среда, 06. јул 2016.

Na talasima leta

piše: Isidora Đolović


Doplovilo je gotovo neprimećeno. Otkako su se klimatske prilike poremetile, a godišnja doba malo sporečkala i u nastaloj gužvi izmešala svoje uobičajene osobine, dopustilo je proleću da nas zbunjuje tropskim vrućinama - a samo uobičajilo da se iznenada na nas obruši manjim potopima. Kao da zna koliko ga željno iščekujemo, pa dopušta sebi luksuz da nas malo začikava. I sada nas je po(d)setilo, samouvereno kao i svi kojima baš ništa ne možemo uzeti za zlo….LETO.
Vreme je za novu „sezonsku“ muzičku listu, a ona je - baš kao i trpeza godišnjeg doba u koje smo zakoračili - šarena, laka i samo malčice opora od neizbežne nostalgije za nekim prohujalim letima. Šta da se radi, kad su magnet za osećanja svake vrste. Čitali ste i slušali ZIMSKE, pa PROLEĆNE predloge, ali, kada bolje razmislim, nema dileme da muziku zapravo najviše slušam  i u njoj uživam - upravo leti. I to ne bilo koju, već onu meni najdražu. Podeli se to razdoblje na dve celine, druga je poznija i prelazna, do nje ćemo tek doći kad „miholjsko“ zakuca. Ova aktuelna podseća me redovno na to koliko je još uvek mnogo (po)leta u meni i kako se ništa suštinski ne menja u duhu i osećaju sveta. „Leto“ je često sinonim za godinu, što nije nimalo slučajno, uzmemo li u obzir da istinski sažima životni vek, ali i naše iskustvo u ono glavno, najbitnije, najvrednije.

Inspirisala me, isprva podsvesno, radio emisija sjajne Ivane Pataković, novinarke nekadašnjeg „Hupera“ (časopisa koji malo-malo, pa sa setom pomenem, a pisaću opširnije drugom prilikom o istom i koliko fali neko slično glasilo danas). Zove se „Tu i tamo“, emituje SUBOTOM OD 16 DO 17 I 30 H na RADIJU „202“, a reč je o jednoiposatnom kolažu zvukova, povezanih tematski (npr. naslovom numere, početnim slovom imena izvođača, konceptom albuma, predmetom pesme) i uslovljenih jedino - kvalitetom. Ukoliko niste već, imate toplu (kao leto) preporuku za druženje sa uvek vedrom, raspoloženom i u svoj poziv fantastično upućenom Ivanom - koja nam je svojevremeno, intervjuišući najveće svetske muzičke zvezde, prenosila delić njihovog sjaja u tamnom turbo-vilajetu. Tema prošle emisije bilo je upravo leto, tačnije, pesme koje u naslovu sadrže ovu reč. Razlili su se zvuci: domaći i strani, retro i aktuelni, brzi i baladični.

Jeste proleće mladost čovečanstva, ali, leto je bez sumnje pravo dete prirode! Hronološki niz je tu varljiv, kao i ono šezdesetosmaško iz neprevaziđenog filma sa Štimcem i Batom Stojkovićem. Leto je najmlađe, najlepršavije, najvazdušastije i najneuhvatljivije godišnje doba. I kad pritisne zaparom što ne da disati, i kada sruči lavor kiše pa sve zapahne miris dehidrirale zemlje i trave, leto je razigrano i razuzdano. Nosi široki osmeh, ali i naličje - nedefinisanu setu. Uživamo u njemu, ali se i unapred rastužimo zbog kraja koji mu se, sada, doduše, jedva nazire. Vreme letnjih raspusta - jednog od najsavršenijih izuma, godišnjih odmora, paklenih dana i najlepših noći. Neki su već odmaglili na more, mnogi od nas provešće ga ponovo u gradu. Gde god bilil, nećete izbeći njegovu čaroliju - svuda je zamamno i svuda lepo. Ne zamišlja se raj džabe kao plaža.

