четвртак, 30. јун 2016.

Rezime šeste sezone "Game of thrones"

komentariše: Isidora Đolović


Verovatno nema serije o kojoj se toliko polemiše, čije se epizode i likovi tako emotivno doživljavaju, za čijim se nastavkom unapred nestrpljivo čezne, a da to nije “Igra prestola”. Upravo završena šesta sezona imala je svojih manjkavosti, uspona i padova, ali su poslednje dve epizode u potpunosti zasenile sve što im je prethodilo i spasile celinu, do tada naizgled beznadežno rascepkanu i nevešto “sklepanu”. Veliki izazov “otcepljenja” od originalnog uzora, nastalog iz prostog razloga što Martinovog rukopisa ovoga puta nije ni bilo da pruži oslonac autorima, relativno bezbolno je savladan, pa za narednu sezonu ili dve (koliko nas maksimalno deli od konačne završnice), više ne moramo da brinemo.
pobednici ove runde
Kao i sve što prevali određenu “kilometražu” i stekne enormnu popularnost, fenomen “Game of Thrones” je posle određenog vremena, koje ja zovem “optimalne tri sezone”, zapao u neizbežnu krizu. Slabljenje kvaliteta, opadanje nivoa, nazovite to kako god vam drago, sudbina je većine zapaženih i omiljenih dela (pokretnih slika, pisane reči, svejedno). Njihov opstanak nadalje uglavnom počiva na emotivnoj vezanosti obožavalaca za priču i junake, težnji ka zaokruženosti i saznanju epiloga, naviknutosti i upornosti praćenja. Nema razloga da  sa “Igrom prestola” bude drugačiji slučaj. Ono što je ovoga puta, ipak, predstavljalo bitnu razliku, činjenica je da smo SVI gledali iz perspective “novajlija”. Takođe, možda ne toliko začuđujuće, ali svakako ohrabrujuće, kada se sve sagleda, jeste rastezanje radnje do tačke pucanja i potencijalnog razočaranja gledalaca, do eksplozije adrenalina i uzbudljivih zapleta u završnici sezone.

Zbog toga će rezime, koji je pred vama, neminovno biti u senci finala nazvanog, pomalo ironično s obzirom na Martinov još uvek nezavršeni roman - “Winds of Winter”. SAVRŠENO je jedina reč koja ga opisuje. Zaista nisam verovala da će ono prevazići prethodnu epizodu - “Battle of the Bastards”, ali, jeste. Nema scene koja mi se nije svidela, nema važnog momenta zbog kog se nisam naježila, ni (bitnijeg) lika za kog mogu reći da se pokazao drugačije od očekivanog, logičnog, karakteru i priči doslednog.

Srećna sam što su se neke stvari koje, kao čitalac i dugogodišnji fan knjiga, priželjkujem, slutim, nagađam….potvrdile. Tužna sam jer postadoh svesna koliko se približio kraj serijala, jer je malo toga ostalo da se još razreši, ali to malobrojno krupno je i od presudnog značaja. Uverena sam, zbog toga i nestrpljiva, da će završne dve sezone, baš kao i Martinove knjige, biti (u odnosu na pisano) drugačije, ali da će ta različitost doneti jednako intenzivan doživljaj i kvalitet.
Šesta sezona, prvo odvajanje od sigurnosti pisanog uzora, bila je poput učenja da se hoda. Pratili su je radost novog, nesigurnost, klimavost i spori koraci - ali, na kraju se održaše na nogama, a to je najvažnije. Više od polovine sezone, radnja je bila neujednačena, negde se vukla sporo kao puž i obuhvatila premalo dešavanja, drugde bila prepuna dinamike i tenzije; negde vrlo detaljna - drugde „na kašičicu“; ali, sve se to fino skupilo - i ISkupilo u poslednje dve epizode. Načinili su fantastičnu uvertiru za sledeću sezonu, premostili prazninu nastalu između Martinove i Beniof-Vajs vizije. Ovo je, čini mi se, bila PRELAZNA faza, koju su doneli - lepe li simbolike - „vetrovi zime“ na krilima zmajeva i brbljivih gavranova koji su još u drugoj knjizi graktali na jedno povučeno, ćutljivo kopile: „King.Snow“ (a što meni nikad, NIKAD nije palo s uma), vetrovi „u leđa“ lađama povratnika.

Beli gavran iz Citadele, predivna slika iz knjiga, uvek donosi vest o smeni godišnjeg doba i u petom delu stiže u Kraljevu luku na samom kraju, a ovde je izveštaj primljen na Severu. ZIMA JE STIGLA, deca leta odrasla, prevalila dug put i stekla mnoga gorka iskustva. Sada su spremni da je dočekaju, neki radosno, drugi u strepnji, ali, i Džonu i Deneris je, ne zaboravimo, iako se plaše - na licu OSMEH dok gledaju u budućnost.

„All men must die“, najavni slogan sezone, zaista je ispunjen. Čini mi se da do sada nije bilo ovoliko značajnih smrti, svaka na mestu i u sa ciljem natempirano vreme. Opstali su, možda ne baš najjači i najbolji, čak ni najsnalažljiviji, nego oni sa najviše sreće i volje. Deca sudbine, nosiće svet sutrašnjice. To su, pretpostavimo već sada, zasigurno Džon, Deneris, Tirion, Sansa, Bren. 

