уторак, 03. јул 2012.

Dok asfalt gori...( iliti- Razni oblici prženja)

    autor: Isidora Đolović

   Svi izveštaji o inače nepouzdanoj vremenskoj prognozi jednoglasno najavljuju da ćemo ovo leto zapamtiti po veoma visokim temperaturama, na neki način rekordnim, a koje već ostavljaju traga širom  hemisfere. Čak ni noću nema mira i tek negde pred zoru može da se ljudski "prodiše"- naravno, ovo važi za slučaj da ste lišeni klime, ventilatora, lepeza i sličnih pomagala. Studentarija se uglavnom razbežala kući, pa je najveći prestonički domski kompleks sablasno pust- ne računajući one koji spremaju julski rok (ne bih im bila u koži!) i moju malenkost, koja čeka da se matorci snadju za prevoz hrpe knjižurina koje vraća. Osim nesnosne zapare, počeo me mučiti i bodlerovski "spleen", gde ćete goru kombinaciju? I pošto već čekam da mi raspust stvarno krene, bavim se bar nečim korisnim, pa makar i skribomanskim ispoljavanjem...
http://www.youtube.com/watch?v=-6AH582yH6s
   Elem, u globalnom tiganju- a imajmo u vidu da je leto praktično tek počelo- razne su mogućnosti "prženja" (žargon je tako podesan za raznovrsna, jezička razigravanja), sem ovog očiglednog i bukvalnog. Od nesnosne vrućine iskače nam se iz kože, ali, ono alarmantnije, mentalno prženje (mozgova) traje bez prestanka, nezavisno od doba godine, postavši krajnje uobičajeno, time i neprimetno. Da vidimo na koje se načine ispoljavalo ovih dana:


1) Fudbal. Upravo je okončano još jedno evropsko prvenstvo, čiji je smisao opasno zasenjen, ako ne i sasvim progutan od strane agresivnih sponzora, proizvodjača piva i gaziranih pića, koji svojim reklamama apsolutno idu "na ruku" poznatoj navijačkoj katarzi ili modernom kompleksu gladijatorske arene sa izgovorom za nasušno divljanje. Nešto ranije, u polemici "hoće peva-neće peva (himnu)" i šta se krije u podtekstu čina, izronile su paradigmatske figure Mihe-"branioca srpske časti" i ex-pljuvača i Adema- tipičnog talentovanog, ali nabedjenog fudbalerčića i budućeg čega-god. Pojam himne postade metonimija za otadžbinu i naciju, a svi su se primili da vatreno polemišu i pridaju veći značaj nego što zaslužuje cela pričica.  Volim ja fudbal, skroz netipično za žensku osobu, u školi sam pratila i razumela više od većine drugova iz razreda. Ali, ovoliko primanje na "najvažniju sporednu stvar na svetu" je smešno, naročito euforija koja ide do ekstrema i nažalost često ima tragične posledice.

2) Prijemni ispiti, plus stavovi o studiranju i emigraciji. Pitanje studiranja u ovdašnjoj javnosti se pokreće dva puta godišnje, kada se konkuriše za upis i kada u oktobru studenti krenu da protestuju zbog začkoljica u vezi sa uslovom. Tada buka i pažnja traju nekoliko dana, pa se sve stiša i vrati u kolotečinu, do naredne godine. Mediji tobože iznenadjeno prenose o funkcionalnoj nepismenosti naših osnovaca i srednjoškolaca, o sramotnim izmenama i propuštanjima na testovima, o upisnim kvotama i rangiranju- a niko ništa ne preduzima, pa se situacija iz godine u godinu preslikava ili  kreće silaznom linijom. Činjenica je da fakulteta, naročito privatnih, ima previše i da su se kriterijumi izgubili- svako studira, pa i "kecaroši" koji su se u školi jedva provlačili u naredni razred. Poljoprivreda propada, preduzeća u unutrašnjosti se gase, ali, zato svi hoće na Univerzitet. Obrazovanje je svačije pravo, ali, otkuda onda paradoksalna činjenica da u Srbiji, uprkos tom ogromnoj broju studenata, manje od 10% stanovnika ima fakultetsku diplomu? Šta nam to govori o kvalitetu studiranja? 
    Dovoljno je uporediti studije na državnim fakultetima i cirkus koji nude "Sega-mega-giga-trendovi". Diploma je postala predmet sprdnje i nešto do čega još malo uopšte neće biti teško doći- i to ne zalaganjem, talentom i radom- samim tim, neće imati ni sadašnju čisto formalnu vrednost.

