понедељак, 31. децембар 2012.

Praznični duh

 autor: Isidora Đolović    


      Osećate li novogodišnju euforiju?
     Ako nešto kriza nije uspela da naruši i odnese, to je radost praznika. Okitila sam jelku, malo učim, malo gledam filmove u tom fazonu... valjda je to klinačko oduševljenje nešto što me nikada neće napustiti. Izuzimajući užasne petarde, baš sve me sada raduje i stvara neku toplinu u srcu. Slavimo sada mnogo skromnije i u skladu sa mogućnostima, ali, to ne umanjuje gore pomenuto iščekivanje ponoći i optimizam koji bar samo na taj jedan trenutak moramo osetiti, kao pogon za dalje kretanje kroz neizvesnu budućnost.
      Doček je sve bliže, za svega nekoliko sati ulazimo u 2013. Običaj je da se rezimira protekla, a napravi "nacrt" za narednu godinu. Što se famozne 2012. tiče, nastavlja se moja teza o bezličnom, dekadentnom vremenu u kome živimo. Ništa posebno nije se izdvojilo da opovrgne ovo moje vidjenje, kao ni u prethodnim, onim od cifre 2000-pa nadalje. Velika očekivanja, a traljavi rezultati. U državi nikad gora kriza, katastrofa na izborima, povratak u devedesete. u svakom smislu. Malodušnost, obeshrabrenost i usled svega toga rastuća otudjenost ljudi, povlačenje u sebe. Bizarni vremeplov nas je vratio u Slobino vreme. Političari prave cirkus, korupcija svuda pruža krake, kultura u zapećku, a ljudi suviše ispijeni lošim životnim standardom da bi reagovali. U svetu- još sukoba, još glupavih hitova što se zaborave posle mesec dana, još neuspelih rimejk-filmskih ostvarenja, još pompeznih najava svega i svačega, a naposletku "mrka kapa". Tehnološki napredak i apsolutna dominacija elektronskih medija, a nikad veća pasivnost, uskogrudost i ograničenost ljudi. Sve manje duše i duhovnosti. Sa praznim džepovima, prepuštanje praznoj glavi. 
   Ali, bilo je i pozitivnih stvari, naravno. Feliksov skok za istoriju. Barak Obama ponovo dobio izbore. Olimpijada u Londonu. Divni, talentovani, hrabri i plemeniti pojedinci iz naše svakodnevnice, koji velikim srcem i herojskim podvizima uvek iznova oživljavaju i održavaju nadu. Na kraju krajeva, preživesmo famozni "smak sveta". Nek je sve ostalo negativno, ali, nade ima, negde ispod toga. I verujem da  pretpraznična magija jeste u pojačanoj veri da može bolje, da svet zaslužuje drugu šansu, da je moć promene neuništiva i sveprisutna. Nije stvar samo u svetlucanju lampiona i ukrasa koji na par nedelja zasene sivilo realnosti. Nešto je "u vazduhu" ovakvih dana, što vraća u detinjstvo, u doba neiskvarenosti, sanjarenja i iskrene vere u to da ništa nije nemoguće ako to jako želiš. Znaju to Amerikanci, pa je za njih Božić pretvoren ne samo u vrhunski komercijalnji potencijal, nego i istinsku čaroliju.
   Jedina želja za svet u narednoj godini je da nam ne bude gore nego što jeste, da se opametimo i pokrenemo sa mrtve tačke. Ne može ni doba opadanja vrednosti večno da traje, a ako nas već smak nije hteo, red bi bio da vidimo preokret na bolje. Opametimo se, dakle! Pružimo otpor zaglupljivanju i ne prepuštajmo se apatiji. Svaki čovek je mala, ali značajna  promena u svetu.

  Želim nam svima dobro zdravlje, zdrav razum i jaku volju!






Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...