субота, 14. мај 2016.

Subota sa knjigom: Hartije koje život znače

piše: Isidora Đolović


Kakav bi se odgovor na pitanje o izumu koji je promenio čovečanstvo najčešće mogao čuti? Neki bi rekli - točak, drugi - struja/elektrika, možda ipak umeće korišćenja vatre, ili parna mašina, ili barut….što da ne, klozet? Za mene, to je bez sumnje KNJIGA, ne nužno štampana, jer još od tablica u starom Vavilonu, preko egipatskog papirusa i svitaka pergamenta, živa reč pronalazila je način da se utisne i zanavek opredmeti.
Knjiga je, kako često čujemo, čovekov najbolji drug. Isto određenje uglavnom pripisujemo i psu, dakle, zajednička im je funkcija ljubimca, živog bića, izvora emotivne ispunjenosti i topline. Psihološke i medicinske pomoći. „Knjige, a ne zvona i praporci!" Prosvećuje, zabavlja, otvara nove vidike. Funkcioniše kao kompas, i vremeplov, i čudesno prevozno sredstvo, sve to istovremeno. Karta za bilo koje mesto, bilo kada. Prenosi, dočarava, oživljava - zvuke, mirise, slike. Angažuje imaginaciju i „vijuge“, do maksimuma.
Iz nje, kao izvorišta inspiracije, kreću i u njoj se sustiču: muzika, slikarstvo, kinematografija. Knjiga, proizvod i dar umetnosti reči, sjedinjuje sve dimenzije uticaja na naša čula. Ona je olimpijska, verovatno superiorna, grana umetnosti.


„Rukopisi ne gore“, dok je živog sećanja na prenetu reč. Čitalac proživi na hiljade egzistencija, tumarajući svetom skrivenim među koricama. Biblioteke su najčudesnije riznice neslućenih blaga. Ne postoji ništa žalosnije od lomače knjiga. Srećom, neuništiva je (kako lepo Andrić ističe u govoru povodom dodeljene Nobelove nagrade) ljudska potreba za PRIČOM i PRIČANJEM.

Knjige čine most između vekova. Nezamenljivu i neophodnu vrednost. Ko ih voli, nikada neće ostati sam.

Danas vam predstavljam roman "Stakleni grad" Imodžen Robertson (Laguna, 2013):
Prežvakana, ali ne i netačna fraza glasi: ponekad, nekome, čitav život stane u nekoliko dana. I još: život piše romane. U ovom slučaju - čitav roman stao je u svega tri meseca nečijih života, od novembra 1909. do kraja januara 1910. godine. 
I mada je alternativa za koju su se prevodioci odlučili dobra - "Stakleni grad" zaista signalizira opšte osećanje koje prati kretanje kroz opisani svet (nepostojanost slike stvarnosti, koja svakog trenutka može da se rasprsne) i ističe u prvi plan uvek čarobni Pariz (zanosan - a opasan, glamurozan - i hladan), mislim da je bilo bolje zadržati originalni naslov - Pariska zima. Između ostalog, pod njime je poznata "anonimna zbirka" čije slike, njih dvadeset, predstavljaju otvaranje po jedne važne celine romana. 

Efektno rešenje, uvođenje u značajna poglavlja putem radova iz bloka koji se, vek kasnije, čuva u jednom londonskom muzeju, stvara gotovo filmski doživljaj. Priča mu je jednako dorasla, zbog čega se najiskrenije nadam ekranizaciji - ova knjiga je stvorena za tako nešto. Radnja se odvija brzo, dinamično, jednom rečju - filmično. Bez daha. 
Mod (Engleskinja, slikarka, pobegla iz uštogljenosti i monotonije zavičaja u "grad svetlosti", tražeći nove šanse i samostalnost), Ivet (francuski model, dete ulice, devojka sa Monmartra) i Tanja (ruska bogata naslednica, koja se trudi da negde između slikarskog hobija i kretanja u mondenskim krugovima, pronađe sebe), mlade su učenice akademije Lafond (izmišljene, ali zasnovane na zaista postojećoj, onovremenoj akademiji Žilijen u Pasaž Panoramu). Upoznavši se u ovoj školi slikarstva, tri potpuno različite osobe sklopiće iskreno i nesvakidašnje prijateljstvo.
Troškovi života u velikom gradu prevazilaze Modine slabe prihode. Tu na scenu stupaju Kristijan i Silvi Morel, koji će je zaposliti kao družbenicu lepše polovine ovog tajanstvenog para i odškrinuti joj vrata visokog društva, poročnog i mračnog. Tako će, veoma brzo, došljakinja upoznati francusku prestonicu sa lica i naličja, od vrha do dna, što će zauvek izmeniti njen život.

