среда, 09. март 2016.

Kako je Dani (p)ostao legenda

Autor: Isidora Đolović
Objavljeno: 06. juna 2015. na portalu Bulevar umetnosti 

Biblioteka Katedre za Opštu književnost sa teorijom književnosti ponosno čuva uspomenu na svog prvog i najčuvenijeg diplomca. Izdanja njegovih knjiga, tog životnog zaveštanja, postavljena su u zastakljene ormare sučelice prema klupama, iz kojih su nas studente motivisala, opominjala i ispunjavala neobičnim osećanjem blage neverice pomešane sa zadivljenošću. Neko ko nam je bio u obaveznom programu i čiji se opus izučava temeljno i uz stalno obnavljanje interesovanja novih generacija, nekada je i sam bio na istom mestu. Zanimljiva je to spoznaja.

Status Danila Kiša, kako kod ozbiljnih proučavalaca, tako i dolazećih čitalaca i otkrivalaca, oduvek je bio protivrečan, propraćen intenzivnim reakcijama dve vrste. Balansirajući između onih koji mu se dive, sa gotovo idolopokloničkim ushićenjem uzdižući njegovu prozu, i drugih koji mu nipošto ne poriču dar, ali smatraju vlasnika najživopisnije „grive‟ srpske umetnosti precenjenim, elitističkim piscem, istina je verovatno negde u zlatnoj sredini. Ona glasi: Danilo Kiš (1935–1989) je zasigurno jedan od malobrojnih ovdašnjih (a tu podrazumevamo, kao što bi i sam umetnik voleo, čitav jugoslovenski prostor) pisaca čije delo poseduje istovremenu neuhvatljivost u zamke kalupa lokalnog, ali i osobenost (do koje je neobično mnogo držao), koja ga čini neponovljivom sintezom protivrečnosti. A to je sasvim dovoljno da još za života privuče pažnju inostranih proučavalaca književnosti.


Na poslednjem Sajmu knjiga predstavljeno je, bez imalo sumnje, jedno veoma značajno i znatiželji privlačno delo. Autor je Mark Tompson, naslov „Izvod iz knjige rođenih: Priča o Danilu Kišu‟ (Clio, 2014, prevod Muharema Bazdulja, u originalu „Birth Certificate‟). Oduvek vlada veliko interesovanje za romansirane životopise slavnih ljudi. Postoje oni koji takva interesovanja pobuđuju u naročitoj meri, posebno ukoliko i sami na svoj život gledaju kao na vrstu romana. Tompsonova brižljivo i studiozno, godinama pripremana i od svih raspoloživih izvora sklopljena knjiga o uzajamnoj prožetosti života i dela Danila Kiša, zasniva se na principu koji je i samom piscu bio omiljen – dokumentu kao temelju čije delove razlaže do celovite, široke slike.
Ovo je dokumentarna studija pisana sa razumevanjem i toplinom, ali lišena nekritičkog idealizovanja. Ona vešto povezuje ličnost i stvaralaštvo, životne i književne puteve, ali ih ne izjednačava. Autor se trudi da obuhvati i poveže svaki važan aspekt Kišovog nadasve inspirativnog lika i dela, da ih pojasni (smeštanjem u odgovarajući društveno-istorijski i literarni kontekst) i što potpunije i objektivnije približi čitaocima (prijemčivim stilom, verodostojnošću postignutom mnoštvom svedočanstava iz prve ruke, neskrivenim zanimanjem za predmet predočavanja)... Ne skriva ličnu (pr)ocenu pojedinih knjiga (kao slabijih ili posebno veličanstvenih), pri tom se nipošto ne opterećujući njihovim kanonizovanim statusom kod proučavalaca i književnih arbitara. Isto važi i za komentar Kišovih životnih odluka i poteza, koji prepušta najpouzdanijim sačuvanim svedocima – rečima samog pisca, njegovih prijatelja i poznanika, protivnika i javnosti. Čovek koga su pokušavali da smeste u najrazličitije kalupe, a svakom je izmicao, nazivajući sebe poslednjim jugoslovenskim piscem, bio je „previše buntovnik, previše ponosan i previše posvećen književnosti, koju je smatrao antitezom karijerizmu‟ (str. 503).

