недеља, 19. јун 2016.

Rewatching "The Borgias": Sezona 3, epizoda 7

komentariše: Isidora Đolović

Lucrezia's gambit

Ljubiteljima šaha pojam je dobro poznat. Kako Rodrigo Bordžija od samog početka proračunato povlači poteze, ne čudi što se ova terminologija napokon pojavila i u naslovu epizode. Ovoga puta, ipak, izbor je stavljen pred njegovu jedinu kćer. Gambit predstavlja način otvaranja u šahovskoj partiji i ima više vrsta. Suština je u tome da se radi bržeg zaoštravanja igre ili sabotiranja protivnika, žrtvuje običan pešak, ili čak neka strateški važnija figura. U našem slučaju, slobodno možemo govoriti o daminom gambitu, sa pretnjom usmerenom na samog kralja crno-belih polja.

Slabosti i dileme: Predvođen svojim novim poznanikom, Mikeleto dospeva direktno u Da Vinčijev atelje. Paskal (Charlie Carrick), kako se pratilac zove, odmah insinuira svoje seksualno opredeljenje, valjda po logici „sličan sličnog prepoznaje“ - koja mi, ruku na srce nikad nije bila baš najjasnija. Postoji li „gej radar“? Uglavnom, ovde je prva odajuća rečenica onaj preko-preko-posrednički uvid koji je stekao u milanske umetničke krugove (poznanik poznanika poznanika Leonardovog modela….pa još onako znakovito izgovoreno:“Razumeš?“).
Plaćenik u carstvu likovnjaštva…i oružarstva! Na tavanici su čak i čuvena krila - Da Vinči ništa nije odneo sa sobom

Baš kao i mi, Mikeleto je fasciniran briljantnim umom renesansnog majstora, koji isijava iz svakog izloženog predmeta. Da zadovoljština bude kompletna, uspostavlja se flert tokom priče o Salianiju „Vragolanu“, slikarevom miljeniku. Videćemo Mikeletovu do sada potpuno novu stranu….LIČNOSTI, naravno (doduše, u jednoj od kasnijih scena biće i ful-frontala), uvek na granici „il' me ljubi, il' me ubij“ - sve to dok se napolju približavaju vojnici!

