уторак, 12. март 2013.

Zoranu u čast

   autor: Isidora Đolović

   "Reforme su uvek plivаnje uz vodu. Reforme su uvek sukobi sа mentаlitetom, nаsleđem, interesimа, entropijom i inercijom." (dr Zoran Đinđić)

   Kada se pre deset godina dogodio atentat na premijera, moja generacija je još bila u osnovnoj školi. Nismo znali mnogo toga, ali, nije bilo sumnje da se desila velika promena. Šamar u lice onoj petooktobarskoj. Obistinila se svevremenska teza da nikad ne znamo šta imamo, dok to ne izgubimo. Javila se sumnja u to da li je Srbija spremna da se izvuče ispod šinjela miloševićevske epohe, želi li istinski u Evropu i progres? I zbog čega onda sebi, još i  danas, postavlja kamenje spoticanja?
    Onda odrasteš, vidiš i shvatiš.  
   „To kod nas ne može da bude“, rekla bi Domanovićeva bezimena rulja. Što zatalasa mrtvo more, to treba istog trena ukloniti kao pretnju. U strahu od promena na bolje, predugo čuvani u mračnoj pećini i ubeđivani da boljeg života izvan nje nema, da to jesu oni i njihova suština, većinski deo naroda slepim otporom reaguje na svaki drugačiji podsticaj.
     Danas su tu krajnji ekstremi. Čak i u reklamama- čuveno "ili jesi ili nisi". Poslednji primer koji me istinski zaprepastio bio je manifest jednog sve popularnijeg pokreta:
http://www.ozonpress.net/blog/3767-dveri-tito
      A kako samo jezivo zvuči sada već legendarna izjava današnjeg predsednika:
     Nametnuti negativni uzori i stereotipni modeli ponašanja primili su se u balkanskoj bašti korova. Umesto razgovora-svađe. Umesto razumevanja- isključivost.

     A ipak, Zoran Đinđić ostaje upamćen, iz više razloga. Nije obećavao nemoguće preko noći, bio je promena. Umesto kupljene titule magistra i diplome sumnjivog porekla, imao je autentično znanje i erudiciju. Umesto tromosti, dinamiku i hitru misao sa kojom su se izgovorene reči utrkivale. Nije podilazio narodu, niti ih uljuljkivao u zablude. Kritikovao je i budio, dobronamerno i dalekovido. Imao je san (analogija sa Martinom Luterom Kingom nije nimalo slučajna!) i hteo da ga podeli. Prekinuli su ga na tom putu tvorci košmara, baš oni koji se danas licemerno i po dužnosti pozivaju na njega. Oni koji su mojoj generaciji pružili rano detinjstvo pod sankcijama i u inflaciji, a kasnije i ubili svaku nadu da će nam odrastanje biti bolje. To je kod ne malog broja nas dovelo do veoma ranog osvešćenja i nezadovoljstva poretkom. Većinu je, nažalost, ovako pogubni uticaj sredine oblikovao u nešto drugo.
    Čini se da je postalo pravi trend sada priznavati Đinđića, diviti mu se, citirati ga. Trend za kojim neki posežu po potrebi, kada procene da je vreme za masku urbanih, progresivnih, tolerantnih. A gde su bili do sada? Podržavali sistem i nametnuti model koji je do atentata i doveo. Koji je, istina, odneo jedan ljudski život. Ali, ne i reč. Ne ideju.
  • "Samo da se u našem narodu prelomi ono što nam je ostalo iz pustog turskog - da ne kažemo: "Ma lako ćemo", "Sutra ću", "Oni su protiv nas", "To je svetska zavera"… to su sve gluposti!"
  •  "U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva."
  •  "Reforme nikada nisu popularne ako treba da budu uspešne jer uvek mnogo koštaju. Da biste bili popularni, morate da preuzmete rizik nepopularnosti."
  •  "Morаmo kаo nаrod dа odrаstemo i kаo ljudi dа prihvаtimo cenu tog odrаstаnjа."
  •  "Moto koji me vuče nаpred je: nikаdа se ne predаj. Ako kreneš u preticаnje, dodаj gаs. Rаdi ono što smаtrаš dа je isprаvno, ne ono što će većinа dа podrži."

   
    Zato se, na dan velike nepravde i jedne od mnogobrojnih grešaka Srbije, podsetimo reči ovog čoveka. Za promenu, poslušajmo ih pažljivo. Neka do nas dopru. I budimo ona subverzivna sila, koliko god sve beznadežno i nepopravljivo delovalo, koja će barem pokušati da nastavi dalje. Budimo promena.


2 коментара:

  1. Šta mislite, šta je mislio Pekić o Đinđiću?

    ОдговориИзбриши
  2. Zaista ne bih znala. Jedino mi je poznato da su obojica bili medju obnoviteljima Demokratske stranke 1990. godine, a kako je gospodin Pekić 1992. preminuo, pitanje je kako bi se kasnije kretalo njegovo mišljenje o svim promenama do kojih je dolazilo u tim krugovima.
    Iskreno, ja sam popriličan politički laik, tj. ne upuštam se puno u ta pitanja. Stoga i nisam baš kompetentan sagovornik na ove teme, pa je možda ovaj post drsko istupanje jednog običnog gradjanina. Moje polje interesovanja i rada je književnost. Ovim tekstom sam samo želela da odam poštu pokojnom premijeru- naravno, nije bio bez mane, ni on ni njegov program, ali, u odnosu na ponovljenu istoriju koja se sada odigrava, predstavljao je bolju opciju. Verujem da bi i naš pisac deio ovo mišljenje.

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...