субота, 18. јун 2016.

Subota sa knjigom: Knjige i mi

piše: Isidora Đolović


Koliko god savremeni svet nastojao da marginalizuje kulturu i njene sadržaje, kao “bespotrebno luksuziranje u kriznim vremenima” ili “besmisleno neprofitabilno zamlaćivanje”, ona je neophodan deo naše svakodnevnice. Koliko god izgledalo kako tehnologija i “pametni telefoni” sa svojim (“)uzbudljivim(“) i hipnotišućim ekrančićima potpuno zaokupljaju svest novih naraštaja, neki provereni i neprolazni oblici edukacije/razonode/duhovnog uzdizanja (ili svega istovremeno) nipošto ne odstupaju. Uzmimo za primer - knjige. One su tu, neuništive, uvek dobrodošle i potrebne, beskrajno strpljive pred modama i aktuelnostima sezonskog trajanja. Naše je samo da ih se - setimo.
Istovremeno se povezujući sa pričom i njenim glavnim junacima, posredstvom razgovora o predočenoj priči, uspostavljamo kontakt sa svetom oko sebe. Sagovornika za kvalitetnu debatu o nekom inspirativnom romanu danas je, čini se, mnogo teže naći - dok gotovo na svakom ćošku neko vatreno razmatra najnovije vesti iz nekog od trač-magazina ili epizode vulgarnog rialiti-programa. Pa, ipak, nije nemoguće, na šta nas podsećaju periodične akcije koje uspostavljaju mostove između književnosti i sveta. Drugim rečima, ako eventualno vi nećete biblioteci - biblioteka će doći vama!

Zamisao “otvorene biblioteke” u zapadnom svetu odavno je poznata i delotvorna, dok kod nas tek u poslednjih nekoliko godina počinje da se “odomaćuje”. Podrazumeva postavljanje polica sa knjigama na javnom mestu, uglavnom relativno prometnom i istaknutom prostoru, čineći izloženo štivo dostupnim svima i potpuno besplatnim, slobodnim za korišćenje. Ovakve police su par leta unazad osvanule u Knez Mihailovoj ulici, nedaleko od Filozofskog fakulteta. Koncept se zasniva na mogućnosti da pozajmite i eventualno prisvojite, a svakako PROČITATE neku od ostavljenih knjiga - za uzvrat, možete doneti i priložiti svoju. Bitno je da se prostor održava ispunjenim i aktivnim, a misao između korica cirkuliše i vrši uticaj.
U okviru istoimenog projekta, čačanska biblioteka “Vladislav Petković Dis” u sredu je posetila gradsku bolnicu, kao jednu u nizu budućih tačaka “Otvorene biblioteke”, a u saradnji sa “Alternativom za Čačak” i mladim volonterima. Postavili smo dve police, u glavnom holu i na odeljenju dečje hirurgije, ispunivši ih knjigama doniranim iz (pre)bogatog bibliotečkog fonda i poklonima izdavačke kuće “Pčelica”. Sada jedino preostaje da ih osoblje i pacijenti koriste, za zabavu i lek.
Nastavak aktivnosti sledi za vikend - juče i danas smo deo “Dana urbane kulture”. Na svojevrsnoj “berzi”, prodajemo knjige iz fonda, po simboličnoj ceni (između 30 i 100 dinara), kao i izdanja same biblioteke. Ukoliko ste iz Čačka, ili vas put nanese ovamo u toku vikenda, prošetajte do Morave - štandovi su kraj pešačkog mosta (do skejt parka) i osim naše berze knjiga, moći ćete da pazarite razne zanimljive rukotvorine. Celokupan prihod namenjen je u dobrotvorne svrhe (Kolu srpskih sestara), a što se izloženih knjiga tiče, izuzetno su očuvane do potpuno nove. Eto prilike da budete humani i ujedno upotpunite svoju kućnu biblioteku. Moj prilog “trampljen” je za sledeće:
Nakon radnog vremena, sinoć sam prisustvovala već tradicionalnoj “Noći knjige” koju izdavačka kuća “Laguna” organizuje u svojim knjižarama, ali i na sajtu. Ova manifestacija se održava dva puta godišnje, u junu i decembru, a predstavlja odličnu priliku da zahvaljujući velikim popustima dođete do zanimljivih i vrednih naslova. Prošle godine sam kompletirala Martinova dela, kupovinom “Sveta Leda i Vatre” i “Viteza Sedam kraljevstava”, a najnoviji “ulov” izgleda ovako:
Toliko o knjigama i nama (kolektivno). A šta je sa knjigama i NAMA, pojedincima? Odnosno, knjigama, nama i - njima, okolini koja svedoči našim fascinacijama i izmeštanjima u svetove sa  stranica? Prirodno, jedino se mogu pozvati na lični primer.