Po uzoru na „Peščanik‟ (pismo E.S.-a kao predložak iz koga se, ili bolje reći u susret kome se rekonstruiše radnja romana), Mark Tompson bira piščev autentičan, na pisaćoj mašini otkucan - sa rukom prepravljanim i dopisivanim delovima, autobiografski i autopoetički „Izvod‟ iz 1983. godine. Na osnovu ovog Kišovog dokumenta, čije su rečenice (tj. adekvatni odlomci) „razlomljene‟ i razgranate u poglavlja, a svako pokreće i obuhvata ono ključno za formiranje umetnikove ličnosti i stvaralačkog otiska, počinje potragu za čovekom u delu i iza dela. Građa je raspoređena u 33 poglavlja, presecana sa sedam „interludija‟ koji hronološki prate i objašnjavaju objavljena dela, tačnije stvaralačku, misaonu i etičku evoluciju Danila Kiša. Na tom putu se služi mnoštvom dokumentacije, retkih fotografija, biranih citata, detaljno proučenih izvora i uticaja, pouzdanih ispitanika.

Kiš je bio svestan svoje filmske biografije, korena čijim se istraživanjem opsesivno bavio, nemira koji ga je navodio da čitavog života traga – istovremeno ostajući veran polazištu. Tome odgovaraju njegov odlučni otpor nacionalizmu, kao i svakoj vrsti manipulacije; emigrantski epilog u Francuskoj – ali usidrenost dušom u Beogradu; velika životna ljubav sa Mirjanom Miočinović, ali i godine sapatništva sa Paskal Delpeš. Suprotnosti su mu bile zaveštane i nasleđem roditelja, živopisnog ali nesrećnog Eduarda Kona (Kiša) i lepe, požrtvovane Milice Dragićević; zatim, odrastanjem u mađarskom selu i na patrijarhalnom Cetinju, a upotpuniće ih kasnije studije i boemija, književni uzori i prijatelji, sudski procesi i autopoetičke dileme... O svemu tome, a materijala za dramatičnu i veoma emotivnu povest ima na pretek, Tompson, međutim, piše bez trunke neukusnog preuveličavanja ili patetike, dopuštajući dokumentovanom da govori. Pored manje-više poznatih pojedinosti Kišove biografije i bibliografije, te opštih mesta, simbola i distinktivnih obeležja stvaralaštva, upoznaćemo umetnikov zapaljivi temperament, koji je posebno buknuo u aferi „Grobnica za Borisa Davidoviča‟ i „Času anatomije‟, ali i njegovu ranjivost izraženu kroz ljubav prema muzici i poslednje godine u kojima se suočava sa teškom bolešću, prijateljstvo sa Leonidom Šejkom, neobičnu fasciniranost Dubrovnikom...
U maniru romana, na kraju nam autor podnosi izveštaj o tome „šta je bilo posle‟ (Danilove smrti) sa ostalim važnim učesnicima njegove životne priče, ali i državom koju je toliko voleo i u isto vreme mrzeo sa najvećom gorčinom. Neizostavan je zaključak o njegovoj današnjoj naučno-teorijskoj recepciji, kao i životnim načelima koja prevazilaze podele, protok vremena i česte pokušaje ideološke (zlo)upotrebe. Zbog Tompsonove neutralne pozicije posmatrača sa strane, samim tim nepristrasnih, a često oštrih i ironičnih zapažanja o našoj istoriji i kulturološkom kontekstu u kome je Kiš stvarao, ova knjiga neće u svim svojim tezama biti po volji tumača sklonih da sve zabibere nacionalističkim nabojem. S druge strane, oni koji žele da upoznaju čoveka iza dela, u krajnjem slučaju – čoveka i njegovo delo, pronaći će ne samo veoma informativno i stručno, znalački komponovano, već pre svega zanimljivo štivo i dostojan omaž piscu za koga interesovanje već decenijama ne jenjava.

Knjiga nam pruža što je moguće potpuniji uvid u to kako je dečak Dani, iz neveselog odrastanja na neobičnom tlu, poniranjem u arhetipska pitanja koja su ga progonila, premrežavajući raznolikosti sveta, postao istinska književna veličina o kojoj se zasigurno ima i mora mnogo govoriti i nadalje. Studiozno, pedantno i obuhvatno delo Marka Tompsona je, u tom smislu, nezaobilazan vodič za buduće, a veoma lep i svež doprinos dosadašnjim bavljenjima našim velikim piscem.