Oduševilo me što, mimo mode (kada je istorijska fikcija u pitanju) i očekivanja formiranih prema najavi, NEMA ljubavnog zapleta, sentimentalnosti, eksplicitnih i sladunjavo-nerealnih scena.
Čega IMA: mnogo neodoljivosti odlično dočaranog "bel epoka". Verno predstavljenih kontrasta između siromašnih četvrti i salonskih, ispraznih zabava; hladnih iznajmljenih sobičaka i luksuznih stanova. Tajne, spletke, krađe, misterije. Začeci feminizma. Gertruda Stajn i Suzan Valadon. Parkovi, trgovi, mirisi, pogled sa prozora na ulice "grada svetlosti", Sena i njeni mostovi. Opijumski, "veštački rajevi". Odlična kameo-pojava Modiljanija.
Veoma dobar zaplet, koji, istina, ne donosi ništa inovativno, ali doprinosi da se roman čita brzo i sa uživanjem. Mod, koja postaje "duh osvete" u poplavljenom Parizu (ova verno predstavljena, istorijska epizoda, dodatni je plus za priču). Grad, "junak" za sebe, sveokružujuć, sveobuhvatan, živi organizam koji diše, grli, povređuje, privlači i odbija. 

Jedina zamerka odlazi na nedovoljno portretisanje, pogotovo glavne junakinje. Čudno je što ne saznajemo, sem u detaljima, kako ona izgleda.

Međutim, sve ostalo doprinosi da utisak bude u celini više nego dobar. Realno sagledan period, čiju romantičnost ne ugrožava ni veći broj autentičnih, mračnih epizoda. Sugestivan, slikovit stil i mnogo akcije. Spremite se za potpuno prenošenje u prošlost.


13 коментара:

  1. Divno!
    Hvala ti mnogo na recenziji korice ove knjige me hipnotišu od kada je izašla..

    Dostojevski i Bulgakov na istom mestu 😊
    Inače, obožavam taj citat Bulgakova 💕

    Hvala još jednom 💋

    P.S. Miki i "Fantasia" 💓

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala!:)))
      Trudila sam se da uklopim sve elemente tako da bude zanimljivo i da otprilike pogodim ukus svih nas bibliofila!:)))
      Trudiću se da i ubuduće tako bude.

      Što se knjige tiče, isti slučaj. Privukla su me korice i opis radnje, ali bila sam skeptična dok je nisam pročitala. Ima nekih mana, npr. slabi opisi likova, pomalo šturo s psihološke strane, ali, Bože moj, ne može se sve, ovo je ipak roman sa akcentom na zapletu i dinamici.
      Dobila sam je, inače, za recenzije u "Laguni", mogla sam da biram nagradu i odmah mi je pala na pamet ova knjiga.:)))
      Hvala još jednom!:)

      Избриши
    2. Što se Bulgakova tiče, sve više mislim da je "Majstor i Margarita" zaista najbolji roman XX veka..i šire.:)))
      Toliko ga volim...

      Избриши
    3. Delim mišljenje.
      "Majstora i Margaritu" ne možeš objasniti, ona se jednostavno mora doživeti, osetiti.

      Verujem da je Dizniju Voland bio inspiracija:
      http://images6.fanpop.com/image/photos/36000000/Dr-Facilier-dr-facilier-36071760-1920-1080.jpg

      Dok sam čitala ovako sam ga zamišljala. :)

      Nek izvine "Rebeka", ali jedana je Volandova svita. :)

      Избриши
    4. Apsolutno!:)))
      Nemoguće je prepričati, a da ne uprostimo priču i oduzmemo joj 95 % snage i lepote.

