недеља, 06. март 2016.

Revatching "The Borgias": Sezona 2, epizoda 2

komentariše: Isidora Đolović


Paolo

Dosadašnje iskustvo je pokazalo: kada epizoda nosi lično ime ili pseudonim konkretnog lica, ne obećava ništa dobro po dotičnog ili one s kojima dolazi u dodir (Mikeleto - Assasin; Džem - The Moor, Šarl - The French King). Nesrećni Paolo ili, ako vam je draži istorijski prototip, Peroto, od početka je u svakom pogledu nedorastao igri čija figura zamalo da postane. Nije svestan kakvom se društvu „drznuo“ da priđe. I mada je, posredno (kao Đovanijev otac), postao deo porodice Bordžija, nikada neće to moći da zaista bude. A pored toga, ugrožava ih samim svojim postojanjem.

Ova je epizoda bila dobar primer raznih vidova iživljavanja nad različitim ljudima. Bilo je mnogo šunjanja, skrivanja, ucena i primene sile. Svako je svakome nešto zamerao, a sam na drugoj strani radio isto, pa i još gore. Porodica je počela da se rastače iznutra.

Paolo u Rim, Paolo iz Rima…al zamalo: Zaboravila sam, ili mi je promaklo, odakle on zna da ima dete? Da li ga je neko obavestio i na koji je način to moglo da se desi, s obzirom na (i ovoga puta pomenutu, malo previše, ipak nemamo amneziju) to da je nepismen (dakle, otpada neka tajna, šifrovana poruka)? Ostali smo uskraćeni za to, kao i za bar nagoveštaj njegove sudbine po Lukrecijinom bekstvu, jer kod Sforce očito nije mogao ostati.
Definitivno nije prikazano da mu je iko rekao. Bukvalno istog jutra nakon što joj je Đulija rekla da je trudna, Lukrecija beži sa njom. Opraštaju se u prisustvu Đulije. A ni La Bella mu nije to rekla, kada je otišla da mu nasamo naredi da spremi konje. Verujem da su obe smatrale kako je najpametnije da niko ne zna.
Šta se dešavalo posle, "rupa" je u priči, baš kao i to gde su nestali Sanča i Žofre. Gde je Paolo boravio do dolaska u Rim? Posle kažnjavanja, Sforca ga je sasvim sigurno oterao.  
Uglavnom, momče se fino podšišalo - za razliku od nesuđenih šuraka, hop - na magare, pa prašinu pod noge. Naivan, začuđen, nesvestan kuda se zaputio. Rim onoga doba baš i nije bio grad snova, već više „Sin City“ i na to ga seljaci upozoravaju. Čuđenje u pitanju „zar Rim smrdi?“ pokazuje kako je za njega to još uvek apstraktna, maglovita, daleka „velika varoš“ u kojoj jedino postoje Lukrecija i Đovani. A to zaudaranje, bukvalno i metaforičko, usputna je pojedinost kad pred očima ima tako drag i željen cilj. Jašući na magarcu, podsetio me na Isusov ulazak u Vitlejem - buduća žrtva, pa još tok puta sa seljacima koji ga odvraćaju od „legla nemorala“- baš u „Quo vadis“ stilu, asocijacije su se samo nizale. Doduše, prizor panorame grada, koja se pružila pred njegovim pogledom, bio je divan.

