недеља, 21. новембар 2010.

Recenzija: Novi album Tarje Turunen - Tajne ljudske duše

      autor: Isidora Đolović


   Jedno od najprijatnijih iznenadjenja ove muzičke godine priredila je Anette Olzon i na dobrom je putu da kritike, kojima je obasuta nakon neslavnog početka u Nightwish-u, preobrati u opšte simpatije. U dva dueta, Anet peva lako, sveže i neopterećeno. Prva saradnja je sa novajlijama Brotherhood firetribe ( energična rock pesma “Heart full of fire” na tragu retro-zvuka, http://www.youtube.com/watch?v=vGKfm2rr06Q), a druga je sa povratnicima The Rasmus ( nežna “October and April”, tematski obradjuje poznati “bitanga i princeza” motiv, http://www.youtube.com/watch?v=fygBE8dNawU). Ova pozitivna promena propraćena je i povratkom prirodnijem, njenim godinama primerenijem imidžu. Biti naslednica Tarje Turunen nesumnjivo je teško i Anet se u početku izgubila u toj ulozi, ali, sada je (izgleda) naučila iz grešaka i odlučila da bude – svoja. Ipak, ovo nije priča o njoj.
          Tarja je, za razliku od nekadašnjih kolega, nakon ružnog i tužnog odlaska iz benda u kome je izgradila ime, uspešnije stala na svoje noge. Debitantski solo- album “My winter storm” iz 2007. je, iako na momente monoton i poprilicno naružen jednom od najgorih obrada ikada (Kuperovog klasika “Poison”), bio više nego solidno ostvarenje. Dodajmo jako lep omot i uspešnu turneju (iz prve ruke sam informisana da je nastup u beogradskom SKC-u bio odličan), pa možemo zaključiti da je Turunenova relativno bezbolno prebrodila početne muke. Posle par godina diskografske pauze, ova istinska metal diva se vraća sa novim albumom, pod nazivom “What lies beneath”.



1. "Anteroom of Death (feat. Van Canto)
2. "Until My Last Breath"  
3. "I Feel Immortal"  
4. "In for a Kill"  
5. "Underneath"  
6. "Little Lies
7. "Rivers of Lust"  
8. "Dark Star (feat. Phil Labonte
9. "Falling Awake (feat. Joe Satriani)"  
10. "The Archive of Lost Dreams"  
11. "Crimson Deep (feat. Will Calhoun)"
---------------------
12. "We Are"  
13. "Naiad"
14. "Still of the Night"  