Detaljnijim analizama planiram da se bavim u “Odbrojavanju”, rubrici uvedenoj ovog proleća i posvećenoj najznačajnijim momentima iz minule sezone, uz anticipiranje dolazećih rešenja. Do marta i tih tekstova utisci će se “slegnuti”, strasti stišati, mi ih se uželeti i trezvenije, potpunije sagledati do sada pređeni put serijala. Ovom prilikom ću izdvojiti samo ono najistaknutije, što je na bilo pozitivan, bilo negativan način, predstavljalo bitan deo šestog poglavlja sage koju volimo.

1. „All men must die“, ali neki se i vraćaju u život
Peta knjiga je ostavila ljubitelje “Pesme Leda i Vatre” u dugogodišnjoj agoniji, a sa petom sezonom su se istom taboru priključili i gledaoci. Pitanje života ili smrti Džona Snežnog bilo je godinu dana brižljivo skrivana tajna, praćena žestokim upinjanjem ekipe serije da ubede publiku, medije, možda čak i sebe, kako je Kit Harington “otpevao svoje”. Buđenje lorda zapovednika Noćne straže, uz nezanemarljivu pomoć ozloglašene Crvene žene i moralnu podršku Davosa pre svih, simbolično je “palo” na pravoslavni Uskrs! I, naravno, junak koji je na taj način vraćen u igru, svakako je imao pred sobom velike, važne stvari - što je finale samo potvrdilo. 
U život se, postepeno, vraćaju i dve žrtve Remzijevog iživljavanja -  Sansa i Teon. Ponovo ujedinjeni sa preostalim članovima svoje porodice, nalaze se na prekretnici i moguće je izdvojiti barem dve važne paralele za buduće sagledavanje ovih likova. Od prvobitne arogancije i fatalnih grešaka kojima su je platili, oboje su dosegli do prihvatanja, pronalaženja svog identiteta, bezuslovne podrške Jari i Džonu, kad su već sami onemogućeni da ostvare nasledno pravo. Tu je i tema potomstva, koje Teon zbog Remzija nikada neće imati - dok je Sansin slučaj obrnut i potencijalno vrlo zanimljiv. Razrešenje će dati sedma sezona, a analize ćete čitati u rubrici koja dolazi na proleće.
Naravno, ne treba zanemariti ni “povratak (još dvojice) otpisanih” za koji se već sezonama navija - izgubljeni izviđač stric Bendžen i vitez bez titule, Sendor Klegani “Pseto”, ponovo su na sceni, mada nešto drugačiji nego pre.

2. Može li iko zaista postati NIKO?  
Arjin put se takođe može podvesti pod “povratnički”, što je nagovešteno već brojnim referencama na Ketlin - počev od zapanjujuće sličnosti gospe Krejn, glumice iz putujućeg pozorišta, sa njenom pokojnom majkom - pa do načina izvršenja odmazde nad glavom porodice Frej. Otvoreni znak da mala vučica nikada nije zaboravila svoje leglo, dobili smo nakon vađenja Igle iz skrovišta. Harizmatični mentor Džaken, zapravo je sve vreme pripremao Arju da preuzme ulogu koja ispod brojnih maski krije naoštrene očnjake.

3. Poetska pravda i nepravda ludaka
Ova sezona nije bila milosrdna prema pojedinim članovima kuće Stark, ali zato im je višestruko nadoknađen pretrpljeni užas kroz barem dva člana drevne severnjačke kuće i njihovu krvavo zadobijenu zadovoljštinu. Prva je, svakako, Sansa - drugi je Džon, njen napokon prihvaćeni brat, pa se slobodno može reći da su ovo bili istinski heroji sezone, iako je i priča Deneris prilično forsirana u tom pravcu. Ipak, falilo joj je prirodnosti, svežine i spontanosti - sve je delovalo kao veliki, prenaglašeni deža vu. Međutim, dok je za i inače centralne favorite došlo do ispunjenja određene pravde, druge je zadesila stravična sudbina, zahvaljujući Sersei Lanister, istinskoj “Mad Queen”, koja je zauzela Gvozdeni presto u nekoj vrsti mešavine Pirove pobede i poslednjeg mahnitanja pred neminovni slom. Jer, propast joj dolazi sa nekoliko strana, a njena je uloga sada istrošena, budući da je izgubila svaki oslonac izuzev prestola koje ni sam Tajvin, njen neprežaljeni otac i večiti uzor, nije želeo.
4. Putevi koji se ukrštaju 
Prognana Melisandra na jugu će svakako naići na Arju, kao što je i predvidela, a obema zajednički znanci, upravo udruženi Pseto i Bratstvo bez barjaka, upotpuniće sasvim lepo ovu neobičnu skupinu. Ne treba smetnuti s uma da će Kraljici zmajeva biti od koristi Crveni sveštenici (Toros i Mel), nakon što su im dve koleginice ostale u Esosu.
5. Koketiranje sa „girl power“i optužbe za pojačani feminizam
U ovoj sezoni bila je primetna ženska inicijativa, što predstavlja odličan odgovor na učestale kritike serije zbog tobožnjeg “šovinizma” i diskriminacije žena. Zanemaruje se činjenica da je u “Igri prestola” od početka bilo mnogo, na različite načine jakih, ženskih figura, od najmlađih (poput Lijenice Mormont koja je pobrala nepodeljene simpatije) do najstarijih (Olena, istinski vođa Visovrta). Zanimljivo je i to da su neke od najvećih velikaških kuća "spale" na ženske predstavnike.

