среда, 25. мај 2016.

Novak naš nasušni

piše: Isidora Đolović

Nakon povratka košarkaške reprezentacije na velika vrata, Saša Đorđević je prilikom jednog obraćanja javnosti prokomentarisao kako mu je sve to drago i zbog činjenice da je, parafraziram, već postalo nenormalno što deca u Srbiji skoro da više ne pikaju fudbal, niti igraju basket. Ali, zato izgleda da svako treće vuče teniski reket. Setih se detinjstva, brata i čitavog njegovog društva koje je jurilo na treninge košarke, navijanja, kolektivnih sportova, trofeja reprezentacije. Jasno je, vremena su se promenila, pojavila se nova polja uspeha i novi moderni heroji, pa ipak….
Kad su Srbi otkrili gluten...i tenis!
Profesionalno bavljenje tenisom je individualni poduhvat, u kome se podrazumeva mnogo finansijskog ulaganja tokom izrastanja budućih šampiona. Krut, donedavno isključivo elitni  „beli sport“ savršeno odgovara otuđenom, kapitalističkom društvu, mašineriji pravljenja novca i minimalnog, do nikakvog, povezivanja sa drugima. Kada prost, siromašni svet počne da po četiri-pet sati dnevno zuri u meč, komentariše gem-set-taj brejk, zajedljivo psihoanalizira Federera ili Nadala, busajući se u grudi junačke kako će nas Novak sve spasiti i oprati nam mučenički obraz pred zlim Zapadom….eto još jednog, naizgled pozitivnog vida zamajavanja nacije. Sportska katarza, izazvana uspesima i pobedama našeg tenisera, kao da je prevazišla ne tako daleka dočekivanja naših košarkaša, odbojkaša, vaterpolista na balkonu pred Skupštinom, a isto tako se i razlikuje. 

Prosečan Srbin u Novaku vidi nekoga ko je, unevši u (kako je jedan od mojih profesora na fakultetu govorio) plemeniti i buržujski sport ponašanje i običaje koji mu nisu bili svojstveni, indirektno trijumfovao nad neprijateljski nastrojenim svetom, u ime naroda nebeskog. U svesti napaćenog, a travestiranim nacionalnim mitom hipnotisanog življa, on kao da ponavlja istoriju, kada su varvarska plemena Slovena došla na Balkan, iznutra nagrizajući već načeto dekadentno vizantijsko carstvo do konačnog sloma. O zlatnim viljuškama da i ne govorimo.

