четвртак, 12. август 2010.

Uistinu pozerište

          Htela sam da pomenem kako mi je muka od napadne dečurlije i svih koji su se toliko osilili da više nemaju nikakvog poštovanja prema onima koji su pametniji i stariji. Počinjem da se osećam kao nekakav metuzalem, i sve češće koristim onu frazu :"U moje vreme..." I htela sam da pomenem Sajam knjiga, na kome je standardno (pošto je postao veoma IN) bila gomila idiota koji tokom godine pročitaju jedva 2 knjige, ali, tamo šetkajući po halama svi redom izigravaju akademske gradjane. Kojima su Marko Vidojković i Dostojevski (za koga su očigledno jedino čuli od pisaca klasicne književnosti, pa se samo njega i hvataju) u istom rangu. I likova koji se tripuju i lože na jebeno "Hladno pivo", koje su uspeli da mi ogade za sva vremena, iako realno bend nije loš.
Ne znam jesu li mi gori oni, ili moji vršnjaci koji prolaze kroz fazu "klošarenja" koju sam ja prerasla u 16. godini, i još su se u tom zakasnelom pubertetu toliko razmahali i dali sebi štošta za pravo....idi, laži nekoga ko te ne zna! Skupila se kretenska raja, pa svi srećni i nadmeni, onako, na gomili...
Sve je odavno rekao i Marchelo. E, sad, da malogradjanska "urbana" omladina ne smatra bilo šta drugo (osim onoga što su im njihovi gradski idoli rekli da slušaju) ljigom, možda bi se i prepoznali. Ipak, teško. Za samokritičnost ipak treba mozga.
Kako god, ovo je posvećeno svim tim vlasnicima mrkih pogleda i ničim izazvanih ružnih komentara, koji i dalje "krekeću iz svoje urbane bare" na nas što smo uvek bili van žabokrečine, pa im bodemo oči...

"...A šta je bunt? Za to je potreban um:
Ako si malouman, tvoj bunt je samo mala gluma.
Nešto fakat grize sistem, al to nisu političke krize:
Ti si taj virus!
Ti si minus, crna rupa naših redova,
I nema promena dok korov ide protiv korova,
Iz poriva što je danas tako urbano biti urban,
A upravo si nula! U prazno klizi sutra,
Sve dok su revolucionari dangube i vandali
Što kurcem nisu mrdnili za sve te bolje stvari...
Svima nam je dens – bljak, svima nam je fens – ljax,
Al niko nema herca da menja nešto smesta...
Svako besan na Mesam, svako sve zna,
Svako je često skenjan, retko trezan, pravi geto – tebra!
Al džabe, me bratimiš, brate, fakat nismo rodbina!
Van WC-a ne trpim druženje s govnima. Ti si taj.

Drugačiji klinci malog grada, gotivna klošarijana
-Odjednom se budiš s pitanjem – dal’ to smisla ima danas?
Dva’es i kusur dina u bulji a i dalje na klupi.
Ništa u vugli, glup kao tuki, i pride se kurči...
Ajd sad objasni, deder, feget: odakle ti mob? Odakle ti vops?
Odakle skejterske tike marke Globe?
Mi smo, beše, radnička deca što imaju zavet
Da sjebu male bogataše time što imaju pamet?
„Oni su fensi-govnari jer im je tatko punog džepa,
Oni su gotovni, a mi za svoje gulimo dupeta!“
Sad te nije sramota da sereš o promeni sveta
Kad funjorski živiš ko oni, od tuđeg budžeta???
Ti ćeš da mi doneseš novi svet, bre pička ti materina?
Uzmi radi nešto slepče, nije te stid pred matorima!
Nemaš ti problem, čim daješ sebi tolko oduška.
...Ja radije biram pokušaj makar ispao popušaj, kapiš?

...A kad više nisu znali šta će, uleteo plan B:
Učlanili se u omladinu te i te stranke!
Sad lepe plakate da narod primi na znanje
Da biće nam bolje ako damo im zvanje...
Od našeg poreza prave banket, dobiješ flajer
Gde pamet dele ti mazge što nikad ništa ne rade!
Jer to su naučili od svoje tetke - bivšeg hipika:
Da bune se a da ne žuljaju svoje dupe nikada!
Ništa bolji od pink – likova, samo drukčiji stajling,
Drukčijeg muzičkog ukusa uz malo izmišljenog prkosa;
Ništa iza sebe sem dara da se kureta!
...Više mi je simpa dizel: barem je iskren retard.
...A da li biste ikad verovali u reči pesme moje,
Da vam u intervjuima zvučim poput Viki – Miki – Stoje?
Da sam nepismen ko majmun, bezprizoran poput proliva,
Da sam isti kao oni, zar bih bio pobuna?
Hoćeš protiv njih? Onda budi bolji od njih.
Hoćeš STVARNO protiv njih? Ne pucaj kapislama na njih.
Drugari splavari, splavuše i sav cirkus krivi nisu:
Ako je rock’n’roll mrtav, pričamo o samoubistvu."

(Marchelo - "Pozerište", sa albuma "Puzzle shock" iz -čini mi se- 2005, sve preporuke!)

 autor: Isidora Đolović

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...