      U ovim polemikama najžustrije učestvuju laici, ljudi koji nisu nikad kročili na fakultet, niti imaju predstavu o svemu što akademsko obrazovanje nosi i podrazumeva. Kuka se zbog "odliva mozgova" (kako grozan izraz!), osipa se paljba na nas mlade koji želimo da emigriramo po završetku studija, čak se potežu i priče o nezahvalnosti! Kao, "mi (država) vas školujemo, da biste otišli na noge strancima". I, kao, "morate da nam vratite uloženo". Sramota! Ako neko ulaže, to su roditelji ili studenti koji uspevaju da uporedo sami rade i plaćaju troškove školovanja. Država nam je jedino pružila najskuplje školarine u regionu i sigurnu mogućnost prodavanja povrća na pijaci sa diplomom, koje (bolonjske) nemaju uslova ni da odštampaju! Budžet, tj. školovanje o trošku države smo sami zaslužili- nikome nismo to ukrali. Kada se ovakve sebične i proizvoljne pričice iskorene, kada stav o značaju obrazovanja i ulaganja u isto bude formiran, kada naučimo da cenimo i razlikujemo pravo od laičkog znanja, kada se uspostavi izvestan kriterijum i prava SELEKCIJA, možda se približimo Evropi i tim strancima koji "odvlače srpsku inteligenciju". Dokle god država ne ceni obrazovane i talentovane- ne zaslužuje ih. 

3) Novi biseri naših "spisateljica". Pred sezonu godišnjih odmora, pojavile su se i pompezno izreklamirale nove knjige Dedićke i Bačić-Alimpićeve, koje su za nepunih mesec dana već štampane u po pet-šest izdanja, što ni Hemingveju nije pošlo za rukom u jeku najveće popularnosti. Verujem da se Marijana Mateus i Ivana Stanković tu negde prikradaju. Najsmešnija je ozbiljnost sa kojom one govore o svojim literarnim pokušajima, ali, dok im se mi malobrojni smejemo, velika većina nacije vrlo ozbiljno shvata i pridaje značaj tim šund-knjižicama na nivou pismenog zadatka malo maštovitije osmakinje. Najveći deo tiraža se podeli prijateljima, rodbini, kolegama i onda se priča o nekakvoj pomami. Ili se knjige prodaju na trafici, u promotivnom paketu sa kafom, razume se po akcijskoj ceni. A to je samo jedan od pokazatelja industrijalizacije i komercijalizacije umetnosti, isticanjem u prvi plan njenih otpadaka i najgorih mogućih primera. Sva sreća pa nas vekovi uče da je ovakvih stvari uvek bilo, ali, danas ih se niko ne seća. To što je Mir-Jam sada povampirena i što uz sabrana dela Kiša, Crnjanskog i Pekića na policama knjižara nalazimo i njena, bljutavo-"bidermajerski" stilizovanih korica, trenutna je moda. Sud vremena je ipak neprikosnoven.
polako, ljudi, biće zejtina za sve!
"Šekspir ovo nikada nije radio!"
citat iz dela Mateusove, čiji je naslov suviše komplikovan za naše ograničene mozgiće

4) Pevaljke, starlete i ostala bratija. Od samozvanih hitova, preko uobičajeno jadnog dodvoravanja štampi, do vadjenja silikona, samoreklame i naturanja osrednjih spotova kao dogadjaja decenije, do pompezne najave nastupa opšteomiljene Miss Nanogice na opštoj seljanijadi u Guči, do krajnjeg debilizma i "problema sa mozgovima", ovaj vašar traje bez prestanka. U ritmu Severinine nove pesme, od koje se ne može pobeći pa taman se zavukli u mišju rupu, a koja ne samo da iritira, već je i reciklaža sličnog prošlogodišnjeg horor-refrena.
"I`ll be back!" reče i pretnju ispuni
Nataša Bekvalac, asistent, pozdravlja novopečene studente "Megatrenda", fudbalere. Face sve govore- pravi intelektualci!