Kako je, dakle, Novak Đoković postao najnovija žrtva srpskog kolektivnog idolopokloništva i sklonosti prema kultu ličnosti? Do kojih granica ide poistovećivanje i zašto su mišljenja tako drastično podeljena, pa duel Nadal-Đoković u prosečnoj srpskoj kući dobija razmere manjeg rata? Uvučen u još jedan tipično srbijanski cirkus, koliko je, međutim, sam u tome uzeo učešća i sa koliko zadovoljstva, samo su neke od diskutabilnih teza. Jedno je neporecivo - postao je još jedna stavka oko koje se glože tzv. „prva“ i „druga“ Srbija, „patriote“ i „izdajnici“, a čiji se stepen privrženosti rodnoj grudi meri upravo fasciniranošću popularnim Noletom.
Zašto je od letos održanog koncerta svetski poznatog šoumena Robija Vilijamsa na Ušću pojedinim medijima bilo važnije to što će istoga dana „Novak zakupiti najbolju ložu za proslavu supruginog rođendana“? Neko bi, samo po naslovu sudeći, stekao utisak da se Robi, eto, iscimao do Srbijice isključivo da bi Jeleni pevao na uvce. Zašto bi bilo kome bilo bitno šta se dešava sa njihovom pudlom i je li se Pjer istraumirao zbog gazdinih rezultata? Da li je baš od tolikog značaja, sem naravno za porodicu Đoković, svaka faza u odrastanju njihovog malog sina? I, naposletku, može li se Novak na bilo koji način okriviti za ovakav fanatični odnos medija prema njegovom liku i delu, a koji mu svakako više škodi nego koristi? Prisetimo se samo kako je i inače ne baš najbolje „snađeni“ predsednik Nikolić, ne tako davno „iskulirao“ ostatak reprezentacije, a Novaka pred kamerama izgrlio i izljubio.
Bez ikakvog spora, Novak je vrhunski sportista, odmeren mladi čovek koji ume da izvaga svoje ponašanje i prilagodi ga svakoj situaciji, ali, nikako kompenzacija za sve naše lične i kolektivne neuspehe, mane, probleme. Nikako superheroj koji će spasiti ugled Srbije u svetu, zaustaviti ekonomsku krizu donacijama iz svog humanitarnog fonda, nikako veći deo onoga u šta štampa sa sumanutom upornošću pokušava da ga pretvori - a zbog čega ga uravnoteženi sve manje simpatišu. Shvatimo da Novak radi svoj posao najbolje što ume. Da li živi u Srbiji, plaća li joj porez ili se društvu odužuje na drugi način, ne bi trebalo da bude bilo čiji problem. Sve je postigao isključivo zahvaljujući sebi i svojima, a očigledni rezultati prvenstveno njemu i služe na čast. Kada u svemu tome ponosno pronosi ime otadžbine, ponovo se radi o njegovoj dobroj volji. Nikome ništa dužan, nema obavezu i moć, niti je fer očekivati, da rešava našu međunarodnu situaciju, unutrašnje krize i slično. Još više je neukusno i iritantno, a  kada se rezultati pogoršaju i licemerno - jer Novak je u porazu, kao po pravilu, na udaru istih onih koji su ga do maločas kovali u zvezde. Tako se narodna sklonost krajnostima još jednom potvrđuje. Kada zastupa nacionalne interese, Novak je otelotvorenje srBstva, sve dok se, uglavnom od strane istih tih poklonika, ne potegne npr. pitanje njegovog života i već čuvenog plaćanja poreza u Monte Karlu. Kada gubi meč ili dođe u period slabe forme (jer je, na kraju krajeva, ipak ljudsko biće, a ne mašina), on je sam. Od uzdizanja u nebesa do najstrašnijeg blaćenja, kako to samo Srbi umeju.

 Svakako služi za ponos i primer svojom posvećenošću i postignućima, ali i očiglednim naporom da se s godinama kultiviše i one u početku veoma izražene crte koje su ga, valjda, približile „ponosim se inatom i primitivnošću“ plebsu, suzbije za svoje dobro. Ali, Novak NIJE Tesla, ni car Dušan. Njegovo pravoslavlje ili bazično poznavanje stranih jezika nisu razlog da ga proglašavaju za novog apostola, revolucionara ili naučnika; njegovi sportski uspesi nisu jedini i najblistaviji u našoj istoriji, ni njegovi maniri dokaz vrhunske moralne superiornosti nad omraženim stranim rivalima, a njega samog sasvim sigurno ne raduju takva preterivanja u hvalospevima. Ako ga je uopšte i briga. Niti smo „svi mi Novak“. On nije sredstvo lečenja naših kompleksa inferiornosti. I zato ne pravimo filozofiju od tenisa, ne konstruišimo još jednu „teoriju zavere“, ne zamajavajmo se ionako skloni paranojama. Izvucimo iz Đokovićevog uspeha onu jedinu važnu pouku: da samo mnogo truda, borbenosti i privrženosti svom poslanju daju rezultate. Sve drugo je, zaista, sporedno.


15 коментара:

  1. Oduvala si me tekstom, apsolutno se sa svim slažem.
    Samo bih dodala posovanja porodice Đoković nisu baš najčistija bila ni kada je Novak počinjao, tako da nije to baš ona priča mučenici pozajmljivali od zelenaša, u svakom slučaju odličan tekst o još jednoj, nama, svojstvenoj pojavi.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala.:))) Porodica Đoković je posebna priča, ti privatni turniri, fondacija, lokali, lov u mutnom....ni jednog trenutka mi ne pada na pamet da osporavam Novakov veliki uspeh, ali zaista me nervira zaluđenost i idealizacija koju s jedne strane forsiraju mediji, a s druge joj ni on, bogami, ne odoleva.
      Sjajan je teniser, najbolji u ovom trenutku, rezultati govore. Ali, kad čujem da on "može sve", da je genije, pa izjednačavanje sa Teslom, onda Kusturičine izjave kako je on "umetnik" i slično, plus teorije zavere kojima smo uvek opterećeni....zaista mi bude loše. Evo, postaću alergična na gluten samo zbog ljudi koji su se istripovali da će bezglutenska ishrana da ih pretvori u sportske asove!

