недеља, 14. фебруар 2016.

Rewatching "The Borgias": Sezona 1, epizoda 6

komentariše: Isidora Đolović


The French King

Ovoj epizodi bi definitivno više pristajao naslov prethodne, "Borgias in love"! A s druge strane, francuski kralj ipak postaje indirektni povod za barem jednu od tih ljubavi. Biću toliko slobodna da naslov preimenujem u French Kiss, jer bi i to bilo prikladnije. Ili - u ljubavi i ratu sve je dozvoljeno.
Otvara je divan, idilični pejzaž Pezara, koji je, barem meni, odmah privukao pažnju.
To bi trebalo da nagovesti novouspostavljenu "idilu" Lukrecije i Sforce, koji je sada sputan, pa mora da se smiri (bilo mi je smešno kad je pitao "Da opet brojim?"), a ona ne štedi na trikovima i leči ga sa nekim još detinjastim likovanjem, pošto se revanširala. To postiže ironijom uvijenom u savršenu odanost i uslužnost.
Đovani uviđa svoju grešku u postupanju prema ženi, ali, kako ni taj čin dozivanja pameti ne bi bio razlog da nam postane simpatičniji pobrinuo se sam izuzetno GLUPIM komentarom:"Opraštam ti zbog nesreće tvog prezimena." Aloooooooooooo? Svaka čast Lukreciji na suzdržanosti, izučila je školu, a kako i ne bi - s obzirom na nagradu. Na licu se vidi zrelost stečena relativno brzo i na bolan način, a odgovori su joj onako zamaskirano cinični (posebno ta značajna pauza pred rečju "accident") - odrasta, ulazi u igru. I kad kaže "Rado ću jahati konja", bogami, to nije samo bukvalno - jer će tek namagarčiti muža, da ne kažem, napraviti od njega konjinu.
Zaslužio je.

Kasnije, u sceni sa Paolom, ta podrugljivost prema mužu se nastavlja, npr. fantastična mi je ona opaska da su "čak i jeleni srećni što on više ne ide u lov" i to kako je Paolo, jadan, zabrinut i grize ga savest, a Lukrecija sva kul - za razliku od, videćemo, Ursule. 
Mnogo simpatična i lepa scena kraj izvora i priča o Narcisu - može da se shvati i kao to da je ON njen odraz, jer joj je otkrio samu sebe, ljubav, slobodu, zato ona može da poljubi taj odraz i da ga podučava, na neki način. 

Scena još jednog većanja, papa prima poslanstvo napuljskog kralja Ferantea. Ispostavlja se da i Napulj ima svoje interese (nezavisnost, naravno), pa sami nude Sanču za brak. Kontrasti još jednom "vrište". Npr, Huan ležerno sedi do papine stolice, dok ostali (kardinali, uključujući i Čezara) disciplinovano stoje u dve vrste. Mlađi brat se ponaša kao razmaženo derište, zato mi je super trenutak kada dobacuje, a Rodrigo ga klepi.  
Uglavnom, mada je vidno (baš kao i papa) oduševljen portretom, Huan se i dalje izgovara nelegitimnošću devojke, pri čemu blamira i papu i Čezara, a iritira izaslanike. Tu su rečiti ne samo pogledi koje razmenjuju svi ovi ljudi, a koji idu od neodobravanja do otvorenog nezadovoljstva, već i  Huanovo uznemireno kretanje, kao kod životinje uhvaćene u kavez, pokazuje sukob roditeljske volje i hirovitosti deteta, kojoj su se ovoga puta isprečili i državni interesi. Javnost, prisustvo drugih, povećavaju Huanovo osećanje "sateranosti u ćošak", a do tada se ponašao neusiljeno i previše "raspojasano".
Imam utisak da, čak i nasamo, Čezare beskrajno popušta Huanu i trpi ga, iako misli da je, izraziću se neusiljeno, kretenčina. I ovde, kada njih trojica razgovaraju u privatnosti, Huan besni, nabacuje mu:"Onda je ti oženi!", a ipak ne može da sakrije kako mu se devojka sa portreta mnogo sviđa (što se oseti po tonu i zanesenom pogledu). I u svakom slučaju bi da se "ovajdi" od situacije, da "isproba robu". Kad kaže da će Žofre dobiti "lutku u prirodnoj veličini", počelo je moje nizanje asocijacija na "Varljivo leto '68", kad onaj mali ponavlja: "Perica ima ženu, Perica ima ženu..."- "Šta bulazni ovaj? Kakvu ženu?" "Veeeeeeeeeeeliku!"  
Uglavnom, Čezare ne odobrava strategiju brakova, ali, zato nelagodno reaguje na peckanja povodom tih "neodložnih obaveza u Rimu". Pošto je i papi i Huanu jasno šta je u pitanju, nikome ne smeta - štaviše, "I tata bi, sine!" U svakom slučaju, interesantan trenutak bliskosti. 
Rodrigo ne može ništa da odbije Huanu, daje mu uputstva za pregovore u Napulju, ali, takođe napominje i da će svadba biti odlična prilika, ili izgovor, da ponovo vidi Lukreciju, za koju je zabrinut.