Francuski kralj stiže i biva dočekan od strane Čezara, na Trgu kraj nedovršenog (što se sada jasno vidi) konja. Njegova Prezgodnost u svojoj pojavi spaja sve raspoložive atribute veličanstvenosti (od odeće i pojave, do kompletnog stava), dok bez izvinjavanja objašnjava kralju kako se grad očigledno predao, a hvatanje Ludovika je samo pitanje dana. Ne prija mu naglašavanje da francuske snage drže Milano u papino ime, što propraća komentarom: „Njegovo, ne moje.“ Ništa čudno, izlazak iz dugogodišnje senke mu se osladio, samostalnost vodi do samouprave, a ona neodoljivo privlači.
Upravo upasani Miki, od ljubavnika traži kustosku turu po Leovom (oskrnavljenom?) ateljeu, raspitujući se za izume i upoznajući se sa vizionarskim zamislima odsutnog domaćina. Paskal, očigledno „žensko“ u ovom odnosu, brže-bolje postavlja pitanje statusa njihove novouspostavljene veze („Where do we go now….cruel child of mine?!“). Kao što ubija, Miki i ljubi „bez naklonosti“, što jasno ističe. Na taj način, izbegava da mu neizbežna slabost u određenom trenutku pokvari planove. Znatno više od zabrinutog dragana, interesuje ga i oduševljava pronađeni model arkebuze (u pitanju je primitivni oblik muskete, poreklom iz Nemačke, u upotrebi naročito između XV i XVII veka) sa dizajniranim nišanom. Savršena igračkica za obožavanog gazdu!
Vanoca i Rodrigo na romantičnoj večeri, uz sveće i muzičku pratnju, raspredaju na nimalo romantične teme. Papa ispoljava nezadovoljstvo Čezarom, u tipično roditeljskom stilu („TVOJ sin!“), dok ga Vanoca brani („Ja valjda najbolje znam, a tvoj je“ - karakterom, naravno, pošto se genetika ne dovodi u pitanje). Vrlo neobično, ona posreduje između pape i, očigledno već bivše ljubavnice, koja traži Rodrigov blagoslov po pitanju novog udvarača, izvesnog Vinćenca. Rodrigov jedini komentar je: „grozno ime“! Nekoga je podmuklo napalo šekspirovsko “zelenooko čudovište” zvano ljubomora?!
A za dezert: udomiti bivšu ljubavnicu!
Lukrecija i Alfonso razgovaraju pred odlazak na spavanje. Konačno delujući srećno, ona želi da se  mužu zahvali na dobroti i strpljenju, ali, Alfonso deluje dosta umorno i skeptično („Je li dobrota ikada bila dovoljna Bordžijama?“). Ne odustajući, Lukrecija ističe kako je on njen princ iz snova, koji bi mogao postati i kralj - ispoljava odlučnost i snagu, u želji da obezbedi sigurnost i mir za njihovu malu porodicu. Najbolje rešenje svakako bi bilo to da Alfonso zasedne na presto, međutim, on je zastrašen i samom pomišlju, uz to svestan da je tek treći u naslednom nizu. Prinčevi Rafael i Frederigo, za razliku od bratića, poseduju ambicije toga tipa. Lukreciji nije po volji, pa će nadomestiti Alfonsovu nemoć, delajući za oboje.
Teleportom se prebacivši do Rima, Čez i Miki ateriraju pravo u grotlo panike. Kardinal Konstanco obavestio je papinog sina o rezultatu svoje neposlušnosti i „daru“ iz Katerinine pošiljke. Palata mu  se pretvorila u leglo kuge, on sam izdiše na vrhu stepeništa, a zbog nespaljivanja kutije sa tobožnjom ponudom mira, zgrada mora biti spaljena do temelja. Zbog toga što nije bio pokoran naredbi, svojevoljno i rado se žrtvuje - Čezare mu dotura bodež, baš patricijski. Dok plamen guta rezidenciju, dojahuje Rodrigo sa pratnjom i odmah osuđuje Čezarovu odluku, donetu bez prethodnog konsultovanja. Tek kada je čuo uzrok, pomalo popušta, a sin se poziva na brigu i želju da ga zaštiti. Ipak, nije papa potpuno neupućen, pa raspojasanom nasledniku dobrim savetom dokazuje kako stariji i iskusniji ipak još uvek znaju ponešto. Sa Makijevalijevom pomoći, stari poznanici, Benito i Ludoviko, mogli bi im pasti šaka. Izdajstvo ne priznaje krvne veze, naročito kada je o glavi na ramenima reč, pa „Il Moro“ nudi sestrića u zamenu za sopstvenu slobodu. Ono najvažnije je tu, papina dozvola! Žudi da ga vidi u lancima.
Dok je portret i dalje u nastajanju, dosadne sate poziranja Rodrigo prekraćuje u razgovoru sa rabinom Matejem. Raspituje se o Carigradu, s obzirom da mu ambicije dosežu čak do povratka istočnog dela rimskog carstva pod okrilje crkve. Međutim, aktuelna francuska pretnja severu Italije (koju je, gle ironije, doveo sam Čezare - a na šta Jevrejin ne propušta da ga podseti!) može usloviti neophodnost preusmeravanja sredstava namenjenih krstaškom pohodu. Ovo se posebno odnosi na vojsku. Ipak je hitnije počistiti sopstveno dvorište - ustreba li, Rim ne sme ostati bez odbrane. Jevreji nude pomoć, kroz mogućnost sabotaže srca turske sile - njihove flote. Naravno, nijedna usluga ne dolazi badava, ali, ne trebaju im reči da bi se sporazumeli.

