субота, 25. јун 2016.

Subota sa knjigom: Fenomen kiosk-izdavaštva

piše: Isidora Đolović


Hiperprodukcija sa posledičnim (ponegde već i poslovičnim) pretvaranjem knjige u robu, nije izum skorijeg datuma. Ipak, ono što jeste novo, a nastupilo je, pomalo neočekivano, sa propadanjem velikih izdavačkih kuća - preseljenje je literature na trafike. Ono ne mora biti sasvim ponižavajuća pojava, naprotiv! Istovremeno, ukoliko razvijemo smisao za selekciju ponuđenih naslova, doprinosi ne samo bogaćenju kućnih biblioteka, nego i promovisanju pisane reči na širi i delotvorniji način nego ranije.

Nažalost, upravo izbirljivost i kriterijum nikada nisu bili jača strana većine. A da nije obaveznog popisa fonda, ne bismo znali da narod „ne može bez“ biblioteke ni desetak dana. Željni čitanja kao sedativa, mnogi sugrađani nisu pročitali silna obaveštenja rasuta na mnogim vidnim mestima (od medijskog prostora do samih ulaznih vrata!), još se i ljuteći, negodujući zbog revizije neodređenog trajanja. Štivo koje im se toliko hitalo da pozajme, mogli su, doduše, nabaviti na bilo kom opremljenijem kiosku za iznos jedne-dve ušteđene kafe ili pakle cigara….
Zasmejah se kao dete....okrivite ambijent!


Pre priče o izlaganju knjiga uz novine, žvake i upaljače, sledi mali osvrt na njihovu nešto drugačiju pustolovinu sa tezgom. Kao što sam prošle subote pomenula, čačanska biblioteka bila je deo sjajne manifestacije „Dani urbane kulture“, koja, eto, polako prelazi u tradiciju. Reč je o hvale vrednom poduhvatu, nastalom iz entuzijazma i nastojanja da se oživi Čačak kao mesto sa izrazitim optimističnim i kreativnim duhom. Tokom trajanja festivala, uz muzičke, sportske i radioničke sadržaje, kao poseban vid promovisanja stvaralaštva i originalnosti poslužila je „DUK pijaca“ na otvorenom. Kao jedina prisutna ustanova kulture, biblioteka je sa zadovoljstvom uzela učešća i ujedno nastavila sopstvenu humanu akciju u vidu projekta „Otvorene biblioteke“, realizovanog u saradnji sa udruženjem „Alternativa za Čačak“.

Koncept koji podrazumeva brigu o dostupnosti knjiga svima koji su ugroženi ili na bilo koji način sprečeni da do njih dođu, ali i slobodnu razmenu štiva na javnim prostorima, ovoga puta imao je dodatnu dimenziju. Naime, na štandu pozicioniranom neposredno naspram pešačkog mosta i prvog kontrolnog punkta - dakle, prometnom i istaknutom mestu, izložili smo rashodovane knjige iz bogatog fonda, zatim izdanja biblioteke i propratni materijal. Cene su bile simbolične, a celokupan prihod namenjen „Kolu srpskih sestara“, čije su nam mlade volonterke pružile dragocenu pomoć. Što se bibliotečkih viškova tiče, u pitanju su veoma dobro očuvane do sasvim nove knjige, od pesničkih zbirki do proznih dela savremenih autora i klasika, domaćih i stranih. U zavisnosti od poveza, cene su se kretale između 30 i 100 dinara, što je izazvalo mnogo neverice i oduševljenja brojnih posetilaca štanda. U ponudi su se takođe našle monografije, knjige laureata, časopis „Disovo proleće“ i drugi naslovi iz izdavaštva biblioteke, uz razglednice i torbe sa njenim logom. Najveće interesovanje vladalo je za zbirku Disove sabrane poezije, „Sa zaklopljenim očima“.
Isidora, Marija, Aco - zeleni tim biblioteke; u belom su dve Anđele, volonterke "Kola srpskih sestara: Nadežda Petrović", buduće studentkinje Filološkog fakulteta
Što je najbitnije, promovisan je projekat „Otvorene biblioteke“ sa svojim ostvarenim i planiranim akcijama, što je izazvalo nepodeljeno pozitivne reakcije sugrađana. Zbog popularnih cena, raznovrsnosti ponude i dobrotvornog cilja, naš je štand bio jedan od najzapaženijih. Zahvaljujemo se svima na rečima podrške i sjajnom odzivu jednom u nizu načina da se, kulturom i knjigom, povežu edukacija, razonoda i dobročinstvo.