Zbilja, ne znam za osobu koja stvarno ne voli leto, čak ni mrgude koji „Hajdemo u planine“ ističu kao himnu. Nije njima leto krivo, ruku na srce, ono je tek izgovor da ljubomorišu. Pamtim ga po najboljim putovanjima, igrama u detinjstvu koje bi se odužile kao i dani, izlascima u tinejdžerskom dobu. Kao stvoreno je za festivale, svirke na otvorenom, zaposedanje parkova i reka. Iako obožavam more, na letovanju, nažalost, nisam bila punih šesnaest godina - od detinjstva. Zato sam zavolela leta na asfaltu i kao pravo gradsko dete, prigrlila iskustvo starosedelaca koji ostaju u opustelim „betonskim džunglama“ i kada svako normalan spakuje kofere, pa se parkira pod kakvu palmu na plaži. Zaljubila sam se u gradska leta, kojima pripadaju kasne večeri i rane zore, jedini delovi dana u kojima možemo disati slobodno, slušati jasno, misliti duboko.
Leta, sa njihovim iščekivanjima i opuštanjima. Istraživanjima i lutanjima. Danju besomučno čitanje u hladovini zamračene sobe, uveče izlasci do Morave ili trga, u prestonici na Kalemegdan ili do Taša. Nada, strepnja, hrabrost. Posmatranje širom otvorenih očiju. Moja leta u Guči, radna leta poslednjih osam godina - sa celodnevnim spremanjem ispita i maštanjem o (od)moru na kraju puta koji smatrah diplomom; najlepša rana leta u Beogradu, koji se budi (mada retko i spava, sem onih par sati pred svitanje - tada ga preduhitrite, bacite pogled!) i proteže puste ulice, a beton i šine tramvaja upijaju buduću vrelinu. I večeri kada se, usled utihnulih zvukova saobraćaja i daleke priče prolaznika, mogu čuti ptice. Slavuji na Dedinju, npr. Obožavam svežinu letnjeg jutra - ovih dana dok idem na posao, ali i kasne večeri - kada skoro da mogu prizvati, pa ponovo osetiti pirkanje, kunem se, MORSKOG vetra.
Mnogo je pesama snimljeno o letu i za leto. Klupske, nekada disko - sada elektro numere, čak se i namenski stvaraju za potrebe plaža (sad, kom Ibica - kom Kamenica!), trščara/šikara-kafića, obalskih razglasa. Često im rok trajanja bude propisan koliko i boravak turista na rivi, ali, u mnogo slučajeva pregrme „cajtnot“ i vrate se, svake godine sa novom i većom prikladnošću. Moj favorit prošlog leta bila je izvesna Antonia i njena  pesma „Marabou“.

Himne letu spevale su Ela Ficdžerald i Dženis Džoplin. Brajan Adams pretočio je u stihove svoje „najbolje dane u životu“, a i mnogih od nas! Galija sa „Kotorom“ ostavila neizbrisivi trag, Bajaga promovisao „Montenegro“, Rundek se divio “djevojkama u ljetnim haljinama”, „Crvena jabuka“ i „U škripcu“ nostalgično vezali leto sa davno izgubljenim ljubavima. Dali su mu glas ABBA, Lana del Rej, Kid Rock. Kristina Kovač (“Kolena”) i Marina Perazić (“U ritmu me okreni”)  ženstveno i šarmantno dočarale spontanost leta, Madonna (“La isla bonita”) poziv na putovanje, a Piloti (“Leto je bilo kad si otišla”) njegovu tugaljivost. Mnogo je odličnih letnjih melodija, ali, ovom prilikom izbor je morao biti ograničen na pet - puta dva, tek da se vidi kako leti stvarno, ako ne više, a ono barem intenzivnije, slušam i osećam muziku.

Leto JESTE muzika. U prilog tome govori činjenica da je to vreme održavanja najvećeg broja festivala: EXIT, Belgrade Calling, Zaječarska gitarijada, Arsenal fest, Beer fest, Nišville, pa i Guča…Čačak nema ovako velike muzičke događaje, ali ima „Dane urbane kulture“ (upravo završene). „Karusel“ (festival etno i world muzike, koji počinje za par sedmica) i „Priču“ (skraćenica za Pivo, Rokenrol I ČAčak) koja počinje 7. jula. U organizaciji „Srpskog paba“ i Turističke organizacije, sutra i prekosutra uveče na Gradskom trgu, od 20 h nastupaju Ortodox celts, Goblini, 357, Ničim izazvan i pojačanja u vidu lokalnih bendova, pa, dođite da uživate!
Like a true nature's child, obavezno provedem neko vreme u prirodi, ali, uvek se vraćam gradu, verna magnetskoj privlačnosti LETA NA ASFALTU. I evo šta sve predstavlja moje asocijacije na ovo doba godine….

