субота, 09. април 2016.

Odbrojavanje: Najdramatičniji trenuci 5. sezone "Game of Thrones"

komentariše: Isidora Đolović


Peta sezona je donela nekoliko prilično neočekivanih obrta, koji se mnogima nisu svideli usled drastičnog razilaženja sa radnjom iz poslednjih knjiga. Međutim, za razliku od izmena u pogledu konkretnih likova, ove epizode su svojom dramatičnošću izazvale podeljene reakcije publike. Kolebanja se kreću između negodovanja zbog nedoslednosti ili slabe logičke povezanosti sa osnovnom pričom sa jedne, i vrhunske režije, glumačke interpretacije, kao i dramskog učinka sa druge strane. O tih nekoliko momenata koji su podigli buru i izazvali bespregledne debate, biće reči u narednih par subotnjih tekstova. Današnji se tiče mog, uz Džona, verovatno najdražeg muškog protagoniste serijala.

Od druge polovine sezone, koja je krenula dosta “ravno” i monotono, stvari se ubrzavaju, hrleći ka klimaksu dosegnutom u devetoj epizodi, pod nazivom “Dance of Dragons”. Počev od prekretničke šeste, u kojoj se odigralo neslavno Sansino venčanje (a koje će biti tema naredne subote), sledeće epizode su nizale barem po jedan uzbudljivi segment, kao po pravilu povezan s radnjom na Severu. Ovaj “blok” je bio poprište zbivanja kojima se najviše zamerala odstupnica u odnosu na knjigu, ali, koji je ujedno jedini zaista nosio sezonu u progresivnom smeru.

Stanis Barateon, srednji brat i naslednik Krajoluja, iznad svega je principijelan i zbog toga insistira na svom pravu na tron. Dok su Melisandra i Selisa više te koje potenciraju celu priču, on sam ne žudi previše za pratećim stvarima koje vlast donosi, potpuno svestan koliko "gvozdena stolica" žulja i njegov racionalizam je to što ga u mojim očima čini možda najboljim kandidatom za vladara. Ne bi bio omiljen kao Renli, ali, svakako bi vladao pametnije od svoje braće. Bez Robertovog zapaljivog temperamenta i borbenosti, bez Renlijeve harizme i hedonističkih sklonosti obojice, on je sav ličnost, postojanost (neko bi rekao, preterana!), odmerenost, porodični “mozak”. U relativno besplodnom braku sa Selis, sve je (mrska) dužnost, nasleđe brata i očuvanje časti imena krajolujskih lordova takođe. Nade zagrevane plamenom iz koga niču vizije “Crvene žene” Melisandre, zatvaraju začarani krug i čine Stanisa bespogovorno odanim datoj sudbini.
Koliko god mu se ne milila pomisao na Gvozdeni presto, on je rođeni kralj. I kada se, po matrici Agamemnonovog čina kojim je grčkim lađama viša sila podarila “vetar u leđa”, ovom pravičnom i predanom čoveku nametne najstrašnija dužnost - publika će to dočekati više nego burno. Jer, bistra i dobrodušna Širin, Stanisova kći jedinica, odavno je pobrala sve naše simpatije čistotom, plemenitošću i oštroumnošću. Njihove zajedničke scene otkrile su da, iza ledenog stava, jedino ljubav prema ovoj devojčici topi srce izabranika sudbine.
Remzijeva sabotaža, loše vremenske prilike, sve što je prouzrokovalo da se, kao za slamku, prione uz dotle nedopustivo rešenje, vodilo je samo sunovratu. Već u narednoj epizodi, skrhani - ali, do kraja dostojanstveni Stanis, okončaće svoju neveselu priču i time ispuniti obrazac tragičkog junaka, poput onih antičkih. Ovaj aspekt su gledaoci u većini ignorisali, svrstavajući ga među “najveće negativce” ili “najgore očeve”, mada je Stanisova priča verovatno jedina istinski ozbiljna i kompleksna, posmatrajući čisto karakter. Podsetimo se samo kako je, uprkos nesuglasicama, uvek “čuvao leđa” Robertu, kako se poneo prilikom opsade Krajoluja i uopšte koju je ulogu imao u buni, te kako se jedini odazvao apelu Noćne straže, procenivši ozbiljnost situacije sa druge strane Zida i po ko zna koji put gledajući širu sliku.

Da li su, i kako, scenaristi upropastili ovakav karakter, rešenjima iz minule sezone?