Veliki deo najtraženijih naslova sada se, umesto (ili istovremeno sa tim) u izlozima knjižara, nađe na obližnjem kiosku, po manje-više simboličnoj ceni. U trku ovakvog vida promocije, pa i NAMETANJA svojih potencijalnih bestselera, uključile su se komercijalno najuspešnije izdavačke kuće, poput „Lagune“ i „Vulkana“. Nisu više jedino novine te koje, uz svoja redovna izdanja (vikend ili nedeljna) poklanjaju broširane knjižice, to nasleđe ranijeg koncepta „džepnih“ edicija. U međuvremenu, ne samo da su pojedine novinske kuće razvile ozbiljnu izdavačku delatnost, sa šarolikom i raznovrsnom ponudom, već su „dogurali“ i do zavidnog broja objavljenih knjižica.

Moj lični odnos prema sve zastupljenijem fenomenu kiosk-izdavaštva, nakon iskustva dužeg od decenije, danas je dvostruk - sa tendencijom ka pozitivnom (zadržimo li onu oštrovidost, kriterijum i selektivnost s početka), mada slabijom nego u prvim danima ove inicijative. Dobra strana čitave priče sigurno je uvođenje knjiga (namerno neću uopštavati korišćenjem reči književnost) na velika vrata, pravo u svakodnevnicu. Tim putem će, dok prilazi trafici da kupi maramice ili dnevnu štampu, neko biti privučen zanimljivim koricama, zvučnim naslovom ili imenom autora, te pazariti nešto fino za pobedu dokolice u gradskom prevozu ili odmor tokom predstojećeg vikenda. Loša strana je zatrpanost šund-literaturom nižeg registra, koja svojom dominantnošću potiskuje malobrojne vrednije romane, stvarajući uopšteno i nimalo laskavo viđenje pojave. Pretvaranje knjige u artikal koji popunjava rafove supermarketa, barabar sa sezonskim voćem ili kafom na akciji, može biti degradirajuće - da sam sadržaj dela već nije takav u dovoljnoj meri. Ali, kao što rekoh, nipošto nije dobro biti isključiv, jer pojava ima dve strane.

Čini mi se da su pioniri ovog, pomalo nezamislivog „braka“ knjige i pregrade za novine, bili predstavnici diskografskih kuća. Kako je opadanje domaće muzičke industrije krenulo da ubrzava, novi albumi mnogih izvođača počeli su se, znatno pre današnje direktne selidbe na „Youtube“, deliti uz namirnice ili novine. Verujem da ste svi barem čuli za ono „Praško Čolić“, tj. Zdravkovo smeškanje sa omota CD-a prilepljenog uz deterdžent za pranje veša. Potom su se, gratis ili po veoma povoljnim cenama, uz određene časopise počele deliti knjige - najnovije ili iz viškova izdavača pred bankrotstvom, pa je time pokrenut dugotrajni poduhvat.
edicija "Vek Politike" u 40 knjiga
Najpre „Politika“, još 2001/2. u saradnji sa „Narodnom knjigom“ započinje akciju. Uz list „Bestseler“ deljena su njihova tvrdo koričena izdanja iz preostalog fonda. Poenta je bila u rasprodaji, kao očajničkom pokušaju da se čuvena izdavačka kuća spasi propadanja. Cena - neverovatnih 50 dinara, a naslovi vredni i odlični. Ubrzo je usledila čuvena edicija „Vek Politike“, pa „Biseri srpske književnosti“, dečji klasični serijali, enciklopedija „Britanika“, Ćorovićeva "Ilustrovana istorija Srba" iz šest delova, savremeni autori….da bi, pored našeg najstarijeg dnevnog lista, još neki (poput „NIN“-a) počeli sa darivanjem zanimljivog štiva ili kompakt-diskova po istoj ili neznatno višoj ceni novina.
Prvih pet delova serijala "Hari Poter", uz koje smo brat i ja otkrili Roulingovu . Iz iste edicije su i knjige Lemoni Sniketa ("Serija nesrećnih događaja"), F.L.Bauma ("Čarobnjak iz Oza" i nastavci), Enid Blajton ("Pet prijatelja") - sve ih imam, ali, zbog nesređenosti kućne biblioteke trenutno izostaje mogućnost fotkanja
"Bestseler" su, inače, imale nekih 8-10 strana i bile bukvalno kao dnevne novine, samo što su se prodavale uz knjigu - i to jedino izdanja "Narodne knjige"(u pomenutoj saradnji sa "Politikom"). Puna mi je jedna kutija tih brojeva. Objavljivani su prikazi najnovijih knjiga, intervjui sa piscima, ali i prilozi o muzičkim dešavanjima, pozorištu, dakle, nešto kao "Politikin" kulturni dodatak subotom - čijeg su formata i bile. Izlazile su nekih godinu dana i imam utisak da je glavni cilj bio rasprodati edicije, pošto je u to vreme bila aktuelna kriza "Narodne knjige".... Ovo je jedino što sam o njima uspela pronaći na Internetu: 