Deveri na proveri: Lukrecija u vrtu igra šah sa kandidatom broj 1, Rafaelom (Jamie Blackley). Pravi se nevešta, on je prozire. Scena je izuzetno postavljena, divna haljina i prelepo uređena priroda, sjajan dijalog kao istinska strateška partija. Rafael je sujetan i siguran, pa ipak veoma glupo, mada je shvatio u kom se smeru kreće Lukrecijino ispitivanje, stavlja do znanja da će Đovanija vratiti u Rim čim dođe na vlast, tretirajući ga ništa bolje nego pokojni strikan. Preti joj i oduzimanjem uticaja na dvoru, a ne zna s kim je ušao u duel, niti da je upravo potpisao sebi presudu.
Paskal se niotkuda stvorio u Rimu, gde ga Mikeleto slučajno uočava i prati, sa sve neočerupanom kokoškom u ruci! Pernata zamalo-roba odleprša čim je Miki naslutio da ga ovaj verovatno špijunira. Nisu mu baš najjasnije njegove namere, ni zašto se tu pojavio, ali za svaki slučaj će ga zadržati kao svoju „igračku“. Šon Haris ulogu iznosi zaista HRABRO, čineći lik plaćenika sa dvostrukim životnim stilom vrlo kompleksnim, sa minimalno reči i izraza nagoveštavajući njegovu prirodu i skrivene dileme.
Smeštajući ga u „ljubavničku jazbinu“, podučiće došljaka „pravilima zabavljanja sa Bordžijinim plaćenikom“. Obojica su jedan drugome rizik, a zakon ćutanja osnovno pravilo, koje glavu čuva. Miki je nepokolebljiv - sam si u ovo ušao, budi spreman da ispaštaš zvog eventualne nepažnje ili zloupotrebe postavljenih granica.

Ono malo slobodnog vremena, Čez provodi sa mamom, komentarišući Lukrecijinu novonastalu poziciju. Piše im da je pod stalnim nadzorom, a Čezare okrivljuje zeta slabića, koji od početka nije znao da se zauzme za nju i dete. Smeta mu što sestra voli Alfonsa uprkos tome i smatra da ga je razočarala. Francuska invazija za koju je dao zeleno svetlo, omogućila bi Rimu apsolutni uticaj nad Napuljem, ali i okončala važan brak - obe varijante Čezaru savršeno odgovaraju. Lukreciji je, pak, najbitnije da osigura bezbednost kod narednog naslednika prestola. Kako je papa taj koji kruniše, NJEN izbor bi mogao biti presudan - a na ovo joj čak ni bata nema šta prigovoriti!

I tu je kandidat broj 2, „princ sa psetancetom“, mladi Frederigo (Luke Allen-Gale). U šetnji sa Lukrecijom, slatkorečivi i šarmantni rođak ističe kako mu je jasno da „igra smrti“ odlučuje o razrešenju situacija poput ove. On sam se, tvrdi, gnuša napuljskih običaja i nepoverenja koje mu bude sa svih strana - počev od najbližeg, Rafaela. Podilazi joj identičnim brigama koje i nju muče, a čiji je izvor upravo stariji princ (za koga tvrdi da je pokušao da mu ubije psa, Sebastijana). Uverava je da će Đovani biti apsolutno zaštićen pod njegovom vlašću, ali najpre bata mora biti uklonjen. On, međutim, nije ubica - a Lukrecija ne bi da kompromituje dvor i dovodi u pitanje papin pristanak na učešće u ustoličenju novog vladara. Zaključuju kako „svi imamo svoje tajne“…. 
….što se lepo nadovezuje na narednu scenu. Mikeletove pripreme za odlazak na tajni zadatak, podrazumevaju i ostavljanje štićeniku džeparac da se ne dosađuje, preslišavanje (ne pitati gde ide, kojim povodom i na koliko dugo), čak i preporuku oko čijeg se ateljea može „motati“ (Bramante je u pitanju!). Trenutak one kobne slabosti o kojoj je na početku govorio, svejedno ne izostaje. Voleo bi, kaže Miki, da ga ipak zatekne tu kada se vrati.

Čezare i Makijaveli pripremaju „desant na rudnik“, u kome je dogovorena razmena. Papin sin pošteno želi da izostavi dragocenog Nikoloa iz same akcije - može im biti vodič, ali ne dozvoljava mu da uprlja ruke. Sforce nepromišljeno do napuštenog okna dojašu sami, a Ludoviko obećava mladiću da će ga tu sačekati Katerinini zakleti mačevi (avaj, sada Čezarovi lojalisti!) i otpratiti ga majci.
Slično kao u „Kumu“, mrtve životinje su najefikasnije sredstvo uzbune. Frederigov psić leži na sred hodnika, tako da ga Lukrecija ne može zaobići i tako "prelomiti“ kom bratu da pruži podršku. Pod uslovom da taj preživi, jer je nedaleko od mesta zločina nad životinjom, u trpezariji - i sam princ otrovan. Kantarela, na koju sumnja, Luci je uža specijalnost - eto prilike da se bude heroj!