Što se epizode "Ples zmajeva" tiče, otvara je očekivana akcija Remzija i “20 dobrih ljudi” (fraza koja je već postala predmet sprdnje). Nisam baš verovala da će se izvući, ali, onda se setih da je to lik koji je u četvrtoj sezoni go do pojasa i nenaoružan napao Jaru i njene Gvozdenrođene i da su ga osmislili kao nekakvog nindžu. Poremetili su Stanisa, očigledno, do te mere da ipak prelomi....i zašto su se, onda, svi uhvatili tog Remzijevog ulaska u kamp kao nerealnog? Nije uopšte. Nerealno je bilo pomenuto, kada je u četvrtoj sezoni najurio Jaru i njenu ekipu uz pomoć golih prsa i par pasa. Ovo je bila klasična uskočka akcija. Kada zalihe držiš na par mesta, zar je bitno KOLIKO ljudi broji tvoja vojska, ako ti spališ skladište dok oni kunjaju i uhvatiš ih nespremne?
Bilo  je nekako strašno teško gledati scenu opraštanja Davosa i Širin, kada joj je dao figuricu jelena i insistirao da Stanis pošalje nju i Selis u Crni zamak. Videlo se da neće biti ništa dobro.

Pređimo na slučaj Stanis: ne mogu da kažem da ovo nije bilo negde u najgorem mogućem scenariju očekivano, ali, opet, strašne li scene! Ne bih da budem "đavolji advokat", međutim,  ne mogu potpuno ni da okrivim njega. U oproštajnom razgovoru sa Širin se videlo koliko mu je teško. Stanis je i u knjigama prilično krut, leden čovek, pravičan iznad svega, neko ko ne žudi za prestolom koliko za ispunjenjem dužnosti. Veruje da je predodređen da zauzme tron, Melisandra ga je ubedila i sve bi učinio za to. Vodi ga osećanje odgovornosti i dužnosti prema nekoj višoj sili, nameni koju nije birao, a koju mora da ispuni, zakonu kome mora da se povinuje....tako bar on misli. 
Demon savetnik, koji (serijskim) Stanisom upravlja preko poverenja u autoritet onostranog i preko požude -
ili sveštenica zbunjena signalima koje ne ume uvek da protumači?
Reč je o čoveku koji je ubio rođenog brata (ili barem dao za to odobrenje) kako bi ispunio ulogu Azor Ahaija. Čoveku koji je potpuno pod uticajem Melisandrinog ubeđenja, čak više od Selis. Dok mu je supruga običan verski fanatik, kod Stanisa je to mnogo kompleksnije, na neki način nedokučivo. I SAMO zato će pristati da žrtvuje svoje jedino dete, teško dobijeno i još teže održano u životu, a radi "višeg zakona". Da bi sprečio propast svojih trupa. Da bi iskoristio priliku. Za osudu je, ali i za žaljenje. Zato što od početka nije bilo nade da će to ičemu pomoći.
Boltonovi su se zabarikadirali u Zimovrelu i sem ukoliko Melisandra ponovo ne rodi senku ili ne izvede nešto slično da iznutra omogući upad, Stanisove šanse su bile male....to je bila ironija, ali, pokazala mu da Melisandra nije bila u pravu, a da je ostao bez svega što ga je još činilo čovekom, a njoj u kom pravcu treba da gleda, pokazujući razmere i NJENE zablude. 