Prva godina Bestselera
Bestseler, novine za kulturu u izdanju Narodne knjige, juče su na svečanosti u prostorijama redakcije proslavile godinu dana izlaženja. Tiraž novina za kulturu obično ne prelazi 1.000 primeraka i to je ono što Bestseler razlikuje od ostalih, jer on se štampa u 30.000 primeraka, tvrdi izdavač.

„Večernje novosti“ ipak prve razvijaju istinski uspešno, sopstveno izdavaštvo: kroz kolekcije „XX vek“, „Milenijum“, „Zlatni Rusi/Francuzi/Evropljani“; monografije o Če Gevari, Fidelu Kastru, Titu; luksuzne enciklopedijske knjige o svetiteljima i srpskim slavama; stripove; visokotiražne biografije Emira Kusturice, Žarka Lauševića, Bore Đorđevića, nedavno čak i Mire Marković!...a potom i pojedinačne naslove.

„Blic“ nije zaostajao za njima, mada se kvalitetom - ne i kvantitetom - nikako nije uspeo izjednačiti sa „ćiriličnim“ kolegama. Džepna izdanja i dalje izlaze uz subotnji broj, ali, velike mane su im: OČAJNA lektura i korektura, ponovljivost naslova, jeftin/skroman dizajn i samim tim neupadljivost knjižica, koje često završe ispod kase, jer kupci novina naprosto ne mare za propratni poklončić. Plus ide na dugotrajnost poduhvata, kontinuirano objavljivanje i pokrivanje svih značajnih, pa i retko štampanih, dela srpske i odnedavno svetske književnosti. Ovo, naravno, nije jedino iz izdavačke ponude „Blica“, jer su u saradnji sa „Egmontom“ pre nekoliko godina izlazile tvrdo koričene Diznijeve knjige za decu.

Periodično objavljuju, uglavnom knjižice nalik brošurama, i ostali listovi, od „NIN“-a i „Vremena“ do „Glorije“ i „ALO“ (posebno je bizarno kada najvulgarniji dnevni list poklanja „Sveto pismo“ u nastavcima!). Hvale vredna, ali i skupa, bila je inicijativa „DeAgostini“-ja: „100 ličnosti“, „Veliki slikari“, maketarstvo, minerali, države sveta, itd. Svi ovi nastavci još uvek se mogu naći kod kolportera ili antikvara.