6. Hate to love him
Remzi Bolton je u ovoj sezoni dosegao vrhunac sadizma i drskosti, samim tim je njegov odlazak sa pozornice bio neminovan, pravovremen i - u velikom stilu. Nije samo ostavio trag u Sansinom životu (simbolički - svakako; bukvalan - još uvek je otvoreno pitanje i jedan od “cliffhanger”-a za narednu sezonu, ali i “Odbrojavanje”!), već i u svesti gledalaca. Slobodno se može reći da je Iwan Rheon svojom interpretacijom prevazišao čak i Džofrija, te da će biti zaista nemoguće da mu iko preotme ovu neslavnu titulu. U prvoj epizodi predajući telo mrtve ljubavnice psima, potom dostigavši vrhunac zverstvima poput istog čina izvršenog nad maćehom i tek rođenim polubratom, ali i oceubistvom, Remzijev život je okončan na isti način kojim se i sam rado služio. Nepromišljenost, brzopletost i slepa agresivnost došli su mu glave, a od ruke supruge koju je zlostavljao, prekršivši zavet i oglušivši se o Ruzove pouke.
Osvrnuću se na dopadljivost negativnih ili barem moralno problematičnih likova. Mislim da je to sasvim normalno, pošto zavisi od načina na koji je karakter (u seriji, filmu, knjizi - nebitno) predstavljen. Ako je anti-junak savršeno iznijansiran, zanimljiv, živopisan, naravno da će biti interesantniji za praćenje, pa i draži od nekih u svemu "savršenih", a dosadnih, jednobojnih, praznih likova....što uopšte ne povlači bilo kakve ocene njihovih postupaka sa etičke strane, niti podrazumeva da ih podržavamo, opravdavamo, itd. Jednostavno, negativci su ZAISTA u 98 % slučajeva upečatljiviji, pa tako i u "Game of Thrones".

 7. Krvavi bilans
“Klanica” koja je od početka neka vrsta sinonima za seriju, ovoga puta bila je posebno “krcata”. Ubijeni su: Oša, Rikon, Oli, Aliser Torn, Ruz, Valda, Brinden, Hodor, Remzi, Loras, Mardžeri, Kevan, Mejs, Lansel, Highsparrow, Tomen, Doran, Tristan, Areo Hotah, kalovi, Valder Frej. Dva jezovuka (Leto i Čupavko). Ljudi u septi, Vun-Vun, Džonovi vojnici. Neke smo ožalili, druge ne, ali većina odlazaka dogodila se u pravo vreme.

Najbolje od sezone

1. Priča sa severne strane; najviše zbivanja, najdoslednija linija radnje, najviše nade i herojskih načela na (uspešno izdržanoj) probi.
2. Flashback sekvence, predočene zahvaljujući novom Three-eyed-raven-u, Brenu. Zahvaljujući sposobnosti koju mu je ličnom žrtvom prosledio Brinden Rivers (veličanstveni Maks fon Sidou), svima dragi dečak iz Zimovrela upoznao je važan deo porodične istorije. Ugledali smo male Starkove- Neda, Liju i Bena; saznali zašto je Vilis, odnosno Hodor, zapatio neku vrstu afazije; prisustvovali napetom okršaju pred Regarovom Kulom radosti (ili zadovoljstva) i videli legendarnog ser Artura Dejna; naposletku, otkrili tajnu Lijenine “postelje od krvi” i predmeta obećanja koje je u poslednjim časovima iskamčila od brata, a koje od prvog toma Martinovog romana kao eho opseda Nedovu grozničavu svest - i znatiželju čitalaca.
3. minimum Dorne - da li su čuli negodovanje publike ili je plan bio takav, svejedno, Zmijice su se pojavile samo na okvirima priče. U prvoj epizodi dovoljno da svejedno iznerviraju velikom glupošću pri maloj minutaži; a u završnici tek kao predmet ironije i britkosti Kraljice trnja, svima drage Olene Tajrel (Dajana Rig);
 4. Arjin pomak sa mrtve tačke - dok se obuka u Bravosu tokom pete i većeg dela šeste sezone otegla preko svake mere, svodeći se na besomučno “makljanje” sa Terminatorkom Vejf i naporno trivijalne igrokaze na temu vesteroških intriga; pred sam kraj se, nagoveštajem svrhe Džakenovog iskušavanja pitomice i munjevitim povratkom u Rečne zemlje, da začini Frejevu gozbu, i ovaj rukavac, baš kao i Džejmijev u apsurd zabludeli lik, vratio pravom toku;
5. povratnici (Džon, Pseto, Bendžen)
6. WHITE WOLF, THE KING IN THE NORTH! 


