субота, 18. септембар 2010.

90210 – šifra za vedru uspomenu

Isidora Đolović    


Od letos je nešto što ne propuštam na TV-u, verovali ili ne, serija  “Beverly Hills”. Totalno retro! Kada sam bila klinka, bila je ultrapopularna, mi devojčice iz kraja smo skupljale sličice, a imena likova i okvirna radnja do dan-danas su mi ostali u sećanju. Naravno, pošto sam tada bila dete, ipak ništa nisam razumela i utoliko me više zanimalo da ponovo odgledam, ne bih li otkrila u čemu je bio izvor tolike fasciniranosti!

Pa, ovako: serija je stvarno JAKO dobra! Gotivne rane `90-te, dobar stil oblačenja, dobre fore, dobra muzika, predivni Los Anđeles, bliska omladinska tematika i poslednji predstavnik urbanih šmekera -“buntovnika bez razloga”- Dylan McKay. Dovoljno?!?
U čemu je bila tajna “Beverli”-ja? Kao prvo, likovi su životni. Muče ih svakodnevne, normalne, realne stvari. Istina, ovi srednjoškolci voze sopstvena skupa kola i uvek im je kinta u džepu, ali, da se razumemo – ko može sebi da priušti kuću na Beverli Hilsu, može da priušti i automobil! Sa njima se može poistovetiti. Kao uspela mešavina drame, komedije i jednostavnog prikaza stvarnosti, serija je nadmašila “Melrose place” ili “Saved by the bell” baš zbog dobre ravnoteže koja je postignuta. Sve je umereno, ne ide se u krajnost. Niti zalaze u debilizam i dobro poznatu američku ispraznost, niti (mada se bavi i vrlo ozbiljnim temama, poput samoubistva, droge, alkoholizma, maloletničke trudnoće, različitih trauma) gube onaj tračak vedrine i nade. Likovi greše, posrću, skreću s puta, ali, uvek na kraju pobedi razumno i čovečno ponašanje. Naposletku, izbor glumaca je odličan, sa ove vremenske distance posmatrano. Ne računajući tunjavu (a pride i ružnu) Donu, koja je verovatno na konto prezimena (tatica producent, Aron Speling) upala u glumačku postavu, svi ostali su baš onakvi kakvi treba da budu, uključujući i neke jako upečatljive epizodne likove : Emily Valentine, Nikki, profesor Gil, kafedžija Nat…
         
Osnova radnje je jednostavna: prilično stabilna familija Walsh stiže u elitni deo kalifornijske metropole, gde snobovski komšiluk krije razne poroke, ali i neočekivane vrline. U centru priče su sin Brendon, sušta vrlina (naime, to je lik koji uvek radi ispravne stvari, koji ne puši-ne pije-ne pleše, a sve ribe mu se bacaju u naručje) i njegova bliznakinja, brzopleta i prgava Brenda kojoj višestruko “vadi prosek” dečko a-la-James Dean, spomenuti Dilan. Njihovu ekipu čine i pametnica Andrea, koja nauštrb ambicija potpuno zanemaruje društveni život, flertu veoma sklona pomodarka Keli Tejlor, šaljivdžija Stiv, smotani zaluđenik muzikom Dejvid...za svakoga ponešto! Vrlo je zanimljivo kako će ovi likovi evoluirati iz sezone u sezonu.
Kako sam saznala, serija je emitovana kroz ukupno 10 sezona (!), ali, već nakon 5. sve to je izgubilo svoj šmek i smisao…I to ne samo zbog rasipanja originalne postave, prvenstveno odlaska likova koji su činili srž serijala (trio Jason Priestley – Shannen Doherty – Luke Perry). Kao što obično biva, svaka na silu produžavana tvorevina ili kasnija reinkarnacija kultnog sadržaja ne liči ni na šta, baš zato što se istroše ideje, izgubi spontanost, a dođu neka druga vremena, razne Hane Montane, Selene Gomez i njima slični. “Beverli Hils” je svoj smisao imao baš tada kada je i nastao, početkom`90-ih. Kao što npr. današnje obrade legendarnih “Bračnih voda” u hrvatskoj interpretaciji deluju tužno i patetično, neke stvari ipak treba ostaviti takvima kakve jesu. Zato ne gledam dalje od 5. sezone!
           
Uglavnom, serija ima kvalitet i s pravom važi za kultnu. Kao deca to nismo mogli da znamo, ali, tadašnja omladina jeste, jer je u pitanju bio prikaz njihovog svakidašnjeg života i vremena, u pomalo nesvakidašnjem ambijentu. Nama se sada poturaju “Priđi bliže”, “High school musical” i ostale besmislice koje vređaju inteligenciju čak i osnovcima. Zato je ovaj potez televizije “HRT 2” pun pogodak i lepo podsećanje.

Нема коментара:

Постави коментар