Časopis Blic žena“ uobičava da svake subote obraduje čitateljke novim naslovom, iz neke od četiri stalne kolekcije. Za svačiji ukus moguće je izdvojiti ponešto, preferirate li „limunade“ ili klasike, dobru beletristiku ili šund. Upravo danas, izašla je sedma knjiga iz edicije "Velike spisateljice", u pitanju je "Profesor" Šarlot Bronte. Do kraja godine, biće objavljeno još šest romana Ostinove, Vortonove, Vulfove i sestara Bronte. Cena je (za sada) 230 dinara.
OPREZ: često se dogodi da neko IZVADI poklon iz celofana, posebno kada je u pitanju šminka, zato dobro obratite pažnju. Čak su nestajale i one Dr.Oetker plišane životinjice uz puding....S druge strane, knjige, posebno tanke iz "Blic"-a, subotom mnogi ostave na kiosku - nije im stalo.
"XX vek" u 40 tomova
Sećam se pomame za "Imenom ruže", ljudi su se praktično tukli za knjigu, koju kasnije ne bi ni otvorili! Bio je to prvi roman edicije XX vek u 40 knjiga. Potom su izlazile i edicije klasika u 30 knjiga, pa Rusi/Francuzi/Evropljani po 12, ali za ljubitelje besplatnih izdanja već problematičnije, s obzirom da bi ostali samo na prvom tomu "Ane Karenjine" ili "Don Kihota". Ja sam tada bila prva godina srednje škole i krenula redom sa čitanjem, ali sam "Ime ruže" stručno zaobišla, počevši tada od Bulgakova. Eko mi je na repertoar došao mnogo kasnije. Kupovali smo negde do polovine, onda zbog finansijskih teškoća propustili par knjiga i izgubio se niz, ali, godinama kasnije sam od stipendije nabavljala one koje su falile i sada, eto, imam svih 40.  Isto je bilo i sa Politikim "Vekom", te su još lepše. 
"Milenijum" u 30 knjiga; vertikalno položene su male/"džepne" knjige iz "Blica"
Meni je najdraža sledeća edicija koju su "Novosti" objavljivale - "Milenijum", u 30 knjiga, tada su naslovi (meni lično) bili bolji: "Ana Karenjina", "Orkanski visovi", "Prohujalo sa vihorom", "Čarobni breg", "Istočno od raja", "Crveno i crno"....zapravo, tada sam i zavolela sve te romane, jer sam ih čitala redom, na raspustu. 

S leva na desno, red 1: autobiografije (Jovanka Broz - koju moja mama obožava; Laušević, Kusturica - sa potpisom autora); Zlatni Evropljani; Andrić; Zlatni Rusi,  red 2: Artur Konan Dojl, Agata Kristi (u 10 knjiga), Zlatni Francuzi; red 3: Velike spisateljice, Izabela Aljende, dečja književnost (u 22 knjige). Između uglavljena: "Veliki Getsbi".
U svakom slučaju, istina je da se na kiosku nalaze razne „Grabljivice“ - ali i romani Miodraga Bulatovića; tu su najnovija dela Ljiljane Habjanović Đurović, ali i dobitnika „NIN“-ove nagrade. Naročito se u objektima sa oznakom „Moj kiosk“ može naići na povoljne akcije i otkriti nešto za svoju dušu. Inspirisana Sarinim tekstom, poručujem kako izreka o „kukolju u svakom žitu“, malo preokrenuta, ovde ima posebno važenje. Slobodno zastanite sledeći put, pa pogledajte skriva li se između Musoa, Koelja, Nore Roberts i flaširane vode sa ukusom voća (fuj!) neki literarni biser, klasični ili savremeni. I neka vas pri tom ne odbiju korice, jedna od najslabijih strana moderne izdavačke delatnosti. Knjiga se, na kraju krajeva, ČITA - iznutra.

8 коментара:

