balansiranjem između zemalja izlazećeg i zalazećeg sunca. Njegov spokojni govor tu je da umiri, ali i, očinski strogo, u korenu „saseče“ sve naše strahove.

I posle se čudimo stopi samoubistava, hroničnoj depresiji, tome što ljudi koji se na vreme povukoše u prirodu, bez televizije i novina, po svemu sudeći žive kvalitenije i duže. Pozivamo se na „pravilo crvenog dugmeta“ i preimućstvo biranja kanala koje ćemo pratiti (najveći broj ispitanika horski deklamuje: National Geographic, Discovery, RTS 3, Intermezzo, Animal planet…ali, statistika peva drugu pesmu), iako nije sve baš tako crno, a ni belo.

Naše pravo da NE (sa)znamo sve

Uglavnom ne gledam televiziju, od dnevnih novina čitam jedino „Politiku“, a i to vikendom. Odavno se ne trujem vestima, ali, od njih svejedno ne mogu pobeći. Kada smo popodne svi kod kuće, roditelji prate televizijske sadržaje; na poslu, u autobusu, u redovima - drugi komentarišu aktuelnosti; na Internetu - linkovi ka vestima sa različitih portala „iskaču“ sami, bez pravila i reda. Istini za volju, veoma je teško biti apsolutno neobavešten - a verovatno donekle i štetno. Naprosto, drugačije ne bih shvatala koliko je takav vid informisanja javnog mnjenja pogrešan, izokrenut, napadan i, u suštini, izrežiran.

Nažalost, svesni smo toga da život nije bajka, a svet je daleko od rajskog prostora. Svakodnevno, negde, neko pati i strada. Daleko od toga da stvari treba zataškavati, nipošto! Ali, mora postojati mera i poštovanje određenih granica. Odvajkada je bilo i doveka će biti ljudskog zla, prestupa protiv čovečnosti. Radi predupređivanja, borbe, pomoći - uvek moramo biti svesni, budni, angažovani koliko je u našoj moći. Međutim, kada se prekorači pomenuta granica i zapadne u senzacionalizam, nepoštovanje žrtava i njihovih porodica, neprofesionalnost, kršenje elementarne ljudske i novinarske etike - šta nam onda biva opravdanje?
Dajem sebi slobodu da govorim u ime mnogih - ne, NE ŽELIMO i ne moramo da (sa)znamo baš sve mučne pojedinosti! Naročito kada su izvesni slučajevi tako providno forsirani od strane određenih, malobrojnih tabloida, u jasne svrhe (npr, ubistvo izvesne pevačice Jelene Marjanović). Neukusno je citirati naricanje majki i ostale rodbine ubijenih. Nikoga ne zanima o čemu misli i govori ubica. Cirkus koji se od svega prečesto napravi, ne samo što unižava događaj, već budi i povratne reakcije koje su daleko od iskrene empatije: agresivnost, strah, frustracija, nervoza i - naposletku - prezasićnost predočenim traumatičnim iskustvima. Jedan od dokaza je i to što se sve češće sastavljaju peticije protiv fiktivnih likova i događaja u serijama, dok u odnosu na realno okruženje i ljudsku patnju vlada pasivnost, ignorancija, malodušnost. Dolazi do zamene životne stvarnosti virtuelnom, tj. medijski projektovanom i nametnutom.