Scene: susret Sanse i Džona; jezovuk ponovo na zidinama Zimovrela.

Dijalog: Džejmi Lanister i Brinden Tuli; Sansa i Remzi (prilikom pregovora i u tamnici).
Epizoda: Nema dileme - „Battle of the bastards“, „The winds of winter“.
Humor: naravno, Brijena i Tormund!
Epski: sudar Džonove i Remzijeve vojske; paljenje Belorovog obredišta; početak iskrcavanja Denerisine flote za Vesteros; proglašenje Džona Kraljem na Severu.

Pozitivno iznenađenje: Teonov „extreme makeover“! Jara - koju sam napokon počela da cenim, bez upoređivanja sa inače mi omiljenim Ašom iz knjiga; Brinden Tuli - primer principijelnosti i starovremske časti, što se ne može reći i za njegovog bratanca Edmura. 
Lansel - sem što je, od početka serije i ljubavništva sa Sersei, postavši “vrabac” izrastao u pravog zgodnišu, finale ga je proizvelo i u pravog junaka. 
Tomen - malac je solidno predstavio nesnalaženje i rastrojenost premladog kralja, za čiju je glavu teret već i sama kruna, kamoli toliko napadnih, sugestivnih, obavezujućih SUPROTNIH uticaja. 

Najlepše interakcije: bili su to bratsko-sestrinski odnosi, puni ljubavi i bezuslovne podrške, prvenstveno kod Jare i Teona, pa Mardžeri i Lorasa. 
Davos - Melisandra - Džon, primer ujedinjenja dve osobe između kojih leži prepreka od krvi, na neko vreme prevaziđena zbog zajedničke vere u izabranika sudbine i ČUDO koje njegova egzistencija predstavlja.

Najbolji glumački portreti sezone: Džonatan Prajs (Highsparrow), Lena Hidi (Cersei)- Nikolaj Koster Valdo (Jaime), Liam Kaningem (Davos)- Karis Van Huten (Melisandre), Sofi Tarner (Sansa)- Ivan Rion (Ramsay).

Odškrinuta vrata najvećih tajni: magije (poreklo White Walkera i uloga Dece šume) i prošlosti (Tower of Joy, Hodor, ubistvo Erisa II). Potvrda nekoliko teorija, a opovrgavanje (na moje veliko zadovoljstvo!) onih besmislenih - poput “blizanaca Mire Rid i Džona”, potkrepljene sličnom FRIZUROM!; pravda za Starkove nasuprot zatiranju nekoliko uglednih porodica; očigledno bliženje kraja, bržim i manje komplikovanim putem od Martinovog. 

Denerisin put je ove sezone bio suviše očigledan i ponovljiv, nismo videli ništa zaista novo (neizgorela, pokoreni kalasar, Dariova i Džorina odanost dobija “korpu” na dar), ali završetak i u njenoj priči označava veliku prekretnicu: konačan povratak u domovinu, sa novim i neočekivanim saveznicima, impresivnim zmajevima i brodovljem, kao i strateški važnim brakom u najavi....s obzirom da je ostalo malo visokorodnih kandidata, tipuje se na Džona, Džejmija, a Juronova ponuda uveliko “visi u vazduhu”.

Najgore

1.Lav frizuru menja, ali ćud nikada  iliti regres Džejmija Lanistera, unekoliko popravljen tek u desetoj epizodi; 
2. monotonija u Mirinu i uništavanje Tirionovog lika, pretvaranjem njegovog humora u usiljene, pijane monologe bez smisla; 
3. iscepkanost priče i pružanje svega „na kašičicu“; 
4. Bejliš - teleport mag.

Dosada: Repetitivnost monologa Highsparrow-a i Deneris.

Idiotluk: Sivi Crv i Misandei, zreli za Dornu.

Razočaranje: Sersei; Hodor i obrazloženje njegovog kasnijeg stanja. Da, znam da je sam Martin potvrdio "Hold the door" ideju kao svoju, ali, meni je zaista smešna i nezanimljiva.

Premalo prostora na ekranu: Juron Grejdžoj! Negativac u najavi, koji bi trebalo da zauzme upražnjeno mesto, pa uz Sersei i Night King-a predstavlja osnovnu barikadu pretendentima na presto i spas Sedam kraljevstava, prikazan je i kratko i nedovoljno jasno.

