субота, 19. март 2016.

Rewatching "The Borgias": sezona 2, epizoda 4

komentariše: Isidora Đolović


Stray Dogs

Epizoda se, naizgled, nastavlja tamo gde je prethodna završena - posle trijumfalne odbrane, Rim slavi pobedu Čezarove zamisli. „Vitorio“ i on slavodobitno objašnjavaju Rodrigu kako im je to pošlo za rukom (uzgred, tek sada se pokazuje neverovatnim da IKO veruje da je Vitorija muško, pored onog nevešto izmenjenog glasa i izgleda!). Međutim, pobeda je gorka za mladog kardinala, budući da mu (a kad pre?!?) Mikeleto donosi loše vesti (uz primedbu: „Postoje li drugačije?“, svestan svoje uloge i toga kome služi).
Francuska vojska je u povlačenju ostavila za sobom strašnu pustoš. Manastir Svete Sesilije je poharan, monahinje silovane i pobijene, a među žrtvama stravičnog masakra bila je i Ursula. Naturalistički prizor koji zatiče (leš ispod oslikane freske podseća - nasilje koje sami izvršimo kao da pada u vodu pred tuđim, ukoliko je ono brutalnije), budi u Čezaru žeđ za osvetom, koja momentalno postaje fiksacija, jača i od one za Ursulinom ljubavlju. Gnev pokrenut strašću, po čemu nalikuje Ahilejevom, konačno ga pokreće. „Bog je gluv, slep i nemilosrdan“ - nema više ni vere, ni ljubavi, samo osvetoljubivost. Prelaz na „tamnu stranu“ je brz, očekivan i (kako deluje) potpun, jedino što malo smeta je povod - tako beznačajna osoba i neuverljiva emocija, no dobro.

„Božji blagoslov košta!“ - Za to vreme, papa na prozoru gricka suvo voće, sluša cvrkut ptica i ulagivačko trabunjanje Askanija Sforce. Doduše, ima tu i korisnih informacija, tako papa doznaje o alijansi koju planiraju da sklope Sforce i ostala severnjačka vojvodstva (sa Venecijom i Mantovom na čelu), radi odbrane i ispraćaja Francuza sa domovinske „rajske teritorije“. Prirodno, pošto je prva opasnost protutnjala, gosti im više nisu ni potrebni, ni pouzdani - ali, zato je blagoslov rimske crkve uvek dobrodošao. I dok se Katerina Sforca vojno obezbedila i zabarikadirala u tvrđavi Forli, a Đovani stoji iza masakra u Čezarovom protektoratu, treči član familije, Ludoviko, sa vojvodom od Mantove dolazi da moli papu za podršku i blagoslov njihovoj Ligi.
Frančesko Gonzaga, vojvoda od Mantove (Patrick O'Cane)
Ionako skeptik, Čezare je sada posebno neraspoložen za tolerisanje prevrtljivosti. Ostatak epizode (skoncentrisane, inače, na tri toka/akcije Bordžija, pri čemu se naslednici pokazuju kao očev pouzdan oslonac), provešće sa Mikeletom i sakupljenom bandom nekadašnjih „condottiera“, propalih članova uglednih porodica. Dok uvaženi gosti ujahuju u Rim, Mikeleto po gradskim ćoškovima sakuplja „džukce“, kao u Džeksonovom spotu „Beat it“. 
Čvorovićevi "ljudi u crnom"? Ne...
vitezovi kralja Artura? Ma, jok....
....to su Miki i drugari!
Ovi krvoločni „psi lutalice“, plaćenici bez gospodara, biće brzinski obučavani u jazbini za mučenje (među živopisnim rekvizitima našla se i već poznata „španska garota“). Tamo ih dočekuje zacrnjeni Čez, nalik Fantomu iz opere. Pred njime su sve same „crne ovce“ iz porodica Orsini, Kolona, Batista…a on raspoložen da se sveti. Trag koji će pratiti jeste deo barjaka izvidničkog dela gaskonjske konjice.
Say "hello" to my little friend!
Papin je cilj da iskoristi sukob Lige i Francuza, te da izdominira nad oslabljenim severnjacima - pri tom se držeći po strani, nevešt i neupućen.„Kvariigra“ je, po običaju Čezare: bez uvijanja zaključuje da, ako im je nešto zajedničko, to su međusobna sumnjičavost i mržnja. Rodrigo prihvata molbu, pod uslovom da ga u Toskanu (gde bi trebalo da se odigra okršaj) prate Askanio Sforca i Čezare, da se Vatikanu isplati celokupna svota od ratnog plena, a posebnu motivaciju predstavlja nova supruga grofa „Bosiljčića“, Bjanka (Melia Creiling). U njoj će prepoznati onu prostitutku koju je ne tako davno sakrio od Đulije posle ribanja! Retko viđamo papu istinski šokiranog; ipak, brzo se pribrao.
Bjanka je od početka sumnjiva, ili je to samo traljav scenario? Prvu senku na njeno prisustvo baca opaska kardinala Sforce pred prvu audijenciju (da će Rodriga „izvući iz papske haljine“), kao i način na koji joj muž daje instrukcije kako da mu stavi ruku na nadlakticu pri ulasku u dvoranu (lekcije iz ophođenja!) - naprosto, deluje kao planirani mamac za požudnog papu. Posebno je prenaglašeno njeno predstavljanje, kao da je bitnija od supruga - kao da je naročit adut! Zanimljivo, istorijski Frančesko Gonzaga od Mantove bio je oženjen Izabelom D'Este, sestrom Lukrecijinog trećeg supruga. Kasnije je bio i Lukrecijin ljubavnik!
Ranjeni or'o, ti li si?!
Kasniji dijalog oca i sina sadrži nezaobilazne, živopisne metafore - ovoga puta na temu časti i hrabrosti. Rodrigo nastavlja sa svojim „bezazlenim“ iščuđavanjem, istovremeno dajući sinu do znanja kako do njega dopiru glasine o tajnim radnjama koje preduzima. Ne i da mu smetaju! Smiruje ga i ubeđuje: neka se naši susedi međusobno potamane, a Rim će profitirati. Upozorava svog „mračnog sina“ da izbaci lično iz osvete, kako ne bi bila previše javna i očekivana, pa samim tim manje efektna.
Ipak, tvrdoglavi Čezare će se držati svog plana, pri tom jedini furati crnu masku - koja mu, mimo očekivanja, loše stoji. Francuski izvidnici su se, naravno, potpuno bezumno pomamili na ostavljeni mamac (napuštenu dvorišnu gozbu) i bivaju delom pobijeni, delom pohvatani k'o zečevi. U akciji prepada, pohapšeni su delovi ove trupe (predstavljeni kao „Game of Thrones“ divljani „s one strane Zida“; koji smrde, nose odsećene uši nanizane oko vrata, izdaju svoje jatake čim „zagolica“ oštrica) i nakon torture u Mikijevoj jazbini, a pod Čezovom „dirigentskom palicom“, propevaće o tajnama francuske vojske. 
Mikeleto pokazuje da mu njegova strašna profesija nije uvek laka, tj. da oseća i sažaljenje prema žrtvama (izraz lica Šona Harisa je dovoljno rečit), ali, što se mora izvršiti - mora se. Za zatvorenika je milosrđe - smrt. Čezare, s druge strane, ne gubi krila u žaru osvete.