A sa druge strane, svet je i mesto gde još uvek, verovali ili ne, postoje lepe stvari! O njima se, naravno, ne izveštava u prvom planu, skrajnute su na marginu, sporedne u svakom smislu. Koga je briga za uspehe odbojkaša i mladih matematičara?! I još drastičnije: počeli smo da NEGATIVNO reagujemo na prijatne i vedre vesti! Najskoriji je slučaj venčanja naše teniserke Ane Ivanović i nemačkog fudbalera Bastijana Švajnštajgera. Mada je reč o zaista retko svetloj tački i osveženju, u svakom pogledu, zaprepastio me broj zluradih, sitničarskih, priprostih komentara. Par uspešnih, mladih, skromnih i pristojnih ljudi koji se, pre svega, VOLE i predivni su baš zbog te jednostavnosti, izazvao je koliko iskrenih čestitki, toliko i krajnje neumesnih osvrta „srbopatriota“. Čitam zamerke što je (zamislite!) uzela prezime svog muža - em stranca, em “nižeg i ružnijeg od nje”; što su se venčali u venecijanskoj katoličkoj crkvi; što je na proslavi koja je usledila, pevala Nina Badrić - a ne neka estradna “zvezda”; što je haljina za građansko venčanje bila “suviše obična”, a nevesta bez jake šminke i tradicionalnog trudničkog stomaka do zuba. Ide se do zaključaka u stilu: "Ana, prodala si srpstvo i veru", sve iz tastature polupismenih anonimusa, kojima je patriJotizam preko Interneta najveći životni domet. 
izvor: http://www.brides.com/blogs/aisle-say/ana-ivanovic-bastian-schweinsteiger-wedding-main.jpg
Zar smo se toliko navikli na crne vesti, od ranog jutra do trećeg „Dnevnika“, pa više ne umemo da normalno odreagujemo ni na sreću, ni na tugu?! Jesmo li do te mere utučeni konfuzijom između svakodnevnice i obećavane paralelne stvarnosti, pa nam pažnju privlače još samo morbidne, vulgarne, šablonski sročene i agresivno predočene stvari? Zar je najniže, životinjsko, mazohističko i voajersko načelo ipak odolelo evoluciji, pa mora kad-tad izbiti na površinu? Konačno, fali li i vama malo pozitive, ne površne-mozgozatupljujuće, već prave, da ne iskoristim baš ono izlizano „zdrave“, vedrine?

Jedno je sigurno: nekome ovakvo stanje savršeno odgovara, dajući mogućnost prepisivanja „leka/protivotrova“ koji će dodatno zaludeti mase i držati ih pod (mentalnom) kontrolom. Zapitajte se samo je li slučajnost što se jutro nakon otvaranja poglavlja „prvi put u istoriji“, iznebuha, „pokrenuo slučaj“ ubijene pevačice i „uhapšen napadač“ na Milana Beka? A udomljavanje dvojice zatvorenika iz Gvantanama, u periodu kada strah od novih poteza islamista parališe svet, izgubljen u iščekivanju produžetaka obnovljene hladnoratovske utakmice? Nije teško ponešto zaključiti samim obraćanjem pažnje na redosled, raspored, sadržaj i intonaciju vesti. Možda ih vi i ja ne pratimo, ali ogroman procenat sunarodnika je pod njihovim stalnim uticajem - i slepo im veruje.


25 коментара:

  1. Jedva sam čekala da dođem kući da natenane čitam tvoj tekst.😊
    Na žalost, imam priliku da često vidim šta piše Informer, mada ni drugi nisu bolji.
    Naslovi iz kojih vrište reči poput Peder ili Duvaj ga, ne znam, meni je to šokantno.
    U iole civilizovanim zemljama te novine ne bi ni postojale ili bi imale tiraž kao Treće oko.
    Mada, posmatrajući društvene mreže, vidim da su ljudi postali sve krvožedniji i prosto histerični u želji da prazne živote ispune senzacionalizmom.
    Zločini, koji se ovih poslednjih meseci dešavaju u Srbiji su jezivi, da me ne shvatiš pogrešno, ali čemu takvo detaljisanje i gotovo naslađivanje u izveštavanju, objavljivanje slika i ko je šta rekao od polupijanog komšije do komšinice, koja nema razred osnovne škole, a ni par zuba.
    Problem je što su kod naš gotovo sve novine takve, odnosno svi mediji.
    A narod, čini mi se, nikada luđi.
    Skoriji slučaj čitam Jelenina majka nema šta da jede, Informer otvorio žiro računa za pomoć, u zemlji u kojoj deca gladuju po ulicama, više od 50% je nezaposleno, zatim pišu ko je pobedio u Parovima, neka izjavila tortura, koju su oni podneli gora od one u Nici. Nemam snage ni da se šokiram. Isto, ne, ne želim da znam.
    Nisam fanatik Rusije i Putina, ali mislim da smo mi ovce, kojima isto tako treba ovan čvrste ruke, odnosno kopita da nas vodi, čitam u Rusiji zabranjen Pokemon Go. Nama treba vođa, koji će da nam daje na tacni šta nam treba, a zabranju, kao deci, kada podilkanimo.
    Uf, raspisala sam se baš, sorry, a tek sam do pola čitanja stigla.😊