Svidelo mi se lagano, postepeno građenje radnje, od očaja do sjaja. Svidelo mi se što je Džon bio prava viteška figura, poput Aragorna, junak sa plemenitim, dobrim srcem. 
Dirljiva je bila i scena Sanse i Džona na zidinama, uz pogled na nepregledno zavičajno prostranstvo. "Deca zime“ ponovo su kod kuće. Bio je presladak i pun nade Džonov osmeh na podsećanje očevih reči - jeste, zima je stigla, ali skupa će je podneti lakše. Lepo je videti bratsku toplinu i Sansinu istinsku zrelost, prihvatanje grešaka, pokajanje. Toliko je bilo napada na nju zbog tobožnje sumnjičavosti i „rovarenja“ protiv Džona, a sasvim neosnovano, jer je istinski odrasla i odbacila iluzije koje su vodile u greške, na najgori način prestala je da bude zaneseno dete. Sada je to jasnije nego ikada. Uvek je želela nešto drugo, daleko, tuđe - naučila je, upoznajući to varljivo „drugo“, da ceni i voli SVOJE.
A sa daleke, suprotne obale sveta, kraljica zmajeva konačno kreće kući. Vijore se Targovski barjaci, na palubi Teon i Jara rame uz rame, Dotraki posluju, Drugi sinovi se postrojili, zmajevi nadleću, tolika šarolikost i raznovrsnost, a svi spojeni odanošću kalisi i pogledom u budućnost. Zahuktava se!


8 коментара:

  1. Koliko si divno predstavila viđenje sezone, bravo ❤
    Ti si meni kao tv vodič po pitanju tih recenzija serija što analiza sezona GOT što pojedinačnih Bordžija slažem se sa 99% onog što si napisala ja sama ne bih uradila ni 40% dobar posao kao ti bravo ❤
    E sada ja ću (ako nije problem) ovde kod tebe izneti svoje najiskrenije mišljenje i nadam se da nisam gruba ili udarena.
    GOT je moja omiljena serija, toliko je volim da dok ona traje ne mogu da se koncentišem na druge (već večeras back to Borgias i odmah idem kod tebe da pišem), ali da nije bilo zadnje dve epizode, iskreno smatrala bih je najdosadnijom sezonom do sad. Vidi se nedostatak Martina, nema diskusije vidi se bukvalno do ove zadnje dve epizode samo su Bran i Sever (i Grejdžoji tu i tamo sa tim da ja Jurona da varim ne mogu i tama da iskoristim da pitam (ako ti nije mrsko da mi kažeš) čula sam da je Juron u knjigama najgori engativac neki kažu da su džofri i Ramzi deca naspram njega pa da li je to isitina tvoje mišljenje najviše cenim) ali generalno sa ove dve epizode su postaili odličan standard. Ostavila je mnoga pitanja otvorenena i ko će kome neprijatelj da bude (sestra i ja se šalimo da je zapravo na severu najgori mogući neprijatelj jer sa jedne strane prstić sa druge hodaći pakao na ledu :D mada ne uzdam se ja ni u Varisa i taj želi taj presto samo igra drugačiju igru, Prstić je bar iskren čovek hahahah).
    Što se glume tiče ajde ovako da kažem da su svi bili genralno dobri
    Kit kao Džon
    Standardno dobar jedino što eto mogu da "zamerim" je što nisam osetial performans, nisam mogla bol da osrtim (hajde da ne bude samo ih hvalim)
    Emilija kao Deneris
    Šta ja znam do ove epizode sam i zaboravljala šta je njen lik radio celu sezonu iskreno da ti kažem :D
    Lijam kao Davos
    PERFEKTNO ❤ Ovo je bila njegova sezona 100% Ta odlučnost pa onda ove zadnje dve epizode (bukvalno ja koja nikad ne plačem bilo mi loše) kada je saznao sa Štien poseno kada je držao onog jelena posle bitke te kespresije lica
    Pomenula bih i glumca koji glumi Tormunda koji mi je toliko prirastao za srce
    Mala Lijena Mormont
    Beli Ramzi je ovo prva uloga U ŽIVOTU! Dakle dovoljno je reći da je sa 10 godina bila bolja od glumaca sa iskustvom ona je svetlo ove sezone ❤
    Sofi kao Sansa
    Fino čak što više odlično posebno ta "dvostruka" plotika volim-ne volim čika Pitera :D
    Mejzi kao Arja
    Odlično ona je uvek bila tu za svoj lik (a kako cool lik ima sa zadovljstvom da je igra) posebno oni treninzi sa Džakenom
    nikada nisam ali da pomenem da mi je genijalan čovek koji glumi Serisnu desnu ruku (ne mogu ime da mu zapamtim nikako) koji je zapravo mnogo bolji i interesaniji lik nego što je izgledao an prvi pogled (i sobzirom da je on planinu vratio i on somislio sve rekal bih i da je genijalac) ❤
    Piter kao Tirion
    Činjenica broj 1-on će biti nominovan za Emi, činjenica broj 2-koliko god me ovo bolelo fer je da napišem, nije zaslužio za ovu sezonu. Čovek je više pio nego što je išta drugo radio zaista (da se razumemo glumi on idalje dobro) to nije nivo koji se očekuje od njega.
    Nikolaj kao Džejmi
    Hvala ti bože da su mu dali više prostora sjajno je odglumio, od njega, Kita i Dinkdliža kao predlog za nominaciju za emi on bi bio moj izbor samo zbog tlikog menjanja emocija zaista lgumu je svoju baš podigao.
    u korak sa Lanisterima i najhvaljeniji ove sezone od njih Lena kao Seris
    Svi znaju da je najbolja glumica od žena (čak su i same glumice iz serije rekle to) ali okret za 10 epizoda sa onog dna na kome je bila, do vog što smo gledali u zadnjoj epizodi. Bukvalno kada je Tomen umro ona je videla da se proročanstvo obistinolo i sa tim umro je deo Sersi-deo straha koji je imala ali joj se na kraju videla zabrinutost, Lena je donela srž lika (i ona kostimografija u zadnjoj epizodi je prelepa)
    Džonatan Prajs kao Hajsperou
    Fantastično. Psoebno u ovoj zadnjoj epizodi te ekspreije lica, čovek je razbio ❤
    Ali najveća zvezda i najbolji performasn sezone za mene je Ivan Rion kao Ramzi on je tu apsolutno bez konkurencije scene gde Rikona gađa stelama-POKIDADO JE ❤

