субота, 18. септембар 2010.

I naravno…Tolstojevski

Šta čitamo, koliko čitamo i da li uopšte više čitamo?
     http://www.youtube.com/watch?v=-RdVSQ5B9go

autor: Isidora Đolović
 
     Otkad sam sa tri godine naučila da čitam ćirilicu i latinicu, iluzija pripovedanja je za mene nešto najlepše. Prenese me u neko drugo vreme, mesto, prostor, svet…Toliko se uživim, pa mi posle treba neko vreme da se vratim u realnost! A kad pomislim da je nekome pročitati knjigu ravno robiji…Pa, valjda se o ukusima ne raspravlja.
       Srbi obično glumataju da čitaju, hodajući Sajmištem kao bezglavo stado, ali, poražavajuća statistika uvek pokazuje isto - pljeskavica ispred hale iz godine u godinu je najprodavanija knjiga na Sajmu! Apsolutni hit prošlogodišnjeg bila je Mir-Jam, od čijih se ušećerenih dela više ne može pobeći, posebno nakon ovih ekranizovanih verzija kojima nema kraja. Osim toga, još uvek vladaju “Kupoholičarke”, “Haremi” i slične “ženske” knjige. Ivana Mihić je još uvek u zabludi da zna da piše, pa je objavila još jedan roman. Očekujemo ediciju sabranih dela kroz koju godinu. Ljiljana Habjanović ode u fanatizam, preuzela je na sebe maltene apostolsku ulogu, mada je gordost najveći hrišćanski greh.
odlomak iz "remek-dela" Marijane Mateus


      Kad sam  bila dete, obožavala sam dela Vesne Aleksić, Gradimira Stojkovića, serijal “Pet prijatelja”…a današnja deca, ako i uzmu knjigu u ruke, “gutaju” debilne naslove tipa “Tange u akciji”, “Ljubljenje sa jezikom i `vatanjem”, “Sumrak”. Omladinci se lože na Marka Vidojkovića, što u najboljem slučaju može da ih uputi da otkriju Bukovskog, Fantea, Mihailovića, Selindžera, a ovog samoporoklamovanog “glasnogovornika generacije” odbace kao prevazidjeno, jednokratno štivo. U eri posrnuća svih vrednosti, pa i kulturnih, kada čitalackoj publici nema šta bolje da se ponudi, isplivava svakakvo djubre i postaje “vrhunska literatura”. A bestseler ipak NIJE isto što i dobra knjiga, niti je mišljenje većine ikada bilo merodavno. Teško je ne otici u krajnost, pa nasuprot potpunim “bukvama” imamo urbane i šatro-prosvećene obožavaoce Hesea, Džojsa, Koelja, Gordera koji sve što je van njihovog “panteona premudrosti” eliminisš sa prezirom kao “šund”. Da ne pominjem poštovaoce vampirskih i vukodlačkih hronika, koji po pravilu vole i skandinavski metal.
        Sva sreća pa su tu nacionalne “ikone” da svoje poklonike usmere na dobro, staro, klasično štivo poput knjiga Ane Karenjine ili filozofa Vuka Karadžića. Čak je i Viki Miljković jednom prilikom prozborila o tome koji joj je žanr srcu najdraži, Džej je uhvaćen kako izlazi iz knjižare, a Parižanka Dara Bubamara verovatno često nosi cveće na Balzakov grob na Per Lašezu. Ništa bez Cecili, koja toplo preporučuje svog omiljenog Tolstojevskog.
...bukvar?!?
         Naravno, svako uho ima svog pevača, svaka knjiga svog čitaca. Ništa nije crno-belo, pa tako baba Petrujka iz Stajkovca može biti fan Foknera, kao što i doktor nauka može biti posetilac splavova i ljubitelj Jami. Tema je vrlo široka. Nije sve samo u obrazovanju, nego i u vaspitanju, ličnosti, afinitetima i stavovima.
          Na Zapadu ništa novo (naslov briljantnog Remarkovog dela). Neko bi mogao reći, danas se čitaju “Dragulj Medine” i “Grabljivica”, a ranije su isto to bili romani Džejn Ostin i sestara Bronte. Ne bih se složila. Za razliku od monumentalnih “Orkanskih visova”, klasičnih “Gordosti i predrasuda”, kao i niza knjiga čiji su autori takodje bile žene ( Žorž Sand, Džordž Eliot, Virdžinija Vulf, Meri Šeli, Margaret Mičel, Fransoaz Sagan…od mladjih preporucujem Dženet Fič), a koje su označile svojevrsnu revoluciju u svetu “muškog pera”, stilski i kvalitetom pomerile granice, ne vidim kako se opusi Anabele Basalo i Marijane Mateus uklapaju u tu priču. Fali im društvene osvešćenosti, istančane osećajnosti, PORUKE i onoga najbitnijeg – pismenosti. Poredjenje je, dakle, neumesno. Uostalom, danas je ženskih autora neuporedivo više. Stiče se utisak da svako piše, najčešće nepismeni i najčešće autobiografije.
            Postoji nešto što se zove “sud vremena”. Izmedju vrhunske umetnosti i najgoreg kiča oduvek je tanka linija. Vreme, kao najbolji kriterijum, tu liniju može podebljati ili obrisati. Do tada, čitajte, ali ne bilo šta, i ne preko volje. Knjige su, bar za mene, jedan od najlepših darova Boga ljudima. Oplemenjuju, ako su dobro izabrane.



slavni čitači: Marilyn Monroe...

James Dean...

Audrey Hepburn...
River Phoenix...

Johnny Depp...
...i Madonna

2 коментара:

  1. Nekada je bilo malo pisaca i svi su citali knjige.Danas ima mnogo pisaca i malo ljudi citaju knjige.A nije ni cudo.Bas sam lepo ocitala bukvicu pojedincima na sajtu Blic Zene koji su za ukidanje edicije Velikih spisateljica i uvodjenje jos romana Danijele Stil i slicno.Prilicno strasno!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Meni je više muka od grabljenja "lake" literature u biblioteci, kad neko zatraži klasik ili bilo šta što nije Danijela, Nora, Sandra, Bačićka itd, ozarim se.

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...