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pre svega, mnogo hvala na čitanju :), a zatim - slobodno se raspiši, uvek, u tome i jeste suština: podeliti mišljenje, čuti komentare, prodiskutovati.
      Izuzetno mi je drago što delimo mišljenje, zamalo da počnem da mislim kako sam paranoična, jer meni je sve ovo toliko iritantno i BOLESNO, malo je reći morbidno, nego baš za dijagnozu...
      Nažalost, iako su mi tabloidi strani i nimalo me ne interesuju, ne može se od njih pobeći.
      Da je novinarstvo odavno skliznulo u čist senzacionalizam, nepismenost i neukus, jasno je otkad sam se "plaknula" u tim vodama. Pisati za svoju dušu = volontirati. Pisati "ono što se traži" = raditi za crkavicu od honorara i blamirati se. Za ovo prvo, na svu sreću, imam blog. Drugo ne dolazi u obzir, ali, eto, "profesionalni" novinari su uglavnom baš na takve zadatke osuđeni.

      Rečnik kojim se te novine služe, način izveštavanja, teme, sve je toliko prosto, vulgarno i odvratno, da bi nekadašnja komisija za kič i šund imala pune ruke posla. Ali, živimo u vremenu "sloboda", "demokratije" i "borbe protiv (auto)cenzure", pa sve može i sve prolazi pod tim izgovorima.
      Potpuno se slažem sa tobom u vezi svega, zaista je neprofesionalno, nepotrebno i ogavno što idu u najsitnije detalje, prepričavaju "rekla-kazala" stvari, konsultuju "pouzdane izvore", a pre svega NAMEĆU narodu teme i takvim kljukanjem nas "navlače" na vesti o nasilju, perverzijama, prostakluku. Kad je neko večito zasipan sličnim temama, ili "pukne" i sam ili ogugla.
      I slažem se, mi smo skloni da tražimo vođu koga ćemo slepo pratiti, zato je mnogima i valjao Tito, takav je otprilike i Putin, kad smo već k'o maloumna deca i ne možemo bez staratelja.
      Problem je što smo sada u poziciji Domanovićeve rulje iz čuvene pripovetke.
      Zaboravila sam da spomenem slučaj Nede Arnerić i ono užasno pretpostavljanje šta li piše u bolničkom kartonu, jel' pokušala da se ubije, itd.
      Tu histeriju za "Pokemonima" tek ne razumem, čujem da će u Beogradu biti za vikend neka potraga i tu se ODRASLI uključuju!
      A živi se nikad gore, moraš da moljakaš da ti puste crkavicu od plate, nezaposlenost raste, maligne bolesti kose sve više mladih ljudi...
      Meni je žao svakog nastradalog, ali, TROVATI ostatak nacije i zataškavati nesposobnost nadležnih da se nose sa situacijom, tek je van pameti.

      Избриши
  2. I na kraju potpuno sam isto razmišljala za Anu, telepatija.
    Ne volim je posebno, ali sam gledala slike, odmereno, lepo i prijatno. Kamo lepe sreće da smo svi tako uspešni, bar u tom finansijskom pogledu.
    Onda izjava Šešelja kako Anu nije sramota uzela prezime muža, umesto lepog srpskog, pa će sada da se preziva upravitelj svinja ili kako već. Čovek, koji otac može da joj bude po godinama. A komentare više ne smem ni da čitam, bljuvotine i šljam, zbog toga ću početi i forum da izbegavam, prostaci su naučili da koriste tastaturu i umislili su da su pametni.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Istini za volju, nikada nisam marila za naše tenisere, čak me ta manija oko Novaka prilično nervira, njihov sport ne pratim. Ana mi je uvek bila odbojna zbog svog "maženja" u govoru, nekako njanjavom, ali sem toga ništa protiv devojke nemam. Bolje da pišu o njoj nego o starletama, pevaljkama, kćerkama istih tih pevaljki - "Instagramuša" koje su sa 18 godina već izoperisane da izgledaju starije nego nas dve, a mediji ih (verovatno dobro plaćeni) nameću kao lepotice.
      Vest o svadbi Ane i Švajnija me, iznenađujuće s obzirom da slabo pratim takve stvari, obradovala i oduševila. Rado gledam slike sa venčanja, građanskog i crkvenog podjednako, baš su mi sjajni, sve prelepo, bajkovito, a nenametljivo i tako normalno. Uz to, oboje sportisti svetskog ugleda, ničeg nemaju da se stide, ništa da kriju.
      Šešelja inače ne treba shvatati ozbiljno, a ponajmanje je pozvan da komentariše Anu i njenog supruga, jer baš kao što kažeš, može da im bude otac. To sa prezimenom isto zaboravih, kao, "Svinjogojković", a kad Adrijana Lima uzme prezime "Jarić", odmah joj dodele pasoš. Licemerno i bezveze.
      Forumi su leglo "prepametnih" komentatora.