Sama scena žrtvovanja je bila veoma potresna i možda najteža do sada. Širin, u trenutku kada shvata šta nameravaju sa njom da učine, počinje da doziva roditelje i moli da joj pomognu. Melisandrina okrutnost, bolje reći - neprozirnost, razlila se licem - sve je to volja Crvenog boga, zar ne? Selis u kojoj se u poslednjem trenutku budi majčinsko osećanje koje valjda nikad do tada nije ni osetila, svest da je to njeno dete, ali, uzalud - oglašava se promuklim kricima, bez snage, bez ikakvog dejstva. Mislim da je upravo taj gotovo bezglasni vapaj bio najubedljiviji -  njena nagla reakcija, kao buđenje iz transa, ali prekasno.
Stanis kao vojskovođa, prinosi najveću i konačnu žrtvu zarad višeg cilja. Kao što je Agamemnon žrtvovao Ifigeniju da bi vojska otplovila dalje. Ili Avram Isaka da bi dokazao svoju veru, to da je dostojan Tvorca. Samo, u oba slučaja je žrtva od strane božanstva spašena, zamenjena u poslednjem trenutku. U svetu GOT-a, sve je izvrnuto na naličje, sve dovedeno u pitanje. Božanstva ćute, ljudi su istovremeno grešni i stradalnici, nema crno-belih prizora, nema jednostavnih rešenja i sve je (nadajmo se!) potčinjeno nekoj široj slici i logici, ili potpuno bez logike i smisla. Drugi put u ovoj sezoni žrtvovana je nevinost - prvi put to svesno čini Sansa, drugi put Stanis. Perspektiva beše pesimistična u oba slučaja....
Završnica, epizoda “Mother’s Mercy”, donosi zadivljujući prizor u kome Remzijeva vojska okružuje Stanisovu. Sansa posmatra sa prozora, pri čemu joj se izraz lica efektno menja u trenutku kada shvati da Stanis nema šanse da pobedi. I Stanis vadi mač, iako vidi da je osuđen na poraz. Izgubio je sve. Pripremili su teren za ovo tako što su ga u prethodnoj epizodi većini fanova potpuno zgadili kada je žrtvovao Širin, pa uzmimo činjenicu da ga Melisandra napušta shvativši da on nije Azor Ahai.....gde će sada, šta da uradi? Već u kampu je video da mu je krenulo nizbrdo - ljudi dezertiraju, preostali su iscrpljeni, obeshrabreni, malodušni, gladni. Selis je oduzela sebi život. Melisandra, suočena sa svojom pogreškom koja je donela toliko besmislenih gubitaka, beži natrag u Noćnu stražu. Stanis i sam uviđa da je osuđen na propast. On maršira u poraz, ali, ne pokazuje da je toga svestan, jer je vrhunski zapovednik i dostojanstveni kralj - do samog kraja. Sve što će ga sustići,  prima kao očekivano i zasluženo. Ne odstupa kada je video da su Boltonovi brojniji, ali, ne očekuje ni čudo. Briennina presuda mu je još i milost.
Po završetku bitke, žena-vitez ga pronalazi oslonjenog o stablo, klonulog, potpuno poraženog.  Njena teatralna zavetna izjava, mada nimalo čudna, "bode uši" svojom ironijom Stanis je ubio brata, nije vredelo. Žrtvovao kćer, nije vredelo. Sve je stavio na kocku i na kraju - žestoka ispala. Pa još zatvoren krug upravo sa osvetom za Renlija. Naravno, Brienni je Renli bio pravi i najbolji kralj. Njena iskrena privrženost i odanost mi se dopadaju. Druga stvar je što su reditelji prilično glupo osmislili njenu priču u petoj sezoni, pa bukvalno naleti na svakoga koga traži, svuda je ima, nekako mi je beskrajno naivno njeno i Podrikovo putešestvije.
I ne smeta previše način kojim su u seriji izveli Stanisov krah, jer, išlo se gradacijski: loša procena, preveliko poverenje u Melisandru, žrtvovao je kći, izgubio polovinu vojske, suprugu, ljubavnicu-savetodavca...da bi IPAK otišao u bitku, kao već slomljen čovek, pomiren sa sudbinom. Sve je to dobro izvedeno, čak i Brienne kao izvršilac konačne presude nije loše rešenje koliko je ta scena nekako mlako, naivno, zbrzano ubačena. Jadan  je i nemotivisan taj način munjevitog srozavanja lika koji je do devete epizode bio manje-više dosledno izgrađen. Deluje mi zaista kao da su pošto-poto odlučili da ga se reše i to izveli u poslednjem trenutku! Eliminacija-radi-eliminacije. Koliko sam ove sezone najviše uživala u priči na Severu, toliko me iznerviralo kako su se na kraju izborili i sa Stanisovim i sa Sansinim putem, BAŠ ZATO što su mogli to da urade bolje i kvalitetnije. Ne govorim ovo iz ugla čitaoca, nego nekoga ko je razdvojio radnje i video potencijal u obe, i u tim izmenama, a na kraju....slabo.
U knjigama je ovo pitanje još uvek otvoreno. Do bitke nije došlo. Širin i Selis su bezbedne na Zidu, Melisandra je takođe tamo. Davos traži Rikona. Stanis se tek priprema za bitku. Brienne mu nije ni blizu. Jači su, Boltonovi u knjizi uopšte nemaju veliku prednost, naprotiv - dešava se pobuna iznutra i severnjački plemići su protiv njih.... U knjigama se Stanisov kraj ne zna. Remzi u famoznom “ružičastom pismu” tvrdi da je ubijen, ali, to je diskutabilno, nije sigurno ni da je to on napisao, da nije podvala....Martin je objavio Teonovo poglavlje, iz koga se vidi da su on i Džejn/lažna Arja kod Stanisa u kampu, susreli su Ašu/Jaru koja je zarobljena od strane Barateona...Ovo su fragmenti budućeg šestog dela knjige, ali, u seriji je sve drugačije, potpuno izmenjeno, pa ništa ne možemo ni pretpostaviti.

Na kraju, kapa dole ovim predivnim glumcima: Carice Van Houten (Mel), Stephen Dilaine (Stanis) i Liam Cunningham (Davos), kao i malenoj Kerry Ingram (Širin).