Dok Čezare i Mikeleto vrebaju u zasedi, spremni da isprobaju Leonardov izum (za koji Bordžija u jednom trenutku pomisli da je delo ćutljivog prijatelja!), Ludoviko navodi znatno obazrivijeg sestrića u klopku. Lukrecijina akcija primene protivotrova, sa usavršenim znanjem iz prve epizode, teče paralelno sa kadrovima bratovljeve sačekuše. Mikeleto dočekuje osvetu, ali sama scena je nezapamćeni fijasko i prava glupost. Benito, pogođen sasvim blizu srca, predugo ostaje na kolenima i stiže da prekori vojvodu, a ovaj histerično urla na ubojiti tandem sa krša, jer „nisu ispoštovali dogovor!“ Gora od naivne akcije možda je jedino Benitova frizura. A onda, Čezare vrlo „grafički“ prosvira „Il Morov“ mozak - upozorenje za one kojima se slošilo zbog epiloga dvoboja Oberina Martela i Gregora „Planine“, premotajte ovu scenu unapred.

Lukrecija je očekivala da, suprotno bratu, bude izbaviteljka, ali se prevarila u proceni. Princ nije otrovan kantarelom, već pečurkama, a njen metod spasavanja dodatno mu je ugrozio život - srećom, pa je tu dvorski lekar. Ako ništa drugo, barem joj se pruža prilika da otvoreno optuži Rafaela za pokušaj ubistva. 

Smutnje i zle slutnje: U Mikijevom odsustvu, sveprisutni Rufio posećuje Paskala - kako saznajemo, „Katerininu investiciju“, simboličnog milanskog pastuva. Lukavo procenjuje da mu se unajmljenik zaljubio, a to bi moglo da zakomplikuje sve. Paskalova digresija na temu „u krevetu sa đavolom“ ima smisla, budući da je Mikeleto simbolično riđokos. Rufio ga, naprotiv, naziva „svojim dvojnikom u Rimu" (i zaista, obojica izvršavaju zadatke za gazde) i daje poslednje instrukcije insajderu.

Rafael i Lukrecija ulaze u novi sukob. Ušavši u trpezariju, ona ga zatiče tamo  gde je nedavno sedeo otrovani, sa sve nogama dignutim na sto. Nožem, iz razonode, gađa jednu od ikona Bogorodice, nastavlja da vređa i potcenjuje snahu, priseća se paranoje brata koja datira još iz detinjstva. Malo-pomalo, gradi se snažna (seksualna) tenzija, iz koje Lukrecija pobednički isplivava. Zanimljivo je i to da svi govore o „ubistvu“, kao da je Frederigo već pokojnik!
Iste noći, Lu se vraća na mesto u šumi, gde je prošli put Mikeleto osujetio njene namere da pokupi nešto otrovnih gljiva za nedeljni ručak. Mikija joj sada nema pri ruci, ali, svejedno neustrašiva, napuljska vojvotkinja se susreće sa šumskom vešticom (koja, doduše, tvrdi kako nije to, već član društva mladih gorana!). Optužuje je za dobavljanje napitka izvesnom gospodinu, preti inkvizicijom, međutim, tek novac će učiniti da joj stara ISPLJUNE traženo ime…
Raspored na šahovskoj tabli se ovim putem, čini se, promenio. Međutim, Rafael nije naivan. Lete unakrsne pretnje kompromitovanjem, dok svrgnuti princ ne prihvati da preda krunu bratu i time izbegne dalje istraživanje slučaja za koji je optužen. Nije razlog njegova pravdoljubivost i čast, već želja da vidi Lukrecijinu samouverenost kako se ruši - u trenutku kada bude, kako joj obećava, shvatila da je pogrešila u proceni.