      Избриши
  3. Evo da ti kometarišem malo i ovde, a ne samo na pp.
    Pre svega, odličan i nažalost u potpunosti realan tekst.
    Hteli mi ili ne jednostavno ne možemo izbeći gluposti koje nas svakodnevno prate u medijima. I što je najgore, imam utisak da je poput neke droge, što nam više „daju“ takve vesti narod ih više traži, želi.
    Kad smo kod zločina, čini mi se da u poslednje vreme pišu u novinama bukvalno sve, najsitniji detalji, čak skoro policijski i bolnički izveštaju, čemu to? Ljudi su oduvek umirali nasilno ili na drugi način ali nikada nije bilo ovako, mislim da čak to ima veze sa povećanjem broja psihopata. Možda preterujem (ili sam previše gledala filmove) ali ubistva dece u poslednje vreme su česta a i slična, koliko je moguće da jedan psihopata bude „inspirisan“ previše detaljnim tekstom iz dnevnih novina, „poljuljana“ psiha je samo osnov.

    Ana im smeta, a bitno je da svaka druga vest u DNEVNIM novinama počinje sa „Ćerka poznate pevačice...“ ili „Sin poznatog glumca...“ dokle više će nam takvi ljudi „iskakati iz frižidera“ dok ćemo ljude koji stvarno rade nešto u životu ignorisati.

    Reality show ne mogu, ne želim i nemam više snage da komentarišem...

    Ponavljam se, jako puno NEPISMENIH ljudi u Srbiji daje sebi za pravo da javno piše i komentariše.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Dobro mi došla i ovako zvanično!:))))
      Mnogo hvala na čitanju i komentaru.Već smo se složile po svim stavkama, odlično definisano - i sama odavno imam utisak da sve vesti prave kontraefekat, samo podstičući još veću ogorčenost, agresivnost i nasile.
      Veoma sličan je i moj utisak povodom ubistava dece...zaista, pored toliko bolesnih umova, koji uglavnom najviše i prate, pretpostavljam, ovakve tabloide, potpuno je ludo u detalje prepričavati izvršene zločine, obdukciju, nalaze...I, nažalost, filmovi nisu ni iz čega nastali, a nije ni da u uvrnutim mozgovima ne mogu probuditi kojekakve ideje. Začarani krug!

      Baš tako. Postoji dobra serija "Dirt", koja upravo govori o načinu funkcionisanja žute štampe u Americi, a nema razloga da kod nas bude drugačije. Čak sam uverena da "džet set" i njihov podmladak sam plaća paparacima da ih "proganjaju", a "novinarima" da izveštavaju o njihovom prosečnom danu, jer će tim "iskakanjem iz frižidera" da se nametnu narodu, kad već konkretnim radom i postignućima ne mogu.

      Proprost i priglup, a samouveren i sklon pametovanju, čini najgoru kombinaciju. Kad uzmeš u obzir da su takvi u većini, pa još uglavnom bučni i isključivi za svaki stav koji nije njihov, sve postaje malo jasnije...

      Избриши
    2. Hvala! :)))
      Upravo to, što je nagore dosta takvih filmova i jeste po istinitoj priči rađeno.

      Nisam gledala tu seriju, ali sve to mi zvuči logično. Prosto mi je nemoguće da su Kardašijani tako jednostavno dospeli u vrh "džetseta" i sada su bukvalno opšte prisutni.
      U Americi je dovoljno da si plastičan i da imaš novca da se probiješ i eto zvezda si. Što je najgore veoma brzo se širi na ostatak sveta i evo i kod nas je još gora situacija.

      Ne samo da su u većini, nego su i na uticajnim pozicijama. Odmah se setim ovog nedavnog ispada i svadbe u Etnografskom muzeju. Prosto bih se "samouništila" kada čujem kakvi ljudi vode naše kulturne ustanove.

