Odbrojavanje: Najdramatičnije od "Game of Thrones", sezona 5

komentariše: Isidora Đolović

Od finala sam, generalno, očekivala mnogo, ali, nisam se preterano razočarala. Kao što sam i mislila, ništa od Lady Stoneheart, nema roze pisma, ni Bendžena Starka. Bilo je par neočekivanih obrta za mene kao čitaoca, ali, ostalo je manje-više prilično verno preneto iz poslednje knjige, pa nisam iznenađena koliko možda malo razočarana načinom na koji su pojedine scene (ne)motivisane. Zbrzano je bilo, "iseckano", nepotpuno, ali, opet, pokrili su ono glavno, stavili mnogo nagoveštaja, bilo je zanimljivo i recimo da je sezona kao sezona prosek, uz poslednje tri-četiri jače epizode. Moglo je bolje, ali, nije ni strašno. Uživala sam u svakom slučaju.

1. Kada pomenuh zbrzanost, prvenstveno mislim na uvodne scene u Stanisovom kampu. U svega nekoliko minuta je "spakovano" sve što je lančano zadesilo čoveka koji je žrtvovao ono najdragocenije, svoje dete, za pobedu i viši cilj. Bilo je uzalud. Prvo ono topljenje ledenica, bare po kojima gaze, Melisandrine reči uveravanja da se isplatilo, jer Crveni bog šalje povoljan odgovor na prineseni "dar". Međutim, gotovo odmah potom počinje da se obelodanjuje kako je zapravo sve krenulo nizbrdo - ljudi dezertiraju, preostali su iscrpljeni, obeshrabreni, malodušni, gladni. Selis je oduzela sebi život. Melisandra, suočena sa svojom pogreškom koja je donela toliko besmislenih gubitaka, beži natrag u Noćnu stražu. Stanis i sam uviđa da je osuđen na propast. On maršira u poraz, ali, ne pokazuje da je toga svestan, jer je vrhunski zapovednik i dostojanstveni kralj - do samog kraja. Sve što će ga sustići, on sada prima kao očekivano i zasluženo.

2. Sem i Gili su se napokon zaputili u famoznu Citadelu i to je jedna od priča koje bi mi u knjizi mogle biti posebno zanimljive, od kojih očekujem mnogo, u domenu važnih saznanja i doprinosa završnom obračunu sa opasnošću s druge strane Zida.

3. Očekivano, Sansa koristi uzbunu da upali sveću, ali - i to je veoma dobro izvedeno - plamen mimoilazi  Briennin pogled, jer pažnju odvlači Stanisov dolazak. Mnogo mi se dopala scena u kojoj vojska iz Zimovrela odjednom izbija na čistinu, te kako se ispostavlja da su brojniji, kako ih opkoljavaju i Stanis je očigledno svega svestan, ali, ne odstupa - i kako Sansa sa prozora posmatra sudar, kako joj se na licu smenjuje nada (Bejliš joj je obećao da će, sačeka li Stanisov dolazak i pobedu, sve biti u redu) sa potpunom obeshrabrenošću, jer su Boltonovi očigledno jači. 

Kritika, ako se uopšte može tako nazvati, ide brzini sa kojom je ovaj sukob odrađen. Razumem da posle Hardhome-a nije bilo dovoljno sredstava, ali, baš bi bilo zanimljivo videti pravi okršaj. S druge strane, ovako smo ipak dobili suštinu - Stanisova vojska je razbijena, on je uspeo da preživi samo da se susretne sa Brienne i primi odmazdu za bratoubistvo (diskutabilno je, po mnogima, da li je IPAK preživeo, ali, ja bih, koliko god volela ovaj lik i glumca, rekla da možemo slobodno da ga pozdravimo. Barateoni su, sem Gendrija, svojom tvrdoglavošću i ludom principijelnošću zatrta loza), a Remzi je bio skroz badass, moram priznati.

4. Scena u Zimovrelu mi se mnogo dopala sama po sebi. Pre svega, vrhunski način na koji je Teon ubio odvratnu Mirandu. Dva puta sam premotavala, onaj zvuk kad se razbije, kao kad baciš Barbiku. Očekivala sam malo više Sansine odlučnosti. Scena kao scena - super.