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Zahvlana sam na minimalnom pojavljivanju zmijetina i sema i crva + misandei (i zahvalna sam što je Olena spusitla zmijetine ❤).
      Po pitanju tolikog pobijanja likova-meni je logčino dve finalne sezone i treba da se iščiste mnogi likovi (jedna devojka mi je rekla da nosi crninu jer je Mardžori umrla što je bilo prilično stanje šoka), kao centar priče mislim da je na neki način (i ako je mnogo volim) to i deo Mardžorine krivice (ne branim Seris pričam sa svih strana :D) jer ona je potcenila malo Sersi misleći da će jedno suđenje moći da je ubije i da će se tako lako predati, trebala je da pusti da izvedu plan pa onda da okreće Tomena. A najveći krivac na neki najčin jeste Tomen, jer kakva god da je Sersi je njegova majka, hajde jednom joj okrene leđa, ali on joj zabrani bukvalno da se brani to je već previše-on je i sam t shvatio zato se i ubio.
      Da pravim predikcije neću još mislim da treba da uživam u tek završenoj sezoni odgledam je još malo pusitm da mi se slegnu utisci biće vremena za predikcije dosadno mi je kada ljudi odmah počnu-lagano ima još godinu dana ❤
      Ko Kaće sam pominjala i to što mi se jako dobalo u vidu kružna kompozicija (sa Sersi-Džonom i Deneris) gde su dve sezone počeli isto i manje više isto završili ❤
      Ok preterano sam se rapsisala (ne zameri) ali zaiste eto pošto neću raditi na svom blogu ovako baš da podelim sa tobom.❤
      Nadam se da nisam smorila :D

      Избриши
    2. Saro, pre svega, HVALA mnogo na ovako opširnom, analitičnom i sjajnom komentaru. Uvek se slobodno raspiši, ne samo što volim da čujem tvoje mišljenje, već cenim tvoje poznavanje serije i fantastična zapažanja koja uvek izneseš, pa piši bez ograničenja, to je najbolji pokazatelj da nas je serija nadahnula.:)
      Zatim, hvala na komplimentima, drago mi je što ti je rezime bio zanimljiv. Trudila sam se da ne izostavim bitnije stvari, a baš kao i ti, analize ću raditi pred sedmu sezonu, dok se utisci slegnu i sve pogledam opet, pažljivo. Red je da ih se malo uželimo.:))))
      Slažem se apsolutno, da nije bilo poslednje dve epizode, ovo bi bila možda dosadnija sezona i od pete, naprosto, jedina čar joj je u tome što je sve bilo novo - a opet, odsustvo oslonca u Martinovom tekstu se baš osetilo. Poslednje dve epke su SPASILE sezonu, veruj mi, iz prethodnih mogu da izdvojim scenu ili dve i ništa više...celina nije impresivna.

      Što se tiče tvog pitanja o Juronu, njemu je (i Grejdžojima uopšte) posvećen najveći deo četvrte knjige i on je mnogo impresivniji lik, negativac u rangu Remzija, ali na drugačiji način - zreliji, lukaviji, plus je tu konflikt sa članovima porodice (u knjizi su tu tri Belonova brata). Malo je prikazivan u seriji, slabo smo stekli utisak ili nagoveštaj kakav je lik, nadam se da će ga sedma više staviti "pod reflektor".

      Potpuno se slažem i za glumačke izvedbe, a naročito za Tiriona, čija priča u ovoj sezoni nije ni bila razvijena (sem maženja zmaja, pijanih pokušaja da animira ona dva "mrtva puvala" i malo šetnji sa Varisom, šta je on uopšte radio? OK, pregovori sa robovlasnicima i proglašenje za desnicu kroz povezivanje sa Deni, ali, to je NEDOVOLJNO), pa bi, ruku na srce, bilo nepravedno da (sjajni!) Dinklidž dobije nominaciju, jer mu naprosto materijal ove sezone nije bio ni izazovan ni zahtevan! :( Da, svi ga volimo, ali meni su i Lijam i Nikolaj, npr. bili mnogo ubedljiviji.
      Slažem se za Serseinog pomoćnika Kiburna, podseća me malo na Askanija Sforcu iz "Bordžija".
      Ivan je zaslužio nagradu i ako je ne dobije, biće to nepravda godine. Svaku epizodu je izdominirao. Bio je maestralan. Posvetiću tekst, kad budemo analizirali, Remzijevom liku u šestoj sezoni.