Moja mama je baš onaj tip žene kao Vera Čukić u “Metli bez drške” (ako se sećate serije i njenog čuvenog:”Brankice, dušo/sine!”), dok je tata intelektualac, ali, oboje su podržali i imali razumevanja za moja interesovanja za knjigu koja su se javila veoma rano. Naravno, nisu baš srećni što sam odabrala tako "neprofitabilni", da ne kažem zaludan  fakultet, a gotovo svakodnevno vidim sažaljive poglede komšiluka i poznanika u fazonu:"Pa, dobro, mogla si čitati i studirajući nešto KONKRETNO", ali, da ne idem u digresiju - knjige su velika ljubav, pre svega ostalog, pa kao što drugi imaju svoje sklonosti (kola, tehnika, krpice), tako i mi "knjigoljubi".

Uvek se setim "Proklete avlije" i načina na koji predstavnici vlasti tretiraju Ćamila zbog načitanosti. Zanimljivo je kako je taj odnos ostao gotovo neizmenjen i u današnjem vremenu - uvek je tu nekakvo podozrenje, (straho)poštovanje zamaskirano podsmehom ili prezirom, ali, poseban pogled svakako. I tu više mislim na ljude kojima su knjige strast, uglavnom i profesija, ozbiljna preokupacija, nego na one koji iz hobija "gutaju" lako štivo. Kao da je u redu čitati za razonodu, ali, "od previše čitanja i premalo sna" postaje se Don Kihot.  Uvek se setim izraza lica studenata drugih fakulteta, recimo DIF-a, kad se cimerka-koleginica i ja raspričamo u menzi Studenjaka...."šta ove lupetaju?!" 
Jednom prilikom mi je, pri evociranju uspomena na srednju školu, rečeno:"Aaaaaaaaa, ti si bila od onih što su čitali!" Sećam se kako sam odbijala da prepričavam "Derviš i smrt", "Hazarski rečnik" i "Majstora i Margaritu", ne samo jer je bilo nemoguće, već i zbog, hm, očevidnih intelektualnih kapaciteta mojih slušalaca.  Počnem, a oni me gledaju belo.
Prevodila sam, takođe, a i crtala radove iz likovnog - dok profesorki nije postalo sumnjivo što nekolicina ima veoma slične mrtve prirode, stalno.  A gramatika je bila noćna mora. OK, treba znati pravila, ali, ne volim je. Sintaksa je jedini ispit koji sam padala čak tri puta. Još sanjam Dušku Klikovac, dok mi književnost nikad, koliko god obimna i ozloglašena, nije bila problem.

Sa izuzetkom kolega, ljudi me posmatraju čudno. Neko u negativnom, neko pozitivnom smislu, zavisi od osobe.
Oni, bez ikakve želje da ih vređam, prostiji ljudi me posmatraju sažaljivo i malo-malo pa pitaju:"A jel' ti teško?" Baba mi se, jadna, stalno brine što "nikako da se odmorim", što "stalno ćorim u te kupusare", a mama se i pored moje dve diplome iz književnosti još nije pomirila sa stalnim dovlačenjem knjiga, epifanijama i ushićenim osmesima u koje me "baca" čitanje dobre literature, stalnim pisanjem i istraživanjem....
U suštini, članovi porodice i bliskog društva koji su fakultetski obrazovani imaju više razumevanja, pa i nekakav ponos, simpatije. Ovi drugi me vide ili kao zaluđenika od koga pomalo zaziru, ili sažaljivo kao "knjiškog moljca" koji gubi vreme sa "tamo nekim knjigama". Sve zavisi od perspektive. 
Dešava se često da momci pobegnu kada čuju da "ona čita"!  Ozbiljno, valjda se uplaše kada vide da devojka ima mozga i neće samo treptati okicama i klimati na svaku njihovu rečenicu.
Svi koji me bliže poznaju, znaju da su knjige moj život i da ih svuda vučem od malena, pa su navikli, to mi daje neku neobičnu auru u njihovim očima. Uz to, ne smaram ih pričama, jer znam da istomišljenike nemam van fakultetskog kruga.
Važno je da sam JA srećna. 

