понедељак, 03. децембар 2012.

Oda apsurdu




autor: Isidora Đolović

 
      Ceca Ražnatović je proglašena za ličnost godine, a prijem i dodela nagrada organizovani su na Belom dvoru. Ovo nije vic (mada tako zvuči), već vest koju ste mogli pročitati u gotovo svim novinama ili na Internet portalima proteklog vikenda. Za čudo, najviše kritika upućeno je na račun Severine Vučković i njene tom prilikom odabrane odevne kombinacije. Na stranu to što je zaista reč o neprikladnoj „toaleti“- šta se drugo očekivalo od sudelovanja u jednoj tipično estradno-grandioznoj prilici? Može se reći da je „Seve nacionale“ nimalo neinteligentno procenila da takvom okruženju i (ne)zgodi najbolje priliči cirkuzantsko-groteskna „odora“. Mnogo alarmantnija je činjenica da se kao prostor za takvo dešavanje ustupa nekadašnja vladarska, potom i predsednička rezidencija. Zamislite kada bi, npr. u Versaju bio organizovan izbor za starletu godine? Ako je Severina uvredila srpsku tradiciju, istoriju, dress code i narodni moral, o čemu bruje komentatori na forumima, nije li za Srbiju jednaka uvreda odavanje priznanja mafijaškoj udovici, nedavno oslobođenoj iz kućnog zatvora, kreštećem glasu, problematičnoj pojavi i delanju, koji predugo truju i pokopavaju tu istu srpsku kulturu, moral, tradiciju? Osobi koja sa papira čita „Oče naš“, „celiva mošti svetog Save u Trnovu“, a nacija je i dalje veliča kao svoju „majku, sveticu, kraljicu, boginju“, pristajući da i dalje bude materijal za ispiranje mozga i zaglupljivanje. Ako je do sada i bilo sumnje u to da posedujemo sklonost ka stvaranju kulta po svakom kriterijumu nepodobnih ličnosti, potpuno je otklonjena.
"Gdje da krenes u ovo strasno doba..."
"...nemas gdje!"
"....sama, u tom haljetku cirkuske jahacice..."

    Iskežena lica naših „prestolonaslednika“ blagotelećih pogleda, dok srdačno grle pevaljke i poziraju sa plastičnim krimi-divama pokazuju svu bedu i krah današnje Srbijice. Kakvu poruku šalju? Da se za istinske zasluge društvu ne dobija ni osvrt, ali se prestupništvo, besramnost, neukost i  nekultivisanost zato izdašno nagrađuju  praćenjem i forsiranjem u svim medijima. Da sada svaki šljam ima pristup vladarskom zdanju, a naš nemušti „princ“, budući i sam svojevrsna karikaturalna pojava, pronašao je adekvatno društvo u srpskom „džet setu“. Podsmevanje narodu u lice nastavlja se, a još žalosnije biva kada živalj počne da opravdava svoju  ljubljenu  „primadonu“, kojoj bi umesto simbolično bele toalete bolje pristajao prugasti dezen i bukagija sa kuglom. O stanju u zemlji postaje izlišno govoriti. Preostaje jedino smeh...očajnika!
   Mislim da smo zreli za apokalipsu.


Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...