      Svideo mi se tvoj komentar kod Kaće, zaista je ta kružna kompozicija bila odlično izvedena i mogla bi da, kasnije, razviješ iz toga dobar tekst!:)
      Pišem ti sa posla i verovatno sam nešto izostavila, setiću se već.
      Mnogo hvala na čitanju i uvek si pozvana da se uključiš u debatu!:)))))




      Jedva čekam tvoje letnje utiske o "Bordžijama", a razmenjivaćemo preporuke i drugih finih serija i filmova.:)
      Hvala ti, draga!:))))

      Избриши
  2. Evo mene :)
    Pre svega da poshvalim tvoju predanost svakoj analizi!
    Recenzija sama po sebi je iscrpan dokument minule sezone, ko nije gledao video bi u njoj skladnu priču, koja ima u sebi i dobrog i lošeg (mislim na sezonu, naravno), i pre svega ima nade, najave za novo sutra i nove pobede..

    Krenimo..
    Plusevi su mi:
    Pre svega Flashback-ovi, jer govore o onom što smo željno isčekivali, verujem da u Martinovoj sagi neće biti nekog extreme happy enda ili ga uopšte neće biti, ko zna.
    Zato je meni ovo onaj, premda deluje sapuničarski iako Bogu hvala Džon nije ustanovio da je sam sebi otac :D, happy moment.
    Mislim da mi posle rođenja znamjeva u prvoj sezoni R+L=J najbolji momenat serije generalno iako je isti očekivan, valjda je neverica..
    Još uvek ne verujem da su konačno otkrili tajnu.

    Scene u Brzorečju su mi bile genijalne, Džejmi je bio u full komandos modu. Scena s Brijen je bila odličan dodatak, šlag na torti.

    Minimum zmija i Dorne, hvala nebesima!
    Susret Džona i Sanse mi je i sada dirljiv, već sam bila odustala od susreta u skorije vreme kad ono - SURPRISE!
    S njom sam još uvek u love/hate fazonu, ima momenata u kojima opasno sumnjam u njenu sposobnost rasuđivanja.
    No, iskreno se nadam da je iz svih muka naučila, bilo bi ok da Bejlišu Tulijevka dođe glave, s obrzirom da ih od vajkada juri.
    Mada možda ukrste koplja on i Varis u nadmudrivanju i to bi bilo ok.
    Nadam se da će se pozabaviti i Varisovim životom u sezonama pred nama, čisto da Kinvarino zborenje ne padne u vodu. :)

    Tormund i njegova Brijen, to očijukanje me je slatko nasmejalo.
    Arja je mrdnula, čekam da pobije sve s liste, čisto da je nije ponavljala sve godine za badava. I da naleti na Pseto :)
    Mene doduše sada kopka situacija s Džakenom, ne verujem da će tek tako nestati..
    Kako ono beše - dok te ne spale još si živ! :)
    Živ je svakako, ali nadam se da neće kao Rodrigov najmlađi i snajka puf da nestane.
    Povratak Pseta je bio za aplauz!
    Ko bi rek'o da će jedan "zloća" tako da fali. :D

    Džon. Držim mu fige u svemu što naumi, prošao je trnovit put i postao glavna figura Sedam kraljevstava. (postaće čim tetka stigne)
    Naš Džaheris Targerijen. :D
    Te teorije i naklapanja me uvek slatko nasmeju! :)
    Zastava na zidinama Zimovrela bila je kruna Severa ove sezone!
    Bren me svakim pojavljivanjem sve više oduševljava.
    Maksu veliki naklon, predložili su ga za nominaciju za Emi ove godine, držim fige da ga dobije!

    Kraljeva luka.
    Da budem iskrena na KL sam počela obraćati pažnju u zadnje 2 epke, do tada su mi maltene bili ko prestonička verzija Dorne, smor.
    Spremali su svu municiju za finale i svaka im čast!
    Lansel mi je prešao put od daveža iz Vrapčevog tabora do ok izgrađenog lika.
    Imao je početak i maestralan kraj. :D
    Tomenu svaka čast što je probio led te dobismo prvo samoubistvo, vrlo neobično za seriju, navikla sam da neko nekoga kolje, no dalo se očekivati s obzirom na mamine postupke.
    Prajs je bio genijalan kao Vrabac, prosto da mu čovek poveruje u svako fanatičko slovo koje prozbori.

    Za kraj - Remzi. Onaj pravi i onaj fejk!
    Mala Lijena, u RL prezimena Remzi (simpatična mi ironija :D) i naš genijalan psihopata zverka.
    Faliće mi taj negativac više nego šaka pozitivaca.
    Mislim da će mi faliti više od Šona Bina, prosto sam navikla da ovog drugog često ubijaju. :D
    Lijena je dete čudo, očitala svim matorcima bukvicu samo takvu.