Ursula i Čezare se sastaju. Kakva "suva daska" od žene, a on se već uopšte ne ustručava i nema strpljenja za igrice. Daje joj do znanja kako foliranje i nećkanje više nemaju smisla, kad je već došla na zakazano mesto - znači, pristaje i to je to. Ona, naravno, još malo "licitira": voli li je ili samo želi, kao trofej? Međutim, Čezare zna znanje! I, ako smem da primetim, od ove epizode prelazi postepeno "na mračnu stranu". 

A zna i Lukrecija, jer u sceni paralelnoj ovoj, preuzima kontrolu u "ljubavi na seoski način". Pomalo podseća na Šekspirovu Juliju, kada kaže da ne želi da zna Paolovo prezime, da nije važno - odbaci i klasu, i razlike - "odbaci svoje ime, jer ono nije deo tebe i mesto njega uzmi mene svu." Otuda i alter-ego Narcisa, koji mu daje, a koji, nažalost, nagoveštava jednako tragičnu sudbinu kao kod mitskog junaka.
Na svu sreću, ona ne filozofira usred ljubavnog čina, kao Ursula - koja nekako stiže da u "hoću-neću" stilu razmatra želju za budućnošću sa Čezarom i strah od povratka muža.

Huan u poslanstvu: stiže teatralno, ali napuljski dvor čak i njega uspeva da zaprepasti svojom morbidnošću. Prvo, Alfonso (falio je taj "šarmantni" smeh!) i ćalac, čijim je ponašanjem gost baš zgađen, al mora da se kontroliše zbog Sanče (Emmanuelle Chriqui), koja sedi do njega - prezgodna, opuštena, slobodna. S jedne strane, oseća se privlačnost, a s druge zgroženost ovom dvojicom.
Sanča očito nema problema sa svojim statusom kopileta, za razliku od Huana, koji nespretno ističe da je papa posebnim ukazom priznao svoju decu - a Alfonso ga "ukopa", naravno, bez pardona. Sanča mi se dopada, jer je inteligentna i opasna, slobodoumna, a istovremeno zna da se nosi sa ovim ludacima. Alfonso je pravi klovn, a kao da vidi one njene "igrice" ispod stola, otvoreno aludira da bi se očigledno "rado udala za OVOG Bordžiju". Sve u svemu, Napuljci su prsli skroz i lepo uhvatili Huana u klešta, izgubio se potpuno.
Ne mogu da se ne pitam kako bi se Čezare snašao sa Sančom, kako bi reagovao na njegovom mestu?