      Ali, nekako postoji prećutno pravilo da ako kritikuješ "Noleta" sa bilo kog aspekta, etiketiraju te kao izroda, zavidnika, izdajnika....
      Malo realnosti nije na odmet. Svako nek gleda svoja posla i radi svoj posao.

      Hvala na čitanju!:))))

      Избриши
    2. Šta da ti kažem, sem da ponovim apsolutno se slažem i nameravam sem izbacivanja glutena da ubacim chia semenke. :D

      Избриши
    3. I da kupiš psa koji će se zvati Pupin, pošto je Tesla već zauzeto ime, Novakova kuca naravno...
      I knjige da nam recenziraš, "Serviraj za pobedu" i ostalo. Sa predgovorom o ličnom iskustvu sa hrono ishranom.:))))

      Избриши
    4. Inače sam od pomenute knjige samo uvod i pročitala.
      Taman mi prekratilo vreme u vozu :D

      Ujni sam vijala knjigu i nosila, ogroman je fan dotičnog, zafrkavamo je razume se. :)
      Prvo što je pitamo:
      "Šta radi Nole? Kako je? Je l' izgubio skoro koji meč?"

      Избриши
    5. Haha, podsetila si me, kada sam bila brucoš, prvi smeštaj koji smo najbolja drugarica i ja imale bio je kod jedne babe na Kanarevom brdu. Haos, gazdarica kao u filmu "Duplex", jedva smo dočekale da pobegnemo. Uglavnom, žena je već tada bila fan i ustajala u tri ujutru da gleda "Noooleta". Čak je imala i jednu prijateljicu, Mara "glas k'o iz bunara", koja je dolazila da prenoći, jer su bakute kao vampiri zurile u "teeeeeeeenis" čitave noći. Još pojačaju ton, a Ana i ja ustajemo rano zbog fakulteta...

      Избриши
  2. Draga moja Isidora sjajan sjajan BRLIJANTAN post. :)
    Tim imaš moć da kažeš ono što bih i sama rekla ali se ja određenih reči ne bih setila u trenutku.
    Obradila si ejdnu modernu srpsku temu i to na jedan apsolutno moćan način. Ja sama sam sa nekih 16 bila veliki fan Rafaela Nadala (više sam se ložila na njega doduše) pa sam tad ušla u svet ospesivnih teniskih ljudi iz kojeg sam raširanih ruku i veoma srećno i izašala :)
    Inače mediji su delimično krivi za sve oko Sv. Novaka i njegove porodice od kada je i zašto Jelena simbol uspeha srpske žene-udaj se bogato i uspela si u životu. To su stvari koje me strrašno nerviraju. Opet potpisujem svaku tovju rečenicu on je odličan sportista i dobar čovek ali srbi preteruju sa njim i to žešće :)
    Hvala ti na voome sjajno je rent društva (ako mogu tako da se uzrazim) je nešto što najviše volim kod tebe da pročitaš, RZBIJAŠ sestro, bravo <3

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala!:))))
      Sećam se kada je tenis tek počeo da postaje popularan, moje drugarice su nosile Nadalove slike u telefonima, a kada je Novak počeo da niže uspehe, naduvano je to njihovo rivalstvo, do te mere da komentatori više ne mogu da budu nimalo objektivni.
      Moja mama fanatično prati Nadala, kao neka zaluđena šiparica, tako da iz iskustva znam koliko nervira ovo tenisko pomodarstvo.
      Lično, više volim kolektivne sportove i odrasla sam uz gledanje fudbala (u osnovnoj školi sam bila pravi zaluđenik, Liga šampipona, italijanska liga, sve sam znala), košarke, odbojke...danas se bojim da su politika i "biznis" previše upetljani u sport, bilo koji, pa mi je drago što odavno nemam ta interesovanja.
      Mi smo kao narod realno skloni izgradnji kulta ličnosti, volimo da prebacimo na nekoga (bio to političar, sportista, pop, tajkun...) celokupnu odgovornost i onda se "šlepamo" o njegova postignuća. U svemu idemo do krajnosti, što mi se nimalo ne dopada.