      Избриши
    3. Potraži, prilično je zanimljiva serija, ima dve sezone i glavnu ulogu igra Kortni Koks (Monika iz "Prijatelja"). Veoma direktno prikazano kako sve to funkcioniše.
      A mislim da sam više puta čula kako, mada je i očigledno, naši "džet-seteri" plaćaju za tekstove o sebi, ili im njihovi prijatelji-urednici petparačkih novina tako podižu rejting, jer, realno, KOGA BRIGA za svaki detalj iz života Nataše Bekvalac ili ovih curica-kćeri pevaljki, glumaca i fudbalera? Po čemu si one to pa značajne, da bi se našle u novinama?
      A Kardašijanke tek neću komentarisati, zlo i neukus, a opet, da im otac nije bio uticajan i bogat, ne bi se tako lako probile do naslovnih strana - slično je i sa Karleušom, malo tatine pare i zaleđe, malo veze sa krimosima i biznismenima, mnogo samopromocije i napravi žena od sebe samoproglašenu "divu", u nekom svom paralelnom univerzumu...

      Jao, da, svadbu u Etnografskom muzeju nisam uključila, naprosto, ne mogu da pišem toliko brzo koliko se smenjuju nove i nove gluposti. DNO, šta drugo reći?!? Još se sećam kada je Breni odobreno da snimi spot u Narodnom pozorištu, a nekoj drugoj pevaljki u Karlovačkoj gimnaziji...i na kraju, "tresla se gora, rodio se miš", malo negodovali, pa zaboravili. :(

      Избриши
    4. Moram, sad kad si mi rekla da postoji takva serija u meni se probudila želja za projektom koji bi probudio jadan narod i otvorio im oči... Smešno je koliko je to zapravo teško jer su ljudi toliko povezani sa tim "zvezdama" da se osećaju kao da ih lično poznaju.
      Vidim samo kakvi su komentari na slike dotičnih curica, kao da im je neko "najrođenjiji".

      Upravo to, kao i sa Paris Hilton... Svi oni su imali dovoljno para da poplaćaju novinare, forsirani su u nedogled i narod ih prihvatio. Karleuša mi je nabolji primer toga kod nas, kao i ove "Soranije" (Stanije+Soraje).

      Meni su ti događaju vređanje ljudske inteligencije! Što je nagore neko će sa divljenjem to da gleda i sutra će imati još gore želje vodeći se time "kad mogu oni, mogu i ja" i ko zna dokle će to da ide.
      Naša kultura je odavno dotakla dno i mislila sam da dalje ne može, ali iznenađujem se iz dana u dan.

      Избриши
    5. I komentarišu ih kao da su kafu pili zajedno. :)
      Još jedan dokaz da su politika i estrada povezane: neprimetna manipulacija narodnim masama.

      Paris Hilton sam već i zaboravila, eto koliki im je rok trajanja, mada, mislim da su je Kardašijanke uveliko prevazišle.
      Veruješ da dugo nisam razlikovala Staniju i Soraju, da nije babe koja gleda "Farmu" i kod koje sam jednom bila primorana da mesec dana slušam komentare, ne bih ni ukapirala.

      Ista stvar, uvek pomislim da me ništa ne može iznenaditi, kad ono, samu sebe demantujem.

      Избриши
    6. Isidora vidim da spominješ Dirt, odlična serija, šteta što je brzo ukinuta, isto dobra, koja prikazuje šta se krije iza kulisa jednog rijaliti šoua je Unreal, ja sam potpuno zaboravila da je uvrstim na listu serija, koje gledam, na prvi pogled kao sapunica, ali tako da dramom krije sasvim realne teme društva, koje obrađuje.

      Избриши
    7. Sjajna je, drago mi je da se još neko seća!:)
      Gledala sam je na "FOX life"-u.
      Čula sam za "Unreal" i zvuči zanimljivo. Šteta samo što publika uglavnom ne uzima za ozbiljno kritički osvrt na popularne fenomene, čim opstaju.:(

      Избриши
  4. Sjajno, sjajno!
    Čitam ga treći put i uživam, klimam glavom na ogavnu štampanu realnost.

    Komentar, duži, ide čim opravim komp.😊

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Kaćice, reanimiraj sokoćalo - jedva čekam tvoje komentare i utiske!:))))*

      Избриши
    2. Na moju veliku sreću retko se susrećem sa ovim izvorima "informacija", ali me ni u kojem slučaju ne zaobiđu 100% kao ni šund kanali iste sadržine.

      Nivo nepismenosti, prostakluka i "plitkosti" odavno je prestao da čudi u okvirima ovog glasila.
      Tek ponekad me zgrozi i to do bukvalne mučnine jer mi nije jasno KO su te ovce(mada ih srećem) i što su i čime toliko hipnotisane.