A u sklopu gostoprimstva - obilazak sobe prepariranih, plus devojka!  Sanču "lože" bizarni enterijeri, nije ni čudo, tu je odrastala, pa navikla. Zavodi ga, koristi uočenu požudu, zadržava dominaciju. Dobra scena, uverljiva i napeta, uprkos stvarno bolesnom okruženju. I, da, onaj luster me podsetio na jednu kasniju, gadniju Huanovu epizodu (u drugoj sezoni)! A one čarape njene, da ne zaboravim - nije loša fora.

Svoje ljubavne trenutke ima i Rodrigo. Ili, što bi Tadija ("Varljivo leto") rekao:"Bata je na dedu - i ja sam na dedu!"
Zapravo, ovo je prvi put da vidimo ovako mnogo "vezanih" krevetskih akcija. I da primetim još nešto, sem Ursule, sve su ove žene samosvesne i dominantne. Đulija se sukobljava sa političkim preokupacijama, kao i klišeom da je moć afrodizijak, međutim, Rodrigo strategiju, tj. umetnost vođenja politike povezuje sa veštinom ljubavi, služeći se vrlo živopisnom metaforikom tela kao kontinenta. Istovremeno zavodi, potvrđuje svoju ljubav prema ženi i opravdava obuzetost pridobijanjem Napulja. Žena je kao teritorija - poznaje je, zna da upravlja, osvaja. A sad znamo i na koga je Čezare onako slatkorečiv!

Kad smo kod slatkorečivosti....pošto je ljubavi bilo mnogo, sledi "red ratovanja". Neumorni Dela Rovere je sada u francuskom "plavom" taboru, kod Karla/Šarla VIII Valoa (Michel Muller). 
Neizbežna je opaska vodiča o vekovnom rivalstvu sa engleskim "varvarima". Kralj, veoma zanimljiv lik, krka bez ustručavanja i nema vremena za prazne priče, a pri tom je i bolesno sklon samoizrugivanju. On hoće Napulj, zbog nekog davnog naslednog prava i prelazi na stvar. Provocira laskavog i pristojnog gosta na apsolutnu otvorenost : "Imam gracioznost karnevalskog patuljka", duhovit je skoro k'o mladi Alfonso. Bez "uvijanja", daje DR-u do znanja da mu krunu na glavu/tikvu jednako može staviti i Bordžija. DR sada uči veštinu otvorenog, a ipak pristojnog odgovaranja. Kralj je i pra-pacifista - u pauzi mljackanja čućemo dobar govor o suštinskoj besmislenosti rata!

Ursula i Čezare, valjda, sedam dana ne izlaze iz kreveta? Ili tri nedelje? Uglavnom, dok je on upoređuje sa Venerom, koketirajući s paganizmom i pokazujući spremnost da istupi iz nelagodne kardinalske pozicije bar dok je s njom, da krši norme - Ursula i dalje drami. Mislim, stvarno, ima li išta dosadnije od žene koja prvo podgreje nade muškarca - i to ovakvog - onda se odazove njegovom pozivu i na kraju kuka u krevetu? Pri čemu, uzgred, nema ni malo logike. Kaže mu da sveštenik ne sme da bogohuli, a manje od reči joj smeta to što upravo radi (s njom)?!

Lukrecija takođe uspeva da "prošvercuje" Paola do svoje odaje. Zapravo, to je njena prva prava bračna noć. Đovani je u svom karantinu, a Frančeska/sluškinja mu namerno odvlači pažnju.