       Tarja (rodjena 17.avgusta 1977) ima sve što je potrebno za uspeh : dobar i školovan glas, lep i autentičan izgled, prijatno i prizemno ponašanje, srdačan odnos sa publikom, menadžera koji joj je ujedno i suprug, neosporni profesionalizam.  Nakon odlaska iz benda, stekla je mnogo protivnika i kritičara, ali s druge strane i verne fanove koji sigurno neće biti razočarani njenim novim ostvarenjem. Na pocčetku moram izneti jedan sveopšti utisak, a to je da Tarjin moćan vokal i spečifican nacin pevanja stavlja na muke kompozitore i prateći bend. Jednostavno, njen glas dominira i na momente toliko nadjačava instrumental, što je Tuomas znao da predupredi, ali, van Nightwish-a je to teško postići. Zato njen glas u nekim trenucima upadljivo ostavlja za sobom muziku. Primetno je i odsustvo veličanstvenih, virtuoznih klavijatura koje su zaštitni znak NW-a. Tematski, čini se kao da je ovo njeno suočavanje sa dosadašnjim nevoljama i stavljanje tačke na neke nemile dogadjaje.
        Album otvara sjajna "Anteroom of Death", koja kao da je izdvojena iz nekakve operete! Možda je ovo smelo poredjenje, ali, pesma bi se mogla nazvati modernom, metal verzijom "Bohemian rhapsody". U pitanju je saradnja sa nemačkim a capella/metal bendom Van Canto. Fascinantno, "oduvaće" vas u sekundi! Posle ovako spektakularnog početka, u kome Tarja demonstrira sav raskoš svog talenta, sledi "Until my last breath", sasvim u stilu na koji smo od nje i navikli. Jako dobra numera nosi mnogo ličnog u sebi, a jedna od dve verzije video-snimka inspirisana je smrću Majkla Džeksona i famom koja ju je propratila, sa akcentom na zakasnelom odobravanju. Ima veliki komercijalni potencijal. "I feel immortal" je donekle monotonija, usporenog tempa, prilično podseća na pojedine momente sa "My winter storm". "Underneath" je prelepa  balada, u kojoj njen božanstveni sopran, praćen klavirom i efektnom umetnutom gitarskom deonicom, dolazi do izražaja. Skoro da bi se mogla iskoristiti kao pozadina za neki istorijski film. "Little lies" ponovo donosi atmosferu maskarade, koju postavlja uvodna pesma, kombinovanu sa agresivnom muzikom, čvrstom ritam sekcijom i zaraznim refrenom. "Rivers of lust" teče stišano, smireno, "iz dubine". Mistično i zagonetno, kao i njen glas. Još jedna demonstracija talenta gospodje Cabulli, preplitanje klasike i metala, sve to doprinosi kompletnom utisku. Dakle, prva polovina albuma je ITEKAKO slušljiva, sa posebnim akcentom na numeri koja ga otvara i iz koje se mogao razviti interesantan  teatralni koncept da se nastavilo u tom smeru, ali, ovako ostaje usamljeni primer.
             Pesma "Dark star", duet sa Philipom Labonte-om (ex-Shadows fall, sada u All that remains), pocinje neobicno, skoro folklorno, dok ne krene žestoka muzika. Tipičan metal duet, vrlo dobro uklopljeni glasovi (pomalo podseća na njene duete sa Markom iz najboljih dana NW-a) i pevljiv refren. Apsolutni vrhunac albuma je pesma "Falling awake"! Osim što je prisutna jedina pristojna solaža, i to ni manje ni više nego solaža velikog Satriania-ja, ova pesma ima najkompletniji potencijal da postane hit. Čini se da jedino Satch-ova prepoznatljiva gitara može energijom parirati Tarjinom moćnom glasu. "The archive of lost dreams" je još jedno zatišje i usporavajući momenat na albumu, gde je Tarjin vokal mahom bez izrazite pratnje. Sledi još jedan monumentalni deo, najduža pesma na albumu -"Crimson deep". Ovde gostuje Will Calhoun, bubnjar `90s funk metal benda Living color, inace, diplomirao na Berkliju. Time je kompletirana impresivna lista saradnika na ovoj ploči. Sama pesma je jedan od nosilaca kvaliteta albuma, jer je sve besprekorno - od ekspresivnosti glasa, preko muzike, do  kompozicije. Dakle, zvanični okvir albuma je zaista fascinantan, a dodajmo središnji momenat zvani "Falling awake" i dobili smo tri "stuba" na kojima se cela ova muzička tvorevina uzdiže. I to bez klimanja.
         Bonus čine tri pesme: pomalo monotona i dosadna, ali, slušljiva "We are"; interesantna "Naiad" skoro na tragu nekih ranih radova NW-a (ili to samo simbolika okeana podseća?) i uz neo-klasični prizvuk, nosi lajtmotiv albuma, stih "What lies beneath?"; jos jedna obrada, ovoga puta "Still of the night". Prema ovoj trećoj sam bila veoma skeptična, delom zbog traume izazvane onim sakaćenjem "Poison"-a sa prošlog albuma, delom jer je u pitanju pesma koju obožavam i čija mi je valjana obrada nezamisliva. Drago mi je što Tarja pokazuje poštovanje prema legendama hard rocka `80-ih, ali...ne moze žensko da peva Koverdejla, i to je de facto. Medjutim : ovoga puta, gle čuda, uopšte nije katastrofalno! Naprotiv, Tarja je unela nešto svoje, stil pevanja joj je malo neuobičajen, lucidan i opušten. Znači, prihvatljiva obrada, ali, original je ipak original...
          Sve u svemu, ovo je korak napred u Tarjinoj karijeri i pokazatelj da zaslužuje pažnju ne samo kao "bivša pevačica Nightwish"-a, vec i solo umetnica koja itekako ume i može da izgradi sopstveni stil i zvuk. Najbolje bi bilo da i jedni i drugi krenu dalje sasvim novim putem, izbegnu ponavljanje i traženje nečega što je izgubljeno kada su se razišli. Nightwish bi mogao da iskoristi sve potencijale koje nova pevačica ima i prilagodi svoj stil njenom glasu, umesto da nju prilagodjavaju sebi (videli smo i čuli kako to zvuči). Tarja, s druge strane, može da svoje ideje i prepoznatljiv stil pevanja okrene u svoju korist i izgradi autentični zvuk. Neminovno je da će je zauvek povezivati sa bendom iz koga je potekla, ipak, i jedni i drugi pokazuju da to mogu prevazići. Videćemo hoće li se ovog smera držati i nadalje.



Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...