Dok miševa nema, mačke kolo vode! - Kontroverza je, na kraju krajeva, Rodrigovo drugo ime. U odsustvu, ovlastiće Lukreciju da ga odmeni  na dužnosti, što potpuno sablažnjava članove Kurije. Papina kći je sada već savršena kombinacija anđeoskog lica i hladnog srca. Ljupko se smešta u stolicu Sv.Petra, ispravlja nabore na haljini i time izaziva Čezarov smeh. Naravno, nosi prikladno crveno!
U simpatičnoj i drskoj igri audijencije, bratu predočava kako iste znake rezigniranosti i okrutnosti vidi i kod njega. Papa stiže na brzinu, da ih obavesti kako je bulom postavio kći za v.d.-a i kako će mu u pohodu „njihove molitve biti dobrodošle“! Na pitanje „može li jedna žena da zauzme to mesto“, ležerno odgovara:“Očigledno jedna sedi tamo!“ Dok se lepa kočija udaljava, a papa kunja na Sforcinom ramenu, na kratko ćemo u uličnoj gužvi zapaziti Dela Roverea, koji sa svojim novim pajtašem odlučuje da se što pre  zaputi Savonaroli.
Svojim već uigranim spojem nevinosti i sigurne, autoritativne domišljatosti, Lukrecija ostavlja kardinale zabezeknutim i posramljenim. Najpre, smešno sitnim koracima, sluge unose sto prekriven čaršavom kao da je ispod Frankenštajnovo čudovište. Sa sve opasanom keceljom, simulirajući čas domaćinstva, ona se služi parabolom o dobrom brašnu (novac za kardinale) i ostacima/otpacima (koji idu sirotom narodu). Iz malog „kursa kuvanja“ izvodi zaključak o neophodnosti reformi - počev od vodovoda, pa do zbrinjavanja siromašnih i ulaženja u trag odlivanju prihoda iz državne kase, a u kardinalske privatne riznice. Lukrecija reče: i bi voda! Iz godinama neupotrebljavane, usahle Minervine fontane, ponovo teče praćena razdraganom cikom dečice.
Ostatak plana sprovešće, na Đulijin predlog, udruženim snagama sa svojom majkom i mentorkom. Još ispraćajući svog ljubavnika, Đulija očekivano sve shvata bolje od ikoga. Od nje i dolazi ideja da, dok je papa odsutan, ispita „rupe u zakonu/budžetu“. Odvodi Lukreciju na lice mesta, kako bi joj slikovito predočila svoju zamisao.
scena podseća na Margerinu posetu siročićima u "Game of Thrones"
La Bellin je i predlog o uključivanju Vanoce u misiju. Gospođa najpre „tvrdi pazar“, ali pristaje - uostalom, ko bolje od nje poznaje slabe tačke kardinala? Sujete su prevaziđene, pa tri Rodrigova anđela planiraju da raskrinkaju korumpirane papine rivale i „vežu ih u čvor“. Kako drugo, nego preko bordela? 