Porodica na okupu kod Vanoce. Vidimo odnose među braćom, Čezare je ozbiljan i zreo, sporazumeva se sa majkom samim pogledima, Huan zadirkuje Žofrea, koji je pravo detence. A ipak ga voli, pa mu govori istinu o Sanči, iz čega Vanoca i Čezare vide da je potpuno opčinjen i da se kaje, posebno kada Žofre onako klinački kaže:"Ne, to je MOJA verenica!"
A da mu stvarno nije po volji i da neće sebi da prizna kako mu se obija o glavu sopstvena sujeta, vidi se iz naredne scene između njega i Tea. Prvo, Huan dolazi kod majke delimično pijan, baca neke opaske u "kiselo grožđe" stilu, koje pokazuju prenaglašenu averziju prema braku. Kada Teo svrati, on reaguje ljubomorno, besno, agresivan je i nepotrebno neprijatan. Vanoca je zgranuta onim što papin status pravi od Huana, vidi kako on najviše propada i najbrže zalazi u ekstrem, ali, umesto da pokaže bar malo razumevanja - jer, iz komentara vidimo da ga muče stare glasine kako je Teo možda njegov ili Čezarov otac - ona ga izbacuje, izopštava iz svoje kuće. Zaključak? "Manje vina, manje vina!"
Nije mi baš najlogičnija ova Huanova nesigurnost u poreklo. Serija se nedvosmisleno opredeljuje za verziju u kojoj je Čezare stariji sin, to je više puta pomenuto i potvrđeno. Odakle onda Huanu ideja da on nije papin? Ako je Teo oteran odmah na početku i sve do sad nije viđao Vanocu? Uopšte nema smisla.
Mislim da je Huanu to bio samo izgovor, nekakva paranoja, očigledno vuče teške komplekse, a ne deluje mi da je za to bilo razloga - štite ga k'o belog medveda i sve mu pružaju, za razliku od ostale dece (još) nije bio primoran da se žrtvuje u korist porodice, ali, njegovi problemi su dublji, intuitivni, on je mnogo nestabilnija ličnost od Lukrecije i Čezara.
Njegov unutrašnji razdor je drugačiji od Čezovog, ali, podjednako jak. Zato ga ne osuđujem zbog Sanče, a ni nju.
U svakom slučaju, u kontekstu ove serije, potpuno mi je suvišno i nelogično Huanovo dvoumljenje, vidim ga kao dokaz njegove paranoje i kompleksa, ali i očajničke želje za tim da bude "omiljeni papin sin", da ga vole više od Čezara i da mu niko ne preotme taj status. Zato se ponaša iracionalno i besni gde ne treba.

Kada pronađu leš njenog muža, Ursula traži Čezara u crkvi, saopštava mu da je sada udovica i daje do znanja da je svesna saučesništva koje dele. Oseća krivicu, tereti ga za ubistvo, a Čezare se više ne opravdava nekakvom odbranom majčine časti, ne krije da ga je navelo Ursulino obećanje ljubavi i uživanja. Tu je potegnut onaj problem traženog oslobođenja od bračnih okova - šteta je učinjena, Ursula prebacuje odgovornost na Čezara kao počinioca, dodajući mu i sopstveno kajanje na savest. I tu se on slama pod teretom porekla/prezimena (koji je muž na početku pripisao Lukreciji, ovde sada drastičnije), otkriva joj svoje unutrašnje dileme, borbu, pritisak, opet pominje Eloizu i Abelara (ali, sada manje prirodno nego sa Lukrecijom, čak patetično), postaje fanatičan i nekako lud. Ursula se opredeljuje za pokoru, ostavljajući ga očajnog i samog usred ogromne katedrale.