Hangover in Vatican: Na podu razbacane karnevalske maske i komadi strgnute odeće, Vitorija se gologuza iskrada, a nestašni Rodrigo misli da je bio san! I da ga je, može biti, a u duhu drevnih bahanalija, sam Dionis obuzeo i bacio u zanos koji uslovljava nedozvoljene igre. Ipak je papa dokazani poklonik orgijastičkog kulta! Scena koja sledi puna je dvosmislenosti i aluzija, otkriva nam malo više „hardcore“ dimenziju Rodrigove i Đulijine veze, da ne kažem „50 nijansi (kardinalski) crvene“. La Belli je pošlo za rukom da ga ponovo veže za sebe, a to što će ubuduće on vezivati nju, nimalo joj ne smeta - naprotiv, „kazna“ unapred deluje uzbudljivo.
Još nekoga je spopao trans, samo malo drugačiji - Čezare sa mandolinom, dok mu iza leđa dvorski slikar „mala“ tavanicu, dočekuje monahinje i zahteva da ga ostave nasamo sa redovnicom-nekad-poznatom-kao-Ursula, odnosno, Martom. Čim zatvore vrata, pokazuje mahnitu stranu. Da likovi svetaca budu inspirisani voljenim ljudima ili omiljenim ljubavnicama, nije ništa novo - ali, Čezare u insistiranju da Marta „pozajmi“ svoje lice svetoj Sesiliji, postaje nepotrebno grub, nasilan i ne ustručava se čak ni pored prisustva trećeg lica. Sada već zaista sve prelazi u paranoju! Bilo mi je mnogo žao Ursule ovde, zaista je muči.
"Marta, ljubavi jedina moja ti - ko te sada dirka, i ko ti pod prozore dolazi....da ti svirka!"
Druga scena mučenja, inspirisanog biblijskim scenama, odigrava se u Napulju, a podvrgnut mu je nesrećni princ Alfonso - ili ono što je od njega ostalo. Nova, veoma naturalistička demonstracija uživanja u nanošenju bola iz osvete.


With a little help of….Neko drugi se sa osvetom nosi znatno promišljenije, „verujući jedino kiši“ - Dela Rovere, naravno. On uči na greškama i poštuje značenje one devize „know your enemy“. Dok se sporo oporavlja, dobija ideju da iskoristi Čezarovo oružje kao meru predostrožnosti protiv novog pokušaja trovanja - a sećajući se večere kod kardinala Orsinija, sa kojom je sve i započelo (uspon Bordžija). Ključ je - majmun kapucin, dabome! Ovo je i logičan potez, DR shvata kako u okršaj mora ući boreći se istim sredstvima. Majmunčić Julije (hm, ovo je buduće DR-ovo papsko ime! Ili verzija trenutnog, Đulijano? Ili aluzija na Čezara?) Cezar, atrakcija je u manastiru. Doduše, ne bi se baš najbolje proveli kod savremenih društava za zaštitu životinja, sa ovim animal tested fazonima!
Rodrigo se zainteresovao za život pučana, svog „stada“, zahvaljujući novom predmetu privlačnosti - Vitoriju/i. Predlaže joj da mu pomogne u misiji upoznavanja. Dok u izrazito seksualno napetoj sceni „pregovaraju“, dolazi Askanio Sforca i baca aluziju na homoerotiku (prokljuvio je „izvor erosa Donatelovog Davida“), pa se zapodeva inteligentan dijalog u šiframa pred „mladim majstorom“. Nasamo, kardinal će skrenuti papi pažnju na problem finansija (takođe sjajno poređenje sa iščezlom kosom kardinala Pikolominija), velike troškove ostavljene iza nedavne fešte i iluzornost projekta obnove. Iako se Rodrigo vešto pravda, Sforca ga podseća da niti poznaje običan živalj, niti je tako skoro bio njegov deo. Razlog više za maskaradu!

„Lepa reč gvozdena vrata otvara“, zar ne? Polaskana vaspitanošću neiskusnog Paola, izgubljenog u uličicama ozloglašene rimske četvrti, lokalna prostituka (Katie McGuinnes
; kliše primer „dobrodušne prodavačice ljubavi“) mu nudi pomoć u pronalaženju Lukrecije. Neće biti teško, s obzirom na čuveno prezime! Scena pred javnom kućom je odlična („Ona košta više od šilinga!“). Beatriče (možda Danteova, jer svakako vodi do raja - Lukrecije), kako je njegovoj novoj drugarici ime, provodi Paola kroz bedu gladnog Rima, pokazujući mu njegovo naličje. Lice predstavlja bogata sredina u koju je Paolu od početka bilo jasno da ne pripada, koju simbolizuju zlatne viljuške (ne mogu da se ne setim Mande u filmu „Lepa sela lepo gore“: „Srbin viljuškom - boc!“…par vekova pre mode u Rimu, haha).

