субота, 02. октобар 2010.

Vremeplov: Heavy iz Dalmacije – “Osmi putnik”

autor: Isidora Đolović

Ukratko: sjajan hard'n'heavy bend, dolaze iz Splita, osnovani su '85. i snimili tri izvanredna albuma: "Ulična molitva", "Glasno ,glasnije" i "Drage sestre moje...nije isto bubanj i harmonika". Pevač im je bio Zlatan Stipišić, danas poznatiji kao Gibonni. 2002. godine su se ponovo okupili, imaju novog (odličnog) pevača Deana, albume "Ziv i ponosan" i “Tajna”, svirali su u BG-u u  više navrata....
nekadašnji "Putnici"

петак, 01. октобар 2010.

Ponos i drugi "zločini"

Volim da mislim o sebi kao tolerantnoj osobi. Prilično sam kosmopolitski i liberalno vaspitavana, “operisana” sam od zatucanih stavova tipa nacionalizma, rasizma, predrasuda koje ljude mere i ocenjuju na osnovu boje kože, religije, narodnosti. Isključivo mi je bitno kakav je ko čovek, kakve su mu misli i dela. Nisam politički opredeljena, nisam član nijedne navijačke grupe, ne volim uniformisanost i svrstavanje u kategorije bilo kog tipa. Ne mrzim, ne protestujem, ne pišem grafite sa huškačkim parolama. Volim svoju zemlju, ali, ne držim majčicu Srbiju “za suknju” i nemam ništa protiv videti sveta. Nisam “Srbenda”, ne volim narodni melos, masno pečenje, šatre, rsanje i trubače, ali sam zato pismena i poznajem našu istoriju. Verujem, ali, ne ponašam se kao inkvizitor. Pišem i ćirilicom i latinicom, uopšte mi nije teško i  neću da biram jedno od ta dva pisma. Ne opterećujem se time jesam li podobna bilo kome i u bilo kom smislu. Kao što vidite, trudim se da budem maksimalno trezvena i realna.

Ultimate Rock `n `Roll Hot Stuff

….ili “Frajeri koje bih tako posedovala”

bira: Isidora Đolović

OK, svesna sam toga da mnogi mangupi sa moje liste  više uopšte ne izgledaju kao nekada, ali, nemojte me podsećati na tu bolnu činjenicu! Jeste, mnogi su se “zbrčkali” i danas liče na babuskare, a ranije behu lepši od mnogih devojaka. Pošto sam zaljubljenik u stara vremena, a još više u lepotu (danas nagrđenu i teže nego ikada dostupnu), ovo je omaž nekim prirodnijim danima, kada su šmekeri to zaista i bili. Zato….enjoy the view!

Jesenja seljakanja [i pomalo o izdaji]

Isidora Đolović

Ima Zdravko Čolić jednu staru pesmu, koja govori o oktobru kao “sezoni kiša”. Ovaj mesec je i sezona početka novog semestra i školske godine uopšte (za nas studente), sezona selidbi, podnošenja dokumenata na konkurse za dom i stipendiju, pa strepnje i nerviranja, jer, valja naći pristojan krov nad glavom koji (po mogućstvu) ne prokišnjava! Kako god bilo, sitna nerviranja su sastavni deo studija, ali, kada čovek zaista voli to za šta se opredelio, ništa mu nije teško. I kad se sve sabere i oduzme, poteškoće koje su pri tom nailazile ostanu male u poređenju sa  krajnjim rezultatom.
 
Ovih dana sam se odselila iz stana koji sam iznajmljivala protekle dve godine. Uveliko teku pripreme za novo poglavlje, novi početak, novo useljenje. Nije baš sve bilo po planu, ali, kada te iznenada zahvati i ponese bujica života, moraš da se snalaziš i plivaš. Šta ti drugo preostaje? I šta je život, nego dugi niz prilagođavanja?

Stigla jesen, a stigli i “Guns”-i…

Isidora Đolović
       
…istoga dana, u beogradsku “Arenu”. Nažalost, ne pravi, nego “Chinese democracy” tvorevina pegavog i ugojenog Axl-a. Album nisam ni preslušala, na koncert nisam išla, što zbog finansija, što zbog toga jer volim stare “Guns”-e. Bez Slash-a, Duff-a, Izzy-ja i Adlera to mi, jednostavno, nije to. A baš ih volim! Kad pomislim na “pištolje i ruže”, prvo se stvori asocijacija na `80-te, “Jack Daniels”, kaubojske čizme, nemarno frajerski stav na bini sa sve cigarom, hard-rock u svom punom zaletu. I tako volim da ih zamišljam. To vam je kao mladalačka ljubav koju dugo niste videli, pa više volite da je zauvek pamtite u starom izdanju, nego da shvatite da je sada matora i nezanimljiva, obična osoba. I da ste možda i vi postali takvi. A uspomene nikad ne stare, u njima večno žive mladost i polet. Tako je i sa “Guns”-ima.