Epizoda bi mogla komotno da ponese još jedan alternativni naslov, The other Borgia boy. Jer, sada zaista po prvi put bolje upoznajemo Huana, izvan dosadašnje relativno jednolične i bezazlene uloge obesnog mlađeg sina, koji se glupira i svi mu to tolerišu. 
Prvo, odlična je scena razgovora sa Rodrigom. On ga istovremeno grdi i stišava njegov strah. Tu je, drugi put u epizodi, samo ubedljivije, jedan klasičan "Nečista krv" (kad se Sofka suočava sa efendi-Mitom) momenat: "Ja neću!" - "TI nećeš?" A možda još važniji od toga jeste "jedan od nas" deo priče, posebno u kontekstu kasnijeg rivalstva sa bratom. Dakle, onaj drugi može biti kopile, ali, ja nikako ne smem. Vidimo koliko, ne samo problem legitimnosti, već i prednosti, svojevrsnog takmičenja sa bratom, određuje Huanovo viđenje sebe, koliko ga opterećuju, da po cenu održanja neke samoafirmišćuće slike gubi majčino poverenje i odbacuje mogućnost da možda bude savršeno srećan u braku sa tom Sančom koja mu super odgovara - jednom rečju, vidimo kako ne izjeda samo Čezara identitetska kriza. Uopšte, ovo je sjajan trenutak sučeljavanja, odlična gluma, prvi put vidimo i Rodrigov bes, nezadovoljstvo stranputicom ka kojoj preti da skrene njegov godinama stvarani plan. Počinje da preispituje svoju odluku da Čezara usmeri ka crkvi, a Huana u vojsku, pokazuje da glasine dopiru do njega i pogađaju ga, mada se pravi da ne čuje ništa. Naravno, ključno je to što Čezare ponovo izlazi kao bolji, a to je Huanov najveći strah, izvor nesigurnosti. I taj šamar na kraju, ne zna se koga je više zaboleo.
Uzgred, Vanoca SADA može da prisustvuje venčanju....možda jer novi "prijani" nisu toliko dragocen ulov?

Papa više nema tolerancije za Huana i to mu daje do znanja, ali, Lukrecijin povratak će ga "raskraviti", po običaju. Kako mu se ušunjala u sobu, pa njegov komentar da je sigurno u raju - podsetio me na kraj knjige "Čiča Gorio", kad matori za svoje ćerke kaže da je "pakao biti bez njih dve". Ipak, najlepši je bio ponovni susret brata i sestre, posebno način na koji je Čezare pogledao, potrčao ka njoj, zavrteo je...koliko nežnosti i usklađenosti u njihovim zajedničkim scenama.

I kada on traži "detalje"- vide se ostaci stare posesivnosti, kada opet budu pomenuli Abelara i Eloizu,- vidi se da je Ursula zamena, uljez, a opet, oboje ćute o svojim teškim spoznajama i razočaranjima. Možda to čine kako bi zadržali idealizovanu sliku o drugome iz sećanja, možda od sramote - tek, jasno je da nisu više isti.

Bride of Christ  vs Borgia bride: Volim simultane scene, ali, ovo mi je bilo nepotrebno i ne baš najbolje povezano. OK, Ursula stupa u manastir k'o na giljotinu, šišanje me podseća na Serseino u "Game of thrones" i to je otprilike sve što mogu da kažem.

Sa druge strane, venčanje Žofrea i Sanče je svakako vrhunac epizode. Ponovo prilično a-la- "Nečista krv", zbog udaje za dečaka, zbog svekra/ovde devera koji zapravo uzima mladu za sebe, zbog čitave, nekako otužne atmosfere. Vanoca ovoga puta ponosno stupa uz najmlađeg sina, Sanča je mnogo lepa u venčanici, ceremonija manja od Lukrecijine, ali podjednako neugodna.

Vanocin pogled sa visine na Đuliju, opet tužnu, plus joj je neprijatno.
Huan neskriveno se kajući posreduje u obredu venčanja, dok ga Sanča izazovno gleda.
Čezare i Lukrecija ponovo sede jedno do drugog, ponovo komentarišu, ali, sada njihove opaske više nisu ni onako bezazlene, lagane, bezbrižne, niti su oni opušteni. Deluju kao umorni, dugogodišnji bračni par. Sve su videli i prošli, Lukrecija je posebno skeptična prema očevoj politici. Iz iskustva znajući kako je to biti žrtvovan porodičnoj ambiciji, ona "mrzi" Sanču jer joj bar muž nije grubijan i neće je silovati iz noći u noć, jer je jača nego što je ona bila, jer je nekako pošteđena tog strašnog otrežnjenja.
Haljine su, kao i uvek, BOŽANSTVENE, posebno ova Lukrecijina zelena i Sančina venčanica.

