петак, 31. јануар 2014.

Kad potpis delo (ne) brani

izvor: www.printerservis.rs
autor: Isidora Đolović

        Novitet oko koga sam se dvoumila, naposletku ga shvativši kao očiglednu nužnost biće ime i prezime moje malenkosti u zaglavlju svakog objavljenog članka. Ne verujem da će taj potez, doduše, mnogo pomoći da se prisvajanje i nespretno modifikovanje tekstova zaustave, ali, mogu barem pokušati.
     Wikipedia kaže:
"Plagijat (lat. plagere = oteti), označava čin prisvajanja ili kopiranja tuđeg pisanog, umjetničkog ili drugog kreativnog rada u svoj vlastiti, bilo djelomice ili u cijelosti, bez navođenja izvornog autorstva ili izvornika. Za razliku od krivotvorenja u kojemu je upitna autentičnost djela, kod plagijata je riječ o nezakonitom i neetičnom prisivanju tuđeg djela, koje se prikazuje kao vlastito."
       Juče sam u "Politici" čitala o najnovijem slučaju Prinsa, preciznije, njegovoj najavljenoj tužbi zbog neovlašćenog postavljanja snimaka sa nastupa uživo i omogućavanja preuzimanja istih, a od strane pojedinih portala i blogera. Vest nije nimalo čudna, znajući za dugogodišnju muzičarevu borbu protiv piraterije, a koja je izrazito podelila stavove njegovih poštovalaca na one koji smatraju da je sebičan i one koji apsolutno podržavaju odbranu integriteta umetnika i njegovog izraza. Treba povući crtu: mada lepo zvuči i funkcioniše dostupnost i neograničenost informacija, sam stvaralac se gubi, a nečiji trud i ideja omalovažavaju. 
      Nadovezalo se na to moje sasvim slučajno otkriće plagijata pojedinih tekstova (i to ponajboljih) sa ovog istog bloga. Reč je o pričama sa nekoliko javnih portala (koji se, gle ironije, u svojim pravilnicima zalažu za strogo poštovanje autorstva!), koji besramno parafraziraju moje autorske (npr. o Draženu Ričlu, Amili Sulejmanović...), sa neznatnim izmenama u redosledu pasusa, prebacivanjem na ijekavicu, i slično. Nekad vrlo vešto prepričaju tekst, tako da zaista deluje kao sasvim nov, različit, pa još objavljen sa par godina zakašnjenja....ali, odaje ih neka rečenica, tipično mog stila, "pečata" i interne inspiracije (kao konstrukcija "brata po pesmi, zaustavljenog u koraku i snu", gde sam spojila stihove Slađane Milošević i Balaševića, a što "koleginica" sa sajta www.dnevno.rs nije uzela u obzir, mada je veoma spretno zabašurila svaki evidentni trag preuzimanja. Zaista je nemoguće da smo imale identičnu asocijaciju, pri tom potpuno nevezanu za bend.). Zbog svega toga, otvoreno sam istupila sa svojim autorstvom. Takođe, na sajtu sarajevo.co.ba su mi u nekoliko navrata brisani komentari, umesto da se lepo uvaži referenca na očigledni izvor. Uostalom, uporedite i sami. Nije mi više toliko ni stalo do ispravljanja nemogućeg, čak bih mogla to shvatiti i kao kompliment, ali, da je korektno - nije. Iza svega stoji nečiji trud, olako i osrednje prekopiran. Svesna sam da mreža jeste javno dobro i da je čim se nešto napiše, to već podložno slobodnom preuzimanju, prepravljanju, plagiranju...ali, verujem da se originalni, autorski stil uvek prepozna i izdvoji. Ne da se iskopirati, čak ni u vreme masovnih medija i opšte demokratije na Internetu.
izvor: www.nadlanu.com
   Pošto se ovih dana bavim i pisanjem rada o stvaralaštvu Danila Kiša, sve me ovo asociralo i na deo njegove priče "Iz baršunastog albuma", ali i metapoetičku parabolu "Priča o Majstoru i Učeniku":

"(...)S početka nevešto, a zatim sve spretnije, rukopis im postajaše vrlo sličan njenom, savršena imitacija originala, ali imitacija, no dovoljno vešta e da bi neupućeni mogli videti razliku i uočiti svu bedu tih lažnih tvorevina bez tanane iskrenosti pravog nadahnuća i pravog doživljaja"

"Uvidevši da su šarlatani u stanju da oponašaju virtuoznost majstora, ona je pribegla jednostavnosti, golotinji stila i izraza, ne propuštajući pri tom da u taj glat uplete neku tajanstvenu šaru, mističnu ružu nadahnuća i pečat majstora. Uzaman. Lažne su ruže počele da se pojavljuju u angorskom pletivu na istom onom mestu gde i njene i, mada veštačke, neupućeni nisu znali da ih razlikuju od pravih."

 "(...)ostalo je ono čemu se može dati Privid punoće. A između Privida punoće i Punoće razlika je tako neprimetna da samo najmudriji mogu da je naslute. Kako je, međutim, mudrih suviše malo - po nekima svega trideset šest u celom svetu - malo će biti i onih koji će uočiti tu razliku. A za one brojnije Privid je isto što i Punoća."

  Nije suvišno, a svakako je simbolično, podsetiti se velikog pesnika Laze Kostića, koji je rođen na današnji dan 1841. godine. Još jedan protivnik imitatora, epigonskog slepila, neumorni tragač za novim sferama inspiracije, esteta i osobenjak čija je originalna priroda pobedila vekove.


 Na kraju krajeva, po mom dubokom uverenju, plagijati su samo izraz siromaštva duha, oskudice ideja i nedostatka sopstvenog nadahnuća. Rečima Dušana Vasiljeva: "Ostalo vam - na čast!"

1 коментар:

  1. Baci pogled na ovaj link: http://creativecommons.org/

    Postoji veci broj sajtova gde mozes rucno proveriti (zlo)upotrebu svojih postova (http://www.problogger.net/archives/2012/10/01/5-simple-online-services-for-checking-content-plagiarism/)

    Bilo bi fino naci neki servis koji to radi automatski u pozadini :)

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...