среда, 14. јануар 2015.

Gaju Julije, brate!

 autor: Isidora Đolović




Da je Vasko Popa kojim slučajem danas živ, možda bi svoje legendarne stihove preinačio u nešto ovog tipa: "Otkuda moja Nova godina na datum tvoj, Julije, brate?" Malo se i ja šalim, kad već sa logikom odavno svako tera šegu. Pomislim onda, nismo li narod najstariji, pa još nebeski, kome je dozvoljeno da "pomeša babe i žabe" kako želi?  Jovan I. Deretić (zbog koga svaki put moram da objašnjavam ljudima zagledanim u police moje kućne biblioteke da autor "Istorije srpske književnosti" nije TAJ Jovan Deretić, već pokojni gospodin profesor bez "I" i sumanutih teza) bi sigurno imao štošta da mi prigovori. Postoje teorije da čak uopšte nismo Sloveni, nego starosedeoci Balkana, neki tvrde i da smo vanzemaljskog porekla, a neki im najozbiljnije veruju. Dakle, ako su amebe i Mojsije bili Srbi, zašto je neobično formalno prisvajanje julijanskog kalendara i preinačavanje istog? Zašto dolazi do zbunjujućih situacija poput one sinoćne, kada gospođa etnolog u "Malom dnevniku" objašnjava devojčici-reporterki kako tzv. "srpska" odnosno "pravoslavna" Nova godina označava "početak novog vegetativnog ciklusa" i to prema kalendaru Julija Cezara koji istočna hrišćanska crkva i dalje koristi. Na stranu to što nije odgovorila na pitanje "slave li svi ljudi Novu godinu u isto vreme" - odgovor je, verujem, zbunio i nas odrasle, a kamoli dečurliju kojoj je novi i simpatični format informativnog programa namenjen. Kasnije, u "Dnevniku", pred spikerom stoji neka nedefinisana ikebana - nit' je novogodišnja, nit' božićna. Kažu, u glavnom gradu nema đipanja pred binom na Trgu, al biće ih po mnogim gradovima u unutrašnjosti. Neki, kažu, priznaju samo srpsku Novu godinu. Po Cezarevom kalendaru.


Razmišljam: da li je ta smena vegetativnih krugova važna zbog dugogodišnjeg vegetiranja naroda, kome još jedino preostaje da pusti škrge ili vrši fotosintezu radi opstanka? A možda po onom Lujevom "Država, to sam ja", narod sklon srbovanju poistovećuje veru sa nacijom i prisvaja crkveni kalendar. Samo, nije li crkvena nova godina 14. septembra? I nije li to mesto za poistovećivanje sa državom već zauzeto? - U mladosti moje mame, na početku "Dnevnika" se izveštavalo gde su toga dana bili i šta su radili hedonista Tile i njegova Joka. Sada je tu neko drugi, sa radnim podvizima i pridikama naciji koja bi da lenstvuje i slavi u pet repriza. A možda sve ovo sa Novim godinama uopšte ne bi trebalo da zbunjuje, uzevši u obzir našu svakodnevnicu? Kako god bilo, velikim finalom januarske fešte naš narod potvrđuje onu staru, prkosnu pesmu o rodnoj nam grudi i negira bilo kakvu krizu..."nije mala, nije mala, dvaput praznovala!" A možda se i solidarišemo sa braćom Kinezima, trenutno verovatno najbrojnijom nacionalnom manjinom, koji inače sa zakašnjenjem slave Novu godinu?

Grad Čačak je ponovo velikodušno organizovao proslavu za gladni narod, kad već nema da im pruži nešto korisnije. Uz Lukasa, trubače (šef orkestra je, slučajno, iz jata Nove Srbije), Boru Čorbu - koji se pohvalio kako ga je lično Veljo Ilić pozvao da nastupi - i, naravno, vola pečenog! Hleba i igara, kad smo već sledbenici tradicije starog Rima. A na javnom servisu, doživljaji iz Petlovca, specijal. Sva sreća pa su izostale šablonske SMS poruke i nedoumice oko Deda Mraza i dvojnika mu Božić Bate. Samo nek je sretnje!

Naravno da sam prespavala ponoć, dok me nije probudila detonacija sa ulice. Za mene je 2015. stigla na vreme, tačno 1. januara i obaveze zovu. Godina je počela, ne treba podsećati, stravično. Masakri, ubistva dece od strane ludih očeva, tenzije na verskoj osnovi, buđave torte na pijaci, bure baruta se trese. Licemerje "aktivista" sa društvenih mreža koji su, odjednom, svi solidarni i "svi su Šarli", kao što su nedavno svi bili i Raša Popov, Tijana Jurić, pa nikom ništa. Da bude još tužnije, sećamo se i parole "sve smo mi Seve". Žao mi je što moram da zaključim da se tabloidizacija širi na svim nivoima, a izraz društvene osvešćenosti sveden je na trenutnu modu u vidu "tvita", statusa , fotke na Instagramu. Do nove senzacije.

Posledica i uzrok su podjednako bitni. Poštujmo ljudski život iznad svega. Ne treba posezati za najekstremnijim rešenjem, potezati oružje zaslepljen gnevom - ali, ne treba ni kidisati  na tuđe versko osećanje, gurati prst u oko i provocirati kulture koje ne razumemo, a koje se zasnivaju na drugačijim načelima od naše. Sloboda mišljenja i govora zloupotrebljava se, kao izgovor za sve. Pod "slobodom" nam se proturaju uvrede, neukus i vulgarnost, umesto da se naučimo toleranciji, poštovanju i odmerenosti. Dok nije kasno. Prorok na karikaturi, vo na ražnju, ljudsko biće na nišanu - naizgled nespojivo, a rezultat iste zatupelosti.

Zašto govoriti o slobodi izbora - ako je on očigledno pogrešan; slobodi štampe - ako služi govoru mržnje i nespremnosti da razume; slobodi bilo koje vrste - ako se istovremeno povodimo za pogrešnim tutorima. Svejedno je, zaista, na koga se taj glasnogovornik poziva, Cezara, Muhameda ili Velja Ilića, ako to za šta se zalaže isključuje osnovno poštovanje čoveka. 

Ne dozvolite da vas zaglupljuju.

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...