Ono što nije toliko super je činjenica da ne samo što nisu lepo zaokružili priču, nego se vidi da su navrat-nanos sklepali i spojili Sansu i Džejn Pul u glavnim crtama, bez vođenja računa o širem kontekstu, logici, svrsishodnosti. Najiskrenije se nadam da će to popraviti u šestoj sezoni (priliku imaju), jer mi trenutno, kada sagledam sve, ovaj Sansin boravak u Zimovrelu ne deluje nimalo smisleno, sem što je saznala da su joj braća živa, izgubila nevinost i što je Teon smogao snage da se osveti barem jednom od svojih mučitelja. ALI, ali, ali....po svemu sudeći, sve je to učinio više iz straha od Remzijeve kazne nego prave želje da se oslobodi. On odvodi Sansu na bedem tek kada Remzijeva vojska ulazi na kapiju, na osnovu čega ispada da mu je draža smrt od nove torture kada "gospodar" sazna da je Reek dopustio da mu žena slobodno šparta okolo. Drugo, taj skok, koliko god delovao moćno, ovde je labavije i lošije motivisan nego u knjizi, pa je realno zapitati se: šta dalje i vodi li ičemu pametnom?

Naravno, sada već svi znamo da su uspeli da prežive (mada, iako je otoplilo, sneg nije baš TOLIKO dubok) pad sa one visine, međutim, kuda bi dalje otišli, kome? Svaki mogući put deluje kao ćorsokak. Stanis je mrtav. Brienne i Pod? Možda. Zid? Videćemo da to trenutno nije baš pametno. Yara i Gvozdena ostrva? Maloprstić ( iskreno, od ove mogućnosti mi nije dobro, mislim da bi bila ubedljivo najgora za Sansu)? Zar će ostati večita igračka, udavača po tuđem hiru, od perverznjaka do perverznjaka?

U knjigama su pali u strašno dubok sneg, pa ipak je Teon slomio nogu, Džejn povredila kuk i ostala bez vrha nosa zbog promrzlina. Ovde, ako u stanju za Urgentno  i uspeju da izmaknu Remzijevoj poteri i psima, kuda će otići? Eto prve velike zagonetke za šestu sezonu.

I u čemu je bila svrha da je dovedu u Zimovrel, PRAVU Sansu, ne neku tamo lažnu Arju/Džejn Pul, već devojku sa naslednim pravom na zamak, ako će pobeći u neizvesnost? Može li Maloprstić da pobedi Boltonove? Čemu silovanje i tortura? Da bi iskusila esktremne seksualne "igre" i bila Bejlišev manipulator? Ne dopada mi se to. Ispašće da je zaista jedini cilj bio da je siluju. A možda je sledeći mladoženja Night King? 

Još nešto, bilo bi zanimljivo da se Sansa uda za Teona, kad je on već evnuh, a njoj, verujem, posle Remzija nije do "konzumiranja braka" do kraja života. Savršeno!

Kako ne sumnjam da će mučenje Sanse, kad je već ovaj skok nije ubio, da se produži u još maštovitijem vidu, može biti da je uskoro čeka  jedan

momenat, samo, bez razdraganosti (Zašto da ne? Ako je Porunn u "Vikinzima" mogla trudna da učestvuje u borbama, sekira joj raznela pola face i jedva ostala živa, pa ipak rodila dete kao da ništa nije bilo - šta je jedan skok? Sem toga, Iwan Rheon se malo "izbrbljao" na nedavnoj premijeri, pomenuvši u intervjuu kako je njegov lik u problemu zbog Sansinog bekstva, s obzirom da je Boltonovima neophodan naslednik Starkovske krvi, a Valda je "takođe trudna"....reč koja logički nagoveštava nastavak "kao i". Kao i...Sansa? ), pa će ona i Reek - savršena ironija! - gajiti Remzija juniora, koji bi joj, opet, zacementirao pravo na vladavinu Severom. Ma, mogli su od nje napraviti Katarinu Mediči, a ovako - beg u nepoznato i to je sve. Ne mogu da verujem šta ću reći, bolje joj je bilo da je ostala. No, na stranu sve, bravo za Teonov nagli potez!

5. Arjina priča sa Merinom Trentom je bila baš krvava i brutalna. Na kraju me podsetila na Ket sa Crvene svadbe, držeći onaj nož i poprskana krvlju. Moćan  beše i nastavak, sa Džakenom i kaznom. Arja nije zaboravila ko je. Ona je još uvek vučica Stark. Ali, za sve što želiš postati i postići, moraš platiti cenu, u ovom slučaju žrtvovati svoje lice, svoj identitet. Ovo je tek etapa na putu obuke, naučiće valjda da se zauzda.

6. Iskreno, kao čitaoca, najviše me iznenadilo, uz Stanisov poraz i pogibiju, Mirselino ubistvo! Znala sam da se, prema proročanstvu, mora kad-tad dogoditi, ali, nisam ga očekivala sada i na ovaj način. Sand Snakes su mi i dalje potpuno glupave i suvišne, a Elaria nepredvidiva i opasna. Razgovor Džejmija i Mirsele  je, zanemarivši incest i ostale boleštine, bio patetično dirljiv - povezivanje oca i kćerke, njegovo prvo otvaranje duše pred bilo kim po pitanju očinstva i sekundu posle zagrljaja, dejstvo otrova....

