понедељак, 28. октобар 2013.

Hleba i igara

   autor: Isidora Đolović

   Ulenjila sam se u poslednjih mesec dana. Čitav spisak budućih tema čeka, ali, ja nisam od ljudi koji bilo šta rade polovično i na "otaljavanje", a sada od silnih drugih obaveza nikako nisam stizala da se posvetim piskaranju u meri koja bi mi bila prihvatljiva. Uglavnom, primljena sam na master studije o trošku države, prošao je i upis i već tradicionalni stres oko papirologije i natezanja sa nadaleko poznatim šalterušama Filološkog, pronađoh i stan...Sada čekam da fakultet objavi početak semestra za postdiplomce, selidbu i povratak prestoničkom aktivnom životu. Do tada, predstoji još malo kuliranja u rodnom gradu, dosadjivanja kod kuće i zahvatanja još malo divnog Miholjskog leta.
  Kad bi svi isključili svoja sokoćala i izašli napolje posle napornog radnog dana, bili bi kolektivno srećniji i smireniji. Ali, nekim čudom, to je nemoguća misija. Ja bez TV-a mogu, odvikla sam se tokom studentskih dana u domu, uostalom, ništa pametno ne propuštam. Sve potrebne informacije i zanimacije mogu naći na Internetu. Moji roditelji su druga priča i zahvaljujući njihovoj još uvek bezazlenoj zavisnosti od televizije, bila sam u prilici da zabeležim nekoliko novih pojava za mrzeti. Što se mene tiče, jedino što sam pratila poslednjih nedelja bile su serije na HRT-u, "Game of  Thrones" i "The Borgias". Kad već domaći kanali nisu želeli da otkupe nešto novo i zanimljivo, nego se i dalje u nedogled repriziraju dosadne i glupe "humorističke" serije, a od inostranih nude se samo neukusne istočnjačke sapunice. Kao i uvek, odbacujemo zapadno, prihvatamo "egzotični" otpad, a ne pravimo dobru selekciju ni među domaćim serijama.


   Uzgred, neka mi neko objasni da li je zaista potrebna još jedna ekranizacija romana Mir Jam, tog "velikog pisca"?! Zar nema boljih, kvalitetnijih dela i ideja? Ta Mir Jam je i u svoje vreme važila za nekoga ko piše trivijalnu literaturu. Hoće li se uskoro i dela Bačić-Alimpićeve i Marijane Mateus, npr, pretvarati u film? Najnovija serija, trenutno u nastajanju, zvaće se "Samac u braku" i jedina promena biće u glavnim ulogama, pošto je ovoga puta mladi Biković (koji je već prilično gurnut u šablon jednih te istih rola) u prvom planu. OK, ako idemo logikom "od dva zla birati manje", pa još uzmemo u obzir da su ciljna grupa penzionerke i domaćice koje se zanose asimetričnim "Ice Age Sid" Bosiljčićem, bolje je i naše nego tursko-indijsko smeće, ako već moraju da ga progutaju. A svakako bolje od onog užasa zvanog "Larin izbor", sa bolno lošom glumom, ni dva minuta gledljivom, koja čini da se osećaš kao da ti na živo vrše lobotomiju. "Ljovisna" i "Esmeralda" su suva umetnost za ovo, zaista.