      Hvala tebi na čitanju i komplimentima, mnogo mi to znači.:)))

      Избриши
    2. Ja sam ti realno rođena sa dve leve noge, bila sam ono dete koje je bezalo od lopte moj omiljeni su MMA sporovi ali generalno sam uvek vise za kolektivne sportove jer uce tome kako biti timski igrac a danas kada je svet sebican je to jako vazno. Uzdizati nekog u nebesa nije normalno pod bilo kojim okolnostim, znam da su jedno vreme hteli i na novcanicu da ga stave sto je mnogo-mnogo je
      A da taj bilbord mi se idalje jednako gadi.

      Избриши
    3. Da dodam, moja mama je npr od mladosti zaluđenik sa gledanjem tenisa, ja sam volela isključivo da pratim Moniku, kada je igrala i posle Martinu Higins, e da i Samprasa. Takođe sam više volela ekipne sportove, naročito košarku, ložila sam se na Danilovića. :D

      Избриши
    4. To je ono "voleli smo dok nije bilo popularno".:)
      Vreme Monike, Martine i Samprasa. Sećam se i Federera na samim počecima, kao i Nadala, bio je kao Indijanac, obojica veoma popularni, dok nije krenulo ovo forsirano rivalstvo pa sad svako simpatisanje stranih tenisera "smrdi" na izdajništvo....užas.

      Haha, ja sam obožvala fudbal, navijala za Milan i sa najboljom drugaricom pratila redovno svaku utakmicu, ložile se na italijanske igrače....od košarkaša, beše popularan Jarić, Stojaković, naravno sećam se još ranije generacije Divca, Đorđevića, Danilovića i kako smo se radovali trofejima, pa opet niko nije OVOLIKO preterivao.

      Избриши
  3. E, da, meni je divno što su Novak i Jelena zajedno od školskih dana i opet kažem, deluju kao zaista OK i normalni ljudi, ali ovo reklamiranje ih je učinilo odbojnim prosečnom čoveku. A nije baš ni da im mnogo smeta...

    ОдговориИзбриши
  4. Evo me :)

    Sjajan tekst pre svega, drago mi je da si se dotakla te teme..
    Nole je super, sve je to sjajno, ali ako ovako nastavi ima da mi iskače iz frižidera..
    Silne reklame, dika kao da nikad sportistu nismo imali..
    Kao da smo juće tenis otkrili.

    Inače tu meni ništa nije jasno, ja sam više za snuker :)

    Ljudi se toliko zapale za sve to da propadaju svakodnevne aktivnosti kada je meč u pitanju.
    Nerviraju se ko fanatici za GOT :D

    Da ne zaboravimo da imamo i vaterpoliste i olimpijce, a ovi se brate uvatili Noleta, još malo pa na etiketi od hleba :D

    S druge strane, kao što kažeš jesu oni normalan par, ali ih naši novinari i sama država provlače kroz sito i rešeto..
    Da žive ovde ne bi mogli da dišu od najezde budala :)

    Isto tako me iritira što su se Jarića setili tek kada je oženio srpsku snajku..
    Ako je on tako bajan sportista gde je to pominjanje kada treba, a ne zbog snajke.
    Sada je valjda fazon da se Lima udaje za nekog levog (navodno), naše novine pišu sledeće:

    "Snajka vrati pasoš."
    Nebuloze :D

    Sjajan tekst!
    Hvala ti što kažeš sve što mislim :))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi, odličan komentar, slažem se u svemu!:))))
      Od Jelene prave genijalca i pišu o nekakvom doktoratu, iako je taj fakultet suviše skup za prosečnog srpskog studenta, koliko god dobar bio, a da se ne lažemo, nije Kembridž niti Harvard.
      Onda, ne samo što nismo imali sportiste pre njega, već niko pre njega nije dobio dete, niko se ne hrani zdravo, niko ne govori jezike, niko se ne bavi humanitarnim radom...
      Potežu Novakovo ime u političkim debatama, proglašavaju ga novim Teslom, Andrićem, Karađorđem...
      Ispiranje mozga, a ne propagiranje vrednosti.
      To za Limu i Jarića je tek smejurija, prvo činjenica da je dobila pasoš za mesec dana, a neki ljudi provedu život u Srbiji, decenije, a ne mogu da iskamče državljanstvo.

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...