   Blagodareći žargonu i njegovoj fleksibilnosti, postoje i druge, pozitivnije vrste "prženja". Da biste ih omogućili, potrebno je najpre isključiti i najstrašnije ignorisati sve prethodno nabrojano. Preusmeriti- i:

1) napržiti se na inteligenciju, harizmu, originalnost, spontanost- a ne veštačke i hinjene, prenapadne, u bilo kom smislu agresivne osobine. Nema ništa loše u posedovanju stava i, zašto da ne, malo jačih kriterijuma. Ko zna šta želi, neće pristajati na bilo šta- samim tim ima i šansi da svoj ideal dobije. Kad god to bilo. (Johnny Depp se razveo, dakle, sve je moguće, haha....)

2) napržiti se na širenje vidika, u skladu sa mogućnostima, naravno. Putovanje može biti i mentalno, jednako uzbudljivo; ukoliko nemate mogućnosti za pravi odlazak negde preko leta, duh pruža beskrajna bogatstva i pretvara svaku sredinu u uzbudljivi prostor. Mašta, kreativnost i invencija ne mogu se nadomestiti ni za kakve novce.


3) napržiti se na miris starih knjiga sa prašnjavih polica lokalne biblioteke, zaobići ušminkane fensi izloge gde su pomenuti "biseri" katastrofalnog izdavaštva (bez ikakvog merila osim dubine džepa), dati prednost sadržaju, a ne samo trenutnoj popularnosti. Otkrije se tu mnogo očaravajuće divnih svetova koji za ceo život- a ne samo jedno dokono popodne- animiraju, ali i produhove smislom.


4) nastaviti u istraživačkom stilu, ne zadovoljavati se nametnutim i površnim, stremiti dalje. "Zakopati" po starim pločama, retro-sajtovima na Internetu, prepustiti se radosti otkrivanja nekih malo drugačijih zvukova, podsećanju na druge i starije, nepravedno potisnute na marginu. Kao kontrapunkt ovim nepodnošljivo agresivnim i sveprisutnim pevaljkama, postoje znatno suptilniji i lepši, a ne tako davni i ne obavezno ekstremno alternativni zvuci. Npr, dva sjajna  vokala, nažalost  iščezla sa scene, a kao najava za narednu temu na blogu:

http://www.youtube.com/watch?v=SNJUnjozp9k
http://www.youtube.com/watch?v=7oDUtQoFqgg



5) uvek dati prednost slobodi, posle je vec lako. Malodušnost i pasivnost su na korak udaljenosti od svojevoljnog smeštanja u "kalup".
     A ja ću se "napržiti" na moj, u ovo doba uvek aktuelan, san o moru i boljim vremenima. Barem u mašti mogu sve!
http://www.youtube.com/watch?v=KNZVzIfJlY4

    

3 коментара:

  1. Jej, dobrog li posta! Red za zejtin..ne mogu da verujem..uspele su i Habjanovicku u drugi plan da gurnu.
    A ovo sega - mega -njesra necu ni da komentarisem. Nekako mi je normalnije bilo kad, pre 15 godina, lepo odes u Pristinu, kupis diplomu i mirna Backa..
    "Sto ne znam gde si sad" mi je i dan danas u plejeru medju hrpom bluza, pa me s' vremena na vreme iznenadi :))
    Bas me zanima gde je nestala Ceca (fantastican vokal sa glupavim pesmama) i jedva cekam iduci post :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Samo da dodam najbiserniji biserni biser - 200 na sat polako uplovljava u knjizevne vode..jedva cekam..ide pravo u "klasike" XD

      Избриши
    2. Jao, da, zaboravila sam na Habjanovicku! I ona je nesto objavila skoro...Cak sam je i imala na umu pisuci ovo, ali, nekako je "ispustih". I za Gavrilovica cuh...jos fale bracHa Dzogani!
      Ceo jun sam provela izolovana od bilo kakvih medija i onda me sad, u iznenadnom prilivu slobodnog vremena, gomila glupavih informacija zatrpala. Pa cu se malo aktivirati! Citamo se!:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...