   "Prva" se hvali na sva zvona da održava princip "gledajmo domaće", a njihova mizerna čeda su rimejk "Nadrealista", "Sinđelići", nova "Otvorena vrata" i dosadni "Šešir profesora Vujića" (još jedan rimejk, fenomen koji zaslužuje posebnu temu). Kratak osvrt na ekstravagantnu porodicu Anđelić, o kojoj je već krenula druga sezona, a da ne primetismo ni prvu: stvarno volim originalni, kultni serijal iz devedesetih. Iz znatiželje sam odgledala prvih par epizoda novog. Nisam očekivala puno, pa se nisam ni razočarala. Ima dobrih momenata, ali, sve skupa je mlako. Usiljeno. Izveštačeno i nazor. Što bi rekao Đura za nove "Nadrealiste"- "mamuzanje mrtvog konja". Maljevićkin lik pretrpeo najviše promena i skroz mi je nemotivisana. Gutović, koga inače stvarno volim, kao da nije uspeo da izađe iz lika Šojića. Devojčica je slatka, ali, nije mi zanimljiva njena perspektiva. Trivalićeva, Đuričko i Diklić su na nivou, ali, nekako nema spontanosti. Još samo fali da uključe onaj američki smeh publike, pošto bez uputstva teško da bi prepoznali dobru foru. I baš zato nisam ni pratila dalje od druge-treće epizode novog ciklusa. Ne drži mi pažnju, zaboravim da se uopšte emituje. A čim me serija nije vezala u dovoljnoj meri, pa da jedva čekam sledeću epizodu, nema svrhe. Imam utisak da će ovaj preambiciozni projekat brzo pasti u zaborav.
   Pomenula bih i film "Klip", koji je televizijsku premijeru doživeo upravo na "Prvoj" i za koji mi zaista nije jasno čime je zaslužio te silne nagrade i priznanja, kada je reč o najobičnijoj pornografiji. Najblaže rečeno. A tek voditelji SVIH emisija na "Prvoj", kojima je moja mama oduševljena, a koji svi govore ISTO - obratite pažnju, neke pauze gde ne treba, izveštačeno čitanje teksta, tog učitelja dikcije  treba streljati...
   Utoliko više pohvala ide HRT-u, ako ništa drugo, ono bar zbog medijske cenzure i truda da prate, makar i sa malim zakašnjenjem, ono što se u svetu stvara. Znamo, komšije možda još više slušaju "cajke" nego mi, još žešće protestuju zbog loših fakultetskih programa i besparice, ali, barem je kriterijum što se tiče količine serviranja neukusa još uvek na nivou. Makar se privid kulture i civilizovanosti održava.
   Tužni slučaj Jovanke Broz dokazuje da je smrt zaista "neprovjerena glasina" (naime, još kada je u avgustu primljena u bolnicu, pronela se među nekim maminim koleginicama priča da je umrla, pa se moja jugonostalgična roditeljka baš potresla) i da u Srbiji valjaš tek kada umreš. Licemerni Dačićev govor na sahrani nije nikoga zavarao - Titova udovica je simbol grubog razračunavanja sa prošlošću i pokušaja da se preko noći raskrsti sa nasleđem SFRJ od strane onih kojima ta prošlost nije odgovarala. Međutim, njeno dostojanstvo do samog kraja, istrajnost i principijelnost koja današnjim beskičmenjacima itekako nedostaje, posramili su svakoga sa još malo razuma u sebi. Nestao je možda poslednji, zatureni i prašnjavi simbol velike i moćne države, videćemo koliko će trebati da se (lepa) sećanja potpuno zatru. 