Završnica mi je takođe bila nekako tragikomična: tu su Žofre, “hor  vatikanskih dečaka” i “šolja mleka pa u krevet”; tu je Sanča, koja mu dobacuje iz druge prostorije, dok se “zabavlja” sa Huanom  (svaka čast na multitasking veštini!); naravno, tu je Huan, koji se brine za brata, a istovremeno mu “isprobava” ženu. Žofreova trema, kao da je on mlada; opraštanje ljubavnika, eto nečega o čemu može da  se diskutuje: treba li kriviti Sanču? A Huana? 
Ona ulazi u prostoriju kao Kleopatra (u onoj verziji gde je igra Leonor Varela) - u pravom smislu reči zanosna. Možemo samo da naslutimo šta sledi - inicijacija dečaka.
Malog mi je, zapravo, najviše žao. Baš je k'o Tomča iz "Nečiste krvi". Jeste, udavali su i devojčice za odrasle ili sasvim stare ljude, ali, bez obzira na pol, sve to mi deluje strašno bez obzira na kontekst epohe. Nikada mi neće biti prihvatljivo.

Epilog je u francuskom taboru, gde Šarl postavlja svoje uslove, Dela Rovereu nije svejedno, međutim, nema izbora do da prihvati kompromis.

Sledeći prikaz, po već ustaljenom rasporedu - narednog vikenda. 


9 коментара:

  1. Sjajan tekst, ako i uvek obožavam sa tobom da naliziram Bordžije 💟
    Jao Đovani taman pomisliš, da bi mogao da mu oprostiš...no no no on mora da fuck up stvari (izvinjavam se na izrazu) e opraštaš joj prezime, ma ne zezaj čoveče, kao da ga je Kejtlin Strk rodila pa da oprašta nekom poreklo :D
    Paolo i Lukrecija su jako simpatični zajendo Sjajan tekst, ako i uvek obožavam sa tobom da naliziram Bordžije 💟
    Huanove reakcije na potrete su radostmog života, kako se ni ne trudi da sakrije "oduševlejnje" 😂 Konačno Huan interesantan da se gleda :D
    DA mi je neko reko da neću voleti scene sa Cezarom, verovala mu ne bih, hvala Ursula sada znam da je moguće, Mel bez ogrilce je prijatnija zagledanje i harizmatičnija od nje :D
    Pre svega scena sa Lukrecijom i Rodrigom je malo premašila ljubav oca i kćerke uhvati je čovek skoro kao Džuliju :D
    Ali susret sa Cezarom magičan, prelep vidi se koliko je odrasla i koliko je druga osoba, prosto zvuči starije kad priča:)
    Sjajano mi je bilo kako je Rodrigo očitao lekciju Huanu, koliko maestralo odrađeno, izribao ga je žestoko-kava je da je tvoja je majka 💜
    Venčanje Džofrija (ili je Ž pravilno čini mi se pri izgovoru da igovaraju kao Dž izvinjavam se) Sanče je bolnije nego Lukrecijino, prosto sam prizor je pomalo jeziv. Ona je prelepa by the way :)
    Pogled Lukrecije na nju, konačno shvata šta joj je Džulija govorila kada se ona udavala, sada i ona vidi istim očima :)
    Cezar i Lukrecija pokazuju koliko je vreme napravilo da ona odraste više nije devojčica koja komentariše sitnice, cezar impresioniran.
    A onda nastupa Huan, u epizodi "Najbolja je žena, bratovljeva žena" kao da mu je čika Rolo viking držao časove u koju se ženu treba zaljubiti (samo Rolo nema tu sreću, a i Regnar nije mali Džofi) 😂
    Na čudan način Huan i Sanče su lep par
    Spavaća soba i njeno skidanje mi je bilo DEGUTANTNO, užanos katastrofalno zaista tolika razlika u godinama je too much za mene, on je ipak samo dečak i slažem se odlično poređenje sa nečistom krvlju i Tomicom isto me je na to podsetio :)
    Odličan tekst čim odglgledam sledeću javljam i tu
    💜

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala :)))) i ja obožavam da komentarišemo, sviđaju mi se tvoja zapažanja.
      Haha, Ketlin Stark, gde se nje seti - al, stvarno, to je baš u njenom stilu. Taman čovek pomisli da je Đovani u karantinu malo razmišljao i smirio se, ne vredi.
      Scene Lukrecije i Paola u prirodi su prelepe.