    Još ne verujem da je kraj sezone. :)

    Ukoliko se još nečeg setim, pišem obavezno!
    Divna recenzija draga!
    Hvala ti na tekstu. <3


    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi na sjajnom komentaru, zaista ne znam šta bih dodala, sem HVALA što ovako opširnim i pedantnim obrazloženjem utisaka doprinosiš detaljnosti rezimea i podsećaš me na neke stvari koje su neminovno promakle posle jednog gledanja. Zajedno, doprinosimo osvetljenju i odavanju priznanja, ali i konstruktivnih kritika, svima zaslužnima za seriju i njen književni uzor.
      Uživanje je čitati ovakve odgovore. Piši ako se još nečeg setiš i hvala ti od srca!:))))

      Избриши
    2. Setih se šta sam zaboravila, Jaru.
      Svaka joj čast!
      Teonu takođe, konačno je počeo sam da kroji svoju sudbinu.

      Nova profilna! 💓

      Избриши
  3. Kao i uvek kod tvojih tekstova, najviše volim da pišm komentar kako čitam, jer se plašim da ću nešto zaboraviti da prokomentarišm, samo mi se onda često dogodi da mi se greškom stranica rifrešuje, pa poludim.:-D
    Potpuno se slažem, sezona je bila đene đene, ali su poslednje dve epizode sve izvukle.
    Iwan je zaista prevazišao sebe, gledala sam ga u Misfits i nisam mogla da verujem da je to taj isti glumac, po meni, prešišao je i Džofrija iz prostog razloga, jer je Džofri i dalje sadistički manijak jednim svojim delom i dalje bio razmaženo dete, odgojeno na dvoru, pa je kao imao neke i dalje nenormalne svakako, granice usled dvorske etike, a Remzi on je bio potpuno nesputani sadista, neograničen i poučen, što je najgore, svojim životnim iskustvom. On nije rastao u svili i kadifi i najniži ljudski porivi su u bili dobro poznati.
    Mali Tomen i scena njegovog samoubistva je bila primer savršne kinematografije, zauzdavanje prilikom snimanja i suptilniji efekat, koji je proizveo mnogo više emocija, svaka im čast na tome. Slažemo se sa najboljim stvarima, naročito za Dornu, za koju mi je i dalje žao kako je grozna u seriji.
    Dok potpuno suprotno Grejdžoji su mi u knjigama dosadni, a u seriji zanimljivi i intrigantni, a naročito mi se dopao odnos Jare i Teona.
    Sansu i Pseto neću viš pominjati, dosadila sam Bogu i narodu haha.
    Slažem se i za najgore, osim za Hodora, meni se razrešenje jako svidelo, nekako mi je bilo i jednostavno i upečatljivo dovoljno da bude emotivno.
    Takođe najgore govorancija po vazdan Tiriona, Vrapca i Deneris. Bron mi je postao oduran, a tog glumca obožavam, njegove vulgarne opaske su mi toliko out of place. Žao mi je što Podrika malo više nismo gledali, on mi je skroz simpa u tom ludačkom svetu. Najgora epizoda Arja i Terminator u lakom sprintu kroz pijacu, Arjin luk mi je i najveće razočaranje sezone, u stilu pošli smo negde, ali smo se malo zajebali, pa ajde nazad, nadam se da će bar u knjigama imati neku poentu.
    Kao i uvek uživala sam u tvojoj recenziji.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala na komentaru, znaš da uvek pomno iščekujem tvoje utiske, s obzirom na analitičnost koja je već poznata sa tvog bloga.:))))
      Drago mi je da ti je rezime bio zanimljiv.:)
      Što se Iwana tiče, da, u "Misfits"- ima je potpuno drugačiji lik, a ja ti preporučujem da baciš pogled na "Vicious", treća potpuno različita uloga, naprosto nespojivi likovi i dokaz o izuzetnom glumačkom kapacitetu.
      Kao negativac, ubedljivo "prešišao" Džofrija. Ne znam šta bi to Juron trebalo da uradi, a da ga za tako kratko vreme potisne iz traumatičnih sećanja publike - nema šanse.
      Scena Tomenovog samoubistva mogla je da bude, a iz "spojlera" koji su kružili uoči emitovanja epizode mi je tako i delovala, kao loš, nespretan potez i jeftin kliše. Zahvaljujući suptilnosti, stišanosti i fenomenalnom "radu kamere", ispala je suprotno, vrlo efektan i uverljiv potez.
      Meni je sama scena Hodorovog žrtvovanja bila potresna i dobro urađena, ali me razočaralo to "hold the door", zvučalo mi kao sprdnja i, ne znam, očekivala sam neko ozbiljnije, drugačije objašnjenje.:( To me baš razočaralo.
      Ista stvar po pitanju Brona, odličan glumac, a katastrofa materijal u ovoj sezoni, njegove vulgarne "šale" su mi bile, uz onaj penis u gro-planu, dno sezone....potpuno bespotrebne.
      Slažem se i za Arju, u knjigama su barem opisi Bravosa očaravajući, sa onim neobičnim življem koji ga naseljava, kurtizanama i njihovim mecenama, trgovcima, maglom...kad budeš čitala "Laži Loka Lamore", videćeš o čemu govorim.:)
      Hvala!:))))

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...