Riddle me this...Već je poznato da najviše volim porodična okupljanja Bordžija, pa tako i sada imamo ručak začinjen sa mnogo prepucavanja i doskočica, prvenstveno između Huana i pape. Mlađi sin je tiši, a podmukliji, ako su ga u prvoj sezoni spopale neke „besne gliste“, sad baš prave žurku i luduju. Volela bih da smo imali malo više motivisanja ove netrpeljivosti koja se stvorila između Huana i ostatka…sveta! Zašto je TOLIKO gnevan? Kada je to počelo, da li nakon neuspeha sa odbranom Rima?

Uglavnom, rasprava je bila više nego zanimljiva pošto na videlo izbija njegova ogromna netrpeljivost prema običnom stanovništvu (za njega „rulja“), o privilegijama i titulama koje (ne) čine čoveka. Huanovo izjašnjavanje nije novo, snobizam i aroganciju u njemu videli smo još na samom početku serije, ali je značajno jer objašnjava kasniju reakciju na Paola, kao i sopstveni kompleks visokog porekla. Papa mu „spušta“, ali na kraju i popušta. Zapravo, svojim (kako to sin tumači) zagonetkama, Rodrigo ispituje teren za realizaciju fiks-ideje i ponovo se upoređuje sa Isusom (Huan:“Ali, on nije bio papa!“).

Đulija i Vitorija, prerušene u rimske mladiće, vode, takođe jedva prepoznatljivog, papu u noćni pohod, kroz „velegradsko podzemlje“. Užas, prosjačenje, smrt i problem većine prestonica sve do modernog doba - kanalizacija, „pacovi, mišovi“, golubovi kao prenosioci zaraza. Đulija predlaže Rodrigu kako da unapredi život Rimljana, po uzoru na antičke imperatore. On joj iznova ukazuje poverenje i poštovanje, zaduživši je da reši primećene probleme, posebno u pogledu finansija. Baš kao i danas sa raznim sumnjivim humanitarnim fondacijama, čiji novac završava svuda sem tamo gde je najpotrebniji, postoji i ovde odeljak Kurije zadužen za dobrotvorne priloge i ulaganja…u vile kardinala, npr! Scena kockanja i opklade u planovima veoma je dobra i simbolična, uz novo pominjanje zagonetke.
Sutradan, papi su kardinali „na tapetu“, a svi mu postavljaju pitanje:“Da li je i to neka zagonetka?“, prosto ne verujući da je postao renesansa Majka Tereza. Još jedan akt samovolje i moći, koji sablažnjava veće - žena ovlašćena za finansije i knjigovodstvene poslove! 
Đulija pametno ignoriše šovinistički (doduše, iz današnje perspektive, ali svejedno odvratan) komentar o „brojanju dece“ i pokazuje da niti je neuka, niti neupućena. Kako je u razgovoru sa Versučijem zaključio, „siromasi će uvek biti tu - kao i golubovi“, za istrebljenje pošasti papa koristi sokola. Brojnost golubova me podsetila na Studenjak ili Trg republike!


Špijunska igra: Na putu ka Rimu, Dela Roverea i lepu monahinju koja ga prati napadaju dva razbojnika iz vinograda. Iako još bolestan, znalački ih savladava - da precizno nišani, već znamo! 
Forgive me sister, sometimes goodness needs the help of a little badness.


Prostitutka Beatriče dovodi Dantea, pardon, Paola, pred zidine Vatikana, gde je ionako odomaćena - sveštenici su među najboljim i najredovnijim mušterijama! U tom trenutku, Lukrecija izlazi u šetnju sa bratom, da raja malo „napari oči“, ipak im je to ekskluziva. Bez telohranitelja, a i šta će im kad je Duke of Gandia takav opasan tip, oni odlaze do fontane. U principu, ovo bi bila lepa scena, da nije Huanovih ciničnih opaski i odvratnog stava - inače, on brani sestru, retko smo ih viđali zajedno, ne deluje da se loše slažu. Susret sa Paolom je bio sjajan, ponovo kroz odraz u vodi, ispunjena želja - dok ga frustrirano-brižni brat nije dohvatio!
Lukrecija negira da ga poznaje (što me opet podsetilo, uz onu uvodnu scenu na magarcu, Petrovog odricanja od Isusa), ali istovremeno i brani, uspevajući da šifrovano zakaže ponoćni sastanak. Huan i Rodrigo očito imaju iste fiks-ideje usmerene ka „rulji“, samo različite prirode.