Nažalost, često se pitam da li je bilo bolje da me neko upozorio, kada sam  birala književnost, da od toga “ni za kiflu nema” - ali, tada je  niko ne bi upisivao. Veće su šanse da ne bih ni poslušala, onako početnički entuzijastična. Studije književnosti, takođe - a mimo uvreženog očekivanja, nikoga ne mogu naučiti da i sam piše. One jesu predivne i otvaraju mnoštvo novih vidika, ali, osposobljavaju isključivo u teorijskom smeru, bavljenju naukom o književnosti i predavačkim radom. Kada imate dar, onda je nebitno šta diplomirate - samo pišite i čitajte!
I vidimo se danas, između 13 i 19 h na Moravi - potražite štand, kupite knjigu i učinite dobro delo, a uveče uživajte u dobroj muzici (između ostalog, dolazi nam "Eyesburn"):


5 коментара:

  1. Divan tekst i drago mi je da si jendu ovakvu temu izabrala za već sada omiljenu kolumnu 💟
    Mislim da je organizacija oko biblioteke divna i mislim da je cilj divan, kao neko ko je bio dete i lečio (na žaost) znam kolika je zahvalnost sa druge strane, i divan je human gest. U mom gradu nema ni noći knjige (a i švorc sam kupila sam Džejn Ajr od uštećevine pre dva dana) ni ovako nečeg a jako bih volela da ima :)
    Mislim da si izabrala divnu profesiju, pre par godina i ja sam bila na pragu da se opredelim za istu polagala sam u prvom roku prijemne za dizajnersku, srpski i likovnu akaademiju i jedino u korumpiranoj akademiji nisam primljena. Međutim od dizajnerske dignem ruke šta da radim sa njom, a baka me odgovri od srpskog i natera da se ipak opredelim sa profesiju budućnosti. Za razliku od tebe ja nemam te užasne poglede povodom izbora ali često bivam osuđivana jer je privatni (ko će njima da objasni da mi je hemantolog moj rekla da ne smem fakultet na kome ću previše da se nerviram jer može da sruši krvnu sliku). Ali bitno je da guraš dobro i da budeš srećna u onome što radiš, ja nisam i ceo život ću patiti zbog toga. ja sam u srednjoj bila buntono dete, prosto nisam se uklapala nis a kim uz to svaki virus me je hvatao nikada nisam bila u školi. Lektire sam neke čitala neke ne, kada ti kažu da čitaš u sredu za petak "Ilijadu" jasno je da ti se ne čita, gramatiku sam takođe mrzela. Ianče povodom tog upozorenja, meni je jedna devojka dala izručito (koja je studirala kniževnost) upozorenje "ne ni za živu glavu, bićeš niko i ništa". Sa jedne strane možda jesam izabrala"budućnost" sa druge strane ceo život ću maštati kako je to kada radiš ono što voliš. Od srca tebi želim da uspeš, kao doktor nauka na faksu, kako pisac, knjiški kritičar....kao bilo šta vezano za tvoju profesiju ali ti nastavnika stalvjam na zadnjem mestu zaslužuješ više od toga 💟
    Divan post :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Saro, hvala ti mnogo na divnom komentaru, mnogo mi znači.:))) Pokrenula si dosta pitanja i dala mi ideje za buduće tekstove u ovoj rubrici.
      Moram se pohvaliti, drugi dan berze je prošao uspešno i sakupili smo lepu svoticu u humanitarne svrhe - bilo je naporno zbog vrućine "dreždati" na štandu dva dana, ali, akcija "Otvorena biblioteka" je sjajna i srećna sam što sam njen deo.
      Pogotovo je donacija knjiga bolnici - naročito deci - nešto što je bilo na prvom mestu, jer njima je neophodno nešto što bi im pomoglo, olakšalo dane lečenja.
      Cilj je da se dopre do što više ljudi i iskreno se nadam da će inicijativa zaživeti širom Srbije. Što se "Noći knjige" tiče, ona se organizuje i putewm sajta "Lagune", ali zaista nije to - to, pa se nadam da će uskoro proširiti lanac knjižara i u tvom gradu otvoriti jednu.:)
      Za fakultet - fora je u tome da nam apsolutno NIKO danas ništa ne može garantovati, odnosno, šta god završili, sigurnosti nema: previše faktora utiče na to hoće li posla biti ili neće, a ponajmanje su to oni akademski i pošteni.
      Zato, ne žali previše, jer si ti dovoljno kreativna, pametna i talentovana devojka, sa svestranošću koja fali mnogim studentima književnosti ili umetnosti. Radi na sebi kao i do sada, nikad nije kasno, niti te išta sprečava da ostvariš svoje ambicije i sa diplomom iz prava: čak, mnogi pisci, novinari, umetnici, bili su pravnici po struci.
      Dokaz za to da se oduvek školuju i pogrešni, nemotivisani ljudi, jeste taj da generacije učenika ne podnosi lektiru, časove srpskog i taj NAKARADNI plan i program, "pod moranje" i sa predavanjima zasnovanim na interpretacijama i prepričavanju, odbija učenike.
      Da bar ima više profa kao Robin Vilijams u "Društvu mrtvih pesnika", drugačije bi knjige bile približene mladima!:)
      Mnoge moje koleginice, kao i ta devojka, smatraju da su "niko i ništa" sa završenom književnošću, ali to je stvar dostojanstva - ja sad radim na određeno, takoreći polu-volonterski, sve mi je posle opet neizvesno, ali nisam požalila zbog odabira struke i neću da se žalim, ne gubim nadu. :) Tako i ti.
      HVALA ti od srca.:)))))

