четвртак, 12. август 2010.

Guča – ponos ili sramota Srbije?

I to je tradicija...

         Evo, da prozborim i ja koju reč na ovu, svakog avgusta aktuelnu temu.
        Dakle, moja majka je iz Guče i od malena smo svake godine išli tamo za Trubu. Obavezno tu provodim raspuste - kada nije Truba, i tada mi je lepše, iako je Guča mala varoš sa četiri ulice, onako penzionerski mirna. Ne znam, Truba kao manifestacija mi je dosadila, svake godine je sve gore. Bojkotujem je već nekoliko godina unazad. Kada sam bila mladja, obično se okupljala ekipa iz grada, burazerovo društvo, pa nam bude zanimljivo, kuliramo bez manijacenja i razularenosti po ulicama. Uglavnom smo sedeli kraj reke ili na onoj livadici, posmatrali ljude i to je to. Izdajemo sobe za turiste svake godine, uglavnom strance, zaradi se tu dobra lova, a 1994. godine nam je ozloglašeni Bregović bio gost.

1. Primetila sam da se svi busaju nešto za  Guču. Kao, ubij se, rocker, a ide tamo. Pa,  90 % čačanskih "metalaca" ide u tu istu Guču i ponašaju se, ne svi ali većina, kao najgora šabanija! Da ne pominjem Gitarijadu u Zaječaru 2007. godine, gde se polovina Čačana koji su išli ne seća ni šta je slušala, ni koji su demo-bendovi nastupali, zato što su bili pijani sve vreme, a o seljačenju i onome "ne zna se ko s kim i ko koga"-i da ne pričam.Toliko.

2. Ne treba Guču ni pljuvati, a ni ne daj Bože povezivati sa narodnjacima i Bregovićem. Obrazložiću i zašto : Nije oduvek bilo tako, niti je prvobitna zamisao bila takva.
Mislim da se Guča odavno udaljila od polazne ideje - niko više ne dolazi zbog takmičenja i trubača, izložbi, tradicionalnih takmičenja, nego zbog nekih levih stvari...Sve mi to više liči na seljačku olimpijadu nego na kulturno-umetničku manifestaciju. Imala bih slično mišljenje o bilo kojoj zgodi čija se veličina meri količinom popijenog piva i pojedenog prasećeg ili jagnjećeg pečenja. Odavno sam već navikla na divljačke porive svog naroda. Ne učestvujem u tome, jednostavno, za mene je veselje nešto sasvim drugo.

"Parada pijanstva i kiča.."
3. U suštini, nervira me činjenica da je Guča sada postala strašno moderno mesto. Razularena masa je došla da se dere, skače, divlja, napija, povraća i vrši nuždu gde stigne. Pijanci se penju na spomenik trubaču i neretko zadobijaju teške povrede prilikom pada ili čak ginu. Polugole Cigančice na stolovima pod šatrama, medju konzumentima kupusa iz zemljanog lonca i ručerdama koje im trpaju evre za pojas. E, sad, stranci koji dodju vide to kao neku egzotiku, idu prljavi i smrdjivi (pogledajte samo Francuze), ižive se, a onda se operu i vrate u svoje uredjene države gde žive od dobrih plata, a mi ostajemo da tripujemo kako je naša kaljuga super. Jedan moj drug iz srednje je rekao da dolazi u Guču zato što je to "jedino mesto na svetu gde možeš da se ponašaš kao stoka, a da ti niko ne zameri zbog toga...."
        Poštujem trubače, činjenicu da nisu školovani muzičari, a tako lepo i sinhronizovano sviraju. To je deo našeg folklora i svakako ga treba negovati. Sasvim je druga stvar što ljudi dolaze u Guču da se tamo nažderu i napiju do iznemoglosti, pa onda to ružno izgleda. Ali, meni je prva asocijacija na Guču zvuk trube i muzika, a ne pijani divljaci koji posle Guče ne znaju ni da su u njoj bili. Tradicija treba da se poštuje, a ne da predstavljamo Guču uz polugole kelnerice na stolu, pijandure koje se valjaju u blatu i kučiće koji vuku unaokolo ostatke rastrgnute živine i slično.
Efekat rakije na plus 40...U iščekivanju Obame i Putina
           Ta muzika može biti umetnost, ali ne na vašaru. Takav smo narod da ćemo sve stvari koje su vredne pomena i pažnje lako poseljačiti i spustiti na nivo malogradjanštine. Lično mislim da je Guča kao MANIFESTACIJA, bez propratnih gluposti, nešto što treba očuvati- ali, naš mentalitet je to upropastio.


Isidora Đolović

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...