10. The beach boys - „Kokomo“
Ovu pesmu kritičari uglavnom ignorišu ili potpuno zanemaruju, kao sramotnu epizodu surf-rock pionira, ali ja je uprkos tome mnogo volim i sinonim mi je za duhovno (još uvek) izmeštanje na morsku obalu. Nisam preterani fan Toma Kruza, ni filma “Coctail” (1988) za koji je snimljena, ali s obzirom da su u pitanju osamdesete i da se savršeno uklapa u radnju i ambijent priče, za mene savršeno služi svrsi. Kada god je pustim, započinje put i zamišljeno brčkanje u nedosanjanom talasavom snu - MORU, kom god i gde god. 

9. Weezer - „Island in the sun“
Evo još jedne pesme koju sam čula u filmu, ovoga puta zaista glupom i smešnom. Pre nekoliko godina sam slučajno naletela na filmić “Aquamarine”, a kako mi je bilo dosadno te večeri i besciljno sam motala kanale, ostavila sam i pogledala ga. Efekat je kao kod, pretpostavljam, “lake” literature - pričica o dve tinejdžerke (jednu igra bratanica Džulije Roberts) koje žive u primorju i jednom prilikom slučajno spasu pravu sirenu, koja želi da vidi kako je to biti ljudsko biće i, po obrascu Andersenove bajke (samo, srećnijeg ishoda), spremna je da žrtvuje pređašnju prirodu za upoznavanje ljubavi. Pesma se, kao što to obično i biva, čuje u jednoj sceni, izvodi je lokalni bend na nekoj igranci i, naravno, ostavila je snažniji utisak na mene nego svih sat ipo radnje filma. Ima dvosmislenost, polumelanholični ton, melodiju koja se pamti - savršeno.

8. Joe Cocker - „Summer in the city“
Sada već govorimo o pravom letu na asfaltu. Nezaboravni, neprežaljeni gospodin Koker svojim napuklim vokalom oslikao je tipičnu letnju dugodnevnicu u gradu koji je već napola prazan, ali, predveče iz svojih skloništa izlazi mladi (i duhom!), odmorni, za zabavu orni svet i slaveći leto, slavi život. Kakav standard!

7. Riblja čorba - „Kad hodaš“
Neobičan izbor, pomislićete na prvi pogled, zar ne? Ali, pažljivo SLUŠAJTE reči i suptilnu, laku poput ženskih koraka, melodiju jednog od ranih i do danas najvećih “Čorbinih” hitova. Tekst je napisao Bajaga, tada član Borine grupe, podarivši nam tako jednu od najlepših rokenrol pesama. Ona je ispunjena čežnjom, nepatvorenom emocijom, čistom poezijom i, da, LETOM. A jedna od njegovih najlepših strana je, uz sladoled koji zaboravih da spomenem, GARDEROBA! Volim leto zbog odeće, koja je tada lepša, lepršavija, raznovrsnija i u kojoj se osećam manje “okovano”, a lakše “šetam kroz snove”. Nije to površno, to je....

6. Zana - „Leto“
....tipično devojački, nevini i naivni doživljaj leta na asfaltu. Ova pesma me neizostavno podseti na beogradska leta. Delom zbog činjenice da je ovaj bend (koji MOLIM VAS, nikako ne povezujte sa onim što u poslednjih dvadesetak godina preostali članovi od njega prave) bio jedna od pokretačkih snaga prestoničkog “novog talasa” s početka osamdesetih. Zana Nimani, prva pevačica grupe koja je po njoj i nosila ime, devojka sa Vračara i jugoslovenska “Blondie”, kroz ovu jednostavnu, a tako opčinjavajuću pesmu, kao da govori u ime bilo koje od nas (bivših?) devojčica. A delom zbog, upravo potonjeg, doživljaja koji nije nemoguće da vas strefi ni ovako “matore” kao mene. Kada sam poslednji put bila u glavnom gradu, prošetala sam upravo obnovljenim Studentskim parkom, gledajući lepa lica nekih novih dugokosih klinaca-brucoša i pitajući se, gde li su pobegle moje klinačke godine i sa tugom  se prisetivši davnih dana.

5. Neno Belan - „Vino noći“

Belan je najpoznatiji kao frontmen grupe “Đavoli”, za mene istinske grupe-leta, s obzirom da svaka pesma čuvenih Splićana savršeno odgovara priobalju na kome su ponikli. Poslušajte “Bambinu” ili “Dugo toplo ljeto”, shvatićete o čemu govorim. Pesmu “Vino noći” obožavam od malena. Odmah me asocira na more, a uz to je i izuzetno senzualna i, pored “Kotora”, možda jedina koja toliko ubedljivo deluje, barem na mene. Savršene slike, melodija, vokal. Eterično i neuhvatljivo poput talasa, hipnotišuće kao mesec.