7. Svaka scena sa Tirionom je duhovita, naprosto, njegove replike su upadljivo različite, razbija monotoniju i ozbiljnost, unosi šarm...Varisova pojava je bila prijatno iznenađenje i mislim da je Deni, sa dva takva igrača uz sebe, gotovo  nepobediva. Njena scena sa Drogonom me na momente i nasmejala ("Mogao bi da nam uloviš večeru!"), a kada su je opkolili Dotraci (kako moćno deluju kadrovi iz ptičje perspektive!), a na njenom licu nije bilo straha, bila  je to potvrda da će se povezati sa kalasarom koji joj je nakon Drogove smrti otkazao poslušnost i da će se vratiti jača. Eh, da, haos (u najnegativnijem smislu)  je "gluma" Sivog Crva. Misandei jeste slatka, ali, njihove scene i dijalozi su prava lobotomija. 

8. Mirselina smrt poslužila je kao uvod u Serseinu pokoru. Scena je bila slabija nego u knjizi, usled odsustva njene perspektive, sve do trenutka kada je posrnula i onako krvava, prljava, ponižena do kraja, u suzama besa i sramote, uperila pogled ka zamku kao krajnjem cilju. 

Zanimljivo je uporediti  kako se u prvoj epizodi Sersei penje uz stepenice obredišta, sva dostojanstvena i gorda, a u poslednjoj spušta suprotnim smerom, svučena i ponižena. To je bilo dobro povezivanje početka i kraja sezone. Sve je potpuno zasluženo, pa, ipak, nemoguće je ne osetiti neko sažaljenje. Gregor-Frankenštajnovo čudovište ulazi u igru. Loras, Margeri i suđenje - u narednoj sezoni.

9. Melisandra po dolasku na Zid ostavlja utisak potpuno razočarane osobe, evidentno  joj teško pada što se prevarila. Ona mi je, inače,  jedan od najinteresantnijih i najzagonetnijih likova. Misteriozna, zlokobna, ali, čak i takva, podložna greškama u proceni, zbunjena sopstvenim vizijama, samo još jedan od tragalaca za istinom. U seriji je dobro prikazana, u knjigama još tajanstvenija, monumentalnija pojava (ne mora da se skine da bi svi oko nje bili sleđeni od šoka i strepnje ), baš da te jeza uhvati. I posle kažu da u GOT -u nema moćnih žena! Davos daje nagoveštaj problema.

10. I, naposletku, "For the Watch"! Zadovoljna sam scenom. Odigrala se brzo, efektna je, potresna. Klasične Martovske Ide. Navlakuša sa Bendženovim imenom. Izlazak u noć, one svetiljke, muzika, kako su ga opkolili....Olly za kraj. Mnogo krvi, naizgled nimalo nade. Zatamnjenje - neizvesnost. Jednostavna scena, a ipak - koliko god očekivana - barem meni iznenađujuće samo osećanje koje budi. Noć je mračna i puna užasa, a zima dolazi. 

Što se opšteg  utiska povodom pete sezone tiče - više cenim jer se toliko dugo čeka, pa iz prvog gledanja uglavnom nisam previše kritična ni zahtevna. Iz drugog već uočavam propuste, ali, celokupni dojam  je i dalje dobar. Ne toliko kao prve dve-tri, ali, svakako uzbudljiva sezona. Na drugi način. Radnja usporenija, međutim i knjige su takve. Bilo bi licemerno “pljuvati”, kada odlično znamo da niko neće odustati od gledanja - naprotiv, svake godine se sve više raspravlja i galami.  

Plus: Svidelo mi se što su pokušali da se izbore sa materijalom iz knjiga koji je već uveliko bio na izmaku. Što su pošteno pokrili ono glavno. Napravili potencijalno zanimljiva razdvajanja od pisanog uzora, dinamizovali radnju. Do sredine laganica, od polovine serije ubrzanje, gomilanje, kulminacija. Nije bilo lako sve to “spakovati”.
Dopala mi se Džonova priča, Stanisova i Sansina jedino u postavci. Bojim se da su posle oboma razorili  razvojni luk. Očekivala sam bolju završnicu, ubedljiviju. Deo sa Sersei je bio u redu. Arja - manje više i dalje monotono. Plus za Tiriona koji je uneo živost u Deninu priču. Za raznovrsnost. Za fantastičnu muziku. Za izvestan broj glumačkih bravura u kojima može baš da se uživa.

Minus: Dorna kao ubedljivi promašaj sezone. Brijenino zamajavanje takođe. Mali milion logičkih propusta, ne samo oko završnice. Nekako navrat-nanos, kao da su samo jurili efekat - i ne kažem, postigli su ga mnogo puta. Ali, neubedljivo povezivanje materijala iz knjige sa ovim serijskim....ostaje nada da to isprave i reše u narednoj sezoni. Za dobrobit kvaliteta priče. Publiku će svakako imati.