      Znači, nisam luda, i meni je delovalo da ta scena Rodriga i Lukrecije malo prevazilazi otac-kćerka odnos.
      Da, Huan konačno izlazi iz senke.
      S druge strane, Ursula totalno uništava Čezarovu priču - sreća, pa nije istorijski lik, uopšte ne ide uz sve što se o Čezaru Bordžiji zna, da ovoliko gubi glavu zbog jedne dosadner žene koja ne zna šta hoće. Možda mi to i najviše smeta, nekako mi je taj deo sa njom skroz isforsiran, veštački.

      Sanča mi je super, a ona i Huan su ekstra par, šteta što je on bio toliko glup da odbije brak, mislim da se kaje neverovatno.
      Što se malog tiče, izgovaraju Dž ili Đ, ne mogu da razaberem, a ja ga zovem Žofre pošto sam navikla zbog prevoda u knjigama o njima :))). Inače, on u stvarnosti nije bio ovoliko mlađi, u seriji su baš napravili da bude dete. Sanča i Huan su stvarno bili u vezi, mada se negde povezuje i sa Čezarom.

      Mnogo volim Rodrigove scene sa članovima porodice, posebno sinovima, jer se tu vidi njegova LJUDSKA strana, a Ajrons tu obavezno unosi neki čudni miks humora i ironije.

      Venčanje je bilo teško, svi su nekako "kao pokisli", a nasuprot tom vizuelnom sjaju i šarenilu.
      Haha, dobro poređenje sa Rolom i Ragnarom. :)
      Snajka je najbolja, a možda je tu i onaj faktor "nek ostane sve u porodici!"
      Uglavnom, žao mi klinca, poslednja scena bolesna, dobro je da nisu prikazali šta sledi - odmah se setih "Nečiste krvi".

      Inače, Sanča je lepa i bila bi odlična Arijana ili neka od Sand Snakes, baš ima taj Martel-egzotični izgled. Svakako bi bila bolje rešenje nego ove trenutne Zmijice.

      Избриши
    2. ja kad sam čula njega kako izgovara svoj "oprost" odmah u glavi Kejtlinina reakcija kad joj kažu da se devojka zove mia Kamenova (ili tako nešto), tako i on bitno je prezime :D
      Ja koliko sam čitala istorijski Rodirigo i Lukrevija jesu imali malo bliži odnos od oostac kćerka, tako da to ne čudi ali jeste prevazilazilo dosta :)
      Sanča i Huan, uopšte ne osuđujem, realno udata za dete nije baš idealna situacija, a kad već voli njega nije za neku osudu :D
      Ajrons briljira, čovek je maestralan koliko zna da prenese savrešnu glumu, videla sam to još u Loliti (ako nisi gledala preporuka, BRILIJANTAN je tu film odličan) 💖
      Sviđa mi se što je pustio ovaj put njihovu majku Rodrigo da prisustvuje, mislim da se debelo kaje što je nije pustio na Lukrecijino venčanje 💖
      Ja nisam htela ni da msilim šta se posle dešavalo, Džofri mi baš izgleda kao dečak (podseća malo na malog Brena Starka) i jeziva mi je pomisao na sve sotalo
      Sanča bi se odlično uklpoila u Martele ima taj "španjolski" izgled koji se uklapa uz njih 💖

      Избриши
    3. Aha, da, to beše ono kad dolazi kod sestre (lude Lyse) pa je prati Robertova vanbračna kći? A, doduše, znajući kakva je bila prema Džonu....