4. Bebi Dol - „Hajde da…“
U filmu “Tri palme za dve bitange i ribicu”, glavni junaci (koje igraju Srđan Todorović, pa bivši supružnici Dubravka Mijatović i Goran Radaković) brižljivo planiraju, ležerno izvode, a na kraju i ubiraju plodove svoje pljačke banke u korumpiranom Beogradu devedesetih, kroz niz urnebesnih zapleta. Sve vreme ih kao refren prati “Brazil”, pesma sa kojom je jedinstvena Bebi Dol doživela fijasko na “Eurosongu” u predvečerje raspada Jugoslavije, a gde se nabrajaju egzotična mesta za bekstvo, o kojima trojac sanja u rasulu sankcija i inflacije. Druga Bebina pesma, ipak, moj je izbor za letnji soundtrack. Svog dečka “plavog kao san” nikada nisam pronašla, par puta su mi takvi izmakli i ko zna zašto je to dobro, ali, nisam prestala da budna sanjam o napuštanju učmale svakodnevnice i kuliranju, dok “na drugoj strani reke svetli (Novi Beo)grad”. Dovoljno je samo otići na Ušće i parkirati se na bedemčiću u sumrak.

 3. Slaughter - „Up all night“
Govorimo o mom omiljenom žanru. Tokom leta, nekako mi najviše prija energija koju glam-rock iz osandesetih i ranih devedesetih nosi sa sobom. Poželim tada, po milioniti put, da sam negde na Sunset strip-u, u kožnjaku i “kaubojkama”, čekam dobru svirku i “šmekam” zgodne tipove. Pustite da vas obuzme Markov vokal, melodičnost i adrenalin koji “pumpa” rif, video sa stilom i atmosferom iz pripadajućih godina. Neminovno, ova i dve prvoplasirane pesme vraćaju me u studentske dane (relativne) nezavisnosti i velegradskog života punog šarolikosti i mogućnosti izbora. Između ostalog, i toga gde izaći i kakvu muziku slušati (hvala, “KST” i “Living room”-u)!

2. Bananarama - „Cruel summer“
Ovu pesmu sam već pominjala u SLEDEĆEM TEKSTU Moguće je čuti u prvom delu filma “Karate Kid”, što nije baš radovalo članice britanskog trija u prvo vreme, ali skrenulo je pažnju šire, posebno američke publike, na odličnu numeru i do danas veliki hit. Osvaja me retro-nostalgijom koja pritiska, baš kao i teški, sparni vazduh leta na opustelom asfaltu. Ovo je druga strana Kokerove “Summer in the city” - ničim nadoknadiva usamljenost u urbanom mravinjaku.

1. Whitesnake - „Still of the night“
Možda se ova pesma nekima ne uklapa u “letnju” tematiku, ali, važna je sama atmosfera koju u mom doživljaju ona budi. Baš poput većine hard-rock standarda, za mene je “okidač” doživljaju letnje noći, pulsa velikog grada, pogotovo središnji instrumental koji budi sećanja na tišinu posleponoćnih sati, dok bdim nad knjigom jer je ispitni rok u jeku, a prozor otvoren posle celodnevnog “kuvanja” u iznajmljenom stanu bez klime, roletni i ventilatora. Ta mešavina osećanja straha i strepnje, ali i uzbuđenja samostalnosti i osećanja duše grada sa kojom se stapaš, “bruji” mi iz ove numere. Posebno deo spota u kome Tawny Kitaen (tada Coverdale) oprezno korača prema ulazu, svakog trenutka zastajkujući u slutnji da je praćena, priziva moje i Anino (nekad i samo moje) vraćanje sa svirki prvim noćnim autobusom, pa brzim koracima do ulaza. Kad postanu prošlost, čak i muke osamostaljivanja su simpatične, a prošlost koja je fascinirala pomalo se izjednači sa tvojom ličnom prošlošću - i prošlošću grada u koji ko zna hoćeš li se ikada ponovo vratiti za stalno.