Dobili smo i najgoru repliku u istoriji serije...bilo koje, ikada?!?

Samo neka pitanja gde izmiče logika su, npr, sledeća: - na početku sezone, Sersei se seća da joj je prorečeno kako će "ona imati troje, a kralj dvanaestoro dece", što važi za knjige, ali, još u prvoj sezoni je u seriji ubačeno da su ona i Robert imali sina koji je umro od neke zaraze kao mali? To je već  četvoro dece!
- Kako se niko nije setio najprostijeg argumenta da Olivar zna za Lorasov mladež jer je štitonoša i pomaže mu da se obuče? Na stranu to što u knjizi Margeri optužuju zbog mnogo ozbiljnijih stvari, a Loras čak nije ni uhapšen, niti je u KL.
- Kako niko ne primećuje ženu-viteza od dva metra koja se mota oko Zimovrela i vreba?
- Kako se Deneris nije zarazila sivim ljuspicama kad ju je Džora dodirnuo?
- Kako to da Tienne zove Elariju "mama", kad je ona majka četiri najmlađe Peščane zmije? Koja je funkcija Areo Hotaha? I šta napraviše od Džejmija, pa samo je još falilo da počnu da igraju i pevaju, nešto tipa bolivudski mjuzikl (Mirsela i Tristan k'o iz tinejdžerskog filma). Od čitave Dorne mi se jedino svidelo Bronovo pevanje!
- I  NA KOJU FORU je Sansina svećica obasjala dva prosečna fudbalska terena?

Najbolje scene (što se epizoda tiče, otprilike sve od 7. do 10. su mi bile skoro podjednako jake), možda ponajviše sa strane efekata i celokupnog dojma, plus ambijent:

1. Prvi povratak Drogona. Trenutak u kome Deneris stoji na terasi i posmatra ga dok odleće u noćno nebo. I panorama Mirina. Razgovori sa Tirionom, naravno, uvek su prava uživancija.

2. Arjino pristignuće u Bravos, grad stvoren za tajne, grad magle, maski i šapata. 

3. Džora i Tirion u Valiriji. Ruševine, kameni ljudi koji vrebaju, zmaj koji nadleće...

4. Zanemarivši ono što je posle bilo, Sansino venčanje. Najbolje u seriji, ubedljivo. Severnjački običaji, gothic štimung, noć, bogošuma, fenjeri, vejavica, ona FANTASTIČNA haljina, ceremonija, muzika....ironije li, sve je bilo toliko lepo - njih dvoje, govor (Ruz ima odličnu boju glasa), Teon obučen kao plemić, Sansa nalik na renesansne lepotice. Kao neki Bartonov film ili priča E.A.Poa. Upravo zato što  je bilo (estetski) lepo, ono posle beše još strašnije. Najjači momenat - način na koji se Remziju menja izraz lica nakon što ona kaže da pristaje: poput mačora kada uhvati pticu, od finog do demonskog. 

5. Čitava Hardhome sekvenca. Kakav adrenalin! Ovo mi je u celini bila najbolja epizoda sezone i iskupili su se, ne za 5. nego i 4. koje su bile, ne dosadne, ali, bez naboja iz prve tri. Malo LOTR, malo Vikings, malo Eddie Iron Maiden. "You (will) know everything, King Crow!" 

Bilo je: više Džona, više akcije, više epski, više odličnih dijaloga.... Ne mogu da izdvojim slabu ili suvišnu scenu, ali, neka to bude završetak, dok se čamac otiskuje od obale na koju motre njihova užasnuta lica. Najavljujući lavež pasa, pa zbrka da ukrcaju  narod, zatim napad White Walker-a, napetost, posebno kada je o Džonovim sekvencama reč, pa mač, povlačenje, pogled uperen u obalu mrtvih i konačno, završetak u kome shvataju sve razmere opasnosti i koliko je užas blizu, prevazilazeći sve pojedinačne sudbine i spletke.....jezivo, jezivo dobro. EPSKI momenat sezone.

6. Stanisov polazak u bitku. Sudar dve vojske. Sansin pogled sa prozora kule. 

7. Bio je moćan i trenutak kada Dotraci počinju da opkoljavaju Deneris. 

Šta ono reče Viseris na početku?  

We go home with an army. With Khal Drogo's army. I would let his whole tribe fuck you - all forty thousand men - and their horses too if that's what it took. 

Heroj sezone: zna se. Džon je postao pravi vođa. Racionalan, hrabar, motivišuće deluje na slušaoce, ume da pametno odlučuje. Pobudio zaslužena  upoređivanja sa Tolkinovim Aragornom.

U subotu: malo predviđanja za šestu sezonu.