Sa smešnim šeširom, u smešnoj situaciji, Rodrigo dočekuje Đulijinog smešnog prosca, pesnika Vinćenca Salvatorea (Barney Glover). Na kratko evociraju zajedničku prošlost i srećne dane, da bi se papa okrenuo ispitivanju ženika, sa tim osetljivim rukama i neobičnim izražavanjem. Njegovu najveću bojazan, da li je „novi Petrarka“ možda poremećen, prati još jedna - hoće li moći da nasmeje La Bellu. Barem za to ne mora da brine, jer Vanoca više ne uspeva da se suzdrži od smejuljenja.
Neprijatnu koliko i komičnu situaciju prekida Čezarov dolazak. Teleport još uvek ima goriva, pa ljutiti (kakav je u poslednje vreme stalno) vojvoda umaršira u očev vrt i opet biva dočekan verbalnom ćuškom. Umesto da zarobi i dovede Ludovika u Rim, kako je papa zapovedio, neposlušni i krvožedni sinak ga je skratio za glavu. Rodrigo iz nemoći i nezadovoljstva grmi:„Ti ćeš upravljati rimskom budućnošću?!“ Izvršavajući volju francuskog kralja, umesto očeve i domovinske? Samo, Čezare se više ne da pokolebati i adut mu je to što papa, jednostavno, nema izbora doli da mu veruje. Time je zaista odneo pobedu nad Rodrigom, učinivši ga skrajnutom figurom, dok se sam probija u središte akcije i postaje novi pokretač svega. Sukobi izbijaju usled Rodrigove nespremnosti da ovo vidi, prihvati i prizna.
U Napulju, obavlja se krunisanje oporavljenog Frederiga, koji teatralno prolazi kroz špalir oduševljenog naroda, obasipan cvećem. Lukrecija sa balkona daje svoj doprinos, u vidu latica, uveravajući mužića da su sa OVIM kraljem spokojni. Alfonso se ponaša kao da mu je ona majka, bez koje ne bi umeo da donese nijednu odluku. Što se novog vladara tiče, dobio je još jednu dobru vest, šifrovanu preko Katulove pesničke zbirke, a iz ruku „očiju i ušiju Katerine Sforce u leglu zmija“. Paskal traži od svog poslodavca da ne povlači ishitrene poteze, dok se ne iskobelja iz Rima. Povezivanjem dva suprotna kraja opasnosti, kao odličnim obrtom, utisak epizode biva znatno popravljen.
Ne slavite prerano...

2 коментара:

  1. Evo me!
    Ne razumem se u šah stoga ti hvala na razrešenju misterije naslova!
    Što se same epizode tiče drago mi je što se klupko odmotava (još uvek žalim što stadoše kod treće sezone), naročito me fascinira Mikijeva ličnost tj. njegova do sada skrivana srž.
    Vanoca i Rodrigo skladno funkcionišu, to udomljavanje, molba švalerke preko žene me nasmejala, a dijalog kao i uvek u njihovom vrcavom, duhovitom, a ozbiljnom stilu.

    Detalji, scenografija i kostimi su maestralni, Leov stan me oduševio.
    Sve mi je neverovatno da će ih biti još samo tri.

    P.S. I ja sam poverovala izabranom kralju toliko je ubedljiv.
    Sada se i meni u prve redove izdvaja Katarina, valjda navikoh konačno na zgodnišu.
    Katarina je genijalan lik, naročito u zadnje dve epke.

    P.P.S. Izbacujem analizu sezone kad završiš pojedinačne recenzije..

    Sjajan tekst!
    Uvek uživam čitajući!
    Hvala ti. <3

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi.:)
      Već mi je žao što se bliži kraj serije, prebrzo je presečena, ali, uživajmo dok traje. Sreća, pa reprize ne dosade!:))))
      Posle desete epizode ide rezime treće sezone, pa radim jedan zanimljiv rezime čitave serije, onako u paketu. Sa nestrpljenjem ću čekati i tvoj!:)))
      Da, scenografija i kostimi su božanstveni, posebno atelje. Milikja obožavam, Šon Haris je fantastičan glumac, tako je svedeno - a ekspresivno izneo ulogu. Interakcije članova porodice, naravno i Vanoce & Rodriga, moje su omiljene.:)
      Rekoh ti, Keti je genijalna, zagotivila sam je posebno sad iz drugog gledanja. Žena-zmaj.:)
      Izabrani kralj mi je, Bože sačuvaj, čak bio i sladak na momente. Šta mi je uradio Remzi, padam na psihopate.
      Zgodniša je bez mantije praznik za oči, pre svega ova prelepa odeća mu pristaje k'o salivena.:))))

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...