Da ne deprimiram mnogo, jer zaista nije na mestu, izdvojila bih magloviti “rad” kamere i antologijski kadar sa Koverdejlovom siluetom, dok se melodija stišava i iz razuzdanosti  tone u skoro kamerni središnji deo, da bi se potom ponovo “razmahala” u svojoj energičnosti. Ako su letnje noći i vama najlepše, onda u potpunosti zaslužuju ovakav muzički portret.
Belgrade by night

8 коментара:

  1. Odlična lista!
    Obožavam Kokomo i Kad hodaš.
    Za pesmu na prvom mestu svaka čast, iako ima tona pesama koje od njih volim ova me uvek pokrene.
    Ta je the one, a o spotu da ne govorim.💕

    Uživala sam, hvala na tekstu. 💋

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi!:)
      Spot "Still of the night" me uvek, baš kao i pesma, oduševljava. Nikako da dosadi. Jednostavno, izdvaja se u velikom broju njihovih ODLIČNIH singlova, a sa albuma "1987 (Serpens)" mi je takođe najbolja - to nešto govori. :)

      Избриши
  2. Ah moje omiljeno godišnje doba, kada mi je i rođendan.
    Leto ima neku čar, mislimo da je sve moguće.
    Predivan tekst i odlični muzički predlozi, ja se ovih dana drogiram sa par numera.
    Iman- Don`t be so shy
    Ed Sheeran- Photograph
    Nevena Božović- Bal
    Hozier- nova pesma iz filma Tarzan

    ОдговориИзбриши
  3. Hvala, drago mi je da ti se tekst svideo!:)
    I tvoji predlozi su odlični, priznajem da prvu i poslednju pesmu nisam ranije čula, ali se odlično uklapaju - dok se za "Bal" potpuno slažem, naročito mi spot ide uz ovo vreme.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hozier ima novu pesmu!
      Hvala Ivana, odo direkt na YT..
      #happydance

      Избриши
  4. Jako lep post,
    Moja veza sa letom je love-hate, valjda zato što nikada nisam volela ektremne uslove sa jedne strane vrućinu sa druge strane ne volim ni zimu i hladnoću moje doba je proleće (nisam fa nije jeseni) ali volim muziku i uvek imam nešto znaimljivo na playlisti sa tim da slabo pravim playliste za godišnja doba, međutim i ako nisam stiktna nekako imam podelu po žanorvima-proleće je za rokck jer me budi i podiže, jesen za jazz jer ide uz kišu i tumran dan, zima je za pre svega sve praznične pseme a lepto za urbane strane pop hitove tada dozvoljavam sebi sve urbane hitove strane muzike da čujem :) trenutno volim "Summer" Calvina Harrisa,"Nota de amor" Carlos Vives, "What i like about you" The Rimantic, "Verge" Owl City, pesme Eli Golding su mi uvek aspocijacija na leto a volim i čuvenu "Waliking on sunshine" to mi je baš pesma za letnji dan. Od festivala meni je najbliža Zaječarksa gitarijada ali nikada nisam bila na istoj jer moja baka ne dozvoljava da idem sama u susedni grad, mada je moj ujak davno bio čak i pobednik iste sa svojim bendom (i na to sam jako ponosna).
    Od tovjih pesma asa liste bukvalno sam čula samo pemsu Bebi Dol i to jako davno gotovo je se više i ne sećam, ali to je dobro jer sad imam nove predloge za presušavanje :)
    Odlična lista, odlični predlzi super post 💜

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala :))), drago mi je što si uživala u čitanju i pronašla nove predloge za letnje dane, a meni otkrila druge pesme za "sezonsku plejlistu".:)
      Super podela po godišnjim dobima, ima dosta logike, posebno za proleće (koje je i meni omiljeno, ne volim neumerenost leta i zime, a jesen me deprimira) i jesen po pitanju žanra.
      WOW, bravo za ujaka!:))) Kako mu se zvao bend? I treba da budeš ponosna, to je ogroman uspeh, upisao se u istoriju rock scene!:) Evo, i ja sam ponosna sad kad sam čula!
      Bila sam na "Gitarijadi" nakon mature i super je, najdugovečniji festival tog tipa kod nas i žao mi je što nisam bliže, svake godine imaju dobre goste.

      Избриши
    2. Pitala sam baku ali ona se ne seća sledeći put kada se čujem sa njim preko whatsupp-a (on je u Nemačkoj sada pa zato nije regularan poziv) nšeto kameleoni ili gušteri kaže ona, ali se ne seća tako ali da davno još sredinom '80-ih valjda su pobedili, on inače zakleti roker i sve što sam naučila o muzici dolazi od njega on je bio gitarista li jako lepo peva dečije uspavanke su bile obično pevane od roditelja, moje su bile "Angie", "Whe are the champions" "Bacila je sve niz rijeku"...na gitari mog ujaka to mi je jako lepa uspomena 💛

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...