      Избриши
    2. uh volea bih da otovre ovde Vulkan ili Lagunu, muka mi je više od plaćanja poštarine❤
      U našoj zemlji i sa diplomom doktora i prosekom 10,00 ne možeš da ima garanciju bilo gde ovde je sve kako se snađeš deal, na žalost ❤
      Hvala ti puno ja se trudim da ne ubijam snove, ali onda dođu situacije kada kao pre par dana vidim našu poznatu blogerku kako objavi knjigu pročitam odlomak i snontam da ja nemam budućnost jer ona će brdo kopiija te knjige da proda a još u provj rečenici možeš da zakljućiš da je maloumno i to me deprimira ali se vratim i nastavim da maštam :)
      I za letkire se slažem sve je do profesora, treba podstaći da pročitaš nešto sa zadovoljstvnom a ne da bude kao !pretnjaW
      Ne treba da žališ i treba da budeš ponosna ne na porfesiju kao profesiju to je manje bitno već na sebe kao nekog ko je voljan da radi to je za mene suština bitisanja kod čoveka ❤

      Избриши
  2. Kako lepa akcija.❤
    Nadam se da će se i kod nas u Pančevu organizovati tako nešto.
    Moram da priznam užasno ti zavidim na novom ulovu.😆
    Obavezno mi javi utiske za Laži Lokamore, čula sam fantastične stvari za tu knjigu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala na lepim rečima.:)
      Srećna sam i ponosna što "uleteh" u kolektiv biblioteke baš na vreme da se priključim ovakvim aktivnostima.
      Vikend-akcija na "Danima urbane kulture" bila je pun pogodak, fotkice i tekst slede u subotu.:)

      Što se Loka Lamore tiče, čitala sam prvi deo pre nekoliko godina i potpuno me očarao, pa sam za ovo leto isplanirala sve iz početka plus nastavke i biće prikaz, bez brige.;)))
      Sigurna sam da bi ti se dopao serijal, jer je sam glavni junak, kao i prikazani svet, plus stil pisanja, prosto očaravajuć!:))))

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...