      Slučaj nesrećne pevačice postao je morbidno degutantan i dežurna krava muzara bivših joj šefova i samih medija.
      Naslovi su OGAVNI bilo koja tema da je u pitanju uz dodatak pokoje kompromitujuće scene u gro planu raznih "ličnosti", a onda s druge strane imaš spokojno, ljudsko i NORMALNO sklapanje braka koje se šikanira iz dosade i čiste ljudske gluposti.

      Избриши
    3. Izvinjavam se na velikim slovima (koja viču😉), ali uvek se do besvesti iznerviram, što duže mislim na datu temu sve je gore.

      Sjajan, genijalan tekst. 💋

      Избриши
    4. Još bolji komentar. :) Mnogo hvala, zaista, slažem se u svakoj reči, nema druge ocene za ovu pojavu od - POGREŠNO.

      Избриши
  5. Pa BRAVO čoveče,
    Od A do Š potpisujem svaku reč svaku tačku. Ja generalnno izbegavam novine, da se ne nerviram zbog gluposti. Još od čuvenog "rođendana" bežim od novina prosto što je mnogo mnogo je.
    Apropo Ane ja nemam problem da se piše o tome, niti mi ona smeta ali me nervira što je to u 500 različitih vesti. Dakle izveštaj o venčanju bi mi bio skroz cool ali kada idu miion vesti na fazon "koliko je koštalo odelo kuma" i "kojim pamrfemom je mirisao mladoženja" i li "koji je meni služen"...mi je isuviše TMI dakle nepotrebno i nešto što da mi se neko moj udaje ne bi bla zainteresovana da znam, a kamoli neko koda ne poznajem. Generalno nrado i norinari umeju da dižu buku oko raznih gluposti samo da se čiaju što više.
    Moj veliki nakon i džinovsko BRAVO za ovaj tekst :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi, Saro, baš mi je drago da ti se tekst dopao. :) Dugo nisam pisala kolumne na temu društvene kritike, jednostavno sam se i umorila od nerviranja u prazno, ali na ovo sam prosto MORALA da odreagujem.
      Zdravije je i pametnije ne pratiti vesti, kad moji puste TV, sklonim se u drugu prostoriju, doživljavam to kao mentalno zagađenje.
      I meni smeta 500 naslova, baš istu sam stvar primetila - i što je najjače, ta "vest" se svodi na par rečenica, ili prekopiran ststus/tvit...ali, to nije do Ane, slično rade i Novaku, nisu oni krivi što ih mediji silom uvlače u poziciju da se na kraju ni krivi, ni dužni, ogade ljudima.
      Dežuram narednih sedam dana u čitaonici/novinarnici biblioteke i prijatno sam iznenađena (mada, to je i normalno za ustanovu kulture) da u ponudi NEMA "žute štampe", nikako "Alo", "Kurir", "Informer"...samo normalne novine.:)
      Kontam i da pomenuti šljam od štampe neuk narod kupuje jer su najjeftinije novine, a takav im je i sadržaj...:(

      Избриши
  6. И ја читам само Политику (кад уопште и читам новине), једино се они нису срозали.
    Мени Ана дивно изгледа у овој хаљини и заиста не разумем негативне коментаре; да је обукла нешто раскошно и "напуцано", писали би у стилу "народ гладује, а она се разбацује". Свету се не може угодити.

    ОдговориИзбриши
  7. Da, jedini su zadržali nivo pravih novina, a opet u skladu sa svojom tradicijom i renomeom. :)
    Upravo to i ja mislim, svakako bi joj našli zamerku, naprosto, kao da više nismo u stanju da se iskreno nečemu obradujemo i divimo - toliko loših stvari je zagadilo i svest ljudi...
    Hvala na čitanju!:)

    ОдговориИзбриши
  8. Super post!Potpuno tacno!Iz istih razloga i ne palim vise televizor.Retko kad,i to obicno kada gledam serije na RTS1.Od kada ne gledam vesti i ne citam novine,glava mi je mirnija,imam vise snage i ne opterecujem mozak glupostima,pa imam vise mesta za korisne stvari :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Baš tako, najlakše je potrošiti vreme uz ekran, naprosto se izvuče, a da i ne primetimo. Pri tom, uz današnju televiziju, retko šta pametno i može da se vidi. Toliko je pametnijih i boljih stvari svuda oko nas, zašto trošiti život na ispiranje mozga?
      Hvala na čitanju. :)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...