  Aktuelan je bio Sajam knjiga, pa se RTS2 potrudio da napravi nekoliko zanimljivih kolaž-emisija o toj manifestaciji koja se već godinama opasno njiše na granici između ono malo promovisanja pisane reči i vašara šunda. Nacionalna televizija je, istina, emitovala odličnu seriju "Vuk Karadžić", drame i TV filmove prema delima Miloša Crnjanskog, na čiji i Njegošev jubilej stidljivo podseća- ali, sve se to odvija u potpuno neadekvatnim terminima, bez odgovarajuće promocije i samim tim neprimetno. Zato je važno da ljudi sa ushićenjem prate ko zna koji po redu ulazak Ekrema Jevrića na "Farmu", novu reprizu "Sulejmana", tri hiljade epizoda "Male neveste" koja se peti put udala, a još se ni sa jednim mužem nije ni poljubila, i slične gluposti. E, sad, hajde što je smor, nego im od 45 minuta epizode 15 prođe u "gledali ste", još 15 u "gledaćete", muzika je blagi užas - podilazi me jeza od onog zavijanja, a scene su takođe fenomen (ono što sam ja u prolazu uspela da zapazim): jedan lik nešto kaže, posle čega kamera barem 5 minuta zumira zaprepašćena lica svih ostalih u prostoriji (uz dramatičnu muzičku podlogu!) i tako u nedogled. Suzana Mančić piše novu knjigu, na kioscima "ide kao alva" novi tom Lauševićevih zatvorskih memoara (protiv njega zaista nemam ništa, čak ga smatram sjajnim glumcem, bio je dobar frajer svojevremeno, ostvario odlične uloge). Čula sam ne mali broj poređenja sa Dostojevskim! Mislim, stvaaaaaaaaaaarno....čak je i Novak Đoković objavio pisanije, a o Vesni Dedić i da ne govorimo. Bukvalno svako ko ume da drži olovku daje sebi za pravo da objavljuje svoje literarne pokušaje. Moram predložiti babi da počne neki romančić, dok prođe sezona zimnice....
 Na stranu njegova glumačka karijera, sve to sa Lauševićem je meni krajnje degutantno i neukusno...ali, kad čujem da porede sa "Zapisima iz mrtvog doma", to mi je tek strašno, kao što rekoh, danas je svako pismen- Dostojevski, a svaki bestseler- knjiga milenijuma. I još kad pogledamo na čemu je zasnovana ta popularnost i zarada, na jednom pojedinačnom tragičnom iskustvu, ali mnogo iskrivljenom - savršeno se sve uklapa u ovo voajersko-velikobratovsko vreme. U jeku finansijske krize podilazi se potencijalnoj publici upravo nuđenjem bagatelne, jednokratne zabave.
   Jedna od takvih je i sveži šou program "Tvoje lice zvuči poznato", još jedna jeftina licenca, nezanimljivo paradoksalnog naslova, sračunata da zabavi široke narodne mase prizemnim humorom, kičastim i neukusnim dekorom, okupivši mediokritete (neki su izvučeni iz naftalina specijalno za ovu priliku!) koji se međusobno hvale i ulaguju...Moji ukućani su apsolutno očarani ovom jadnom emisijicom, koja traje duže od TRI SATA, pri čemu više od polovine vremena otpada na reklame. Prva iritantna činjenica. Voditelji su blagi očaj, cirkuzant Strugar i neotesana, a bučna "Kobilarda" čije obitavanje na televiziji nemam čime da objasnim osim time da verovatno ima dobrog sponzora. Žiri čine primitivni Ivan Ivanović, koji kao "onomad" Vlado Georgijev, uglavnom blentavi u polugole plesačice i prepucava se sa sto posto kontuzovanom Katarinom "Zone" Radivojević, koja kao da je pala s Marsa pravo u studio; zatim, Marija Mihajlović, žena sjajnog glasa koja stoji iza 99% otvaračica usta, reklamnih džinglova i ovo je verovatno prvo veće eksponiranje; kao i gostujući član. U emisiji koju ja odgledah, to je bila nadmena Severina, sve ogavnija voštana "diva" u raspadanju, kojoj su se iz meni sasvih nejasnih razloga svi prisutni maltene klanjali.  Takmičari se, mukice, stvarno trude, ali, sve deluje kao žalosna sprdnja. Maske su jeftine i potpuno neuverljive, stiče se utisak da niko tu nikoga ne podnosi, sveprisutna-a ničim izazvana Sara Jovanović i ovde je jedan od takmičara, uz predosadnu i zbabljenu Gocu Tržan, Šašića kome su zarad zabave poturili imitaciju Ace Lukasa koji mu je lani preoteo ženu, zaboravljenog Kneza, napumpanu splavarku Anu Kokić sa sve promuklim narodnjačkim "trilerima"...pa onda, tu je  Tamara Dragičević, mlada i simpatična glumica koju su navadili na skidanje (na radost Ivanovićevu) i neke prilično bezvezne tačke, te Skaj Vikler koji izigrava kako mu je mnoooooooooogo dosadno što su ga, eto, naterali da zagazi u taj prostački kal. Verovali ili ne, jedini donekle interesantni likovi su "noge-za-Ginisa" Sneki, neočekivano talentovan Aleksa Jelić i očekivano prijatan Boris Milivojević. Čitav program ima humanitarni karakter, što je svakako pohvalno, ali, sadržaj je mogao biti mnogo inteligentnije osmišljen. Ponovo se tu može ugledati na Hrvate, koji imaju barem pet zabavnih, a istovremeno kvalitetnih pevačko-plesačko-glumačkih takmičenja na programu u toku čitave godine.