(Sledeće subote: Slučaj Sansa)

8 коментара:

  1. Šta da kažem..
    Svaka čast!
    Sad kad su se malo smirile strasti da bacim oko na analizu Stanisa.
    Strašno me je razljutio Stanisov postupak.
    Scena između Širin i Davosa je bila baš emotivna i ujedno gorka, jer sam znala šta sledi.
    Pitam li se hoće li Davos ikada saznati Stanisovu za Stanisovu ulogu u njenom kraju.
    Toliko je bio privržen princezi, voleo je kao svoju, da bi verovatno lovio Mel, pa ko živ, ko mrtav.

    Još jednom, maestralno, detaljno kao i uvek. Zaista sam uživala.
    Hvala 💋

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi!:)))
      Morala sam da ga uzmem u odbranu, koliko je to bilo moguće, jer me razljutilo ono što su tvorci serije uradili sa njegovim likom na kraju, ali i jer je njegov potez bio, koliko nagao i ne najbolje motivisan, toliko beskrajno tragičan i tužan. Čovek prinosi na žrtvu ono što najviše voli. I gubi sve. Ako je iko, onda je Stanis, u seriji dokaz poigravanja sudbine sa pojedincem, koji može da, koliko god težio pravičnim odlukama, izgubiti tlo pod nogama u sekundi.

      Ako si gledala trejler za šestu sezonu, Davos i Melisandra su tamo zajedno u Crnom zamku, razgovaraju verovatno o Stanisovom kraju, a tu je i Džonov leš. Mislim da će oni morati da sarađuju sada, uprkos ovoj tragediji koja stoji između njih. Moraće da se udruže zbog Džona, spasavanja Severa i čitavog civilizovanog sveta, a verujem da bi to i Stanis želeo.
      A toliko mi je žao Širin....:( Divno dete, pametno i dobro. Obožavam scene u trećoj sezoni, kada uči Davosa da čita.:) On ju je baš voleo, valjda gledajući u njoj svog poginulog sina. Dobri ljudi nemaju sreće.

      Избриши
    2. Danas sam tek odgledala trejler. Gledala sam neki nedavno, ali tek sad skontah da je bio fan made :D

      Drago mi je da si prenela svoj doživljaj njegovog lika i samim tim na njega bacila malo drugačije svetlo.

      Uspešno kao i uvek, razume se. 💋

      Избриши
    3. Imaš trejler u mom prethodnom, prošlonedeljnom tekstu o "GoT".:)
      Hvala još jednom. :)
      Nadam se da će ti se i kasniji tekstovi dopasti.

      Избриши
  2. Divno si me podsetila na seriju, neke stvari sam i pozaboravljala.
    Bacila si mi i novu svetlost na neke aspekte Stanisove ličnosti, koji je inače i meni jedan od omiljenih likova, jedino što ja Džona baš nešto ne volim. :)
    Jako kompleksan lik, pomalo nedokučiv u svojim postupcima, ali sa rigidnim moralnim kodeksom, koji je na kraju prekršio verujući u neku viši silu. Meni je lično bilo krivo što je tako završio, naročito, jer mislim da je u knjigama još živ. Iskreno, više se ni ne sećam. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Ivana!:)))
      Slažem se, Stanis je u seriji, mada i dalje moćan lik i drugačiji zbog svoje ozbiljnosti i doslednosti, dostojanstva koje većini manjka, prilično "srozan" u odnosu na knjigu. Prvo, odnos sa Melisandrom, koji je previše erotizovan, sveden na privlačnost koje kod Martina nema, ili bar nije te vrste. Zatim, glavno, taj završetak zbog koga mi je mnogo žao. Zaslužio je bolje, ali, barem imamo knjige kao rezervnu opciju i nadu...pod uslovom da "Vetrovi zime" IKADA izađu!

      Meni je Džon drag od početka čitanja, baš sam saosećala sa njim i nije me nervirao, sem tokom "druženja" sa Igrit koju zaista nisam volela.

      Избриши
  3. Konačno da uspem da iskomentarišem :)
    Odličan post draga ajko volim kad pišeš o GOT jer daš skoroz nova viđenja na stvari koje već znam :)
    Peta sezona se meni vodi kao malo slabija u odnosu na predhodne ali imalal je dosta brutlanih scena po meni najdramatičnija scana u istoriji serije spaljivanje Šrien.
    Obobžavam Sansina dešavanja na sevaru, i ako je prošla užasno gluma je tu na najvišem nivou i nekako mi je ona sad kao Deni u prvoj sezoni, mora da sazri :)
    Jedva čekam šestu sezonu odličan post 💋

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti!:))))
      Zapravo, tvoj pregled "GoT" likova me podstakao na ovaj rezime. I meni je peta sezona bila osetno slabija, ali, bilo je odličnih scena o kojima ću pisati drugom prilikom i koje su mi malo popravile opšti utisak. Nadam se znatnom skoku kvaliteta u šestoj, mnogo toga je ostalo otvoreno.

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...