Barutna afera: Dok Čezare planira da preko noći izvrši prepad sa Mikeletovom bandom (što bi omogućilo da vojska Lige do jutra potpuno skrši Francuze) i neštedimice časti ćaću pogledima u „provalio sam te!“ stilu, papa dela na svoj način. Slede samostalni pregovori u usputnoj crkvi, sa Šarlom koji je ovoga puta više nego podozriv i rešen da ne nasedne opet na slatkorečivost Bordžija. Iako je slab i još uvek bolestan, u francuskom kralju plamti isti žar osvete kao kod Čezara. Papu to, ipak, ne pomera mnogo.
Pod krovom domaćina se obično služi hlebom i solju, ponegde i mladom snašom, posebno ukoliko ima parfemčić u dekolteu i izvadi ga u pravom trenutku. Dok se Frančesko Gonzaga napolju, u šatoru, priprema za bitku, Rodrigo provodi noć u njegovom dvorcu, u „molitvi za pobedu“. Društvo mu pravi Bjanka, koja uzvišenog gosta posećuje (naočigled Čezara promakavši hodnikom u spavaćici) i, „jadnog“, skoro napastvuje. „Bosonoga dukessa“ i maskirani kardinal se tako, u sitan sat,  mimoilaze na hodniku. Paralelne su i scene papskog orgazma sa dizanjem u vazduh tabora od strane osvetnika (Če)Zoroa. Upravo će eksplozija uništenog galskog baruta biti taj „grom“ koji je zavarao papu. Dok njemu u glavi sevaju munje i "cepa" grmljavina, napolju sevaju sečiva i padaju leševi.
                 But I'm sorry, I don't pray THAT way!
Šarl se sutradan povlači, uz jedan scream of anger. Kao Kosovka devojka obilazeći polje, jutro posle sukoba, papa blagosilja svoju vojsku. Gonzaga je, uprkos ranjavanju, neobično živahan i ushićen, a pre svega oduševljenn „hrabrim Rimljanima“. Ovaj „kondotjer starog kova“- suprotno Čezarovim bivšim, razbaštinjenim najamnicima, iz zahvalnosti na njihovoj pomoći sada dragovoljno daje traženi novac. A ženu je već, ne znajući, dao! Hodajući po iznenađujuće suvoj zemlji, s obzirom na „potop“ koji Rodrigo stalno pominje, otac i sin će prećutno sve priznati jedan drugome. Dok se ti zabavljaš, ja čuvam tvoj i rimski mir, jasno aludira Čezare. 

Danju papin sin, noću Assasin! - Preko dana u mantiji vitla kandilom, a kada padne mrak, uskače u kožne pantalone i zvecka mačem. Prljavi deo posla prepušten je njemu, dok Lukrecija obavlja onaj drugi (obračun iznutra, administrativno-politički). Zapravo, svi konci ostaju u papinim rukama jer ima dobro „istreniranu“, ali i samostalnu, preduzimljivu, lukavu decu. Svoju produženu ruku, mozak i srce.

Bilo je dobre i sve brutalnije akcije, primetno malo psihološki zaoštrenih scena i sukoba, a veći fokus na zbivanjima sa vojskom, na osvetničkim aktivnostima. Takođe, nastavlja se progres likova Čezara i Lukrecije. Njegova prezgodnost je majstorski doskočila ocu - svoje akcije ne opravdava, a njegove ne osuđuje, mada za njih očigledno zna. Preboleo je čak i katastrofalnu frizuru! Ave, Čezare, počinje tvoja era. U to ime:

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...