Severina: Nekad je možda i bila slatka, sad je raspala ženturača koja glumi šiparicu.Ivan Ivanović: Gosti mu završavaju posao, ako su dobro izabrani.
Ništa originalno, fore prizemne, neukusne, a tolika pomama.
Da nije jedini koji vodi emisiju tog tipa kod nas, ne verujem da bi ga uzdizali.
  Severina je u mlađim danima stvarno imala šarm, neku vrcavost, bila je simpatična i zanimljiva, ali, sada je jedna plastična pojava od 40 godina koja pokušava da glumi neko ludilo, a gadna je i istrošena. Sve je to OK, reći će neko, bar nije patetisala zbog pornića, u pojedinim intervjuima je zvučala dosta inteligentno, ali, sad je živi raspad. Pre svega, ne sviđa mi se što te medijske "zvezde" ne umeju da barem dostojanstveno stare. Smešni su mi lokalni, balkanski pokušaji imitiranja Madone. Seve je izoperisala što je mogla, napravila od sebe dobru ribu, ali, sad se srozala, remont silikona u ustima joj nije uspeo, pa liče na razvučenu kobasicu, fura priču večite udavače, a glas i pesme neću ni da komentarišem ("afrika-paprika" i Bregin uticaj). Uopšte, uvek se setim Bodrijarove teorije postmoderne, posebno one priče o artificijelnosti u modernom. Danas je baš teško naći nešto što nije izveštačeno, nametnuto medijskom manipulacijom, a u stvari prilično bezvredno i nevažno. Severina, Ana Nikolić, Ceca, sve su to plastične žene, rođena majka ih ne prepoznaje koliko su puta menjale lični opis. Ivan, s druge strane, "sve zna, sve voli, sve mu je super"....Kada ima dobrog gosta, tek se vidi koliko su mu fore jadne i primitivne, podaci naštrebani sa Wikipedie, a on sam ne može da "isprati" sagovornika. Ne zaboravimo posebne bisere ove emisije: Sarin katastrofalni falš u izvođenju Rijanine pesme, Goca Tržan koja je imitirala Draganu Mirković kao da neko karikira Zoricu Brunclik, Knez u stilu veštice Ursule iz "Male sirene" glumio Josipu Lisac...Odvratno.  

  Televizijska privrženost odjek je i one političke, pa se tako naši rukovodioci drže Abu Dabija i zemalja "trećeg sveta", dok od Evrope i bilo čega što nam je barem civilizacijski blisko beže kao od kuge. A zar ne bi bilo bolje i zanimljivije kada bi umesto "Sulejmana" i mi otkupili "Igru prestola" (trudim se da posmatram odvojeno od knjige, jer ima odstupanja koja bi mi baš smetala), "Bordžije" (moram priznati, glumac koji igra Čezarea je magnet), "Da Vinčijeve demone", sada kreću i "Dracula", "Reign"....toliko zanimljivih naslova, dovoljno uzbudljivih i napetih, a opet bez vređanja inteligencije. Nekoliko preporuka, tek da ne završim ovaj tekst  potpuno negativnim tonom:

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...