      Bilo je glasina o incestu između Lukrecije i Čezara, kao i Lukrecije i oca, ali najverovatnije su im to napakovali politički rivali, pošto nikakvih dokaza do danas nema da se stvarno i desilo. :) E, sad, Bordžije su bez sumnje bile jako bliska porodica, pa su im otuda posle pripisivali razne poroke kojih i nije bilo, kako to već ispadne kad "istoriju pišu pobednici".

      Gledala sam "Lolitu" davno, inače mi je Džeremi jedan od omiljenih glumaca starije generacije, bukvalno čovek uspe da učini i najveće perverznjake (kao što je lik iz knjige "Lolita") zanimljivim, ne možeš da ga ne voliš.:)

      Ta zabrana Vanoci da dođe na prethodno venčanje bila je vrhunac licemerja, kao i ono da se moraju rastati jer je postao papa, pa je u obavezi da bude "čedan" - a nije prošlo ni sedam dana, našao novu i mlađu ljubavnicu.

      U prvu si, stvarno podseća na Brena. Mislim da su iz sličnih razloga u "GoT" napravili da Tomen bude stariji nego u knjigama, zbog venčanja sa Mardžeri.

      Избриши
    4. Da, to kad ide kod Lise prvi put pa ova ludača zahteva da je vidi odmah i mora da se pentra a devojka je vodi.
      Bordžije su mi slični kao Tjudori, puni intriga ne znaš šta je istina a šta izmišljotina :)
      Ja moram da pogledam Džeremijev Reversal of Fortune uloga za koju je nagrađen oskarom :)
      Rodrigo je tu ispao kreten apsolutni neka je ljubavnica sela pored njega a majka ne može da prisustvuje :)
      Tomen i Mardžori koliko kod da su smanjili razliku su izgledali krajnje neskladno (ona '82 on '97) a kamoli ovo dovoje, ona baš Huanu pristaje :)

      Избриши
    5. Da, postoji sličnost sa Tjudorima, kako istorijska, tako i između dve serije - spoj raskoši i spletkarenja, sa političkim i ratnim manevrima. Dopada mi se što je zahvaćeno čitavo doba, sa pominjanjem ili pojavljivanjem ličnosti poput npr. Makijavelija, koji je fenomenalan, videćeš od sledeće epizode. :)
      Dopada mi se što u "Bordžijama" ipak nema golotinje i vulgarnih scena bez potrebe, kao u prvim sezonama "GoT"-a, a "Vikinzi" su tek sveli to na minimum, što je odlično.

      Promakao mi je "Reversal of fortune", a većinu njegovih sam gledala. :) Svuda je odličan, faca. :)

      I meni su Tomen i Mardžeri neskladni, baš mi je bilo neprijatno gledati onu scenu posle prve bračne noći, jer se razlika u godinama i te kako vidi.
      Huan i Sanča su super, sad premotah na ovu epizodu, odličan par. :)

      Избриши
    6. Primetila sam da su scene sveli na minimum, mada Tjudorovi šiju sve sa takvim scenama. U GOT nisam ih videla od kraja prve sezone mnogo, valjda dok nisu stekli status su radili :) A u Vikinzima ih gotov ni nema :)
      I ja taj nisam gledala a svi mi ga preporučuju obavezno ću da ga pogledam :)
      Huan i Sanča baš idu jedno uz drugo, za sad su mi najdraži par u seriji :)

      Избриши
    7. Ja volim njih dvoje, Rodriga i Đuliju, a koliko god bilo bolesno, Lukrecija i Čezare mi "varniče" u svakoj sceni. :)

      Избриши
    8. ponekad je do glumaca koji dobro funkcinoišu. Ja npr volm kad Lena i Niki dele kadar prosto odlično funkcionišu zajdno, tako da Cezar mi nema ni sakim hemiju kao sa Lukrecijom :)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...