  1. Mnogo mi nije zgodno da kucam preko telefona ali moracu😊 Wow kakav tekst, dakle ODUVALA si me skroz 💖
    Cekala sam kada ces se dotaci teme i sto bi se reklo-bilo je vredno cekanja 👏
    Ja moram da priznam da sam ta kiosk izdanja prvo uocila u Lili drogerijama jos kao srednjoskolka tada nisam bila upoznata sa online knjizarama pa je to bio izvor kupovine knjiga onda su kasnije presle na kiosk. Kada su izlazile te edicije koje nisu blic vecinom sam bila jako mala, pa nisam stigla da kupim. Onda edicije blic zene koje su idalje aktuelne funkcionisem tako da se trudim da ne propustim Serloka, to mi je svetinja ostalo mi nije strasno. Ja generalno (sam tipican moron internet doba ) nemam naviku da kupim novine ja ih citam online i onda cesto propustim to. Kiosk izdanja konkretno su mi zapala za oko kada sam videla da imaju neke naslove za mlade devojcice da bih kupila za sestru, onda me je uhvatila akcija knjiga pa kupim i.sebi. vecina su knjige koje ti indirektno poruce - "Da i ako sam slabo pismen/ pismena zaradjujem lovu kakvu ti mozes da sanjas" 😂 medjutim nadje se i poneka laganija knjiga koja nije losa za te pare procitati (kao ta o kojoj sam pisala na blogu koju ja jako volim i ako nije najozbiljnije stivo na svetu). Ja smatram da je goodreaders zato boziji blagoslov za to sto mozes par naslova da uzmes i sa poledjine da procitas,onda pogledas sta ljudi (kod kojih vidis da imaju slican ukus kao ti) misle i odlucis da li je vredna pokusaja 💖
    Jos jednom mislim da je to sto radite i ta akcija koju ste pokrenuli fantasticna i prelepa i to kazem sto kao obicna devojcica sto kao neko ko je bio sa druge strane i zna koliko je to znacajno 💖
    Sjajan post i divne preporuke mbogima ce jako pomoci 💜

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pre svega, hvala ti mnogo na čitanju i lepim rečima!:)
      Drago mi je da ti se tekst dopao i da znaš, podstakao me baš tvoj post za koji sam stavila link. :)
      Što se tiče starijih edicija, one su zaista bile kvalitetnije i odabirom naslova (sve klasici, nema greške) i samim knjigama (povez, naslovnice, sve na nivou), jer su i izdavači bili ozbiljniji, renomirani. Konkretno, ove kolekcije iz "Politike" i "Novosti" mogu se naći po antikvarnicama, Sajmovima, čak vrlo jeftino.
      Što se tiče knjiga iz drogerija i sa trafika, definitivno preovladavaju "laganice", ali ima i izuzetaka. Akcija "Blic žene" je fenomenalna - te novine, inače, moja mama čita već desetak godina i prilično su mi bezveze, nezanimljive, ali barem neka vajda od njih kroz knjige.:)
      Naročito im hvala za ovo sa Agatom i "Šerlokom"!
      Preporučila bih ti izdanja "Znanja" iz Zagreva, možda si viđala njihove knjige, uglavnom vrlo dobra istorijska fikcija, mada ima i trilera, a koštaju po 299 dinara.
      Sve u svemu, drago mi je ako sam pomogla, cilj mi je da ovom rubrikom podelim svoje iskustvo i preporučim stvari vredne pažnje.:)))

      Избриши
  2. Prvi Klub čitalaca, kojem sam pristupila bila je upravo Narodna knjiga, koliko sam bila srećna. Odlasci u Bg, u njihovu knjižaru u Knez Mihajlovoj su mi bili kao mali praznik, naročito kada među prvima idem da pokupim svoj primerak Hari Poter, sveže prevedenog na srpski jezik. Moje nisu poput ovih na slici, već su u mekom povezu, ali sada kada vidim ove, sve bih ih posedovala. :D Mislim da mi je i najveći broj knjiga iz njihove edicije, ne računajući sve one, koje sam uzela putem Politike. Sećam se i ja pomame za Ime ruže, kakav je to krkljanac bio, sreća nas je prodavačica poznavala, pa nam je ostavila primerak. Nikada neću prežaliti Sagu o Forsatima, mislim da je to jedina, koju nisam uzela. Mama sada kupuje Blic žena izdanja, jer su korice zaista prelepe, imam već sve te knjige, ne smem ni da kažem koliko primeraka Gordost i predrasude imam, ali pošto sam se udala, planiram da napravim novu biblioteku, a bratu i mami ostavim dosta knjiga, naravno sem Hari Potera, Gospodar prstenova i Igre prestola, za koje sam sam kao Golum. Ja inače zaista retko sada kupujem knjige, ranije sam ih kupovala, kao blesava, ali sada eto samo te klasike i ako se pojavi neki u knižarama u baš lepom izdanju. Navikla sam i da većinu knjiga čitam ne engleskom, jer ne mogu da dočekam prevode, tako da ću sada za rođendan verovatno naručiti nešto preko Book Depository, što već neko vreme želim da probam. Mislim da je to definitivno budućnost kupovine knjiga.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. "Narodna knjiga" je zaista bila jedan od naših najboljih izdavača, sećam se kataloga i narudžbenica (ja, nažalost, nisam imala prilike da odlazim direktno tamo, a kad sam počela da studiram u Beogradu, ostala im je samo ona manja knjižara na Slaviji.
      Tačno znam na koja izdanja "Harija" misliš, ona sa originalnim naslovnicama, uzimala sam ih u biblioteci. :)
      "Saga o Forsajtima" je bila u drugom kompletu, "Nobelovci", mislim da je izlazio preko NIN-a. Odlične knjige, u svakom slučaju. Uz ove komplete sam otkrivala klasike.
      Pisaću i o kućnim bibliotekama, kolekcionarstvu uopšte - potpuno te razumem, koliko god već imala određenih knjiga, ne mogu da odolim posebno lepom izdanju.:))))
      Da, Golum! "My precious", nego šta. Mislim da ću, kada se jednom budem selila od mojih, imati silnu muku sa prenošenjem knjiga. Sreća pa njih ionako ne zanimaju.
      Kupujem uglavnom knjige koje se teško nalaze, retka izdanja, stručno, a od beletristike uglavnom serijale. Kada me neko delo posebno oduševi, odmah poželim da ga imam.:)