Papa obaveštava Čezara o Alfonsovoj smrti, izrazivši žaljenje, jer bi bio „savršen novi mladoženja za Lukreciju“. Kao da mu čita misli, Huan podozrivo motri na nepodobnog ljubavnika, povezavši se sa drugom prostitutkom (Sarah Solemani) i, takođe prerušen, čuvajući sestrinu/porodičnu čast. A jadni Paolo uopšte ne gaji iluzije, on bi samo da vidi ženu i dete, jednom, na miru - svestan je rizika i nepremostivosti njihovih svetova. Zbog toga će se Lukrecija, naravno, obratiti za pomoć Čezaru - koji izigrava dadilju i prekoreva je zbog kasnih izlazaka, ali, pokazuje razumevanje proizašlo iz sopstvenog iskustva. Biće im omogućena jedna šansa, spoj u Vanocinoj kući. I jel' ga to ona poljubila u usta?!?
Miki kao vodič za Paola, na sebi svojstven način je mračno duhovit („Nadao si se nekome lepšem od mene?“). Tražeći mu da opiše definiciju i posledice ljubavi, zaključuje da ona boli - baš „kao život, kao Mikeleto“ (što je možda aluzija na istorijsku umešanost Rodriga i Čezara u Paolovo ubistvo). Zlokoban je. Ali, u ovoj verziji, zločinac je neko drugi - valjda su mislili da je previše što Čezare udara i maltretira Ursulu, „a tako je lep i sladak“, pa hajde da to uradi mamlaz, koga ionako niko ne voli.

Vanoca je bila mnogo lepa u ovoj epizodi, baš zračila. Posebno kada kaže: “Naklonosti mogu biti opasne u našem Rimu.” Susret nesuđene porodice, spojene pred Bogom, ne i zakonom, bio je dirljiv. Paolo i Lukrecija srećni i ushićeni nad svojim detetom. 


Ne diraj me, pustiću brata na tebe: Huan i Rodrigo iznova su pred portretima. Tek da se ne zaboravi šta je dužnost broj 1 mlađanih Bordžija. No, sinu je u glavi samo Lukrecija, pa izokola počinje da ispituje oca i traži neku vrstu opravdanja za ono što smera da uradi. To ga zaokuplja mnogo više od potencijalne mlade. I kada onako zlovoljno procedi: „Sestra drolja!“, vidi se do koje mere je lično pogođen. Zbog svoje opsesije i sramote kopileta, ili zbog porodične časti kojoj robuje, ili zbog ljubomore na veću bliskost Lukrecije sa Čezarom…ili svega zajedno?

Pijan, dolazi kod majke, valjda prvi put otkad ga je oterala, ali, Čezare zagovara i sprečava da uđe. Dvoje špijuna za dvojicu braće ulazi u okršaj - naravno, Mikeleto i ovoga puta savladava prostitutku. Soko koji je „potamanio“ Vanocine golubove odlična je simbolika rasturenog doma i novih krvoprolića. Dijalog braće koji sledi, jedan mi je od najboljih u seriji:
Do you love me, brother? - I would kill for you.
But do you love me? -  As I love myself.

Iako „ovih dana to nije mnogo“, Huan svejedno podseća Čezara na porodicu i prezime, kao razlog svemu, kao što ih je Rodrigo i naučio.

Uvek mi je bio tužan ovaj rastanak Paola sa Lukrecijom i detetom, dok se još nije ni razdanilo. Posebno kada kaže, onako iskreno i prostodušno, da bi umro za njh dvoje. I ona, slomljena. Odlazak u ranu zoru, istim ulicama kojima se Rodrigo šunjao pre nekoliko noći. I smrt iz zasede, iz tog kobnog RAZLOGA koji se zove „porodica“, Paolu oduzeta. Paralelne scene su ponovo fenomenalne, kraj mračan, a Šon i Dejvid maestralni u svojim ulogama. 
Mikeleto i Huan, svako ponaosob, skrivaju tragove zločina, tako da obe smrti izgledaju kao samoubistvo i ne mogu otkriti tajne Bordžija...


