понедељак, 28. октобар 2013.

Uzeh, otvorih, pročitah : Dejan Stojiljković

  autor: Isidora Đolović

Dejan Stojiljković - "Konstantinovo raskršće"
   Kada se pojavio famozni debitantski roman Nišlije, bila mi je interesantna tema, zvučalo je zanimljivo kao nešto novo kod nas, ali, kako odmiče vreme, čini mi se da je pisac mnogo uzleteo, a bez pokrića, što me dodatno odbija od njegovih dela (pored činjenice da su jako popularna, pa autor dozvoljava sebi da se svrstava među književne veličine - "usta moja, hvalite me", za šta ga ne treba kriviti, nije jedini- to je danas, izgleda, normalno). 
  Znate ono, postoji dobra književnost, jednokratna literatura za ubijanje vremena, i knjiga za pod nogar klimavog stola/šporet.
 Gde je tu Deki?



***

  Roman Dejana Stojiljkovića, „Konstantinovo raskršće“, tipičan je dobrim "Laguninim" marketingom progurani bestseler. U pravom smislu te reči, sa svim podrazumevajućim vrlinama i manama. Ima interesantnu zamisao, na momente  prilično uzbudljivu radnju, reference na istoriju, opštu pa čak i popularnu kulturu, red akcije-red horora-red mitologije-plus politiku, od svega pomalo. Nema velike umetničke pretenzije, cilja na široke narodne (čitalačke) mase i tiraž, a na uštrb (nepostojeće) prefinjenosti stila, dubine, simboličke univerzalnosti i svega ostalog što razdvaja ozbiljno i vredno književno delo od ovakvih rekordera top-lista. Čita se brzo, ne opterećuje, drži pažnju i pored ne malog broja „klimavih“ mesta, ali, to je otprilike sve.  Nakon što zatvorite ovu knjigu, osećaćete se kao da ste odgledali neki napeti, avanturistički film (da li je samo mene podsetila na potragu Indijane Džonsa za Svetim Gralom u praskozorje nacističke invazije?). Ali, dubljeg traga neće biti. Ovo nije delo iz koga se izvlače i pamte citati, čija se poglavlja tumače, a junaci postaju  tipski, tj. obrazac za ljudske karaktere. „Konstantinovo raskršće“ je knjiga za dokono veče ili popodnevni odmor, zaokupiće pažnju i ispuniti vreme, baš kao i bilo koji drugi krimić/ljubić/vikend-roman u „Lun, kralj ponoći“ fazonu. Ona je napisana vešto, ali, svakako nije remek-delo. I jedino u tom smislu, kao vrlo komercijalni bestseler, može se (i mora) posmatrati. Sve drugo je, naprosto, pucanje na (pre)visoko.


  Film- upravo ovo poređenje je ključno za prikaz same knjige. Pisac očigledno preferira  kinematografski postupak, o čemu svedoči mnoštvo (preovladavajućih!) dijaloga, izvesna fragmentarnost teksta- tj. podela na sekvence poput filmskih kadrova, skraćivanje poglavlja kako se akcija ubrzava, a sve to sračunato na postizanje odgovarajućeg efekta. Iz tog razloga, roman podseća na scenario, na transkript nekog filma i možda bi ekranizacija bila bolji izbor. Usudiću se da kažem da bi Dejanu verovatno bavljenje tim vidom stvaralaštva išlo bolje od pisanja dužih proznih formi.
Roman ukršta tri toka radnje: 1) traganje za trećom i jedinom preostalom relikvijom koja obezbeđuje neograničenu moć i vlast (kao tri kristalne lobanje u „Fantomu“, opet jasna filmsko-stripska inspiracija), a predanje tvrdi da se nalazi na lokaciji poznatoj kao „Konstantinovo raskršće“;  2) nemačku okupaciju Niša koja se bliži kraju, seriju brutalnih ubistava koja potresa grad, međusobne borbe četnika i partizana; 3) zagonetnu misiju četnika Nemanje Lukića. Uveden je veći broj ličnosti, njihove priče teku paralelno, relativno dosledno se prepliću, ali, ostaju nekako nedovoljno osvetljene, baš kao što je i završetak romana nekako...nedorečen. Antika i XX vek, arijevsko i lokalno-palanačko, folklor i ideologija, podzemlje i površinsko...očigledno širok zamah, ali, manjkavosti su brojne i moje zamerke romanu bi bile sledeće:


1) Nevešto predstavljanje okolnosti i pozadine radnje;
2) Pomalo naivno prenošenje lokalnog kolorita (a Stojiljković je ipak, za sada, izrazit regionalni/zavičajni autor sa par opsesivnih tema!);
3) Slaba deskripcija i izraz, opisi i poređenja na nivou školskih, petparačkih klišea – što čini da dijalozi i brzi tok radnje „nose“ i izvlače delo, svodeći ga na- scenario;
4)  Stil je daleko od spektakularnog, niti se bilo čime izdvaja, pripovedanje je ravno i bez snage;
5) Ličnostima fali ubedljivija karakterizacija, površno i jednodimenzionalno su oblikovane, sa izuzetkom Ota fon Fena;  potencijal je imao i Hajnrih Kan, ali, pisac ga nije isrcpeo. Čini se da Dejanu i nije bilo cilj epski upečatljivo delo, inače bi se više potrudio...
6)  Jedna od većih mana je i predvidljivost, npr. vampirska priroda Nemanje Lukića i devojčice Milice toliko puta je nagoveštena od samog pojavljivanja, „nacrtano“ je da Lukić izgleda mlađe, da ne stari, da se ne menja, da o sebi misli „kad bi znali ko sam stvarno“...pa kada se otkrije, to  ne izaziva nikakav efekat iznenađenja. 
 Pojedini potencijalno interesantni likovi, kao misteriozni Dragutin i njegova polusestra Petrinja bolje su predstavljeni kao najavljeni nego aktivni protagonisti;
7) Naivni momenti, poput Lukićeve ispovesti o pokojnoj ženi i sl;
8) Znatniji minus ide karakterizaciji "kolektivnih" junaka. Likovi četnika i partizana prikazani su potpuno u skladu sa današnjim stereotipima, pa su tako mladi komunisti, sa Vojom Draincem na čelu, svi do jednog priglupi i neotesani seljaci, grubi do krajnosti, usijane glave ispranih mozgova. Nema zalaženja u motivaciju, ličnosti su crno-bele i to je možda najveća mana;
9) Neke priče su nagoveštene, ali ne i dovršene, npr. o Danki, supruzi trgovca Teofilovića (zašto Milica ukazuje na nju kao „vešticu“? Zbog čega nema dece, Krsmanovom krivicom?)
 Ukoliko pisac već otvori neku temu, nabaci intrigantnu aluziju, mora je objasniti, ili je nedosledan i „aljkav“;
Nije da nema dobrih momenata, npr. epizoda kada Kan i Šmit otkrivaju odaju sa dva mača duboko u lagumima, pa kad fon Fen prati zver po mrklom mraku do obale Nišave, ili početak bombardovanja u trenutku kada Kan vrši okultni obred...tu je napetost na nivou, međutim, sve ostalo je zaista osrednje.

A dokaza da jedan dobar i kvalitetan pisac probija i kroz potpuno konvencionalno, komercijalno, trivijalno-žanrovsko delo, ima mnogo. Ovde to nije slučaj. Pa imao i 50 izdanja i ne znam koliki rasprodani tiraž.

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...