      "Book Depository" i meni deluje kao odličan izbor, a posebno je veliki plus što su cene povoljne i ne naplaćuju troškove slanja, niti carine. Deluju mi bolje od Amazona ili E-Bay-a, a pošto planiram da ovog leta naručim preko njih neke knjige za faks (živela plata!), takođe premijerno, javljam o iskustvu.:)

      Избриши
  3. Evo i mene.
    Koja divota od knjiga, dok sam čitala tekst mojima pokazujem slike i s osmehom vičem "VIDI, je l' da su divne?"
    Po pitanju ovakvog vida izdvaštva delim mišljenje.

    Gore uslikane edicije posedujem, ali ne kompletirane već njihove okrnjene delove. :(
    Gde sam ja bila kada je to izlazilo?

    Merkam i ja Book Depository ovih dana, naslova je more, a cene su i više nego povoljne.

    Sjajan tekst!
    Svake subote zagarantovana uživancija! <3

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala!:)))))
      Drago mi je što subotnje priče o knjigama donose dobro raspoloženje, obećavam još lepih ideja i tekstova, a predlozi su uvek dobrodošli!:)
      Šteta što je tatin telefon sa slabom kamerom, inače bi ove fotke kućne biblioteke, tj. njenih delova, bile jasnije.
      Uglavnom, ništa ne brini, ove edicije sam i ja tek nedavno kompletirala ganjajući brojeve koji fale kod antikvara, tako da - samo uporno. :) Kada su izlazile, bilo ih je nekoliko u isto vreme, što je predstavljalo veće opterećenje za kućni budžet, a ja još školarac. Srećom, nije ih nemoguće pronaći, a vredi ih imati.
      "Book Depository" je super, čekam da legne prva plata sad u julu, pa naručujem par naslova za početak i pišem utiske, iskustvo, sve to može biti vrlo korisno.
      Hvala na čitanju!:))))

      Избриши
  4. kako sam prestala kupovati novine totalno sam van desavanja, i vidim propustila sma gomilu knjiga :/

    sve u svemu zao mi sto je cacak daleko mogla sam sebi knjiga nakupovati jer cijene su bile smjesne :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ni ja više ne čitam nešto novine, sem "Politike" nedeljom i "Zabavnika" petkom, ali, moram da zahvalim mami koja me uvek obavesti za nova izdanja, pošto čita te ženske časopise, a i dobro stoji sa prodavačicama u kiosku.:) Uvek joj rezervišu primerak za mene.
      Želela sam reći, koliko god kiosk-izdavaštvo bilo na lošem glasu, ima tu i dobrih stvari, posebno su prve akcije, u saradnji zaista ozbiljnih dnevnih listova i izdavačkih kuća, bile pun pogodak.

      Planiramo da ponovimo akciju, prečešljavamo fond ovih dana, a nadamo se da će se ideja barem proširiti na još gradova. :)))
      Hvala mnogo na čitanju!:))))

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...