      Slažem se, rekla bih da je baš to bila inspiracija, hvala na otkrovenju.:)

      Ja ne mogu opisati svoju očaranost tom knjigom. Ali, za to ćemo morati u posebnom postu.:)
      Samo da kažem, da nisam alergična na mačke, kupila bih crnog mačora i nazvala ga Behemot!

      Ima "Rebeka" mnogo konkurencije, ako se ja pitam. Toliko genijalnih romana koji se prosto tuku za mesto najboljeg, od "Čarobnog brega" pa nadalje.:)

      Избриши
  2. PRELEP POST 💝
    I ako tek od skoro pišeš ovu kolumnu, jako mi je postala draga a od svih knjiga o kojima si pisala do sad ovo me je najviše zaintrigirala i zainteresovala. Ovo je baš tip koji ja volim-rani 20. vek, Pariz grad svetlosti, mode, ali i grad tajni. Slikarska akademija💝 Slikarstvo je moja prva i velika ljubav i čitajući biografije slikara poput Ogista Renoara uvek ga zamiščjam i zamišljam to društvo. Mnogo mojih priča smešetene su upravo u tom gradu i ako sam ja daleko više Londonska devojka PAriz je insiprativan za pisanje. Sviđa mi se što nema patetike i ljubavi i što je pun intiriga, pošto mi je biblioteka bolno mesto moram da nađem da je kupim obavezno :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala.:)))
      Baš mi je drago, a i pretpostavljala sam da će ti se dopasti tematika, zbog epohe, Pariza i radnje koja nie zašećerena sentimentalnošću (ni ja to ne volim). :)))
      Sigurno će ti se knjiga svideti.
      Drago mi je da ti se dopada kolumna. :)
      P.S. Pisala sam ja i ranije recenzije knjiga ovde (2011-2013), samo pod drugim nazivom i dosta ređe (rubrika se zvala cezarovski:"Uzeh, otvorih, pročitah"), u principu više izbacujem prikaze na Goodreads-u. Do sada sam zbog toga što od studentskih dana i previše analiziram i pišem radove, eseje, seminare o književnim delima, izbegavala da mnogo detaljišem na blogu, prezasićenost valjda.
      Ovo mi je zapravo povratak prvoj i najvećoj ljubavi.

      Hvala na čitanju!:)))

      Избриши
    2. Da baš je 100% moj stil knjiga ja volim to vreme i taj celokupni ambijent Pariza :)
      Odlična ti je kolumna ja kapiram kako čoveke uzme u mah "profesionalna" deformaicja, kada sam krenula da studiram otovreno sam pričala o pravima i rado razjašnjavala ljudima oko mene šta mogu sad kad mi neko pomene okrenem rečima, ali ti imaš divno zanimanje i divne su ti recenzije :)

      Избриши
    3. Hvala, draga.:)))
      Da nemam ovako sjajnu podršku, sve bi bilo uzalud.
      Inače, baš uživam u pisanju i analiziranju knjiga, samo je to do sada uvek bilo za faks, pa više stručno i preopširno.
      Želim da pišem i o klasicima ovde, na način razumljiv i pristupačan i "običnim" ljudima, samo tako se književnost stvarno približi svetu.:)))

      Избриши
  3. Mislim da si me već kupila kod onog Pariz.😍
    Izuzetno zanimljiv sinopsis i ovo ću potražiti u biblioteci, ovo je nešto što bi mi se sigurno svidelo, naročito ako nije preterano romantično ili vulgarno, kako slični romani često umeju da budu.
    Recenziju ne moram uopšte da hvalim, jer se to podrazumeva, savršeno kao i uvek.❤

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala. :)))
      Mislim da bi ti se sigurno svidelo. Mene je prijatno iznenadilo što nema klišea i tih "bestseler" mamaca koji vređaju zdrav razum. A Pariz iz belle epoque perioda je sam po sebi podsticaj.:)))

      Избриши
  4. Jos jedan odlican prikaz knjige. Jako vesto kazes sve sto je potrebno, a opet ne otkrijes nista. Svaka cast!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala!:)))
      Trudim se da mi ne izmakne "spojler", a da ipak prenesem poentu koja bi eventualno mogla da zagolica maštu.

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...