понедељак, 13. мај 2013.

Odakle pišemo?

autor: Isidora Đolović

  Lebdeći u međuprostoru, iščekujući upuštanje u postojanje, novostvorena duša beše obdarena - ili možda prokleta - sposobnošću da perom kreira i uništava. Njen vešti Pigmalion oblikovao je po sopstvenom nahođenju to uzbudljivo umeće, a istovremeno i zadatak, usmerivši je na put sa samog izvora reči. Te se reči povezuju u neobičnom plesu, nejasnog početka i bez kraja na vidiku, a one težine i snage koju jedino papir može podneti. Tajanstveni vajar vazdušastom, pa ipak sigurnom rukom dotače dušu i utisnu nalog: neka piše.


  Neka piše iz potrebe - za igrom, utehom, sećanjem, bekstvom. Iz ushićenja - pred vatrometom slika, potisnutim i nedovoljno cenjenim lepotama koje krije život. Iz ošamućenosti - pred misterijom stvaranja, dok vrtoglavo proniče u poglede i pokrete. Iz želje - za premošćavanjem vekova, preletanjem granica, stapanjem svega u jedno. Iz ludila - boreći se sa sobom, iscrpljujući sve snage nad belim prostranstvom hartije, otkrivajući nove sfere i dubine sopstva.
 Nek piše iz egoizma, kada poželi da se opravda, dokaže, nametne. A iz bola i nesigurnosti kada počne da sumnja, sebe opovrgava. Iz straha - pred valovima osećanja koja prete da prekriju i odvuku u bezdan. Iz očaja - od pomisli da bi naleti otuđenosti mogli iz korena iščupati to krhko, nezaštićeno biće umetnika. Iz otpora - prema negostoljubivom svetu što skriva od oka ono vredno i plemenito, zasipajući lavinom prepreka na dugom putu spoznaje. Iz nade - ulepšavajući stvarnost najraznovrsnijim bojama, vraćajući vrednost obesmišljenom, vedrinu sumornom.
  Veoma često - iz upornosti, jer obesne Muze katkad neće otvoriti odaje nadahnuća, pa makar kucali i čekali pred njima čitavu večnost! I ponekad će, uz svu volju, papir ostati prazan i nem. Reči će biti u nama, one će uznemiravati, krvariti; one će disati, mrzeti i voleti...pa ipak ništa neće valjati. I tada ne sme da poklekne - neka piše iz odvažnosti.


  Naravno, iz glave - sa vizijom jasnom i prozračnom poput neba, sa misijom da isceli ranjeni svet. Ali, najviše - iz srca, iznova osmišljavajući svoje postojanje, održavajući iskru neugašenom...

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...