7 коментара:

  1. Eto meni novih informacija. Novih puteva za istraživanje.
    Divan tekst!
    Opet nas, profesorski, učiš. Predstavljaš nešto novo.
    Sitne detalje jedne velike i bitne slike. Slike za našu književnost i umetnost uopšte.

    Ti si zapravo tip profesora za kojim izgara svaki đak.
    Da kroz priču učimo, a ne kroz definiciju.
    Hvala profesorka :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala od srca. :)) Nisi ni svesna koliko mi ovo što mčujem znači.
      Taj efekat težim da postignem - približiti ono što i sama volim i cenim, drugima. Predočiti da kultura i umetnost nisu ni "bauk", ni dosadne i nepristupačne, da književnost (posebno naša) krije toliko blaga i vrednosti.
      Daće Bog da zaista jednom budem sve to svojim studentima i čitaocima.

      Rukovodim se onim što i sama volim da čitam, načinom na koji volim da meni nešto predstave, preporuče: razumljivo, zanimljivo, a pametno.
      Uvek pominjem svoja dva uzora u tom pogledu. Robin Vilijams kao profesor književnosti u "Društvu mrtvih pesnika", a onda i moj razredni iz Gimnazije, koji je BAŠ TAKAV tip predavača. Zbog njih sam poželela da i sama budem neko ko će steći znanja i onda ih širiti dalje.
      Jer, ono što najviše volimo (meni je to ubedljivo književnost) najviše smisla stiče kada delimo sa drugima.

      Hvala. :)))))

      Избриши
  2. Obožavam ovakve tvoje tekstove, kako je Kararina lepo napisala, kada nas profesorski učiš, ali nikako opterećujuće ili suvoparno, već se oseća lični žar i strast. Učiniš da se zainteresujem za teme i ličnosti, o kojima možda sama ne bih ni razmišljala. Tako i za Danila Kiša, priznajem nisam nikada istraživala o njemu, niti bila preterani ljubitelj njegovih dela, ali posle tvog teksta odmah želim da otrčim u biblioteku. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala!:))))
      Ovako i ti nama otkrivaš filmove.:)
      Najviše volim kada uspem da svoje oduševljenje prenesem i zainteresujem druge.

      Što se Danila Kiša tiče, moram priznati da sam njegovo delo (baš kao i, npr. Crnjanskog, koga u srednjoj uopšte nisam volela, ni kapirala, a na kraju diplomirah sa temom o njemu) tek na fakultetu otkrila i razumela, baš kao i mnoge druge pisce (posebno naše!).
      "Rani jadi" i "Enciklopedija mrtvih" mi u Gimnaziji uopšte nisu bili zanimljivi, za šta krivim sam program, koji na pogrešan način i u pogrešnom uzrastu predstavlja određena dela i pisce.
      Na fakultetu smo imali odličnog profesora za književnost XX veka i ta predavanja su bila odlična, posle sam i na masteru polagala kurs o Kišu u kontekstu svetske književnosti i shvatila zašto ga izučavaju na američkim univerzitetima. Imamo pisca za ponos.:)

      Njegova proza nije za svačiji ukus, ali, vredi joj dati priliku. Ima neku specifičnu emociju, posebno trilogija "Bašta, pepeo" - "Rani jadi" - "Peščanik". Bio je i odličan prevodilac, a i vrlo interesantna ličnost.

      Ova knjiga je zanimljiv spoj biografije i studije, znači nije naprosto suvoparno i isključivo stručno razmatranje njegovog stvaralaštva, nego i priča o njemu kao čoveku, nešto što može da bude zanimljivo svima - a ne samo onima kojima je teorija književnosti struka.
      Inače, iz iste edicije (izdavačka kuća "Clio") objavljene su odlične knjige o Dejvidu Bouviju (pisala sam o njoj u januaru na blogu), Frenku Sinatri, Edgaru Alanu Pou, "Bitlsima"...:)))

      Избриши
  3. Slazem se sa Katarinom i Ivanom :)
    prosto sam ovdje otkrila dosta toga sot nisam citala, a nacin na koji ti to prezentujes - zainteresujes, mislim da cu ovih dana u biblioteku, vratit se knjigama

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti mnogo!:))))
      Ovo mi mnogo znači da čujem, zapravo, to je glavna motivacija za pisanje. :)))
      Razmenjujemo znanja, utiske, preporuke.
      Trudiću se da i dalje dajem fine ideje za čitanje, gledanje i slušanje.:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...