4 коментара:

  1. E slatko se ismejah na ovu Martu :D
    Odlično! Ponavljam se kao papagaj, but what can I do when it's the truth.

    Beatriče bi tehnički mogla zvati Vergilije. Odvela ga je u raj, do njegove ljubljene Beatriče, samo što je sreća kratko trajala...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Meni je on smešan sa tim nasilničkim ispadima, još od one epizode kad nasred katedrale poviče:"Nikad te neću pustiti na miru!" To je tako tinejdž fora...

      Da, pa još onaj sukob dobra prostituka-"loša" prostitutka, na kraju Paolo izvuče deblji kraj. A o kratkotrajnoj sreći, biće reči povodom treće epizode. :)))

      Hvala!:))))

      Избриши
  2. Evo i mene ponovo
    Doziram seriju, moram ne želim brzo da je završim :)
    Ponovo "Sestra Marta" a ja sam se silno nadala da je više videti ali pretera ga Cezar počeo je da gubi kontrolu, inače glumica koja je igra odlično glumi u tim scenama :) Papa baš voli slikarku, nema diskusije ali i ona igra igru čini se :D
    Sviđa mi se scena sa Paolom i "damama" na ulicama Rima jako je lepo predstavljeno to vreme tako divno nadahuće po pitanju kostimografije i scenografije i to da će sve biti "lukrecija" :)
    Porodični ručak i dve granice Huan i Cezar, Huan koji je vatren borben i ne oskudeva od drskog odgovaranja ocu i Cezar koji je miran i samo očima prati, već je obučen kada i kako sme sa ćaletom.
    Elem Rodrigo u ovoj epizodi je najviše zainteresovan za žene, ni finansije, ni Rim, ni Vatikan samo slikarka :D
    Porodični susret sa sirotinjom je fenonelan, oni čak ne znaju ni da hodaju kao "običan svet" jasno vidljive razlike u stavu i Rodrigova iznenađenost kojim se trikovma moderan svet sve služi je fantastična pokazuje jasne društvene razlike.
    Džulija, kako volim tu ženu zavodi red i kod pape i kod ostalih kardinala žena koja je u muškom svetu znala da misli i da drži reč :)
    Lepo je bilo videti scena između Lukrecije i Huana, to je prirodan pravi bratkso sestrinski odnos kako ona njega savetuje :)
    Dobro Huan je preterao, jsano mi je da hoće da se psotavi ako brat zaštinik ali on ni da pita čoveka ko je i šta je ngo "daj da ga odmah roknem" za svaki slučaj ali odlično si uporedili Lukrecijino poricanje mada je morala ovaj je besan kao ris :)
    Cezar nije detetov ujak, on je tetka on sve mora da se raspita ali njemu je najvažnije da sazna da li on voli tog momka ala se drži da ne poludi kada kaže da ga možda voli, on je voli više :)
    Ma je ga cmoknula ala Sersi Lanister hahahaha to kada gledam je onaj kliše "it feel so right it feel so wrong" ali zaista :)
    Divno mi je bilo što je Cezar naterao da ode kod majke volim Džuliju ali ona je divna žena barem toliko ima pravo da vidi unuče :)
    Tačno se jasno videlo da se neće vratiti živ i da je noć sa Lukrecijom poroštajna noć, šteta bio je fin momak :)
    Ovo je bila super epizoda, budno zanimljivih obrta a posebno mi se dopalo kao je snimljeno sve brilijannto :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na divnom komentaru i opširnim utiscima. Volim tvoja zapažanja. :)
      Da, fantastično je sve snimljeno, radnja je uzbudljiva i likovi se sve više produbljuju, kao i odnosi među njima.
      A biće sve bolje, tako da slobodno "doziraj", kako bi više uživala u seriji. Stvarno šteta ukidanja, odlična je. :)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...